ANKETA: Kakvi su nam udžbenici iz istorije?

Samo jedan primer da navedem, u Novom Pazaru bosnjaci u 90 posto slucajeva misle da poticu iz Turske, a to su trebali nauciti jos u osnovnoj skoli da su im preci Srbi.

Katastrofalani, Pisali su je neznalice i komunistički poltroni, nigde veze sa istinom.

Kvalitet vecine domacih udzbenika je diskutabilan. I pise ih i objavljuje ko stigne (osim Zavoda koji jedini jos odrzava nivo). Gomila novih izdavackih kuca u trci za profitom vodi racuna samo o tome da se knjige sarene kao na vasaru, dok su i autori sumnjivi, a sadrzaj prepun kojekakvij gluposti i materijalnih gresaka, pa se covek upita gde su ti ljudi uopste ucili skolu i sta su u njoj radili. Kada se dogodi da recenzenti i Nacionalni savet (koji je posebno tuzna prica u najnovijem sastavu), neki udzbenik ne odobre, tu je naravno Ministarstvo da potpise. Primera radi, autorka jednog udzbenika za osnovne skole je poznata pevacica - bez zavrsenog fakulteta (nema ni osnovne studije) i bez ijednog dana u ucionici za katedrom. Pogadjate? Da, odobren joj je udzbenik. Sta se cudimo?

U svim nasim udzbenicima istorija je uglavnom falsifikovana !!!

Kakva nam je geografija,takva i istorija. I jedno i drugo izglasavamo na na skupstini,a da nam faktografija uopste nije problem. Dovoljno je da su četnici postali antifasisti.

nikakvi...

Losi, kao posledica nekompetentnosti autora, ali i onih koji prave skolske planove i programe, zaglavljenih negde u procepu izmedju 19. veka i istoriografije Titovog doba. U Srbiji imate veoma malo skolovanih istoricara koji prate aktuelne trendove u struci u svetu, uglavnom se krlja jos po tome kada se nesto desilo i gde (ali jako malo zasto se nesto desilo), studenti istorije na nekim fakultetima spremaju nacionalnu istoriju po Panteliji Sreckovicu (za one koji ne znaju, nekriticna romanticarska istoriografija koju je jos pocetkom 20. veka na smetljiste argumentovano otpremio Ilarion Ruvarac) -i sto je jos gore, neki profesori im daju za pravo - pa sta onda ocekivati nego regresiju i kvazi-interpretacije koje se vrte oko nacionalnog mita.

Lažni. Kao i svuda.

Kvalitet vecine domacih udzbenika je diskutabilan. I pise ih i objavljuje ko stigne (osim Zavoda koji jedini jos odrzava nivo). Gomila novih izdavackih kuca u trci za profitom vodi racuna samo o tome da se knjige sarene kao na vasaru, dok su i autori sumnjivi, a sadrzaj prepun kojekakvij gluposti i materijalnih gresaka, pa se covek upita gde su ti ljudi uopste ucili skolu i sta su u njoj radili. Kada se dogodi da recenzenti i Nacionalni savet (koji je posebno tuzna prica u najnovijem sastavu), neki udzbenik ne odobre, tu je naravno Ministarstvo da potpise. Primera radi, autorka jednog udzbenika za osnovne skole je poznata pevacica - bez zavrsenog fakulteta (nema ni osnovne studije) i bez ijednog dana u ucionici za katedrom. Pogadjate? Da, odobren joj je udzbenik. Sta se cudimo?
(Profa, 13. septembar 2018 08:30)

Nadovezao bih se na ovaj komentar jednim pitanjem. Da li je istina da komplet udžbenika za peti razred osnovne škole košta oko 23 hiljade dinara!?Kao i da deca moraju da poseduju nov komplet a ne polovne udžbenike!? Da li je ovo moguće !?

ovi sto kazu "lazna" malo bežali sa časova. a danasnja istorija je blaga katastrofa sa puno neistinitih informacina

Demokratija ruši mitove. Istina izlazi na svjetlo dana. Ubace se tu i kojekakvi mutikaše ali sve se to na kraju razbistiri i ostane istina. Postoje mape i dokumenti iz stednjeg vijeka koje su pisali i pravili i drugi narodi pa se upoređivanjem vidi ko priča bajke.

Lose. Opste je poznato da je Srbija do Tokija. To sto je u vreme SFRJ bila jedna istorija, a sada svi pisu svoju - drugu, to je nebitno. Balkan - zabokrecina.

a znate kakva je knjiga za informatiku, za strucne skole? nepostojeca...

Krajnje nepoučni pa čak i opasni. Za neke stvari kao da su materijal nalazili na forumima. Ne treba zadatak istorije, a stoga ni udžbenika iz istorije da bude staranje o nekakvom zadovoljenju ili ravnomernoj zastupljenosti interpretatora (oni imaju svoj prostor za to) nego da iznadje referentu tačku sa koje će da govori. Znači, ili će da se fokusira na zvaničnu interpretaciju istorije što jeste jedan od zadataka svake nacionalne države (da pruža i štiti zvaničnu interpretaciju istorije), ili kao druga opcija da se okrene prema geopolitici kao okviru u kome će da analizira dogadjaje i njihove odjeke. Sve drugo je izvesno recept za grešku. Ja bih lično uzeo drugi pristup, jer se ne suprostavlja zvaničnoj interpetaciji, a i pruža okvir za učenje i proučavanje i kritičku analizu dogadjaja i izvlačenje pouka, kao i prostor za analizu i vrednovanje svake druge ideje o istoriji (ili glupost odjednom ne može da prodje, jer postoji rad, a ne samo tvrdjenja, što je svakako prednost). Uostalom kako bi drugačije istorija imala značaj, ovako ispada da je bitnije analizirati i znati nečiju ličnu potrošnju nego od čega se svet zaista sastoji i da nije od juče.

Samo jedan primer da navedem, u Novom Pazaru bosnjaci u 90 posto slucajeva misle da poticu iz Turske, a to su trebali nauciti jos u osnovnoj skoli da su im preci Srbi.

Kakva nam je geografija,takva i istorija. I jedno i drugo izglasavamo na na skupstini,a da nam faktografija uopste nije problem. Dovoljno je da su četnici postali antifasisti.

Losi, kao posledica nekompetentnosti autora, ali i onih koji prave skolske planove i programe, zaglavljenih negde u procepu izmedju 19. veka i istoriografije Titovog doba. U Srbiji imate veoma malo skolovanih istoricara koji prate aktuelne trendove u struci u svetu, uglavnom se krlja jos po tome kada se nesto desilo i gde (ali jako malo zasto se nesto desilo), studenti istorije na nekim fakultetima spremaju nacionalnu istoriju po Panteliji Sreckovicu (za one koji ne znaju, nekriticna romanticarska istoriografija koju je jos pocetkom 20. veka na smetljiste argumentovano otpremio Ilarion Ruvarac) -i sto je jos gore, neki profesori im daju za pravo - pa sta onda ocekivati nego regresiju i kvazi-interpretacije koje se vrte oko nacionalnog mita.

U svim nasim udzbenicima istorija je uglavnom falsifikovana !!!

Lose. Opste je poznato da je Srbija do Tokija. To sto je u vreme SFRJ bila jedna istorija, a sada svi pisu svoju - drugu, to je nebitno. Balkan - zabokrecina.

Lažni. Kao i svuda.

Kvalitet vecine domacih udzbenika je diskutabilan. I pise ih i objavljuje ko stigne (osim Zavoda koji jedini jos odrzava nivo). Gomila novih izdavackih kuca u trci za profitom vodi racuna samo o tome da se knjige sarene kao na vasaru, dok su i autori sumnjivi, a sadrzaj prepun kojekakvij gluposti i materijalnih gresaka, pa se covek upita gde su ti ljudi uopste ucili skolu i sta su u njoj radili. Kada se dogodi da recenzenti i Nacionalni savet (koji je posebno tuzna prica u najnovijem sastavu), neki udzbenik ne odobre, tu je naravno Ministarstvo da potpise. Primera radi, autorka jednog udzbenika za osnovne skole je poznata pevacica - bez zavrsenog fakulteta (nema ni osnovne studije) i bez ijednog dana u ucionici za katedrom. Pogadjate? Da, odobren joj je udzbenik. Sta se cudimo?

Katastrofalani, Pisali su je neznalice i komunistički poltroni, nigde veze sa istinom.

Demokratija ruši mitove. Istina izlazi na svjetlo dana. Ubace se tu i kojekakvi mutikaše ali sve se to na kraju razbistiri i ostane istina. Postoje mape i dokumenti iz stednjeg vijeka koje su pisali i pravili i drugi narodi pa se upoređivanjem vidi ko priča bajke.

nikakvi...

ovi sto kazu "lazna" malo bežali sa časova. a danasnja istorija je blaga katastrofa sa puno neistinitih informacina

Kvalitet vecine domacih udzbenika je diskutabilan. I pise ih i objavljuje ko stigne (osim Zavoda koji jedini jos odrzava nivo). Gomila novih izdavackih kuca u trci za profitom vodi racuna samo o tome da se knjige sarene kao na vasaru, dok su i autori sumnjivi, a sadrzaj prepun kojekakvij gluposti i materijalnih gresaka, pa se covek upita gde su ti ljudi uopste ucili skolu i sta su u njoj radili. Kada se dogodi da recenzenti i Nacionalni savet (koji je posebno tuzna prica u najnovijem sastavu), neki udzbenik ne odobre, tu je naravno Ministarstvo da potpise. Primera radi, autorka jednog udzbenika za osnovne skole je poznata pevacica - bez zavrsenog fakulteta (nema ni osnovne studije) i bez ijednog dana u ucionici za katedrom. Pogadjate? Da, odobren joj je udzbenik. Sta se cudimo?
(Profa, 13. septembar 2018 08:30)

Nadovezao bih se na ovaj komentar jednim pitanjem. Da li je istina da komplet udžbenika za peti razred osnovne škole košta oko 23 hiljade dinara!?Kao i da deca moraju da poseduju nov komplet a ne polovne udžbenike!? Da li je ovo moguće !?

a znate kakva je knjiga za informatiku, za strucne skole? nepostojeca...

Krajnje nepoučni pa čak i opasni. Za neke stvari kao da su materijal nalazili na forumima. Ne treba zadatak istorije, a stoga ni udžbenika iz istorije da bude staranje o nekakvom zadovoljenju ili ravnomernoj zastupljenosti interpretatora (oni imaju svoj prostor za to) nego da iznadje referentu tačku sa koje će da govori. Znači, ili će da se fokusira na zvaničnu interpretaciju istorije što jeste jedan od zadataka svake nacionalne države (da pruža i štiti zvaničnu interpretaciju istorije), ili kao druga opcija da se okrene prema geopolitici kao okviru u kome će da analizira dogadjaje i njihove odjeke. Sve drugo je izvesno recept za grešku. Ja bih lično uzeo drugi pristup, jer se ne suprostavlja zvaničnoj interpetaciji, a i pruža okvir za učenje i proučavanje i kritičku analizu dogadjaja i izvlačenje pouka, kao i prostor za analizu i vrednovanje svake druge ideje o istoriji (ili glupost odjednom ne može da prodje, jer postoji rad, a ne samo tvrdjenja, što je svakako prednost). Uostalom kako bi drugačije istorija imala značaj, ovako ispada da je bitnije analizirati i znati nečiju ličnu potrošnju nego od čega se svet zaista sastoji i da nije od juče.