Da li smo zaboravili srpske junake? ANKETA

Sa ovima na vlasti koji su toliko ponizni prema našim vekovnim neprijateljima i kakvu politiku vode nije ni čudo što su u zapećak gurnuti naši junaci i heroji koji su Srbiju u to vreme podigli na pijedestal velike države poštovanu i cenjenu od onih koji su znali šta je Srbija dala svetskom miru.Ako se ovako nastavi nama kao narodu i državi preti nestajanje sa političke i životne scene.Ozbiljna su upozorenja,samo da ne bude kasno dok se neko ne seti da poboljša položaj države Srbije u svetu.Jako sam zabrinut za našu budućnost.

Jadni smo ti mi... Da pitaš 10 tinejdžera koj je bio Stepa, Mišić, Bojović, Gavrilović, Putnik... 9 nema pojma. Živeli Buba Koreli, Jala brat i estrada. Sramno. Šta da očekujemo kad smo totalno ravnodušni na našu prošlost i istoriju. Otac sam sedamneastogodišnjakinje.

Ljudi vize jer su šokirani rezultatima tog rata. Srbi su bili na strani pobednika. Masakrirani. 1,5 milona mrtvih. Danas,100 godina posle, ispada da su te žrtve aneksirale i okupirale C.Goru, Makedoniju, Vojvodinu, Hrvatsku, Sloveniju,Bosnu. Da su doveli do rasejanja 3 miliona Mađara. Da su protiv volje svih drugih naroda stvorili Jugoslaviju. Njihova pogibija po mišljenju većine u Evropi , donela je samo probleme. Mi se jedini ne ljutimo. Moglo nas je danas biti preko 30miliona da smo bili neutralni i kukavice. Dali smo im budućnost našeg naroda. Danas nas prave budalama. Nikada Srbi neće zaboraviti svoja stradanja ...ali danas je svima muka od poniženja koja trpimo. Da na proslavi pobede gledamo u leđa predstavnika naroda koji su nas napali i koje smo pobedili ...i da gledamo u leđa i zastavu naroda koji nam je u tom ratu ranjenima pucao u leđa. Nismo zaboravili. Samo ne pevamo dok povraćamo!

Бојим се да их никад нисмо честито ни памтили. Милунка Савић радила као чистачица, Момчилу Гаврићу комунисти претили стрељањем, а војводу Бојовића и мајора Гавриловића претукли тако да су ови преминули од повреда. Две трећине Солунаца просило, презрено од стране власти али и народа који их је пљувао зовући их "издајицама", или "дезертерима". "Retorted creatures, whose subscription to human race is well in arears", како је овај народ својевремено описао извесни велики британски глумац, хуманитарац и ерудита.

Zaboravili smo mi sve ono sto je trebalo da ne zaboravimo.

Učio sam za vreme Tita u školi podosta o prvom svetskom ratu. Ne zna zašto uporno komuniste krivite za zanemarivanje tih dogadjaja? Moja ćerka skoro ništa u školi nije učila o tome, a 2003 kad je ona pošla u školu čini mi se da je Tito umro. Stalno pričate da je Milunka Savić radila kao čistačica, ali ne kažete da je to bilo pre 1941, a da je 1945. dobila penziju. Da zaboravljeni su od strqne kralja i ovih danas što vladaju.

bolje pitanje je:Da li smo dostojni nasih predaka i njihovih zrtvi?

Ja ih nisam zaboravio.Mnogi nazalost jesu.

Заборавили смо намерно све наше јунаке, свеце и самог Бога. Зашто? Зато што су нам неки зли људи обећали да ћемо постати богатији ако се одрекнемо знања, сећања и поштовања према нашим српским прецима, историји и нашој православној вери. Убеђивали су нас у братство са народима који нам јесу били браћа, али каиновска браћа (за неупућене, Каин је био старозаветни лик који је из љубоморе убио свог брата Авеља). Убеђивали су нас у нови политички систем ако заборавимо стари и тд.
Сада не смемо ни да се сећамо наших вредности, јер није да нам "свет" више не дозвољава (поражене чланице Трећег рајха и остала багра) него ми сами се стидимо себе - кад се погледамо у огледало, када видимо ко смо, шта смо и где смо, ко нас води (министар војни није служио војску...) - нас буде срамота од нас самих. Зато се правимо да све знамо, као - поносни смо на своју историју, али ништа не радимо по том питању. Зато нам све ове феште, прославе и помени ништа не значе, то је само парада и представа да се наша срамотна (не)дела не би видела. Килави смо, поробљени, сиромашни, јадни и бедни. А при томе нисмо сачували понос, немамо визију нити вољу да се боримо да нам буде боље. Да би нам било боље морамо да се покајемо, а то нама много тешко иде. Ми смо Јуде, неверне Томе, ми нећемо да се погледамо у огледало и као блудни син, вратимо свом Небеском Оцу и својој Небеској Србији. Зато се претапамо у друге народе, али и у тим народима остајемо изроди. Јер се не кајемо.

Нисмо.

Ми на њима живимо!

Да није било њих,
какви би ми били данас ?!

СЛАВА ИМ !

Nismo i necemo! Prvi Svetski rat je jedina svetla tacka srpske istorije ratovanja(i balkanski ratovi)Tu su jedino svi bili jedinstveni u odbrani srpske zemlje i obrazovani,neobrazovani,deca činovnika,deca oficira,bogati,siromasni....Svi ostali ratovi su pokazali da se samo radnicka klasa i sirotinja salje da ratuje a bogati su bezali iz zemlje,politicari i funkcioneri sacuvali sboju decu i sebe od tih losih stvari....Sramotno!

Sva sreca pa ishod rata nije zavisio od nasih junaka vec od velikih sila Antante, inace bi kapitulirali i bili bi deo Austrougarske. Sto se tice oba svetska rata otpor koji smo mi uspeli da pruzimo je beznacajan, cak iako smo imali svoje pobede, dugorocno nismo imali nikakve sanse. Sreca nasa je sto smo tad, za razliku od 90-ih godina npr, znali da idemo u onom pravcu u kom duva vetar.

Sva sreca pa ishod rata nije zavisio od nasih junaka vec od velikih sila Antante, inace bi kapitulirali i bili bi deo Austrougarske. Sto se tice oba svetska rata otpor koji smo mi uspeli da pruzimo je beznacajan, cak iako smo imali svoje pobede, dugorocno nismo imali nikakve sanse. Sreca nasa je sto smo tad, za razliku od 90-ih godina npr, znali da idemo u onom pravcu u kom duva vetar.

Učio sam za vreme Tita u školi podosta o prvom svetskom ratu. Ne zna zašto uporno komuniste krivite za zanemarivanje tih dogadjaja? Moja ćerka skoro ništa u školi nije učila o tome, a 2003 kad je ona pošla u školu čini mi se da je Tito umro. Stalno pričate da je Milunka Savić radila kao čistačica, ali ne kažete da je to bilo pre 1941, a da je 1945. dobila penziju. Da zaboravljeni su od strqne kralja i ovih danas što vladaju.

Ljudi vize jer su šokirani rezultatima tog rata. Srbi su bili na strani pobednika. Masakrirani. 1,5 milona mrtvih. Danas,100 godina posle, ispada da su te žrtve aneksirale i okupirale C.Goru, Makedoniju, Vojvodinu, Hrvatsku, Sloveniju,Bosnu. Da su doveli do rasejanja 3 miliona Mađara. Da su protiv volje svih drugih naroda stvorili Jugoslaviju. Njihova pogibija po mišljenju većine u Evropi , donela je samo probleme. Mi se jedini ne ljutimo. Moglo nas je danas biti preko 30miliona da smo bili neutralni i kukavice. Dali smo im budućnost našeg naroda. Danas nas prave budalama. Nikada Srbi neće zaboraviti svoja stradanja ...ali danas je svima muka od poniženja koja trpimo. Da na proslavi pobede gledamo u leđa predstavnika naroda koji su nas napali i koje smo pobedili ...i da gledamo u leđa i zastavu naroda koji nam je u tom ratu ranjenima pucao u leđa. Nismo zaboravili. Samo ne pevamo dok povraćamo!

Заборавили смо намерно све наше јунаке, свеце и самог Бога. Зашто? Зато што су нам неки зли људи обећали да ћемо постати богатији ако се одрекнемо знања, сећања и поштовања према нашим српским прецима, историји и нашој православној вери. Убеђивали су нас у братство са народима који нам јесу били браћа, али каиновска браћа (за неупућене, Каин је био старозаветни лик који је из љубоморе убио свог брата Авеља). Убеђивали су нас у нови политички систем ако заборавимо стари и тд.
Сада не смемо ни да се сећамо наших вредности, јер није да нам "свет" више не дозвољава (поражене чланице Трећег рајха и остала багра) него ми сами се стидимо себе - кад се погледамо у огледало, када видимо ко смо, шта смо и где смо, ко нас води (министар војни није служио војску...) - нас буде срамота од нас самих. Зато се правимо да све знамо, као - поносни смо на своју историју, али ништа не радимо по том питању. Зато нам све ове феште, прославе и помени ништа не значе, то је само парада и представа да се наша срамотна (не)дела не би видела. Килави смо, поробљени, сиромашни, јадни и бедни. А при томе нисмо сачували понос, немамо визију нити вољу да се боримо да нам буде боље. Да би нам било боље морамо да се покајемо, а то нама много тешко иде. Ми смо Јуде, неверне Томе, ми нећемо да се погледамо у огледало и као блудни син, вратимо свом Небеском Оцу и својој Небеској Србији. Зато се претапамо у друге народе, али и у тим народима остајемо изроди. Јер се не кајемо.

Бојим се да их никад нисмо честито ни памтили. Милунка Савић радила као чистачица, Момчилу Гаврићу комунисти претили стрељањем, а војводу Бојовића и мајора Гавриловића претукли тако да су ови преминули од повреда. Две трећине Солунаца просило, презрено од стране власти али и народа који их је пљувао зовући их "издајицама", или "дезертерима". "Retorted creatures, whose subscription to human race is well in arears", како је овај народ својевремено описао извесни велики британски глумац, хуманитарац и ерудита.

Zaboravili smo mi sve ono sto je trebalo da ne zaboravimo.

Ja ih nisam zaboravio.Mnogi nazalost jesu.

bolje pitanje je:Da li smo dostojni nasih predaka i njihovih zrtvi?

Jadni smo ti mi... Da pitaš 10 tinejdžera koj je bio Stepa, Mišić, Bojović, Gavrilović, Putnik... 9 nema pojma. Živeli Buba Koreli, Jala brat i estrada. Sramno. Šta da očekujemo kad smo totalno ravnodušni na našu prošlost i istoriju. Otac sam sedamneastogodišnjakinje.

Нисмо.

Ми на њима живимо!

Да није било њих,
какви би ми били данас ?!

СЛАВА ИМ !

Nismo i necemo! Prvi Svetski rat je jedina svetla tacka srpske istorije ratovanja(i balkanski ratovi)Tu su jedino svi bili jedinstveni u odbrani srpske zemlje i obrazovani,neobrazovani,deca činovnika,deca oficira,bogati,siromasni....Svi ostali ratovi su pokazali da se samo radnicka klasa i sirotinja salje da ratuje a bogati su bezali iz zemlje,politicari i funkcioneri sacuvali sboju decu i sebe od tih losih stvari....Sramotno!

Sa ovima na vlasti koji su toliko ponizni prema našim vekovnim neprijateljima i kakvu politiku vode nije ni čudo što su u zapećak gurnuti naši junaci i heroji koji su Srbiju u to vreme podigli na pijedestal velike države poštovanu i cenjenu od onih koji su znali šta je Srbija dala svetskom miru.Ako se ovako nastavi nama kao narodu i državi preti nestajanje sa političke i životne scene.Ozbiljna su upozorenja,samo da ne bude kasno dok se neko ne seti da poboljša položaj države Srbije u svetu.Jako sam zabrinut za našu budućnost.