"Uplakane nastavnice piju lekove": Gde je nestao odnos profesor-učenik?

Imam decu i u srednjoj i u osnovnoj skoli.
Pre bih cistila po kucama na crno, nego bila prosvetni radnik u ovoj zemlji, mislim da je lakse.

Ja sam stara škola i zato je pre i postojao red. Medjutim, ovo je sada već pošast. Odavno deca misle da su prepametna, a u stvari su prazne konzerve, koje samo zveče. Naravno, sva sreća, ima i mudre, pametne, vaspitane dece, ali su u manjini, jer su takvi i roditelji u manjini. Sve je počelo od 80-ih godina, kada se prestalo sa čitanjem knjiga, i sve više i sve više. Tehnika je zamenjivala knjige. I sada, svako dete sebi daje za pravo da ti se unese u lice, da te pljune, udari, bez straha od bilo čega, jer ne veruju ni u šta. Samo kućno vaspitanje i čitanje knjiga rešava ovaj problem. Nastavnici moraju da imaju mogućnost kažnjavanja učenika, bez toga nema škole.

Izgubilo se kod kuce, jer se deca tako odnose prema roditeljima.

Kao ucenik potpuno podrzavam profesora

"ne MOŽEŠ mi ništa" - ključni momenat. bolno istinita tvrdnja, nažalost, zato je i isprovocirala reakciju profesora. ovaj događaj uveliko prevazilazi pitanje konkretnih aktera. u zrelom društvu koje teži napretku pokrenuo bi preispitivanje ne samo obrazovnog sistema, nego i toga kuda se kap zajednica krećemo.

da su joj roditelji dali vaspitanje, makar prosečno... nebi ovaj nastavnik nikad ni pao u iskušenje da joj lupi šamar...

Tako se ne razgovara sa profesorom.

Evo da vam odgovorim. Pa sve je pocelo jednog lepog dana 1996.god, kada je poceo "tihi strajk". Pod plastom borbe za demokratiju pocinje zloupotreba dece u politicke svrhe, ulizivanje roditeljima, ulazak ne vladinih organizacija i njihove "brige" za decu... Nakon 2000.god, pocinje suludo pranje para i idiotizam u kome snalazljivi experti u programu "aktivno ucenje", za ogromne pare, objasnjavaju kako treba raditi u razredu, a da ni jedan cas nisu odrzali. Glavni krivac za sve sto "dobra" deca urade je nastavnik. Ta grupa "strucnjaka" uvodi takve novine, da ucenik moze da tuce nastavnika, i naravno, nastavnik je kriv. Odgovornost dece i roditenja NE POSTOJI. Sve ovo eskalira 2004-2005., i svake godine je sve gore.
Da li postoji resenje? Naravno. Treba uvesti cetri testa godisnje, i tada nikog nebi brinula ocena, a ko nece da slusa, siroko mu polje. Tako bi videli pravi uspeh, ne samo ucenika, vec i skola, pa bi mogli i da ocenimo nastavnike, i njihov rad. Da li ce biti nekog ko ce znati resenja, naravno, ali bice mnogo bolje nego ovo ludilo sa ocenama, a one su jedini i osnovni razlog svih sukoba, ludila, neopstovanja, loseg sestema skolovanja...

Kao prvo da se zapitamo kako vaspitavamo decu, i da budemo kritični prvo prema svojoj deci, pa tek onda prema učiteljima, nastavnicima, profesorima...
Mom detetu sa nepunih 7 godina u prvom razredu OŠ smejao se ceo razred jer ne zna šta znači srednji prst!?
Sva druga deca su znala...a došli su iz vrtića, niko ne brine gde su to naučila!
Roditelji vulgarne i drske dece veruju da su im deca napredna, možda u nekoj iskrivljenoj realnosti, ali po svim kriterijumima to je daleko od istine.
Normalni i kulturni roditelji i deca sklanjaju se u stranu, ostaju nevaspitani, bahati i nekulturni...baš onakvi kakvim ih pravi reality, sistem, društvo...
Vaspitanje više nije moderno u Srbiji.

Izgubio se taj odnos kao i sve druge normalnosti koje su se izgubile...Najteze od svega mi pada kad nam belosvetski hohstapleri uredjuju odnose kao da smo dosli iz prasume a naš skolski sistem pre 30-40 godina je bio vasiona za njih...Nazalost sve se urusilo...

Starije dete mi je prosvetni radnik predaje engleski jezik u jednoj gimnaziji. Neću ništa komentarisati ali ću samo napisati da je odrađena magnetna rezonanca abdomena zbog nervoze stomaka jer su bolovi bili nesnosni i sumnjalo se na sve i svašta. Samo kad se setim s' kojim entuzijazmom je započet radni odnos. Naravno i majka mi je bila prosvetni radnik al' u Titovo vreme i nije imala nikakvih zdravstvenih problema.

Problem nije toliko jednostavan da bi se mogao na ispravan nacin sagledati. Davanje "prava" i "slobode" detetu-ljudskom bicu koje nije dovoljno psihicki zrelo, niti ima dovoljnu kolicinu svesti i sposobnost razumevanja posledica svojih akcija, je ludost i samo po sebi stetno. To gotovo uvek vodi u zloupotrebu takozvanih "prava" kompleksu "neosnovanog osecaja samo-privilegovanosti" i slicno. Isto tako sa druge strane, imamo profesore i predavace koji nisu uopste dobri pedagozi, niti su psiholoski podobni da na ispravan nacin rade sa ucenickim potencijalom deteta koje treba da stekne obrazovanje, a kamoli da jednim ispravnim manirom pridje psiholoskoj aparaturi jednog prosecnog tinejdzera. Problem je u nerazumevanju pozicije obeju strana, nerazumevanju polozaja i uloga u ucionici koje moraju postojati kako bi nastava bila odrziva. Kazna mora da postoji u jednom smislu. Primera radi ako nesto ucenik uradi pogresno ili cak nesto sto je ponasajno nedostojno ucenika "gimnazije" onda za taj vid ponasanja mora postojati kazna. Na taj nacin se uci svoje referentno mesto u koordinatnom sistemu obrazovanja, sa druge strane onaj koji primenjuje kaznu mora to da cini bez ikakvih emocija ili u najmanjem slucaju sa stoickom suzdrzanoscu, a da u toj kazni nema ponizavanja ili omalovazavanja ucenika, sto bi dalje napravilo dalekosezne posledice u psihi deteta. Na kraju jedna stvar je ocigledna, nisu svi predavaci dobri ucitelji, a nisu ni svi "polaznici skole" dobri ucenici.

stavite kamere u učionice i ko vređa i pravi probleme, napolje iz škole. da li je to profesor ili učenik, nije važno

Srednja škola nije obavezna, samo toliko.

Svi se pozivaju na neka prava, a odgovornosti nigde.

Nasilje nije odgovor na nevaspitanje djaka/studenata. Ova situacija nije ništa novo. Od profesora-nastavnika se ocekuje da bude profesionalan. Profesor/nastavnik nije placen da bude agresivan. Ako se profesor/nastavnik ne slaže sa nevaspitanim odgovorima njegovih djaka/studenata, i na primer ima drugačije vidjenje, moze da se posavetuje sa skolskim psihologom i svojim kolegama o tome kako da postupi i kako da odgovori na ne nasilni način. Možda je profesorima/nastavnicima u Srbiji potreban trening o njihovim pravima i obavezama. I trening o tome kako da se ponašaju u situacijama gde je potreban dijalog.
Nasilje nije način komunikacije u skoli.

Evo da vam odgovorim. Pa sve je pocelo jednog lepog dana 1996.god, kada je poceo "tihi strajk". Pod plastom borbe za demokratiju pocinje zloupotreba dece u politicke svrhe, ulizivanje roditeljima, ulazak ne vladinih organizacija i njihove "brige" za decu... Nakon 2000.god, pocinje suludo pranje para i idiotizam u kome snalazljivi experti u programu "aktivno ucenje", za ogromne pare, objasnjavaju kako treba raditi u razredu, a da ni jedan cas nisu odrzali. Glavni krivac za sve sto "dobra" deca urade je nastavnik. Ta grupa "strucnjaka" uvodi takve novine, da ucenik moze da tuce nastavnika, i naravno, nastavnik je kriv. Odgovornost dece i roditenja NE POSTOJI. Sve ovo eskalira 2004-2005., i svake godine je sve gore.
Da li postoji resenje? Naravno. Treba uvesti cetri testa godisnje, i tada nikog nebi brinula ocena, a ko nece da slusa, siroko mu polje. Tako bi videli pravi uspeh, ne samo ucenika, vec i skola, pa bi mogli i da ocenimo nastavnike, i njihov rad. Da li ce biti nekog ko ce znati resenja, naravno, ali bice mnogo bolje nego ovo ludilo sa ocenama, a one su jedini i osnovni razlog svih sukoba, ludila, neopstovanja, loseg sestema skolovanja...

Nasilje nije odgovor na nevaspitanje djaka/studenata. Ova situacija nije ništa novo. Od profesora-nastavnika se ocekuje da bude profesionalan. Profesor/nastavnik nije placen da bude agresivan. Ako se profesor/nastavnik ne slaže sa nevaspitanim odgovorima njegovih djaka/studenata, i na primer ima drugačije vidjenje, moze da se posavetuje sa skolskim psihologom i svojim kolegama o tome kako da postupi i kako da odgovori na ne nasilni način. Možda je profesorima/nastavnicima u Srbiji potreban trening o njihovim pravima i obavezama. I trening o tome kako da se ponašaju u situacijama gde je potreban dijalog.
Nasilje nije način komunikacije u skoli.

Ja sam stara škola i zato je pre i postojao red. Medjutim, ovo je sada već pošast. Odavno deca misle da su prepametna, a u stvari su prazne konzerve, koje samo zveče. Naravno, sva sreća, ima i mudre, pametne, vaspitane dece, ali su u manjini, jer su takvi i roditelji u manjini. Sve je počelo od 80-ih godina, kada se prestalo sa čitanjem knjiga, i sve više i sve više. Tehnika je zamenjivala knjige. I sada, svako dete sebi daje za pravo da ti se unese u lice, da te pljune, udari, bez straha od bilo čega, jer ne veruju ni u šta. Samo kućno vaspitanje i čitanje knjiga rešava ovaj problem. Nastavnici moraju da imaju mogućnost kažnjavanja učenika, bez toga nema škole.

Kao ucenik potpuno podrzavam profesora

da su joj roditelji dali vaspitanje, makar prosečno... nebi ovaj nastavnik nikad ni pao u iskušenje da joj lupi šamar...

Imam decu i u srednjoj i u osnovnoj skoli.
Pre bih cistila po kucama na crno, nego bila prosvetni radnik u ovoj zemlji, mislim da je lakse.

Izgubilo se kod kuce, jer se deca tako odnose prema roditeljima.

"ne MOŽEŠ mi ništa" - ključni momenat. bolno istinita tvrdnja, nažalost, zato je i isprovocirala reakciju profesora. ovaj događaj uveliko prevazilazi pitanje konkretnih aktera. u zrelom društvu koje teži napretku pokrenuo bi preispitivanje ne samo obrazovnog sistema, nego i toga kuda se kap zajednica krećemo.

Tako se ne razgovara sa profesorom.

Izgubio se taj odnos kao i sve druge normalnosti koje su se izgubile...Najteze od svega mi pada kad nam belosvetski hohstapleri uredjuju odnose kao da smo dosli iz prasume a naš skolski sistem pre 30-40 godina je bio vasiona za njih...Nazalost sve se urusilo...

Problem nije toliko jednostavan da bi se mogao na ispravan nacin sagledati. Davanje "prava" i "slobode" detetu-ljudskom bicu koje nije dovoljno psihicki zrelo, niti ima dovoljnu kolicinu svesti i sposobnost razumevanja posledica svojih akcija, je ludost i samo po sebi stetno. To gotovo uvek vodi u zloupotrebu takozvanih "prava" kompleksu "neosnovanog osecaja samo-privilegovanosti" i slicno. Isto tako sa druge strane, imamo profesore i predavace koji nisu uopste dobri pedagozi, niti su psiholoski podobni da na ispravan nacin rade sa ucenickim potencijalom deteta koje treba da stekne obrazovanje, a kamoli da jednim ispravnim manirom pridje psiholoskoj aparaturi jednog prosecnog tinejdzera. Problem je u nerazumevanju pozicije obeju strana, nerazumevanju polozaja i uloga u ucionici koje moraju postojati kako bi nastava bila odrziva. Kazna mora da postoji u jednom smislu. Primera radi ako nesto ucenik uradi pogresno ili cak nesto sto je ponasajno nedostojno ucenika "gimnazije" onda za taj vid ponasanja mora postojati kazna. Na taj nacin se uci svoje referentno mesto u koordinatnom sistemu obrazovanja, sa druge strane onaj koji primenjuje kaznu mora to da cini bez ikakvih emocija ili u najmanjem slucaju sa stoickom suzdrzanoscu, a da u toj kazni nema ponizavanja ili omalovazavanja ucenika, sto bi dalje napravilo dalekosezne posledice u psihi deteta. Na kraju jedna stvar je ocigledna, nisu svi predavaci dobri ucitelji, a nisu ni svi "polaznici skole" dobri ucenici.

stavite kamere u učionice i ko vređa i pravi probleme, napolje iz škole. da li je to profesor ili učenik, nije važno

Srednja škola nije obavezna, samo toliko.

Svi se pozivaju na neka prava, a odgovornosti nigde.

Kao prvo da se zapitamo kako vaspitavamo decu, i da budemo kritični prvo prema svojoj deci, pa tek onda prema učiteljima, nastavnicima, profesorima...
Mom detetu sa nepunih 7 godina u prvom razredu OŠ smejao se ceo razred jer ne zna šta znači srednji prst!?
Sva druga deca su znala...a došli su iz vrtića, niko ne brine gde su to naučila!
Roditelji vulgarne i drske dece veruju da su im deca napredna, možda u nekoj iskrivljenoj realnosti, ali po svim kriterijumima to je daleko od istine.
Normalni i kulturni roditelji i deca sklanjaju se u stranu, ostaju nevaspitani, bahati i nekulturni...baš onakvi kakvim ih pravi reality, sistem, društvo...
Vaspitanje više nije moderno u Srbiji.

Starije dete mi je prosvetni radnik predaje engleski jezik u jednoj gimnaziji. Neću ništa komentarisati ali ću samo napisati da je odrađena magnetna rezonanca abdomena zbog nervoze stomaka jer su bolovi bili nesnosni i sumnjalo se na sve i svašta. Samo kad se setim s' kojim entuzijazmom je započet radni odnos. Naravno i majka mi je bila prosvetni radnik al' u Titovo vreme i nije imala nikakvih zdravstvenih problema.