ANKETA: Da li se samoubistvo može sprečiti?

Može se sprečiti, ali mora se na vreme raditi sa tim ljudima. Govorim kao neko ko je u prošlosti bio suicidan i sada mi povremeno naviru takve misli, ali sam generalno na putu oporavka. Najbitnije je depresivnoj osobi ne reći, "previše dramiš", "prevaziđi to", "ima ljudi kojima je mnogo gore nego tebi", "kako svi mogu da budu srećni, a ti ne možeš" i slično, jer depresija nije hir, nego ozbiljna mentalna bolest koja u zahteva lečenje i ljudima koji pate od depresije je vrlo često neophodna profesionalna pomoć. Najbitnije je razumeti da otići na terapiju nije velika stvar, a može značiti mnogo, ne mora čak terapeut ni prepisati lekove, nisu svi slučajevi depresije za lekove, ali ima i onih koji jesu, a to utvrđuje sam lekar. Najveći problem jeste zapravo što kod nas postoje predrasude o takvim stvarima, i ljudi su skloni da odbace ljude sa mentalnim problemima kao "ludake" samo zato što su bili spremni da zatraže profesionalnu pomoć umesto da ih podrže u tome. Zaključak je: DEPRESIJA JE IZLEČIVA

Zavisi koje???
Ono izazvano siromaštvom i beznađem se svakako može sprečiti.

Kada ocu četvoro dece,invalidu i socijalnom slučaju isključiš struju zbog duga od 20 000 dinara - to samoubistvo se moglo i moralo sprečiti !!!

Ali ovo je Srbija!!!

Naravno da moze, potrebno je zatraziti strucnu pomoc i kroz farmako i psihoterapiju covek iz problema izlazi mnogo jaci. Problem je sto kroz zivot covek zastranjuje i prihvata takve misli kao normalne a koje je potrebno ili ispraviti ili ako nisu pogresne skinuti mu teret samokrivice ako postoji... Na zapadu se to zove mentalna higijena a kod nas se kaze "poludeo covek" ali ima ona stara " Blago onom ko rano poludi" :)

Ja ne znam odgovor na ovo pitanje niti se usudjujem da dam misljenje, obzirom da veze nemam sa medicinom, psihologijlm i sl.. Ja bih volio da moze. Al kod ovog problema nema mjesta nagadjanju, vec bi ozbiljni strucnjaci za ovu oblast trebali dati svoje misljenje da se edukujemo malo. Pozdrav!

Na takvo pitanje je glupo odgovoriti sa "da" ili "ne". Neki slučajevi se mogu sprečiti, na lakši ili teži način, a neki verovatno ne.

Kakvo je to uopste pitanje?! Ovo je stvar volje da se nekom pomogne. Negativno odgovaraju oni ljudi kojima je njihov zivot breme, i nemaju snage i optimizma da drugom pomognu. To je njihovo pravo, ali ne i objektivno glediste.

Ne moze, kad neko padne u duboku depresiju tu nista ne pomaze, dzabe milioni seansi i saveti psihologa.

Iz mog iskustva da. Čak sam sad i ponosniji na sebe kad vidim da je rezultat skoro 50/50. A u isto vreme se brinem za drugu polovinu.

Postoji razlika u želji da se neko ubije i zelji da se samo skrene pažnja na sebe.Recimo oni likovi sto vise po ceo dan na zgradama i mostovima ili oni sto piju tablete to su sve pokusaji da skrenu paznju na sebe,oni jesu u nekom problemu ali tesko bi se ubili.A postoje oni koji jednostavno rese da se ubiju i to ne moze niko da spreci.Mom komšiji doktori rekli da ima demenciju,cim su mu to saopstili on poceo da prica kako ce da se ubije ,niko ga nije ozbiljno shvatao, u sred zime covek nestao mesec dana ga svi zivi trazili da bi ga na kraju pronasli u septickoj jami u svojoj kuci.Znaci onaj ko resi da se ubije to ne moze niko da spreci,jedino da po ceo dan ima nekog pored sebe a onda je to mucenje i za njega i za sve ostale.

Ne.Ko je takav i odlucio je, nema sanse

Svakom ko pomisli nekad na suicid predlažem da pogleda dnevnik javnog servisa koji je pun optimizma. Pomisao da ćemo živeti bolje za godinu, najviše dve je melem za ranu depresivnim ljudima sa samoubilačkim sklonostima

Moze se pomoci prvo kroz razgovor.Mada,to je malo tesko jer se ne zna sta se sme reci.Od osobe je najbitnije izvuci kako se oseca i to se moze postici i kroz osmeh,neku salu,a vidi se i po ponasanju.
E,onda kada krene razgovor,treba ubediti da se ode kod lekara,odmah.I sa tom osobom,ne pustati je samu.Kada to prodje,bitni su lekovi i redovno uzimanje.A,pored svega toga je bitno okruzenje.Pruzanje ljubavi da osoba oseti da nije zapostavljena.I naravno izlazak napolje,setnje,a ako hoce moze i voznja bicikla,trcanje.Smeh je nabitniji.

Ne moze se spreciti.Kada to kazem mislim kada covek dodje do te tacke ne moze.Moze se spreciti da ne dodje donte tacke ako se vidi kuda to vodi a kada dodje onda je kasno.Uradice to iz treceg puta na zalost.Evo zadnji primer Miliceva kcerka pre dva dana.

Ne moze. Covekov mozak je cudna i komikovana stvar da bi je bilo ko razumeo,kada jednom tu nesto kvrcne nikad se nece vratiti na staro,osim onime sto danas rade nasi “strucnjaci” kada ih trpaju po “bolnicama” i kljukaju lekovima. Normalnom metodom samoubistvo se ne moze sprecifi,kolkko god psihoga ili strucnjaka da prica sa tom covekom ako je on sebi u glavi presudio,tako ce i uraditi. Surovo ali realno.

Ako govorimo o osobama koje imaju ozbiljne namjere da to učine, ono se može samo odložiti za neki drugi dan. To je bolest centralnog nervnog sistema koja se ne može liječiti.

Ne.Ko je takav i odlucio je, nema sanse

Ne moze. Covekov mozak je cudna i komikovana stvar da bi je bilo ko razumeo,kada jednom tu nesto kvrcne nikad se nece vratiti na staro,osim onime sto danas rade nasi “strucnjaci” kada ih trpaju po “bolnicama” i kljukaju lekovima. Normalnom metodom samoubistvo se ne moze sprecifi,kolkko god psihoga ili strucnjaka da prica sa tom covekom ako je on sebi u glavi presudio,tako ce i uraditi. Surovo ali realno.

Svakom ko pomisli nekad na suicid predlažem da pogleda dnevnik javnog servisa koji je pun optimizma. Pomisao da ćemo živeti bolje za godinu, najviše dve je melem za ranu depresivnim ljudima sa samoubilačkim sklonostima

Ne moze, kad neko padne u duboku depresiju tu nista ne pomaze, dzabe milioni seansi i saveti psihologa.

Ako govorimo o osobama koje imaju ozbiljne namjere da to učine, ono se može samo odložiti za neki drugi dan. To je bolest centralnog nervnog sistema koja se ne može liječiti.

Zavisi koje???
Ono izazvano siromaštvom i beznađem se svakako može sprečiti.

Kada ocu četvoro dece,invalidu i socijalnom slučaju isključiš struju zbog duga od 20 000 dinara - to samoubistvo se moglo i moralo sprečiti !!!

Ali ovo je Srbija!!!

Može se sprečiti, ali mora se na vreme raditi sa tim ljudima. Govorim kao neko ko je u prošlosti bio suicidan i sada mi povremeno naviru takve misli, ali sam generalno na putu oporavka. Najbitnije je depresivnoj osobi ne reći, "previše dramiš", "prevaziđi to", "ima ljudi kojima je mnogo gore nego tebi", "kako svi mogu da budu srećni, a ti ne možeš" i slično, jer depresija nije hir, nego ozbiljna mentalna bolest koja u zahteva lečenje i ljudima koji pate od depresije je vrlo često neophodna profesionalna pomoć. Najbitnije je razumeti da otići na terapiju nije velika stvar, a može značiti mnogo, ne mora čak terapeut ni prepisati lekove, nisu svi slučajevi depresije za lekove, ali ima i onih koji jesu, a to utvrđuje sam lekar. Najveći problem jeste zapravo što kod nas postoje predrasude o takvim stvarima, i ljudi su skloni da odbace ljude sa mentalnim problemima kao "ludake" samo zato što su bili spremni da zatraže profesionalnu pomoć umesto da ih podrže u tome. Zaključak je: DEPRESIJA JE IZLEČIVA

Moze se pomoci prvo kroz razgovor.Mada,to je malo tesko jer se ne zna sta se sme reci.Od osobe je najbitnije izvuci kako se oseca i to se moze postici i kroz osmeh,neku salu,a vidi se i po ponasanju.
E,onda kada krene razgovor,treba ubediti da se ode kod lekara,odmah.I sa tom osobom,ne pustati je samu.Kada to prodje,bitni su lekovi i redovno uzimanje.A,pored svega toga je bitno okruzenje.Pruzanje ljubavi da osoba oseti da nije zapostavljena.I naravno izlazak napolje,setnje,a ako hoce moze i voznja bicikla,trcanje.Smeh je nabitniji.

Postoji razlika u želji da se neko ubije i zelji da se samo skrene pažnja na sebe.Recimo oni likovi sto vise po ceo dan na zgradama i mostovima ili oni sto piju tablete to su sve pokusaji da skrenu paznju na sebe,oni jesu u nekom problemu ali tesko bi se ubili.A postoje oni koji jednostavno rese da se ubiju i to ne moze niko da spreci.Mom komšiji doktori rekli da ima demenciju,cim su mu to saopstili on poceo da prica kako ce da se ubije ,niko ga nije ozbiljno shvatao, u sred zime covek nestao mesec dana ga svi zivi trazili da bi ga na kraju pronasli u septickoj jami u svojoj kuci.Znaci onaj ko resi da se ubije to ne moze niko da spreci,jedino da po ceo dan ima nekog pored sebe a onda je to mucenje i za njega i za sve ostale.

Kakvo je to uopste pitanje?! Ovo je stvar volje da se nekom pomogne. Negativno odgovaraju oni ljudi kojima je njihov zivot breme, i nemaju snage i optimizma da drugom pomognu. To je njihovo pravo, ali ne i objektivno glediste.

Naravno da moze, potrebno je zatraziti strucnu pomoc i kroz farmako i psihoterapiju covek iz problema izlazi mnogo jaci. Problem je sto kroz zivot covek zastranjuje i prihvata takve misli kao normalne a koje je potrebno ili ispraviti ili ako nisu pogresne skinuti mu teret samokrivice ako postoji... Na zapadu se to zove mentalna higijena a kod nas se kaze "poludeo covek" ali ima ona stara " Blago onom ko rano poludi" :)

Ne moze se spreciti.Kada to kazem mislim kada covek dodje do te tacke ne moze.Moze se spreciti da ne dodje donte tacke ako se vidi kuda to vodi a kada dodje onda je kasno.Uradice to iz treceg puta na zalost.Evo zadnji primer Miliceva kcerka pre dva dana.

Na takvo pitanje je glupo odgovoriti sa "da" ili "ne". Neki slučajevi se mogu sprečiti, na lakši ili teži način, a neki verovatno ne.

Iz mog iskustva da. Čak sam sad i ponosniji na sebe kad vidim da je rezultat skoro 50/50. A u isto vreme se brinem za drugu polovinu.

Ja ne znam odgovor na ovo pitanje niti se usudjujem da dam misljenje, obzirom da veze nemam sa medicinom, psihologijlm i sl.. Ja bih volio da moze. Al kod ovog problema nema mjesta nagadjanju, vec bi ozbiljni strucnjaci za ovu oblast trebali dati svoje misljenje da se edukujemo malo. Pozdrav!