Najverniji drug kralja narodne muzike: Roki je obožavao Šabana

Kad neko umre najteže je porodici prijateljima i četvoronožnim prijateljima ovi zadnji nažalost ne razumeju zašto njihovog drugara više nema.

meni je umro pas pre dve godine zenka dogo argentino par dana nakon sedmog rodjendana svaki dan placem zbog nje kremirao sam je i sa njom neka me sahrane

Moja sestra bliznakinja je preminula pre dve godine, na današnji dan. Čuvam i volim njenog malog jorkija, i ne prođe dan, a da se ne pitam, da li je on još uvek iščekuje? Često legne pored ulaznih vrata, i tako zaspi.
Kada smo napolju veselo trčkara, ali ako ugleda neku osobu duge, plave kose, ukopa se u mestu na trenutak, a zatim potrči prema toj osobi. Svaki put se slomim iznova kada to vidim.

Kada mi je otac preminuo, pas koga je odgajio od šteneta je, u isti čas, po svedočenju komšija, počeo bolno da zavija, iako su u tom trenutku bili udaljeni 40km. Nekoliko meseci kasnije, i sam je uginuo iako još nije dosegao ni zenit svog nekog veka.. Zaista su psi najverniji čovekovi prijatelji.

Roki i te kako zna šta se dogodilo. Oni osećaju i pre nego što se dogodi nešto, imaju neko šesto čulo, ali mi ih ne razumemo i podcenjujemo.

Psi su zivotinje sadasnjosti! Kod njih
nema"bio je" i "doci ce" vec samo "zašto sada nije ovde?"

:(

meni je umro pas pre dve godine zenka dogo argentino par dana nakon sedmog rodjendana svaki dan placem zbog nje kremirao sam je i sa njom neka me sahrane

Kad neko umre najteže je porodici prijateljima i četvoronožnim prijateljima ovi zadnji nažalost ne razumeju zašto njihovog drugara više nema.

Psi su zivotinje sadasnjosti! Kod njih
nema"bio je" i "doci ce" vec samo "zašto sada nije ovde?"

Kada mi je otac preminuo, pas koga je odgajio od šteneta je, u isti čas, po svedočenju komšija, počeo bolno da zavija, iako su u tom trenutku bili udaljeni 40km. Nekoliko meseci kasnije, i sam je uginuo iako još nije dosegao ni zenit svog nekog veka.. Zaista su psi najverniji čovekovi prijatelji.

Moja sestra bliznakinja je preminula pre dve godine, na današnji dan. Čuvam i volim njenog malog jorkija, i ne prođe dan, a da se ne pitam, da li je on još uvek iščekuje? Često legne pored ulaznih vrata, i tako zaspi.
Kada smo napolju veselo trčkara, ali ako ugleda neku osobu duge, plave kose, ukopa se u mestu na trenutak, a zatim potrči prema toj osobi. Svaki put se slomim iznova kada to vidim.

Roki i te kako zna šta se dogodilo. Oni osećaju i pre nego što se dogodi nešto, imaju neko šesto čulo, ali mi ih ne razumemo i podcenjujemo.

:(