Nužna reorganizacija EPS

Vise od godinu dana radim u Nemackoj u firmi koja se bavi trgovinom struje. Ovde postoje 4 velike distributivne mreze koje pokrivaju celu Nemacku.Svi: elektrane i distributeri, kupci i prodavci, su samostalni, postoji berza na kojoj se svakodnevno prati stanje, a cena struje normalno, u zavisnosti od ponude i potraznje, pada ili raste.
Pozdravljam novi zakon o energetici i nadam se da ce do prave liberalizacije doci i kod nas.
Pozdrav iz Frankfurta

"Ako posle četiri godine ta preduzeća ne budu tržišno poslovala biće likvidirana, a radnici će se vratiti u EPS, jer je on njihov osnivač"
MOzda sam glup ali ne razumem ovakvu racionalizaciju. U cemu je poenta?!

Pokusaci da objasnim: vracaju se u EPS, ali kao TEHNOLOSKI VISAK, dakle, kao nerasporedjeni i onda se na njih primenjuje aneks clana 87 KU (socijalni program). Sasvim dovoljan motiv da prionu na posao i izvuku svoju firmu, ali cini mi se oni to nisu shvatili...

Protiv slobodnog tržišta i restruktuiranja u EPS-u su samo one struje koje su godinama sedele i cekale da im zarada padne sa neba, uz to neradeći ništa. Sad kada treba zavrnuti rukave i napokon od EPS-a napraviti firmu koja će biti dostojna ovog tržišta oni se bune, jer neće više biti džabalebarenja. eto to vam je prava istina.

Kada posmatrate neophodne ekonomske parametre: cenu ulaza (stvarno potrebnih, a ne ‎‎"nabildovanih") i cenu izlaza, računica pokazuje da je cena struje previsoka.‎
Gde je problem? Problem je u neracionalnoj organizaciji celog elektro-energestkog sistema, koji je ‎organizovan netržišno.‎
Država (čitaj "svi potrošači bez obzira da li koriste struju uli ne") i konkretni potrošači investiraju u ‎elektro-energestki sistem.‎
U eksploataciji imamo da se iz cene namiruju troškovi proizvodnje (materijalni i nematerijalni)+ ‎plate + amortizacija + profit.‎
Pošto je u elektro-energetskom sistemu verovatno i 50% ljudi nepotrebno, imamo da se oni namiruju ‎na račun amortizacije i profita, odnosno u praksi imamo gubitak supstance, jer već sada nema ‎sredstava za obnovu postrojenja i za dalji razvoj sistema.‎
Privatizacijom bi se dobilo 50% manje radnika u elektro-energetskom sistemu, plate preostalima bi ‎bile niže, amortizacija bi pripala novom vlasniku + profit novom vlasniku. Opet ne bismo imali ‎rešen problem, odnosno pre bismo imali nove socijalne probleme.‎
Gde je rešenje problema? ‎
Potpunom nekontrolisanom privatizacijom dobili bismo monopolistu koji bi iskazao svoju potrebu ‎za profitom i koju bi realizovao kroz set mera: otpuštanje ekonomski nepotrebnog viška radne ‎snage, smanjenjem plata u skladu sa ekonomskim ambijentom (smanjenje troškova), minimalnu ‎reorganizaciju EE sistema (nije moguće ovakve sisteme radikalno reorganizovati tehnološki, jer su ‎već sada u tehnološkom smislu razvijeni) i, normalno, povećanjem cena. Tada bismo imali ‎ekonomski održiv (posmatran sam za sebe) ali sa stanovišta ostalih u društvu preskup ‎sistem.‎
Rešenje je u kombinovanom pristupu, tako da se deo EE sistema privatizuje, a deo EE sistema da ‎ostane pod kontrolom države (čitaj da posluje neprofitno (ili sa malim profitom) i da se eventualni gubici nadoknadjuju iz budžeta). Takođe je važno da profitna stopa svih aktera u EE sistemu bude ‎kontrolisana i umerena.‎
Primer kako su problemi rešavani u prošlosti je železnica u razvijenim privredama u 19 veku. U 19. ‎veku železnički saobraćaj je bio najprofitabilnija delatnost sa svim elementima monopola. Kada je ‎korisnicima usluga železničkih kompanija dozlogrdilo monopolsko ponašanje (čitaj "masan profit") ‎železničkih kompanija, oni su se udružili i preko instrumenata države ograničili ove monopole (čitaj ‎‎"ograničili profite") uz dopunsku meru, ako neka kompanija iskaže gubitak on bi se pokrivao iz ‎poreskih prihoda svih. Ovo rešenje je bilo isplativo svima sem železničkim kompanijama. ‎Napominjem da se ovo dešavalo decenijama posle izgradnje većine značajnih pružnih pravaca i ‎kada su vlasnici kapitala višestruko povratili uloženi novac.‎
Primenjeno na elektro-energestki sistem sa stanovišta korisnika (svih građana i privrede) najbolje je kada je on (EE sistem) neprofitan ili sa malim profitom, a to je jedino moguće ako je direktno kontrolisan od strane države.
Profitna stopa je razlog zašto je smisljeno državno vlasništvo, jer su poslovni sistemi pod kontrolom države neprofitni ili sa malom profitnom stopom (jer je to u interesu korisnika - poreskih obveznika koji ga (profit) kontrolišu).
Pitanje privatno ili državno je pitanje alokacije profita. U privatnim kompanijama privatnik zadržava sav profit (posle plaćanja poreza na profit) u državnim kompanijama profit se redistribuira na sve poreske obveznike (ili u razvoj sistema u toj ili nekoj drugoj poslovnoj delatnosti).

Ovo je politicka odluka koja nema veze sa ekonomijom. Umesto otpustanja vecine radnika oni "kao" razdvajaju preduzeca da bi ih kasnije likvidirala kao nerentabilna. Razdvajanje termoelektrana od distribucije znaci na dugi rok povecanje cene elektricne energije. Ko ne veruje neka pogleda cene elektricne energije na zapadnoj obali Amerike u poslednje cetiri godine.
Razdvajajuci ove delatnosi samo se otvara mogucnost za manipulante tipa Hamovic i slicni da jos vise "izmuzu" nasu sirotinju.

Vise od godinu dana radim u Nemackoj u firmi koja se bavi trgovinom struje. Ovde postoje 4 velike distributivne mreze koje pokrivaju celu Nemacku.Svi: elektrane i distributeri, kupci i prodavci, su samostalni, postoji berza na kojoj se svakodnevno prati stanje, a cena struje normalno, u zavisnosti od ponude i potraznje, pada ili raste.
Pozdravljam novi zakon o energetici i nadam se da ce do prave liberalizacije doci i kod nas.
Pozdrav iz Frankfurta

"Ako posle četiri godine ta preduzeća ne budu tržišno poslovala biće likvidirana, a radnici će se vratiti u EPS, jer je on njihov osnivač"
MOzda sam glup ali ne razumem ovakvu racionalizaciju. U cemu je poenta?!

Pokusaci da objasnim: vracaju se u EPS, ali kao TEHNOLOSKI VISAK, dakle, kao nerasporedjeni i onda se na njih primenjuje aneks clana 87 KU (socijalni program). Sasvim dovoljan motiv da prionu na posao i izvuku svoju firmu, ali cini mi se oni to nisu shvatili...

Protiv slobodnog tržišta i restruktuiranja u EPS-u su samo one struje koje su godinama sedele i cekale da im zarada padne sa neba, uz to neradeći ništa. Sad kada treba zavrnuti rukave i napokon od EPS-a napraviti firmu koja će biti dostojna ovog tržišta oni se bune, jer neće više biti džabalebarenja. eto to vam je prava istina.

Kada posmatrate neophodne ekonomske parametre: cenu ulaza (stvarno potrebnih, a ne ‎‎"nabildovanih") i cenu izlaza, računica pokazuje da je cena struje previsoka.‎
Gde je problem? Problem je u neracionalnoj organizaciji celog elektro-energestkog sistema, koji je ‎organizovan netržišno.‎
Država (čitaj "svi potrošači bez obzira da li koriste struju uli ne") i konkretni potrošači investiraju u ‎elektro-energestki sistem.‎
U eksploataciji imamo da se iz cene namiruju troškovi proizvodnje (materijalni i nematerijalni)+ ‎plate + amortizacija + profit.‎
Pošto je u elektro-energetskom sistemu verovatno i 50% ljudi nepotrebno, imamo da se oni namiruju ‎na račun amortizacije i profita, odnosno u praksi imamo gubitak supstance, jer već sada nema ‎sredstava za obnovu postrojenja i za dalji razvoj sistema.‎
Privatizacijom bi se dobilo 50% manje radnika u elektro-energetskom sistemu, plate preostalima bi ‎bile niže, amortizacija bi pripala novom vlasniku + profit novom vlasniku. Opet ne bismo imali ‎rešen problem, odnosno pre bismo imali nove socijalne probleme.‎
Gde je rešenje problema? ‎
Potpunom nekontrolisanom privatizacijom dobili bismo monopolistu koji bi iskazao svoju potrebu ‎za profitom i koju bi realizovao kroz set mera: otpuštanje ekonomski nepotrebnog viška radne ‎snage, smanjenjem plata u skladu sa ekonomskim ambijentom (smanjenje troškova), minimalnu ‎reorganizaciju EE sistema (nije moguće ovakve sisteme radikalno reorganizovati tehnološki, jer su ‎već sada u tehnološkom smislu razvijeni) i, normalno, povećanjem cena. Tada bismo imali ‎ekonomski održiv (posmatran sam za sebe) ali sa stanovišta ostalih u društvu preskup ‎sistem.‎
Rešenje je u kombinovanom pristupu, tako da se deo EE sistema privatizuje, a deo EE sistema da ‎ostane pod kontrolom države (čitaj da posluje neprofitno (ili sa malim profitom) i da se eventualni gubici nadoknadjuju iz budžeta). Takođe je važno da profitna stopa svih aktera u EE sistemu bude ‎kontrolisana i umerena.‎
Primer kako su problemi rešavani u prošlosti je železnica u razvijenim privredama u 19 veku. U 19. ‎veku železnički saobraćaj je bio najprofitabilnija delatnost sa svim elementima monopola. Kada je ‎korisnicima usluga železničkih kompanija dozlogrdilo monopolsko ponašanje (čitaj "masan profit") ‎železničkih kompanija, oni su se udružili i preko instrumenata države ograničili ove monopole (čitaj ‎‎"ograničili profite") uz dopunsku meru, ako neka kompanija iskaže gubitak on bi se pokrivao iz ‎poreskih prihoda svih. Ovo rešenje je bilo isplativo svima sem železničkim kompanijama. ‎Napominjem da se ovo dešavalo decenijama posle izgradnje većine značajnih pružnih pravaca i ‎kada su vlasnici kapitala višestruko povratili uloženi novac.‎
Primenjeno na elektro-energestki sistem sa stanovišta korisnika (svih građana i privrede) najbolje je kada je on (EE sistem) neprofitan ili sa malim profitom, a to je jedino moguće ako je direktno kontrolisan od strane države.
Profitna stopa je razlog zašto je smisljeno državno vlasništvo, jer su poslovni sistemi pod kontrolom države neprofitni ili sa malom profitnom stopom (jer je to u interesu korisnika - poreskih obveznika koji ga (profit) kontrolišu).
Pitanje privatno ili državno je pitanje alokacije profita. U privatnim kompanijama privatnik zadržava sav profit (posle plaćanja poreza na profit) u državnim kompanijama profit se redistribuira na sve poreske obveznike (ili u razvoj sistema u toj ili nekoj drugoj poslovnoj delatnosti).

Ovo je politicka odluka koja nema veze sa ekonomijom. Umesto otpustanja vecine radnika oni "kao" razdvajaju preduzeca da bi ih kasnije likvidirala kao nerentabilna. Razdvajanje termoelektrana od distribucije znaci na dugi rok povecanje cene elektricne energije. Ko ne veruje neka pogleda cene elektricne energije na zapadnoj obali Amerike u poslednje cetiri godine.
Razdvajajuci ove delatnosi samo se otvara mogucnost za manipulante tipa Hamovic i slicni da jos vise "izmuzu" nasu sirotinju.