SB pozvao kosovske Srbe na izbore

Veoma je interesantno da u UN i Savetu bezbednosti nije raspravljano niti je bilo važno, kada su Srbe ubijali i proterivali, kako u momentu "oslobadjanja" tako i marta ove godine. Ubijani su kao psi. Na ulicama u automobilima, njivama, kućama. Imanja su paljena, otimana. Uništavani su svi tragovi, koji bi podsećali da su ovde nekada živeli Srbi. I da imaju tapiju vlasnika ovih prostora. I sve se to dešavalo na očigled medjunarodne zajednice. Ljudi, koji su došli da pomognu. Uvedu red i mir. Srpski život, onda, kao i sada, niti je vredeo niti sada vredi. Može ih silovati, proterati, može im oteti imovinu bilo ko. I da za to ne odgovara. Svi su ćutali i ćute o zločinima i strahotama. Ili nastoje da ih umanje. I predstave u "humanijem" svetlu. O njima će jednoga dana ipak morati da se progovori. Ćutali su zvanični organi Republike Srbije, bojeći se, valjda, da ih ne strpaju u isti koš sa Slobom. Ili ih je bilo baš briga. Njihove zadnjice nisu bile izložene opasnosti. Sramno su ćutale i ćute, kako privremene institucije KiM, tako i organi UN na Kosovu i Metohiji. I zamislite, sada, posle svega: Pritisak, i to sa svih strana, da se izidje na izbore. Kako kada ne smemo da napustimo svoje kuće? Kada se nećemo živi vratiti sa glasanja. Možda treba da ostavimo glas a posle, nije ni važno. Sa svih strana stižu poruke dušebrižnika. Kojima je toliko "stalo" do našeg dobra. Ovo su najvažniji izbori na svetu. Zbog čega su ti glasovi važni? Da se o njima raspravlja i u Savetu bezbednosti. Nije se raspravljalo o životima. Zar su glasovi važniji?
Definitivno, ne treba izići. Ovi glasovi su naš pristanak na eutanaziju. Koju nam otvoreno i demokratski pripremaju dželati. Neka oteto, bude oteto. Tako ćemo jednoga dana imati pravo da to isto povratimo.
Ne se znaje... kaže jedna poslovica sa juga Srbije. Videćemo...

Nedavno sam procitao clanak u nasim novinama u kome uvazeni politikolozi komentarisu pitanje i problem lobiranja u SAD za srpsku stvar, i jedan od njih lakonski zakljucuje da lobiranje ne bi imalo nekog znacajnog uticaja na ono sto se desava na nasim prostorima. Medjutim, predstavljanje svetu onoga sto se zove "srpski problem" ili " srpsko pitanje" je najvazniji posao koji mora da se permanentno obavlja uz sva moguca sredstva. I dakako, nije isto kada o tom pitanju govori i upozorava jedan americki kongresmen ili pak jedan srpski politikant.
Pitanje izlaska na kosovske izbore nije pitanje trenutne situacije na Kosovu, to je pitanje celokupne kosovske problematike i o njoj se mora sve vise, sve dublje i prisutnije u americkim medijima raspravljati. Nasi politikanti pokusavaju "kradimice" da provuku segmente nasih aspiracija na Kosovu a ne shvataju da je najvaznije svetu a posebno SAD prikazati i prikazivati celokupnu sliku: Nasilje na Kosovu i drugim delovima bivse Jugoslavije za cilj ima ciscenje teritorija od srpskog zivlja. Postoje ogromni prostori i teritorije na Kosovu koji su ocisceni od bilo koje druge etnicke zajednice, narocito srpske, i to je nesto sto se sistematski i planski desava. Period Miloseviceve vladavine je korak nazad u resavanju tog problema jer je on pokusao na nasilni nacin, a bez medjunarodne zajednice da resi taj problem. I o tome se mora otvoreno govoriti, ali takodje i o tome da njegovi metodi, koji su dakako bili pogresni, ne umanjuju vrednost i znacaj gorepomenute cinjenice da je cilj albanske nacionalne politike ciscenje teritorije i zatim legitimnost tako stvorenih etnickih tvorevina. To su istine i cinjenice.
Ali mi uporno radimo u korist nase stete; primitivnost nasih politicara, zatucanost citavih srpskih regiona i svojevrsna nedoslednost u gradjenju te celokupne slike o "srpskom problemu", da nekazem razjedinjenost, dovodi dotle da mi postajemo nesvesni sveobuhvatnog plana koji svi drugi imaju u resavanju srpskog pitanja, a taj plan svakako ne stiti srpske interese, i ja sam cvrsto ubedjen da on postoji i da za njega neko odavno lobira tamo gde se odlucuje o sudbinama malih naroda.

Kada ce se dogoditi da jedno tako odgovorno telo pozove Albance sa juga Srbije da ucestvuju u politickom zivotu Srbije i izadju na izbore?

Veoma je interesantno da u UN i Savetu bezbednosti nije raspravljano niti je bilo važno, kada su Srbe ubijali i proterivali, kako u momentu "oslobadjanja" tako i marta ove godine. Ubijani su kao psi. Na ulicama u automobilima, njivama, kućama. Imanja su paljena, otimana. Uništavani su svi tragovi, koji bi podsećali da su ovde nekada živeli Srbi. I da imaju tapiju vlasnika ovih prostora. I sve se to dešavalo na očigled medjunarodne zajednice. Ljudi, koji su došli da pomognu. Uvedu red i mir. Srpski život, onda, kao i sada, niti je vredeo niti sada vredi. Može ih silovati, proterati, može im oteti imovinu bilo ko. I da za to ne odgovara. Svi su ćutali i ćute o zločinima i strahotama. Ili nastoje da ih umanje. I predstave u "humanijem" svetlu. O njima će jednoga dana ipak morati da se progovori. Ćutali su zvanični organi Republike Srbije, bojeći se, valjda, da ih ne strpaju u isti koš sa Slobom. Ili ih je bilo baš briga. Njihove zadnjice nisu bile izložene opasnosti. Sramno su ćutale i ćute, kako privremene institucije KiM, tako i organi UN na Kosovu i Metohiji. I zamislite, sada, posle svega: Pritisak, i to sa svih strana, da se izidje na izbore. Kako kada ne smemo da napustimo svoje kuće? Kada se nećemo živi vratiti sa glasanja. Možda treba da ostavimo glas a posle, nije ni važno. Sa svih strana stižu poruke dušebrižnika. Kojima je toliko "stalo" do našeg dobra. Ovo su najvažniji izbori na svetu. Zbog čega su ti glasovi važni? Da se o njima raspravlja i u Savetu bezbednosti. Nije se raspravljalo o životima. Zar su glasovi važniji?
Definitivno, ne treba izići. Ovi glasovi su naš pristanak na eutanaziju. Koju nam otvoreno i demokratski pripremaju dželati. Neka oteto, bude oteto. Tako ćemo jednoga dana imati pravo da to isto povratimo.
Ne se znaje... kaže jedna poslovica sa juga Srbije. Videćemo...

Nedavno sam procitao clanak u nasim novinama u kome uvazeni politikolozi komentarisu pitanje i problem lobiranja u SAD za srpsku stvar, i jedan od njih lakonski zakljucuje da lobiranje ne bi imalo nekog znacajnog uticaja na ono sto se desava na nasim prostorima. Medjutim, predstavljanje svetu onoga sto se zove "srpski problem" ili " srpsko pitanje" je najvazniji posao koji mora da se permanentno obavlja uz sva moguca sredstva. I dakako, nije isto kada o tom pitanju govori i upozorava jedan americki kongresmen ili pak jedan srpski politikant.
Pitanje izlaska na kosovske izbore nije pitanje trenutne situacije na Kosovu, to je pitanje celokupne kosovske problematike i o njoj se mora sve vise, sve dublje i prisutnije u americkim medijima raspravljati. Nasi politikanti pokusavaju "kradimice" da provuku segmente nasih aspiracija na Kosovu a ne shvataju da je najvaznije svetu a posebno SAD prikazati i prikazivati celokupnu sliku: Nasilje na Kosovu i drugim delovima bivse Jugoslavije za cilj ima ciscenje teritorija od srpskog zivlja. Postoje ogromni prostori i teritorije na Kosovu koji su ocisceni od bilo koje druge etnicke zajednice, narocito srpske, i to je nesto sto se sistematski i planski desava. Period Miloseviceve vladavine je korak nazad u resavanju tog problema jer je on pokusao na nasilni nacin, a bez medjunarodne zajednice da resi taj problem. I o tome se mora otvoreno govoriti, ali takodje i o tome da njegovi metodi, koji su dakako bili pogresni, ne umanjuju vrednost i znacaj gorepomenute cinjenice da je cilj albanske nacionalne politike ciscenje teritorije i zatim legitimnost tako stvorenih etnickih tvorevina. To su istine i cinjenice.
Ali mi uporno radimo u korist nase stete; primitivnost nasih politicara, zatucanost citavih srpskih regiona i svojevrsna nedoslednost u gradjenju te celokupne slike o "srpskom problemu", da nekazem razjedinjenost, dovodi dotle da mi postajemo nesvesni sveobuhvatnog plana koji svi drugi imaju u resavanju srpskog pitanja, a taj plan svakako ne stiti srpske interese, i ja sam cvrsto ubedjen da on postoji i da za njega neko odavno lobira tamo gde se odlucuje o sudbinama malih naroda.

Kada ce se dogoditi da jedno tako odgovorno telo pozove Albance sa juga Srbije da ucestvuju u politickom zivotu Srbije i izadju na izbore?