"Epskom snagom oblikovao je motive i sudbine iz istorije svoje zemlje"

"Кад год сам и где год сам наишао на људе који су показивали сувише развијену бригу за национални понос и општи интерес или претерану осетљивост за личну част и достојанство, увек сам, готово по правилу, наилазио и на ограничен ум, неразвијене способности, тврдо срце и грубу, кратковиду себичност."

"Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, napušta Berlin i vraća se u okupirani Beograd.

Nakon penzionisanja, Andrić živi povučeno u Prizrenskoj ulici kao podstanar. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru."

Kakav covek!

Aron: To je samo tvoje misljenje da je 'dosta precenjen'. Ono sto je problem malih kultura, kao sto je i srpska, jeste problem recepcije velikih pisaca i mislilaca, jer cesto umetnik ide ispred svog vremena u kome zivi i njegova misao rezonira mnogo dublje od trenutne dnevno politicke i ideoloske situacije u drustvu. Zato je Andric najveci, naravno uz Crnjanskog i zaboravljenog Rastka Petrovica, a onda su tu Pekic, Kis i Selimovic.

Napisao je Andrić još jedan predgovor. I to za knjigu jednog amatera, obućara. Počinje rečima: "Već sama činjenica da je knjigu napisao jedan obućar, velika je stvar".

@ aron Где нађе Нушића и Стерију да поредиш с Андрићем.Они,пре свега,нису
књижевници него драмски писци.Комедиографи,ако баш хоћеш.О осталима не бих,
о укусима се не расправља.

Ivo Andrić je rođen 10.10. Ne razumem uporno insistiranje na 9.10.

Ivo Andrić je dobar pisac i tu nema spora. Ali mislim da je dosta precenjen u javnost i intelektualnim krugovima što se tiče njegovog književnog stvaralaštva. Postoji dosta boljih naših njiževnika od njega poput Nušića, Sterija Popovića, Crnjaksog, Selimovića, Kiša, Pekića... i mnogih drugih. Ono što je on uspeo je da se dobro kako kažem "brendira" I da iskoristi svoje dobro poznavanje istorije, legendi i običaja na Balkana u doba osmanskog carstva. Čak i toj oblasti jedan Meša Selimović je na daleko većem nivou od njega i to je fantastično pokazao u delu "Derviš i smrt". Kod Andrića u umetničkom aspektu ima vrlo malo kretivnosti, kvalitetnih dijaloga, unutrašnjih monolga, opisa... On jeste dobio nobelovu nagradu ali to je više stvar politike pošto je verovatno došlo vreme da neko iz Jugoslavije dobije tu nagradu.

@Aron

Arone,vrlo retko delimo isto misljenje, ali ovog puta da,to je to! Ni Nobelova nagrada mi ne pomaze da mi Andric bude blizi od recimo, Meše Selimovica...

Ivo Andrić je dobar pisac i tu nema spora. Ali mislim da je dosta precenjen u javnost i intelektualnim krugovima što se tiče njegovog književnog stvaralaštva. Postoji dosta boljih naših njiževnika od njega poput Nušića, Sterija Popovića, Crnjaksog, Selimovića, Kiša, Pekića... i mnogih drugih. Ono što je on uspeo je da se dobro kako kažem "brendira" I da iskoristi svoje dobro poznavanje istorije, legendi i običaja na Balkana u doba osmanskog carstva. Čak i toj oblasti jedan Meša Selimović je na daleko većem nivou od njega i to je fantastično pokazao u delu "Derviš i smrt". Kod Andrića u umetničkom aspektu ima vrlo malo kretivnosti, kvalitetnih dijaloga, unutrašnjih monolga, opisa... On jeste dobio nobelovu nagradu ali to je više stvar politike pošto je verovatno došlo vreme da neko iz Jugoslavije dobije tu nagradu.

@Aron

Arone,vrlo retko delimo isto misljenje, ali ovog puta da,to je to! Ni Nobelova nagrada mi ne pomaze da mi Andric bude blizi od recimo, Meše Selimovica...

"Dan posle bombardovanja Beograda, 7. aprila, napušta Berlin i vraća se u okupirani Beograd.

Nakon penzionisanja, Andrić živi povučeno u Prizrenskoj ulici kao podstanar. Odbija da potpiše Apel srpskom narodu kojim se osuđuje otpor okupatoru."

Kakav covek!

Aron: To je samo tvoje misljenje da je 'dosta precenjen'. Ono sto je problem malih kultura, kao sto je i srpska, jeste problem recepcije velikih pisaca i mislilaca, jer cesto umetnik ide ispred svog vremena u kome zivi i njegova misao rezonira mnogo dublje od trenutne dnevno politicke i ideoloske situacije u drustvu. Zato je Andric najveci, naravno uz Crnjanskog i zaboravljenog Rastka Petrovica, a onda su tu Pekic, Kis i Selimovic.

"Кад год сам и где год сам наишао на људе који су показивали сувише развијену бригу за национални понос и општи интерес или претерану осетљивост за личну част и достојанство, увек сам, готово по правилу, наилазио и на ограничен ум, неразвијене способности, тврдо срце и грубу, кратковиду себичност."

@ aron Где нађе Нушића и Стерију да поредиш с Андрићем.Они,пре свега,нису
књижевници него драмски писци.Комедиографи,ако баш хоћеш.О осталима не бих,
о укусима се не расправља.

Ivo Andrić je rođen 10.10. Ne razumem uporno insistiranje na 9.10.

Napisao je Andrić još jedan predgovor. I to za knjigu jednog amatera, obućara. Počinje rečima: "Već sama činjenica da je knjigu napisao jedan obućar, velika je stvar".