Električni automobili iskoriste 80% energije, "obični" maksimalno 30%

Pa jeste, a kolika je efikasnost termoelektrana koje proizvode struju?
25%

Dva su aspekta ovde osnovna:
1. stepen iskorišćenja Teslinog indukcionog (asinhronog) motora, koji je najveći ne samo među motorima već je najveći među svim energetskim pretvaračima. Za EV se koriste elektro motori snage do 300 kW čiji je stepen iskorišćenja oko 90% a motori velikih snaga imaju i 99%. (Do navedenih 16% gubici su u invertoru.)
2. Lako ostvariva i efikasna rekuperacija / regeneracija energije kočenja, i to istom mašinom - pogonskim motorom koji u trenu postaje generator.

I zato, da se sav benzin preusmeri na proizvodnju struje, ukupno zagađenje je manje, jer elektrane imaju 60% iskorišenje.

Efikasnost celog sistema je još mnogo veća. Za naftne motore se efikasnost uvek meri od trenutka kada je gorivo u rezervoaru. Ali se zaboravlja "sitan detalj" da to gorivo (energija) mora da se prenese i stotinama kilometara od rafinerija, pa hiljadama kilometara od izvora.
Naravno, i električna energija se doprema ponekad sa istih razdaljina i infrastruktura za "transport" električne energije je skupa, ali ni približno sve to nije skupo i neefikasno koliko transport nafte i derivata.

Uostalom, baš u tome je bila suština "rata struja" Tesle i Edisona. Po nekoj mojoj slobodnoj proceni, da je kojim slučajem pobedila Edisonova koncepcija, danas više ne bi bilo ni bureta nafte.
Pomalo je komično što to izgleda ni danas mnogima nije jasno. Automobili su bili jedino gde Teslin sistem distribucije nije mogao da se primeni. Do nedavno. Tačnije, mogao je i mnogo pre, ali naftne i automobilske kompanije su očajnički branile svoj poslednji veliki energetski monopol.

Kad se pokrene bilo koja priča o električnim automobilima, odmah se pojave komentari o termo elektranama. Pošto imam električni automobil, da me više ne bi grizla savest da trošim struju iz termo elektrana, na proleće ću na krov kuće da instaliram solarne panele. Za punjenje električnog automobila, u našim krajevima je potrebno oko dvadesetak kvadrata solarnih panela.

Kad se pojave u široj upotrebi automobili sa kondenzatorskim baterijama koje su večite i ne zagađuju ništa (kao u električnim autobusima u Beogradu), preći ću na to.

A ko voli, neka vozi automobile sa dizel motorima, koji se tresu, dime, cure na sve strane i paraju uši. To nema veze sa parama. Dosta ljudi koje znam imaju skupocene automobile i ne bi nikad kupili električne automobile, jer u njima ne izgledaju važno i kul.

Pa jeste, a kolika je efikasnost termoelektrana koje proizvode struju?
25%
(hiroviti, 7. septembar 2018 19:16)
Pa jeste, ali ni tvoj automobil ne ide na sirovu naftu nego na benzin i dizel. Uzgred, sam termin "sirova nafta" je zavaravajući, to nije nafta direktno iz zemlje jer prvi proces prerade nafte (prva "rafinerija") je na samim izvorištima gde se ta masna vodurina oslobađa vode, soli i ostalih nečistoća, a dobar deo gasa se pritom bukvalno spaljuje na licu mesta.

Čak i da se ista nafta spaljuje radi proizvodnje električne energije, to je isplativije jer je nije neophodno prerađivati u benzinsko ili dizel gorivo.

Ugalj, ako ništa drugo ima tu prednost da se spaljuje u bukvalno sirovom stanju. Propagandna besmislica da se električnim vozilima zagađivanje "seli" na druga mesta je posledica toga što ljudi uglavnom ne znaju koliko ogromno zagađenje proizvodi eksploatacija nafte na samim izvorima. To je bukvalno od izvora do auspuha sistem ogromnog zagađivanja, dakle i gubljenja stepena iskorišćenja (jer zagađivanje je upravo to).

Pa jeste, a kolika je efikasnost termoelektrana koje proizvode struju? 
25%
(hiroviti, 07. septembar 2018 19:16)

33-48% , internet je cudo.

Dobro ljudi... da razmislimo malo... koliko se energije potrosi: -na pronalaženje naftnih bušotina; na eksploataciju; na transport; na rafinisanje (koliko tu štetnih gasova i materije stvara); pa opet tranport?

Pa motor sa unutrašnjim sagorevanje, koji se toliko forsira, iskoristi gorivo nekih 30 posto, ostalo sve raspe kroz temperaturu i zagrevanje motora.

Ali to je politika naftnih giganata.

Pa jeste, a kolika je efikasnost termoelektrana koje proizvode struju?
25%
(hiroviti, 7. septembar 2018 19:16)

Efikasnost je u proseku oko 40%, ali preostalih 60% energije koja se pretvori u toplotu koristi se za daljinsko grejanje. Kod automobila 70% toplote ode u vazduh neiskorišćeno.

Često može da se pročita da električni automobili zapravo idu na ugalj ...
Zaboravlja se da je električna energija sve skuplja za proizvodnju, a da potrebe za njom rastu neverovatnom brzinom, pri cemu su zagađenja pri proizvodnji baterija i reciklazi apokolipticnih razmera.
Samo totalni moron bi pomislio da je spas u električnim vozilima.

Uz to i EV proizvode manje buke...

Elektricni motor u elektricnom automobilu, uredjaji za punjenje, invertori, baterije grade se od velikih kolicina aluminijuma, bakra, gvozdja, litijuma i drugih metala.Sama proizvodnja tih metala trazi velike kolicine energije, vece od onih koje ce auto potrositi za voznju tokom zivotnog veka. Ako se uzme u obzir i zagadjenje okoline u procesu proizvodnje i demolicije auta, elektricni auto je manje efikasan i veci je zagadjivac od savremenog auta sa SUS motorom na benzin sa sky-active prekompresijom. Elektricni auto jeste bolji za centar grada, jer on ipak uspeva da zagadjenje pomeri iz kruga dvojke u neku udaljenu elektranu. To je za velike gradove zaista vazno. Inace, mislim da za elektricnim autom treba trcati i juriti jednako kao i za razgranicenjem sa tacijem i za ulaskom u EU.

Naravno da to nije bas tako jednostavno. Jos na fakultetu smo ucili da je efikasnost termoelektrane (dominiraju jos uvek u proizvodnji struje) oko 33%, sada vidim u Nemackoj ide do 40%. To znaci da se od 100kW primarnog goriva dobije max. 40 kW struje. Znaci tu efikasnost el. automobila treba pomnoziti sa 0.4. Odnosno ukupna efikasnost el. automobila u odnosu na primarnu energiju bi bila oko 25%. E sada treba uzeti u obzir da se u EU znacajno povecava proizvodnja struje iz obnovljivih izvora, da neke zemlje jos uvek koriste nuklearne elektrane... I kao sto neko rece postoji uticaj transporta energije, sto ide na ruku el. sistemima...

A pita li se iko odakle će stići sva ta električna energija, ako ne iz nuklearnih elektrana?

Zamena baterije kosta od 5 do 8 000 evra. Zavisi od snage.
Tacno je, nema plivajuci,turbinu ( sto su iskonski strahovi u Srba ) ali ima bateriju koji moras posle 7 g da zamenis sa novom..
EV je ok za grad,el.skuter jos bolje,ali za neki duzu varijantu,neki duzi put,samo diesel.

Sve je to lepo, al gde da ih punite. Ako je zagadjenje po gradovima glavni problem, treba imati u vidu da najveci broj ljudi nema garaze, parkiraju gde nadju mesto. Ima nekog smisla promovisati nekakve hibride, ali koncept cisto elektricnog auta je za sada isuvise nepraktican da bi masovno zaziveo. Morali bi imati punjaca bar koliko i vozila u svakom gradu

I sve je ovo lepo i fino, i mnogo bih voleo da vidim da elektro-automobili postanu siroko rasprostranjeni (i siroko dostupni), ali bojim se da ce tehnologija morati jos mnogo da napreduje do tog trenutka...

Ovako kako je sada, dok ti u dizel mozes za manje od 3 minuta da sipas 1000 kilometara goriva, a elektricni auto moras celu noc da punis za 100-200 kilometara (ako imas gde da ga napunis), cela stvar je samo jedna interesantna ideja, daleko od prakticne upotrebljivosti...

Ne razumem koji je point ovih što kobajagi "osporavaju" izmerenu efikasnost električnih vs SUS motora. I šta je po vama alternativa? Treba li odustati od električnih automobila i ostati zauvek sa SUS motorima?

Efikasnost je relativna kategorija, dok se ne utvrdi gde se meri ulaz i izlaz energije. Gubici u proizvodnji, distribuciji i skladistenju elektricne energije su veci nego za benzin. Zagadjenje koje se uvek stavlja kao prednost elektromotora, je u stvari na strani motora SUS, jer se 2/3 elektricne energije u svetu dobija sagorevanjem koje je manje efikasno nego u motorima SUS (oko 97%), plus sto se uglavnom sagoreva ugalj koji i pored svih mera, daleko vise zagadjuje okolinu nego motori SUS. 2/3 energije koja ulazi u elektranu se izgubi do uticnice u kojoj punite elektroautomobil, sto znaci da za elektroautomobil, morate da sagorite duplo vise uglavnom uglja, nego sto auto iskoristi, da bi ga vozili. U isto vreme klasican auto koristi benzin koji se daleko efikasnije sagoreva, bez gubitaka u transportu.

Energija se ne gubi, ona samo menja oblik!

Ma da,œta će nam atomske centrale ??
Pa meni struja dolazi iz utičnice !!

Aman, dokle više ispiranja mozga i sumanute propagande eko-lobija, električni automobili iskoriste osamdeset procenata zato što, za razliku od SUS vozila ne konvertuju energiju sami, već je samo skladište, dakle, njihovim gubicima treba pripisati i gubitak pri originalnoj proizvodnji i transportu struje, ali neomarksističkim lažovima iz plaćeničkih medija koji su dobili partijski zadatak da ocrnjuju SUS vozila a hvale električna za račun državnih socijalsitičkih lopova i crveno-zelenog lobija, niko očigledno nikada nije objašnajvao fiziku :))

Imao sam prilike da citam u nekom nemackom casopisu uporedni test istog modela sa benzinskim motorom i hibridnim motorom.
Sa godisnjom kilometrazom od 20 000km hibridni trosi oko 6 puta manje benzina ali kada su dodali cenu utrosene struje razlika je bila oko 250-300€ u korist hibrida, na godišnjem nivou, za 20 000 predjenih km. Tj. jos uvek nema smisla kupovati hibrid osim ako vas drzava ne dotira debelo i vegetarijanac ste.

@karburator, invertor ima veci stepen korisnog dejstva od asinhronog motora, uglavnom ne manje od 98, 99 %. Asinhrona masina ne moze da ima tako veliku efikasnost, cak ni pri velikoj nominalnoj snazi, zbog gubitaka energije u vazdusnom zazoru (medjugvozdju) koji mora da iznosi nekoliko mm zbog oscilacija rotora pri obrtanju. Energetski transformatori velike snage imaju efikasnost 99% upravo zato sto nemaju medjugvozdje, vec samo mikroskopske zazore izmedju limova. Dodatni problem je sto efikasnost AM varira sa opterecenjem, pa je zanacajno manja pri malim opterecenjima, a npr. gradska voznja u spicu ne moze da optereti motor vise od 30%. Zato proizvodjaci uglavnom stavljaju vise malih motora, kako bi svi oni mogli da rade u radnoj tacki sto blize optimalnoj. Tako da pri malom opterecenju, npr. rade samo oni na prednjoj osovini.
@Joca, u vreme kada je Tesla ziveo i stvarao, prenos jednosmerne struje na daljinu je bio nemoguc bez velikih gubitaka. Otuda je i nastao elektroenergetski sistem baziran na naizmenicnoj struji. Tek odnedavno, sa pojavom energetskih pretvaraca baziranih na poluprovodnickim prekidacima, je omogucen prenos DC snage bez gubitaka povecavanjem amplitude DC napona. Inace, potpuno si u pravu da bi takav sistem, sa DC prenosom, bio daleko efikasniji i upotrebljiviji u danasnjem svetu. AC prenos ima mnoge negativne pojave, od skin effect-a, preko korone, do nemogucnosti prenosa na vise od 1000 km zbog uslova stabilnosti sistema.Trendovi elekteoenergetike se i krecu u tom smeru, da se postojeci EES potpuno prevede na DC stranu

A da li se neko pita odakle dolazi struja? Samo u SAD skoro 40% proizvede struje je uz pomoć gasa...

Koliki su gubitci termoelektrana koje dobrim delom proizvode struju za ta vozila? Za objektivniju racunicu treba i ovo uzeti u obzir.

Степен искоришћења претварања електричне у механичку енергију на трофазном електромотору на аутомобилима је преко 95 процената. Транзисторски конвертори за напајање и контролу мотора ако су најмодерније конструкције и фирмвера имају преко 95 процената.
АЛИ није све баш тако лепо и фино. Електрохемијска конверзија
електрична енергија у хемијску (пуњење) и хемијска у електричну (пражњење-погон) нису ни приближно тако ефикасни. Чак су много неефикаснији од турбо бензинског мотора који има степен искоришћења бензина од 32 процента.

kako je kul imati EV, šteta što im cena ne pada, skupe igračke

Ali da bi se napravila el. energija trosi se fosilno gorivo i ovaj proces je efikasan do 30%. Naravno nije svuda na svetu primarno dobijanje el. energije iz fosilnih goriva ali u Srbiji to je 80% a ostalo su hidroelektrane i nesto malo solarni sistemi i vetro turbine. Generalno, mislim da ce u buducnosti biti problematicno zadovoljiti sve vecu potrosnju elektricne energije. Koriscenje nukleranih reaktora, iako efikasno, nije bas najbolje resenje.

"1. stepen iskorišćenja Teslinog indukcionog (asinhronog) motora, koji je najveći ne samo među motorima već je najveći među svim energetskim pretvaračima."

Ovo apsolutno nije tacno. Veci stepen iskoriscenja imaju sinhroni motori sa stalnim magnetom, sto je i logicno jer imaju struju samo u statoru a ne u statori u rotoru. Jednosmerni motori mogu, zavisno od konstrukcije, da imaju bolji stepen iskoriscenja od asinhronog motora. Prednost asinnhronog motora je sto je znacajno jeftiniji od jednosmernog motora i od sinhronog motora, kao i sto moze da se koristi u mnogim situacijama a sinhroni skoro nigde ako mu se ne doda elektronika. Dalje, motor nije "energetski pretvarac", vec elektromehanicki pretvarac, energetski pretvarac je izraz koji se koristi za elektronske uredjaje koji struju i napon pretvaraju u drugaciju struju i napon. Npr. invertor u elektricnom automobilu koji od jednosmerne struje iz baterije pravi naizmenicnu struju za motor je energetski pretvarac.

@ hiroviti
Apsolutno tacno. I jos kada se uracuna energija i eko zagadjenje za kopanje, transport i mlevenje tog uglja, pa zatim otpadni gasovi, sljaka i ostalo pri sagorevanju,
pa zagadjenje za kopanje rude i pravljenje akomulatora....
nuklearne elektrane nose svoj rizik...


Ovakve smesne analize mi uvek potvrde da su el.automobili moda i da ih placaju zainteresovani proizvodjaci

Skoda Octavia 1.9 Tdi 110 ks 564.782 km na cajgeru.Kakva struja samo dizel.Pametnom dosta.

A da se uračuna energija za proizvodnju baterija i trajnost baterija?
Prikično sam siguran da bi auto sa agregatom na dizel/benzin bio efikasniji na 100.000 km.
O struji iz TE (66 posto struje u Srb) da ne pričamo... oko 25 posto

U teoriji da. U praksi, auto sa 700 elektro konja ima iste performanse kao auto sa 700 benzinskih.

Једино што је та њихова енергија папрено безобразно скупља од обичне енергије ! Ко ће то да плати ? Наивни купци ???

@"Pa jeste, a kolika je efikasnost termoelektrana koje proizvode struju?25%" -- Nažalost, još manja - nedavno su se iz TENT-a hvalili kako su povećali energetsku efikasnost na 12%. El.automobili će biti manji zagađivači tek kada se budu napajali iz solarnih kolektora.

Vidim da poprilican broj komentara podrzava EL vozila, ali nesto ih i ne vidim na ulicama. Da nije zbog odnosa utrosenih para za iste i prosecne plate u Srbiji?

Pa jeste, a kolika je efikasnost termoelektrana koje proizvode struju?
25%

Često može da se pročita da električni automobili zapravo idu na ugalj ...
Zaboravlja se da je električna energija sve skuplja za proizvodnju, a da potrebe za njom rastu neverovatnom brzinom, pri cemu su zagađenja pri proizvodnji baterija i reciklazi apokolipticnih razmera.
Samo totalni moron bi pomislio da je spas u električnim vozilima.

Skoda Octavia 1.9 Tdi 110 ks 564.782 km na cajgeru.Kakva struja samo dizel.Pametnom dosta.

Aman, dokle više ispiranja mozga i sumanute propagande eko-lobija, električni automobili iskoriste osamdeset procenata zato što, za razliku od SUS vozila ne konvertuju energiju sami, već je samo skladište, dakle, njihovim gubicima treba pripisati i gubitak pri originalnoj proizvodnji i transportu struje, ali neomarksističkim lažovima iz plaćeničkih medija koji su dobili partijski zadatak da ocrnjuju SUS vozila a hvale električna za račun državnih socijalsitičkih lopova i crveno-zelenog lobija, niko očigledno nikada nije objašnajvao fiziku :))

Elektricni motor u elektricnom automobilu, uredjaji za punjenje, invertori, baterije grade se od velikih kolicina aluminijuma, bakra, gvozdja, litijuma i drugih metala.Sama proizvodnja tih metala trazi velike kolicine energije, vece od onih koje ce auto potrositi za voznju tokom zivotnog veka. Ako se uzme u obzir i zagadjenje okoline u procesu proizvodnje i demolicije auta, elektricni auto je manje efikasan i veci je zagadjivac od savremenog auta sa SUS motorom na benzin sa sky-active prekompresijom. Elektricni auto jeste bolji za centar grada, jer on ipak uspeva da zagadjenje pomeri iz kruga dvojke u neku udaljenu elektranu. To je za velike gradove zaista vazno. Inace, mislim da za elektricnim autom treba trcati i juriti jednako kao i za razgranicenjem sa tacijem i za ulaskom u EU.

Zamena baterije kosta od 5 do 8 000 evra. Zavisi od snage.
Tacno je, nema plivajuci,turbinu ( sto su iskonski strahovi u Srba ) ali ima bateriju koji moras posle 7 g da zamenis sa novom..
EV je ok za grad,el.skuter jos bolje,ali za neki duzu varijantu,neki duzi put,samo diesel.

Efikasnost je relativna kategorija, dok se ne utvrdi gde se meri ulaz i izlaz energije. Gubici u proizvodnji, distribuciji i skladistenju elektricne energije su veci nego za benzin. Zagadjenje koje se uvek stavlja kao prednost elektromotora, je u stvari na strani motora SUS, jer se 2/3 elektricne energije u svetu dobija sagorevanjem koje je manje efikasno nego u motorima SUS (oko 97%), plus sto se uglavnom sagoreva ugalj koji i pored svih mera, daleko vise zagadjuje okolinu nego motori SUS. 2/3 energije koja ulazi u elektranu se izgubi do uticnice u kojoj punite elektroautomobil, sto znaci da za elektroautomobil, morate da sagorite duplo vise uglavnom uglja, nego sto auto iskoristi, da bi ga vozili. U isto vreme klasican auto koristi benzin koji se daleko efikasnije sagoreva, bez gubitaka u transportu.

U teoriji da. U praksi, auto sa 700 elektro konja ima iste performanse kao auto sa 700 benzinskih.

@ hiroviti
Apsolutno tacno. I jos kada se uracuna energija i eko zagadjenje za kopanje, transport i mlevenje tog uglja, pa zatim otpadni gasovi, sljaka i ostalo pri sagorevanju,
pa zagadjenje za kopanje rude i pravljenje akomulatora....
nuklearne elektrane nose svoj rizik...


Ovakve smesne analize mi uvek potvrde da su el.automobili moda i da ih placaju zainteresovani proizvodjaci

Efikasnost celog sistema je još mnogo veća. Za naftne motore se efikasnost uvek meri od trenutka kada je gorivo u rezervoaru. Ali se zaboravlja "sitan detalj" da to gorivo (energija) mora da se prenese i stotinama kilometara od rafinerija, pa hiljadama kilometara od izvora.
Naravno, i električna energija se doprema ponekad sa istih razdaljina i infrastruktura za "transport" električne energije je skupa, ali ni približno sve to nije skupo i neefikasno koliko transport nafte i derivata.

Uostalom, baš u tome je bila suština "rata struja" Tesle i Edisona. Po nekoj mojoj slobodnoj proceni, da je kojim slučajem pobedila Edisonova koncepcija, danas više ne bi bilo ni bureta nafte.
Pomalo je komično što to izgleda ni danas mnogima nije jasno. Automobili su bili jedino gde Teslin sistem distribucije nije mogao da se primeni. Do nedavno. Tačnije, mogao je i mnogo pre, ali naftne i automobilske kompanije su očajnički branile svoj poslednji veliki energetski monopol.

A pita li se iko odakle će stići sva ta električna energija, ako ne iz nuklearnih elektrana?

Kad se pokrene bilo koja priča o električnim automobilima, odmah se pojave komentari o termo elektranama. Pošto imam električni automobil, da me više ne bi grizla savest da trošim struju iz termo elektrana, na proleće ću na krov kuće da instaliram solarne panele. Za punjenje električnog automobila, u našim krajevima je potrebno oko dvadesetak kvadrata solarnih panela.

Kad se pojave u široj upotrebi automobili sa kondenzatorskim baterijama koje su večite i ne zagađuju ništa (kao u električnim autobusima u Beogradu), preći ću na to.

A ko voli, neka vozi automobile sa dizel motorima, koji se tresu, dime, cure na sve strane i paraju uši. To nema veze sa parama. Dosta ljudi koje znam imaju skupocene automobile i ne bi nikad kupili električne automobile, jer u njima ne izgledaju važno i kul.

I zato, da se sav benzin preusmeri na proizvodnju struje, ukupno zagađenje je manje, jer elektrane imaju 60% iskorišenje.

@"Pa jeste, a kolika je efikasnost termoelektrana koje proizvode struju?25%" -- Nažalost, još manja - nedavno su se iz TENT-a hvalili kako su povećali energetsku efikasnost na 12%. El.automobili će biti manji zagađivači tek kada se budu napajali iz solarnih kolektora.

A da se uračuna energija za proizvodnju baterija i trajnost baterija?
Prikično sam siguran da bi auto sa agregatom na dizel/benzin bio efikasniji na 100.000 km.
O struji iz TE (66 posto struje u Srb) da ne pričamo... oko 25 posto

I sve je ovo lepo i fino, i mnogo bih voleo da vidim da elektro-automobili postanu siroko rasprostranjeni (i siroko dostupni), ali bojim se da ce tehnologija morati jos mnogo da napreduje do tog trenutka...

Ovako kako je sada, dok ti u dizel mozes za manje od 3 minuta da sipas 1000 kilometara goriva, a elektricni auto moras celu noc da punis za 100-200 kilometara (ako imas gde da ga napunis), cela stvar je samo jedna interesantna ideja, daleko od prakticne upotrebljivosti...

A da li se neko pita odakle dolazi struja? Samo u SAD skoro 40% proizvede struje je uz pomoć gasa...

Једино што је та њихова енергија папрено безобразно скупља од обичне енергије ! Ко ће то да плати ? Наивни купци ???

Koliki su gubitci termoelektrana koje dobrim delom proizvode struju za ta vozila? Za objektivniju racunicu treba i ovo uzeti u obzir.

Imao sam prilike da citam u nekom nemackom casopisu uporedni test istog modela sa benzinskim motorom i hibridnim motorom.
Sa godisnjom kilometrazom od 20 000km hibridni trosi oko 6 puta manje benzina ali kada su dodali cenu utrosene struje razlika je bila oko 250-300€ u korist hibrida, na godišnjem nivou, za 20 000 predjenih km. Tj. jos uvek nema smisla kupovati hibrid osim ako vas drzava ne dotira debelo i vegetarijanac ste.

Dva su aspekta ovde osnovna:
1. stepen iskorišćenja Teslinog indukcionog (asinhronog) motora, koji je najveći ne samo među motorima već je najveći među svim energetskim pretvaračima. Za EV se koriste elektro motori snage do 300 kW čiji je stepen iskorišćenja oko 90% a motori velikih snaga imaju i 99%. (Do navedenih 16% gubici su u invertoru.)
2. Lako ostvariva i efikasna rekuperacija / regeneracija energije kočenja, i to istom mašinom - pogonskim motorom koji u trenu postaje generator.

Степен искоришћења претварања електричне у механичку енергију на трофазном електромотору на аутомобилима је преко 95 процената. Транзисторски конвертори за напајање и контролу мотора ако су најмодерније конструкције и фирмвера имају преко 95 процената.
АЛИ није све баш тако лепо и фино. Електрохемијска конверзија
електрична енергија у хемијску (пуњење) и хемијска у електричну (пражњење-погон) нису ни приближно тако ефикасни. Чак су много неефикаснији од турбо бензинског мотора који има степен искоришћења бензина од 32 процента.

Sve je to lepo, al gde da ih punite. Ako je zagadjenje po gradovima glavni problem, treba imati u vidu da najveci broj ljudi nema garaze, parkiraju gde nadju mesto. Ima nekog smisla promovisati nekakve hibride, ali koncept cisto elektricnog auta je za sada isuvise nepraktican da bi masovno zaziveo. Morali bi imati punjaca bar koliko i vozila u svakom gradu

Ali da bi se napravila el. energija trosi se fosilno gorivo i ovaj proces je efikasan do 30%. Naravno nije svuda na svetu primarno dobijanje el. energije iz fosilnih goriva ali u Srbiji to je 80% a ostalo su hidroelektrane i nesto malo solarni sistemi i vetro turbine. Generalno, mislim da ce u buducnosti biti problematicno zadovoljiti sve vecu potrosnju elektricne energije. Koriscenje nukleranih reaktora, iako efikasno, nije bas najbolje resenje.

Pa jeste, a kolika je efikasnost termoelektrana koje proizvode struju?
25%
(hiroviti, 7. septembar 2018 19:16)
Pa jeste, ali ni tvoj automobil ne ide na sirovu naftu nego na benzin i dizel. Uzgred, sam termin "sirova nafta" je zavaravajući, to nije nafta direktno iz zemlje jer prvi proces prerade nafte (prva "rafinerija") je na samim izvorištima gde se ta masna vodurina oslobađa vode, soli i ostalih nečistoća, a dobar deo gasa se pritom bukvalno spaljuje na licu mesta.

Čak i da se ista nafta spaljuje radi proizvodnje električne energije, to je isplativije jer je nije neophodno prerađivati u benzinsko ili dizel gorivo.

Ugalj, ako ništa drugo ima tu prednost da se spaljuje u bukvalno sirovom stanju. Propagandna besmislica da se električnim vozilima zagađivanje "seli" na druga mesta je posledica toga što ljudi uglavnom ne znaju koliko ogromno zagađenje proizvodi eksploatacija nafte na samim izvorima. To je bukvalno od izvora do auspuha sistem ogromnog zagađivanja, dakle i gubljenja stepena iskorišćenja (jer zagađivanje je upravo to).

Uz to i EV proizvode manje buke...

Vidim da poprilican broj komentara podrzava EL vozila, ali nesto ih i ne vidim na ulicama. Da nije zbog odnosa utrosenih para za iste i prosecne plate u Srbiji?

@karburator, invertor ima veci stepen korisnog dejstva od asinhronog motora, uglavnom ne manje od 98, 99 %. Asinhrona masina ne moze da ima tako veliku efikasnost, cak ni pri velikoj nominalnoj snazi, zbog gubitaka energije u vazdusnom zazoru (medjugvozdju) koji mora da iznosi nekoliko mm zbog oscilacija rotora pri obrtanju. Energetski transformatori velike snage imaju efikasnost 99% upravo zato sto nemaju medjugvozdje, vec samo mikroskopske zazore izmedju limova. Dodatni problem je sto efikasnost AM varira sa opterecenjem, pa je zanacajno manja pri malim opterecenjima, a npr. gradska voznja u spicu ne moze da optereti motor vise od 30%. Zato proizvodjaci uglavnom stavljaju vise malih motora, kako bi svi oni mogli da rade u radnoj tacki sto blize optimalnoj. Tako da pri malom opterecenju, npr. rade samo oni na prednjoj osovini.
@Joca, u vreme kada je Tesla ziveo i stvarao, prenos jednosmerne struje na daljinu je bio nemoguc bez velikih gubitaka. Otuda je i nastao elektroenergetski sistem baziran na naizmenicnoj struji. Tek odnedavno, sa pojavom energetskih pretvaraca baziranih na poluprovodnickim prekidacima, je omogucen prenos DC snage bez gubitaka povecavanjem amplitude DC napona. Inace, potpuno si u pravu da bi takav sistem, sa DC prenosom, bio daleko efikasniji i upotrebljiviji u danasnjem svetu. AC prenos ima mnoge negativne pojave, od skin effect-a, preko korone, do nemogucnosti prenosa na vise od 1000 km zbog uslova stabilnosti sistema.Trendovi elekteoenergetike se i krecu u tom smeru, da se postojeci EES potpuno prevede na DC stranu

Pa jeste, a kolika je efikasnost termoelektrana koje proizvode struju? 
25%
(hiroviti, 07. septembar 2018 19:16)

33-48% , internet je cudo.

Pa motor sa unutrašnjim sagorevanje, koji se toliko forsira, iskoristi gorivo nekih 30 posto, ostalo sve raspe kroz temperaturu i zagrevanje motora.

Ali to je politika naftnih giganata.

Dobro ljudi... da razmislimo malo... koliko se energije potrosi: -na pronalaženje naftnih bušotina; na eksploataciju; na transport; na rafinisanje (koliko tu štetnih gasova i materije stvara); pa opet tranport?

Pa jeste, a kolika je efikasnost termoelektrana koje proizvode struju?
25%
(hiroviti, 7. septembar 2018 19:16)

Efikasnost je u proseku oko 40%, ali preostalih 60% energije koja se pretvori u toplotu koristi se za daljinsko grejanje. Kod automobila 70% toplote ode u vazduh neiskorišćeno.

Ne razumem koji je point ovih što kobajagi "osporavaju" izmerenu efikasnost električnih vs SUS motora. I šta je po vama alternativa? Treba li odustati od električnih automobila i ostati zauvek sa SUS motorima?

Naravno da to nije bas tako jednostavno. Jos na fakultetu smo ucili da je efikasnost termoelektrane (dominiraju jos uvek u proizvodnji struje) oko 33%, sada vidim u Nemackoj ide do 40%. To znaci da se od 100kW primarnog goriva dobije max. 40 kW struje. Znaci tu efikasnost el. automobila treba pomnoziti sa 0.4. Odnosno ukupna efikasnost el. automobila u odnosu na primarnu energiju bi bila oko 25%. E sada treba uzeti u obzir da se u EU znacajno povecava proizvodnja struje iz obnovljivih izvora, da neke zemlje jos uvek koriste nuklearne elektrane... I kao sto neko rece postoji uticaj transporta energije, sto ide na ruku el. sistemima...

"1. stepen iskorišćenja Teslinog indukcionog (asinhronog) motora, koji je najveći ne samo među motorima već je najveći među svim energetskim pretvaračima."

Ovo apsolutno nije tacno. Veci stepen iskoriscenja imaju sinhroni motori sa stalnim magnetom, sto je i logicno jer imaju struju samo u statoru a ne u statori u rotoru. Jednosmerni motori mogu, zavisno od konstrukcije, da imaju bolji stepen iskoriscenja od asinhronog motora. Prednost asinnhronog motora je sto je znacajno jeftiniji od jednosmernog motora i od sinhronog motora, kao i sto moze da se koristi u mnogim situacijama a sinhroni skoro nigde ako mu se ne doda elektronika. Dalje, motor nije "energetski pretvarac", vec elektromehanicki pretvarac, energetski pretvarac je izraz koji se koristi za elektronske uredjaje koji struju i napon pretvaraju u drugaciju struju i napon. Npr. invertor u elektricnom automobilu koji od jednosmerne struje iz baterije pravi naizmenicnu struju za motor je energetski pretvarac.

Energija se ne gubi, ona samo menja oblik!

Ma da,œta će nam atomske centrale ??
Pa meni struja dolazi iz utičnice !!

kako je kul imati EV, šteta što im cena ne pada, skupe igračke