Radnici upali u Direkciju kopova

Samoupravljanje je na delu! Ne ulazim u zahteve radnika, ovakav nacin ponasanja nece nas nikuda odvesti. Postujem socijalne zahteve, ali ovako ne ide!

Koketiranje sa "narodom" ce se obiti o glavu i ovoj vladi i drzavi Srbiji. Posledice ce, kao i obicno, placati potomci.

Strani investitori ima da pohrle k'o ludi u obecanu zemlju Srbiju, kad cuju za nesto ovako.
Dobro, salu na stranu, ne znam pojedinosti, koje su dovele do strajka, ali ovakve samoupravne izjave su, blazeno receno, sala-mala.

Bravo radnici i rudari iz Kostolca.
Tako se to radi, kratko ali je _ _ _čno. Kada bi to uradili u svim propalim firmama, naterali bi Vladu da menja Zakon o radu i definiciju "poslodavac".
Bravo na hrabrosti i pionirstvu.

Napokon se radnici Srbije bude iz duge nacionalisticko-religijske nocne more. Bude se osiromaseni, opljackani, bolesni... I udruzuju se tako onemocali i dizu glas protiv onih koji su ih ponizili i opljackali. Tzv drustvena imovina koja je postojala u bivsoj SFRJ je predstavljala glavnu fondaciju stabilnosti i mira u bivsem drustvu. Nakon pada Berlinskog zida, ta ista svojina je postala plen za ratno - profiterske zveri na prostorima bivse Jugoslavije. Princip konfiskacije imovine iz 1945. se nastavlja i danas.Nekada je bilo oduzimano od pojedinaca, danas se otima od naroda. Pljacka se vodi pod pokroviteljstvom drzave sa zakonima u tranziciji. Sto u prevodu znaci, sve je moguce ako postoji mnogucnost za bilo kakvim biznisom tj. finansijskom obmanom.
Vlasnici konfiskovane imovine nakon II svetskog rata se pozivaju na pravo na vlasnistvo, kao da im je to upravo dato od Boga. Zasto i radnici Srbije namaju pravo da postave to pitanje? Zasto bi staro vlasnistvo imalu izvesnu moralnu ekskluzivnost nad onim novijim? Da li su postojali i neki drugi vlasnici nad materijalnim dobrima na ovim terenima kojima su ista bila konfiskovana mozda bas upravo od strane ovih kojima je imovina oduzeta nakon II svetskog rata?Pravda se ne uspostavlja novim radikalnim, revolucionarnim aktom. To je ustvari osveta. Pravda je sistematski progres, rast svesti, evolucija. Novu ekonomsku politiku drzava bivse Jugoslavije kreiraju upravo one snage i strucnjaci koji predstavljaju ideologiju i interese porazenih snaga iz II Svetskog rata. Radi se recimo o hrvatskim ustasama u Hrvatskoj i srpskim cetnicima u Srbiji koji su iz dijaspore decenijama nakon II svetskog rata pokusavali bezuspesno da destabilizuju Titovu Jugoslaviju. Ta ikonografija je danas zastitni znak nove vladajuce klase u Srbiji.
Medjutim radnicima je dosta bilo kakve hipnoze, oni traze svoje pravo na zivot primeren coveka dostojnog postovanja zbog svojih radnih vrednosti. Radnici nemaju strpljenja da cekaju uzlazak u Evropu. Oni hoce bolje uslove upravo sada. Podmicivanje sindikalnih lidera ce se svakako izjaloviti. Nove vlasti svojom nerazumnom politikom upravo odbijaju bilo kakav inostrani kapital naravno ukoliko se ne radi o kakvom pranju novca. Cetnicko kokosarski finansijski eksperti, blagosijani SPC koja se bori za povratak svoje imovine i zasticeni monarhistickim simbolima su na najboljem putu da izazovu u Srbiji duboku podeljenost i socijalno nezadovoljstvo. Strani investitori treba da traze nove pregovarace koji mogu da uspostave elementarni socijalni mir u drzavi.
Naravno da se treba cuvati nekih novih malih Hitlera koji mogu da isplivaju kao "zastitnici srbijanskog radnistva". Taj efekat heroja zastitnika je upravo i ono sto je i Milosevic odlicno odglumio obracajuci se kasnih osamdesetih predstavnicima srpske nacionalne manjine na Kosovu.
Sadasnja vlast i opozicija u Srbiji ne predstavljaju autenticne predstavnike interesa svih gradjana. Srbiji su potrebni drzavni sluzbenici koji ce pocistiti institucije od korupcije i zastititi socijalne, kulturne i sve ostale interese gradjana Srbije. Prioritet su svakako socijalni interesi i naravno da je vreme da se problemi nacionalno religijske prirode ostave na totalnoj margini novoga drustva. Sto znaci u nekom muzeju ili po institucijama duhovne prirode. U Beogradu treba sagraditi Muzej zlocina koji su pocinjeni od strane gradjane ove zemlje u poslednjim ratovima. Na taj nacin bi se jasno dalo do znanja celom svetu da se svest ove drzave promenila.

Samoupravljanje je na delu! Ne ulazim u zahteve radnika, ovakav nacin ponasanja nece nas nikuda odvesti. Postujem socijalne zahteve, ali ovako ne ide!

Koketiranje sa "narodom" ce se obiti o glavu i ovoj vladi i drzavi Srbiji. Posledice ce, kao i obicno, placati potomci.

Strani investitori ima da pohrle k'o ludi u obecanu zemlju Srbiju, kad cuju za nesto ovako.
Dobro, salu na stranu, ne znam pojedinosti, koje su dovele do strajka, ali ovakve samoupravne izjave su, blazeno receno, sala-mala.

Bravo radnici i rudari iz Kostolca.
Tako se to radi, kratko ali je _ _ _čno. Kada bi to uradili u svim propalim firmama, naterali bi Vladu da menja Zakon o radu i definiciju "poslodavac".
Bravo na hrabrosti i pionirstvu.

Napokon se radnici Srbije bude iz duge nacionalisticko-religijske nocne more. Bude se osiromaseni, opljackani, bolesni... I udruzuju se tako onemocali i dizu glas protiv onih koji su ih ponizili i opljackali. Tzv drustvena imovina koja je postojala u bivsoj SFRJ je predstavljala glavnu fondaciju stabilnosti i mira u bivsem drustvu. Nakon pada Berlinskog zida, ta ista svojina je postala plen za ratno - profiterske zveri na prostorima bivse Jugoslavije. Princip konfiskacije imovine iz 1945. se nastavlja i danas.Nekada je bilo oduzimano od pojedinaca, danas se otima od naroda. Pljacka se vodi pod pokroviteljstvom drzave sa zakonima u tranziciji. Sto u prevodu znaci, sve je moguce ako postoji mnogucnost za bilo kakvim biznisom tj. finansijskom obmanom.
Vlasnici konfiskovane imovine nakon II svetskog rata se pozivaju na pravo na vlasnistvo, kao da im je to upravo dato od Boga. Zasto i radnici Srbije namaju pravo da postave to pitanje? Zasto bi staro vlasnistvo imalu izvesnu moralnu ekskluzivnost nad onim novijim? Da li su postojali i neki drugi vlasnici nad materijalnim dobrima na ovim terenima kojima su ista bila konfiskovana mozda bas upravo od strane ovih kojima je imovina oduzeta nakon II svetskog rata?Pravda se ne uspostavlja novim radikalnim, revolucionarnim aktom. To je ustvari osveta. Pravda je sistematski progres, rast svesti, evolucija. Novu ekonomsku politiku drzava bivse Jugoslavije kreiraju upravo one snage i strucnjaci koji predstavljaju ideologiju i interese porazenih snaga iz II Svetskog rata. Radi se recimo o hrvatskim ustasama u Hrvatskoj i srpskim cetnicima u Srbiji koji su iz dijaspore decenijama nakon II svetskog rata pokusavali bezuspesno da destabilizuju Titovu Jugoslaviju. Ta ikonografija je danas zastitni znak nove vladajuce klase u Srbiji.
Medjutim radnicima je dosta bilo kakve hipnoze, oni traze svoje pravo na zivot primeren coveka dostojnog postovanja zbog svojih radnih vrednosti. Radnici nemaju strpljenja da cekaju uzlazak u Evropu. Oni hoce bolje uslove upravo sada. Podmicivanje sindikalnih lidera ce se svakako izjaloviti. Nove vlasti svojom nerazumnom politikom upravo odbijaju bilo kakav inostrani kapital naravno ukoliko se ne radi o kakvom pranju novca. Cetnicko kokosarski finansijski eksperti, blagosijani SPC koja se bori za povratak svoje imovine i zasticeni monarhistickim simbolima su na najboljem putu da izazovu u Srbiji duboku podeljenost i socijalno nezadovoljstvo. Strani investitori treba da traze nove pregovarace koji mogu da uspostave elementarni socijalni mir u drzavi.
Naravno da se treba cuvati nekih novih malih Hitlera koji mogu da isplivaju kao "zastitnici srbijanskog radnistva". Taj efekat heroja zastitnika je upravo i ono sto je i Milosevic odlicno odglumio obracajuci se kasnih osamdesetih predstavnicima srpske nacionalne manjine na Kosovu.
Sadasnja vlast i opozicija u Srbiji ne predstavljaju autenticne predstavnike interesa svih gradjana. Srbiji su potrebni drzavni sluzbenici koji ce pocistiti institucije od korupcije i zastititi socijalne, kulturne i sve ostale interese gradjana Srbije. Prioritet su svakako socijalni interesi i naravno da je vreme da se problemi nacionalno religijske prirode ostave na totalnoj margini novoga drustva. Sto znaci u nekom muzeju ili po institucijama duhovne prirode. U Beogradu treba sagraditi Muzej zlocina koji su pocinjeni od strane gradjane ove zemlje u poslednjim ratovima. Na taj nacin bi se jasno dalo do znanja celom svetu da se svest ove drzave promenila.