Glamurozno otvaranje sezone Beogradske filharmonije "Bitije ljudsko"

Glamurozno? Mi imamo publiku za Bartoka? Snobizam i konformizam su moćne stvari... Treba imati i negovati publiku za umetničku muziku, a slično je i u drugim umetnostima. Teško da neko ko nije "istrenirao" oko pred "linearnom" perspektivom Leonardove "Tajne večere", ili Rafaelove "Atinske škole", a zatim, "tonskom" perspektivom, Moneovom "kolorističkom" perspektivom, može da "uživa" u poliperspektivi kubističkih slika ili u Šagalovoj "fantastičnoj" perspektivi; a tek da uživa u slikama Kandinskog ("U crnom krugu"), koji, kako sam autor kaže, "prekida sa tradicionalnim shvatanjem boja, a to znači i tradicionalnim shvatanjem prostora"... Ko nije "trenirao" uvo na baroku, klasicizmu, romantizmu, teško da može da uživa u Bartoku. Ako je dirigent hteo da poveže Betovena sa "nekim", prirodnije je bilo da ga poveže sa Žan-Žak Rusoom, Andreom Lukezijem (Mocart i Betoven su učili muzički zanat od Andree Lukezija - npr. njegov "Klavirski koncert u F duru", "Requiem" 1771.), ili pak Đovanijem Batistom Viotijem. Žan-Žak Ruso nije bio samo filozof, već i kompozitor, a njegova opera "Le Devin du Village" (1752) inspirisala je Mocarta da napiše svoju prvu operu, a znamo i kako je inspirisala i Betovena.

Smesni ste tim permanentnim glorifikovanjem i forsiranjem ovog orkestra.

Naravno da ce ova vest,ako i bude objavljena u dnevnoj stampi svoje mesto naci na nekoj osmoj,devetoj stranici.Dok su naslovne stranice sa bombasticnim naslovima razervisane za zadrugu,farmu,ko je koga ubio,prevario...Ministre za kulturu,razmisljas li malo o tome ili sve cinis da nam nacija bude zatupljena????

(zoran stokic, 19. septembar 2018 14:04)

Gospodine, vi ste poceli tako sto se rekli da je Bartok suvise sofisticiran za ovdasnju publiku, a onda ste preporucili za izvodjenje neke kompozitore od pre par vekova koji se cak i u istoriji muzke za fakultet jedva pominju. Takodje ste zaboravili da Beogradska filharmonija nije opera. Ipak, ono najgore je sto ste potpuno potcenili odredjenu grupu ljudi koja prati i voli ili se bavi klasicnom muzikom i proizveli ih u neznalice ili nedostojne Bartoka. Hendl ili Bartok - u cemu je razlika osim u dobu kad je muzika pisana? A sto se tice programa BF, njega kreiraju strucni ljudi tako da ne znam u cemu je vas problem. Bartok u nasoj filharmoniji ionako nije dovoljno izvodjen, inace genijalan kompozitor, u prosloj sezoni je izveden njegov treci klavirski koncert, remek-delo, steta sto je pijanista bio poprilicno los. Ali to su sad druge teme.

Divno!

(zoran stokic, 22. septembar 2018 11:28)

Gospodine, Bartok je genijalan kompozitor, a to sto ga vi ne razumete, to je samo vasa stvar. Nemojte svoje preferencije proglasavati za opste.

Evo, budite ljubazni i poslusajte ovo:

https://www.youtube.com/watch?v=vEd11oDGV9g

Ponos Beograda!

@Ana I Beogradska hilharmonija treba da se bavi i odgajanjem novih muzičkih generacija jer oko 30 g u društvu traje prevelika turbulencija koja je oduvala mnoge građanske vrednosti pa i klasičnu muziku. Bez KONTINUITETA nema kulture bilo čega. Koliko je kontinuitet važan u građaskom društvu najbolje pokazuje i istorija muzike – pokazuje da bez brojnih velikih kompozitora predhodnika ne bi bilo ni muzičkih ikona: Mocarta, Betovena....pa ni Bartoka. Da li je „muzičko platno“, na primer, pre Mozarta bilo prazno? Ne nije! Mocart je imao apsolutni sluh i kada bi čuo neko delo vodećih kompozitora tih vremena, pokušavao je da ih nadmaši „kopirajući njihovu tehniku“; zvezde Pariza (Ševalije de Sen-Žorž, Gluk, Gretri, Gosek, Sakini), zvezda Londona (Johan Bah), Manhajma (Stamic), Praga (Misliveček, Dušek), Beča (Ditersdorf, Salijeri, Vanhal, Mihael Hajdn, Jozef Hajdn), italijanske zvezde (Lukezea, Paizijela, Pičinija,…). Ko hoće može da posluša:
Andrea Luca Luchesi - Piano Concerto in F major (čuće i Mocarta i Betovenova), Giovanni Paisiello - Piano Concerto No. 4 in G minor. Uzgred svako može da proveri da je uvertira iz Paiselovog "Seviljskog berberina" (Il Barbiere di Siviglia 1782. Giovanni Paisiello) postala Mozartova uvertira u "Figarovoj ženidbi"(1786.). Joseph Bologne Chevalier de Saint-Georges. Violin Concerto in G major, Op.2, No.1
Ps. Poslušati i preteču Betovena Giovanni Battista Viotti - Violin Concerto No. 22 in A minor

Smesni ste tim permanentnim glorifikovanjem i forsiranjem ovog orkestra.

Glamurozno? Mi imamo publiku za Bartoka? Snobizam i konformizam su moćne stvari... Treba imati i negovati publiku za umetničku muziku, a slično je i u drugim umetnostima. Teško da neko ko nije "istrenirao" oko pred "linearnom" perspektivom Leonardove "Tajne večere", ili Rafaelove "Atinske škole", a zatim, "tonskom" perspektivom, Moneovom "kolorističkom" perspektivom, može da "uživa" u poliperspektivi kubističkih slika ili u Šagalovoj "fantastičnoj" perspektivi; a tek da uživa u slikama Kandinskog ("U crnom krugu"), koji, kako sam autor kaže, "prekida sa tradicionalnim shvatanjem boja, a to znači i tradicionalnim shvatanjem prostora"... Ko nije "trenirao" uvo na baroku, klasicizmu, romantizmu, teško da može da uživa u Bartoku. Ako je dirigent hteo da poveže Betovena sa "nekim", prirodnije je bilo da ga poveže sa Žan-Žak Rusoom, Andreom Lukezijem (Mocart i Betoven su učili muzički zanat od Andree Lukezija - npr. njegov "Klavirski koncert u F duru", "Requiem" 1771.), ili pak Đovanijem Batistom Viotijem. Žan-Žak Ruso nije bio samo filozof, već i kompozitor, a njegova opera "Le Devin du Village" (1752) inspirisala je Mocarta da napiše svoju prvu operu, a znamo i kako je inspirisala i Betovena.

Divno!

Ponos Beograda!

Naravno da ce ova vest,ako i bude objavljena u dnevnoj stampi svoje mesto naci na nekoj osmoj,devetoj stranici.Dok su naslovne stranice sa bombasticnim naslovima razervisane za zadrugu,farmu,ko je koga ubio,prevario...Ministre za kulturu,razmisljas li malo o tome ili sve cinis da nam nacija bude zatupljena????

(zoran stokic, 19. septembar 2018 14:04)

Gospodine, vi ste poceli tako sto se rekli da je Bartok suvise sofisticiran za ovdasnju publiku, a onda ste preporucili za izvodjenje neke kompozitore od pre par vekova koji se cak i u istoriji muzke za fakultet jedva pominju. Takodje ste zaboravili da Beogradska filharmonija nije opera. Ipak, ono najgore je sto ste potpuno potcenili odredjenu grupu ljudi koja prati i voli ili se bavi klasicnom muzikom i proizveli ih u neznalice ili nedostojne Bartoka. Hendl ili Bartok - u cemu je razlika osim u dobu kad je muzika pisana? A sto se tice programa BF, njega kreiraju strucni ljudi tako da ne znam u cemu je vas problem. Bartok u nasoj filharmoniji ionako nije dovoljno izvodjen, inace genijalan kompozitor, u prosloj sezoni je izveden njegov treci klavirski koncert, remek-delo, steta sto je pijanista bio poprilicno los. Ali to su sad druge teme.

(zoran stokic, 22. septembar 2018 11:28)

Gospodine, Bartok je genijalan kompozitor, a to sto ga vi ne razumete, to je samo vasa stvar. Nemojte svoje preferencije proglasavati za opste.

Evo, budite ljubazni i poslusajte ovo:

https://www.youtube.com/watch?v=vEd11oDGV9g

@Ana I Beogradska hilharmonija treba da se bavi i odgajanjem novih muzičkih generacija jer oko 30 g u društvu traje prevelika turbulencija koja je oduvala mnoge građanske vrednosti pa i klasičnu muziku. Bez KONTINUITETA nema kulture bilo čega. Koliko je kontinuitet važan u građaskom društvu najbolje pokazuje i istorija muzike – pokazuje da bez brojnih velikih kompozitora predhodnika ne bi bilo ni muzičkih ikona: Mocarta, Betovena....pa ni Bartoka. Da li je „muzičko platno“, na primer, pre Mozarta bilo prazno? Ne nije! Mocart je imao apsolutni sluh i kada bi čuo neko delo vodećih kompozitora tih vremena, pokušavao je da ih nadmaši „kopirajući njihovu tehniku“; zvezde Pariza (Ševalije de Sen-Žorž, Gluk, Gretri, Gosek, Sakini), zvezda Londona (Johan Bah), Manhajma (Stamic), Praga (Misliveček, Dušek), Beča (Ditersdorf, Salijeri, Vanhal, Mihael Hajdn, Jozef Hajdn), italijanske zvezde (Lukezea, Paizijela, Pičinija,…). Ko hoće može da posluša:
Andrea Luca Luchesi - Piano Concerto in F major (čuće i Mocarta i Betovenova), Giovanni Paisiello - Piano Concerto No. 4 in G minor. Uzgred svako može da proveri da je uvertira iz Paiselovog "Seviljskog berberina" (Il Barbiere di Siviglia 1782. Giovanni Paisiello) postala Mozartova uvertira u "Figarovoj ženidbi"(1786.). Joseph Bologne Chevalier de Saint-Georges. Violin Concerto in G major, Op.2, No.1
Ps. Poslušati i preteču Betovena Giovanni Battista Viotti - Violin Concerto No. 22 in A minor