Hrvati na vrhu neslavne liste u EU

Za Jug Evrope, rec je o kulturoloskoj razlici.
Od Iralije pa na dalje tradicionalno je da vise generacija zivi pod istim krovom. To je odraz porodicnosti. U ostalim delovima Evrope mladi odu i "zaborave" svoje stare roditelje.

Zar je to nesto lose sto su ljudi na jugu Evrope topliji i drze do svoje familije?! Na severu i zapadu EU svi zivi odvojeno i osecaju se veoma usamljeno sto dovodi do depresije.

Ne znam zašto je živeti sa roditeljima nešto loše. Ima smisla ako je stan mali, ali ako su porodične kuće, zašto ne živeti u porodici.

Ne razumijem, što je to neslavno u ovim podacima? Mozda su mogli napraviti studiju koliko hrvata imaju kuce sa 2 ili vise stanova? Iskreno, uopce ne poznajem nikoga koji zivi u istom stanu sa roditeljima, a zivim u gradu od 90000 stanovnika.Da dijele kucu-to da.
Zapravo sistem koji je uspostavljan želi nas "osloboditi" od tolikog fonda privatnog vlasnistva ali to je priča za drugu temu...

a kod nas? e neka smo se nasmejali komsijama...

Glupost je to što statistički se gleda što su djeca u roditeljskoj kući do 31. godine u Hrvatskoj. Pa moraju biti ako nemaju posao ili stan. Bolje bih bilo da se brinu o mnogo važnijim statistikama.

Pa meni brat još živi s roditeljima. Doduše, jednim, s mamom. Ali na katu kuće, donji kat živi mater. Kad je otac umro, mama je htjela da podijelimo ostavštinu ja i brat odmah. Kad smo ja i brat sjeli za stol, prva stvar koju smo riješili, ko će da "dogleda" mamu do njezine smrti. Dakle, jedan mora da ostane s njom dok je živa, i njemu će da ostane kuća u kojoj živi. Pa kod nas je nezamislivi da ostavljaš roditelje prepuštene same sebi. U njemačkoj možda nije, jer oni mogu da žive od penzije, al ovdje nije. Ma i da jeste, uvijek nešto treba, pa ne možeš ostaviti MATER da živi sam ko pas u velikoj kući. Stvar je mentaliteta, i u tome da jug Evrope ima SVOJE nekretnine, a sjever IZNAJMLJUJE domove.

Zo je glupost. Nije ni loše da deca 6ive sa roditeljima, jedino ako je prostor baš mali pa nema mesta. A to je isto i kurtološki odraz, na jugu je porodica zastupljenija i deca se više brinu o roditeljima. A i kad su zajedno ili u blizini pomoć je uzajamna, kod normalnih porodica. Zapad je drugačiji. Živim u francuskoj od malena i moj sin pre nego je imao 18 godina me je pitao. "Tata,dali ću da moram da odem čim imam 18 ili mogu još malo da ostanem ? grrrr :((((( Naravno sine da možeš da ostaneš dokle god hoćeš" Sada ima 22, ide još u školu i još je tu :)))). Imamo troje dece a ne baš puno mesta, pregradili dnevnu sobu i za mene i suprugu je ok. I svi njihovi drugovi i drugarice i devojke najviše vole da dođu kod nas. Nekad ja i žena odemo na vikend kod mojih roditelja na 15 min od nas, prespavamo na kauču da bi oslobodili gajbu deci.I sve se odigrava u najboljem redu. Zapadna kultura to ne radi. Zato ovo što Hrvati, Italijani i drugi južnjaci ostaju duže od zapadnjaka kod roditelja nije nimalo neslavno.

Šta ima loše u tome da se ekonomski uspješnije generacije pobrinu za potomke? To čine i bogataši koliko vidim ili sam nešto krivo shvatio? Kao što netko ranije piše, države ex-yu imaju najveći postotak privatnog vlasništva nad nekretninama u cijeloj EU i to nekim strukturama vlasti ne odgovara, pogotovo političko-bankarskim kartelima. Ali to je neka druga priča...

A što se tiče procjene da smo "najgori", ja bi preformulirao da smo "najbolji" u obiteljskom suživotu.

Ima tu dosta i do mentaliteta,nije samo novac u pitanju.U Ceskoj deca sa 18 vec odlaze od kuce,studiraju i rade u isto vreme,zive sa par drugara i nekako se skrpe.Oni to nazivsju drugo secenje pupcane vrpce-kad se stvarno skroz odvsjas od mame i tate.Sa 25,26 godina to su vec uveliko samostalni ljudi,vecina sa zavrsenim fakultetom ili nekom visom skolom,sa par godina iskustva i vrlo cesto vec u brakui sa bar 1 detetom.Tada vec uzimaju kredite za svoj stan.To me je uvek fasciniralo kod njih kako sve rade uporedo-sto mislim da je stvarno super.Mi nekako prvo jedno pa drugo pa trece i dok se okrenes -vec ti 35 a ni kuceta a ni maceta,padas u frku kako i sta....

U Srbiji problem je sto u stanu od 50 kvadrata zive tri generacije.

Možda ima više smisla napraviti anketu i listu u kom procentu i u kojim godinama stari odlaze u starački dom. To je neslavna lista. A ovo kad roditelji podržavaju decu kroz celo školovanje, i nešto posle toga, dok malo stanu na noge, zašto bi to bilo “neslavno”. Jednostavno je drugačije, drugačije na severu nego na jugu. Kultura i mentalitet su drugačiji, nisu ni slavni ni neslavni nego takvi kakvi jesu..

Kako mislis sta je lose da odrasla deca zive sa roditeljima. To prvenstveno nije dobro za njih a onda za roditelje. Njima roditelji i dalje spremaju hranu, placaju racune, peru im robu, odrzavaju higijenu a oni gube volju za osamostaljivanjem jer Boze moj, sve imaju na tacni pa zasto da se muce u zivotu. Takodjer se retko zene ílí udaju jer im je bolje uz roditelje. Onda dolazi do problema i svadja u okviru kuce koje cesto zavrse ubistvom. Koliko ste puta procitali, sin ubio oca ili otac ubio sina? I onda pise u crnoj hronici:sin 45 godina ubio oca 75 godina, pitanje je, zasto taj sin sa 45 godina jos zivi sa roditeljima. A roditelji takodjer zasluzuju svoj mír. Stvorili su te, odgojili, skolovali, idi svojim zivotom.

Živeti sa roditeljima nakon 24 godine je znak nezrelosti pojedinca. Nije bitna veličina stambene jedinice, kuće ili stana, već činjenica da osoba nije spremna na samostalno suočavanje sa životom, problemima i avanturama koje taj život nosi. Koliko god se trudio, pojedinac ne može da se mentalno, i po stavovima odvoji od porodice dok sam ne počne da živi. Te priče o toplini doma i bliskosti porodice koja u različitim generacijama živi zajedno ostavite za srećne 60-te godine kada generacijski jaz nije bio tako veliki. Danas roditelji sa 40 godina ne razumeju svoju 15-togodišnju decu, a kamoli ako u jednačinu ubacite i babu i dedu. Jednostavno svet se menja previše brzo i svaka generacija ima stil života koji se sve više razlikuje od roditeljskog.

Sa druge strane, ušuškani u takav stav, mladi ni ne pomisljaju da se odvoje dok nemaju potpuno isprogramiran i sredjen život, pre svega posao i stambeno pitanje. Zato sede sa mamom i tatom, "cekaju" posao, a biološki satovin otkucavaju. Ako mislite da u bogatim skandinavskim zemljama sa punih 21 godinu oni odlaze u svoje stanove na dobro plaćenom radnom mesto razmislite opet ili pogledajte neki film ili seriju. Samostalan život se počinje u iznajmljenom stanu sa prijateljima ili partnerom pa u nove pobede. Nažalost, mi se kao nacije plašimo života umesto da se hvatamo u kostac sa njim, pa sedimo sa.mamom i tatom do 30 i kusur.

Gde čeljad nisu besna,kuća nije tesna.

Zar je to nesto lose sto su ljudi na jugu Evrope topliji i drze do svoje familije?! Na severu i zapadu EU svi zivi odvojeno i osecaju se veoma usamljeno sto dovodi do depresije.

Za Jug Evrope, rec je o kulturoloskoj razlici.
Od Iralije pa na dalje tradicionalno je da vise generacija zivi pod istim krovom. To je odraz porodicnosti. U ostalim delovima Evrope mladi odu i "zaborave" svoje stare roditelje.

Ne znam zašto je živeti sa roditeljima nešto loše. Ima smisla ako je stan mali, ali ako su porodične kuće, zašto ne živeti u porodici.

Glupost je to što statistički se gleda što su djeca u roditeljskoj kući do 31. godine u Hrvatskoj. Pa moraju biti ako nemaju posao ili stan. Bolje bih bilo da se brinu o mnogo važnijim statistikama.

Ne razumijem, što je to neslavno u ovim podacima? Mozda su mogli napraviti studiju koliko hrvata imaju kuce sa 2 ili vise stanova? Iskreno, uopce ne poznajem nikoga koji zivi u istom stanu sa roditeljima, a zivim u gradu od 90000 stanovnika.Da dijele kucu-to da.
Zapravo sistem koji je uspostavljan želi nas "osloboditi" od tolikog fonda privatnog vlasnistva ali to je priča za drugu temu...

Živeti sa roditeljima nakon 24 godine je znak nezrelosti pojedinca. Nije bitna veličina stambene jedinice, kuće ili stana, već činjenica da osoba nije spremna na samostalno suočavanje sa životom, problemima i avanturama koje taj život nosi. Koliko god se trudio, pojedinac ne može da se mentalno, i po stavovima odvoji od porodice dok sam ne počne da živi. Te priče o toplini doma i bliskosti porodice koja u različitim generacijama živi zajedno ostavite za srećne 60-te godine kada generacijski jaz nije bio tako veliki. Danas roditelji sa 40 godina ne razumeju svoju 15-togodišnju decu, a kamoli ako u jednačinu ubacite i babu i dedu. Jednostavno svet se menja previše brzo i svaka generacija ima stil života koji se sve više razlikuje od roditeljskog.

Sa druge strane, ušuškani u takav stav, mladi ni ne pomisljaju da se odvoje dok nemaju potpuno isprogramiran i sredjen život, pre svega posao i stambeno pitanje. Zato sede sa mamom i tatom, "cekaju" posao, a biološki satovin otkucavaju. Ako mislite da u bogatim skandinavskim zemljama sa punih 21 godinu oni odlaze u svoje stanove na dobro plaćenom radnom mesto razmislite opet ili pogledajte neki film ili seriju. Samostalan život se počinje u iznajmljenom stanu sa prijateljima ili partnerom pa u nove pobede. Nažalost, mi se kao nacije plašimo života umesto da se hvatamo u kostac sa njim, pa sedimo sa.mamom i tatom do 30 i kusur.

a kod nas? e neka smo se nasmejali komsijama...

Kako mislis sta je lose da odrasla deca zive sa roditeljima. To prvenstveno nije dobro za njih a onda za roditelje. Njima roditelji i dalje spremaju hranu, placaju racune, peru im robu, odrzavaju higijenu a oni gube volju za osamostaljivanjem jer Boze moj, sve imaju na tacni pa zasto da se muce u zivotu. Takodjer se retko zene ílí udaju jer im je bolje uz roditelje. Onda dolazi do problema i svadja u okviru kuce koje cesto zavrse ubistvom. Koliko ste puta procitali, sin ubio oca ili otac ubio sina? I onda pise u crnoj hronici:sin 45 godina ubio oca 75 godina, pitanje je, zasto taj sin sa 45 godina jos zivi sa roditeljima. A roditelji takodjer zasluzuju svoj mír. Stvorili su te, odgojili, skolovali, idi svojim zivotom.

Zo je glupost. Nije ni loše da deca 6ive sa roditeljima, jedino ako je prostor baš mali pa nema mesta. A to je isto i kurtološki odraz, na jugu je porodica zastupljenija i deca se više brinu o roditeljima. A i kad su zajedno ili u blizini pomoć je uzajamna, kod normalnih porodica. Zapad je drugačiji. Živim u francuskoj od malena i moj sin pre nego je imao 18 godina me je pitao. "Tata,dali ću da moram da odem čim imam 18 ili mogu još malo da ostanem ? grrrr :((((( Naravno sine da možeš da ostaneš dokle god hoćeš" Sada ima 22, ide još u školu i još je tu :)))). Imamo troje dece a ne baš puno mesta, pregradili dnevnu sobu i za mene i suprugu je ok. I svi njihovi drugovi i drugarice i devojke najviše vole da dođu kod nas. Nekad ja i žena odemo na vikend kod mojih roditelja na 15 min od nas, prespavamo na kauču da bi oslobodili gajbu deci.I sve se odigrava u najboljem redu. Zapadna kultura to ne radi. Zato ovo što Hrvati, Italijani i drugi južnjaci ostaju duže od zapadnjaka kod roditelja nije nimalo neslavno.

Ima tu dosta i do mentaliteta,nije samo novac u pitanju.U Ceskoj deca sa 18 vec odlaze od kuce,studiraju i rade u isto vreme,zive sa par drugara i nekako se skrpe.Oni to nazivsju drugo secenje pupcane vrpce-kad se stvarno skroz odvsjas od mame i tate.Sa 25,26 godina to su vec uveliko samostalni ljudi,vecina sa zavrsenim fakultetom ili nekom visom skolom,sa par godina iskustva i vrlo cesto vec u brakui sa bar 1 detetom.Tada vec uzimaju kredite za svoj stan.To me je uvek fasciniralo kod njih kako sve rade uporedo-sto mislim da je stvarno super.Mi nekako prvo jedno pa drugo pa trece i dok se okrenes -vec ti 35 a ni kuceta a ni maceta,padas u frku kako i sta....

Gde čeljad nisu besna,kuća nije tesna.

Šta ima loše u tome da se ekonomski uspješnije generacije pobrinu za potomke? To čine i bogataši koliko vidim ili sam nešto krivo shvatio? Kao što netko ranije piše, države ex-yu imaju najveći postotak privatnog vlasništva nad nekretninama u cijeloj EU i to nekim strukturama vlasti ne odgovara, pogotovo političko-bankarskim kartelima. Ali to je neka druga priča...

A što se tiče procjene da smo "najgori", ja bi preformulirao da smo "najbolji" u obiteljskom suživotu.

Možda ima više smisla napraviti anketu i listu u kom procentu i u kojim godinama stari odlaze u starački dom. To je neslavna lista. A ovo kad roditelji podržavaju decu kroz celo školovanje, i nešto posle toga, dok malo stanu na noge, zašto bi to bilo “neslavno”. Jednostavno je drugačije, drugačije na severu nego na jugu. Kultura i mentalitet su drugačiji, nisu ni slavni ni neslavni nego takvi kakvi jesu..

Pa meni brat još živi s roditeljima. Doduše, jednim, s mamom. Ali na katu kuće, donji kat živi mater. Kad je otac umro, mama je htjela da podijelimo ostavštinu ja i brat odmah. Kad smo ja i brat sjeli za stol, prva stvar koju smo riješili, ko će da "dogleda" mamu do njezine smrti. Dakle, jedan mora da ostane s njom dok je živa, i njemu će da ostane kuća u kojoj živi. Pa kod nas je nezamislivi da ostavljaš roditelje prepuštene same sebi. U njemačkoj možda nije, jer oni mogu da žive od penzije, al ovdje nije. Ma i da jeste, uvijek nešto treba, pa ne možeš ostaviti MATER da živi sam ko pas u velikoj kući. Stvar je mentaliteta, i u tome da jug Evrope ima SVOJE nekretnine, a sjever IZNAJMLJUJE domove.

U Srbiji problem je sto u stanu od 50 kvadrata zive tri generacije.