Procurili podaci: Evropa je bila nadomak katastrofe

Bio je kod nas raspad elektro sistema negde osamdesetih. Usao sam posle posla, oko 4 u stan, upalio svetlo, sijalica se trenutno ugasila, kao da je crkla. Vidim, nema struje, izadjem napolje, Beograd u potpunom mraku. Posle sam se salio da je moja sijalica bila ona kap koja je potopila brod.

Pa to bi bila tragedija.

Mislim da nije dobro objašnjeno u čemu je problem. Dozvoljena tolerancija je svega 1% zato što svi generatori moraju da rade u istom taktu. (Mi trošimo struju koja se istog momenta proizvodi, nema skladištenja!). Kad dođe do poremećaja frekvencije, ako se mreža ne isključi na vrijeme, može doći do uništenja kompletne infrastrukture u elektranama a i svih aparata koji traže stabilnu frekvenciju (posebno trofaznih) . U slučaju nuklearnih elektrana to je posebno kritično.
Posebna infrastruktura koja se zove Grid reguliše frekvenciju na državnom nivou.
Već godinama se traži novo rješenje za Grid jer je uvođenjem solarnih panela i vjetrenjača problem je još veći.

Ja ne znam šta lupaju ovi. Pa kod nas, u Srbiji, energetski sistem se do nedavno raspadao samo tako. Ostado smo živi, nikakve katastrofe nije bilo. Evo ja sada živim u Francuskoj i baš bi voleo da rikne sistem, baš da vidim kako će da paniče. Mnogo su oni razmaženi.

Хаха, каква смејурија- за 0,2 Херца... какво лупетање.

Mi smo bar ovu skolu prosli. Sjecam se 1992 i 93 nema struje po mjesec dana. Bio sam dijete i imao commodore 64. Pustili bi struju na pola sata i mi klinci takav sprint hvatali da sto brze upalimo i odigramo igricu, ni Bolt nas ne bi stigao. To je takva radost bila, neopisivo. A o fenjerima, svijecama i pisanju zadaca uz tracak svjetla da i ne pricamo... I onda se zapadnjaci cude nasoj volji za zivot. Pa upravo oni su nas ojacali. :)

Хаха, каква смејурија- за 0,2 Херца... какво лупетање.

Pa to bi bila tragedija.

Bio je kod nas raspad elektro sistema negde osamdesetih. Usao sam posle posla, oko 4 u stan, upalio svetlo, sijalica se trenutno ugasila, kao da je crkla. Vidim, nema struje, izadjem napolje, Beograd u potpunom mraku. Posle sam se salio da je moja sijalica bila ona kap koja je potopila brod.

Ja ne znam šta lupaju ovi. Pa kod nas, u Srbiji, energetski sistem se do nedavno raspadao samo tako. Ostado smo živi, nikakve katastrofe nije bilo. Evo ja sada živim u Francuskoj i baš bi voleo da rikne sistem, baš da vidim kako će da paniče. Mnogo su oni razmaženi.

Mislim da nije dobro objašnjeno u čemu je problem. Dozvoljena tolerancija je svega 1% zato što svi generatori moraju da rade u istom taktu. (Mi trošimo struju koja se istog momenta proizvodi, nema skladištenja!). Kad dođe do poremećaja frekvencije, ako se mreža ne isključi na vrijeme, može doći do uništenja kompletne infrastrukture u elektranama a i svih aparata koji traže stabilnu frekvenciju (posebno trofaznih) . U slučaju nuklearnih elektrana to je posebno kritično.
Posebna infrastruktura koja se zove Grid reguliše frekvenciju na državnom nivou.
Već godinama se traži novo rješenje za Grid jer je uvođenjem solarnih panela i vjetrenjača problem je još veći.

Mi smo bar ovu skolu prosli. Sjecam se 1992 i 93 nema struje po mjesec dana. Bio sam dijete i imao commodore 64. Pustili bi struju na pola sata i mi klinci takav sprint hvatali da sto brze upalimo i odigramo igricu, ni Bolt nas ne bi stigao. To je takva radost bila, neopisivo. A o fenjerima, svijecama i pisanju zadaca uz tracak svjetla da i ne pricamo... I onda se zapadnjaci cude nasoj volji za zivot. Pa upravo oni su nas ojacali. :)