"Japanski Sačmo" odlikovan u Nju Orleansu

Dan očajan... Osećam se ko najveći gubitnik, posao ne ide. Majka sa sela zove i kaže ko je sve umro, ko je bolestan, ali isto tako kaže da moj sestrić koji je jedva preživeo prva dva meseca života zbog mana, sada trči normalno, diše normalno kao i sva deca. Kaže mi i da je dobila pravo da ode besplatno u banju i da je bila kod doktora, nema više osteoporoze. Pita me što ćutim.. Ćutim majko jer nemam prava da se žalim ni za šta. Život je krvav, ali lep. Uvek je takav i bio. Pogasim svetla, na balkonu sam, gledam u Mesec, onako pitoma letnja noć. Zavalim se u fotelju garsonjere koju plaćam, zapalim cigaretu, tišina Novog Beograda u 3 ujutru je dragocena, i samo nek me opija glas Louisa Armstronga. Sve je ok... La vie en rose.

Dan očajan... Osećam se ko najveći gubitnik, posao ne ide. Majka sa sela zove i kaže ko je sve umro, ko je bolestan, ali isto tako kaže da moj sestrić koji je jedva preživeo prva dva meseca života zbog mana, sada trči normalno, diše normalno kao i sva deca. Kaže mi i da je dobila pravo da ode besplatno u banju i da je bila kod doktora, nema više osteoporoze. Pita me što ćutim.. Ćutim majko jer nemam prava da se žalim ni za šta. Život je krvav, ali lep. Uvek je takav i bio. Pogasim svetla, na balkonu sam, gledam u Mesec, onako pitoma letnja noć. Zavalim se u fotelju garsonjere koju plaćam, zapalim cigaretu, tišina Novog Beograda u 3 ujutru je dragocena, i samo nek me opija glas Louisa Armstronga. Sve je ok... La vie en rose.