Ponovo incident u Gazi

Strasno tolike nevine zrtve na obe strane... Ali ovog puta surovost prelazi sve granice. Raskomadana tela sestorice izraelskih vojnika defiluju Gazom. Ko je imao prilike da vidi slike preko AFP-a, verovatno zna o cemu govorim. Uzas...

Sve to ste se poslednjih cetiri godine desava u Izraelu i palestinskim teritorijama. Dali se je samo Izrael kriv sto se "to" zove teritorijama, a ne kao svuda u svetu drzavom, Palestinci moraju dobro da se zamisle. Za pocetak bilo bi dobro da se ugledaju na Jordan i Egipat i krenu da se dogovoraju i pregovarju sa Izraelom. To je jedini nacin, da prvo naprave svoju drzavu, drugo da naprave nolrmalnu drzavu! Znaci, pod hitno, treba se otkaciti blesave Sirije (Sirijci teritorije koje naseljavaju Palestinski Arapi i Izraelce nazivaju - Juznom Sirijom!) i jednom za sva vremena shvatiti da Sirija Palestini ne zeli nista dobro. Uostalom, imaju odlican primer komsija iz Libana, gde vec godinama Sirija drzi svu vlast u zemlji.
Znaci, jedina spas za Palestinu jeste: krenuti u pregovore sa Izraelom (trenutno je u Izraelu 50:50, ali sa prestankom teroristickih napada i problema taj broj povecava ce se u korist mirvnih pregovora i dogovora sa Palsetinom), resiti svojih bandita i lopova koji pod laznim patriotizmom i guranjem tudje dece u smrt, u s stvari pune svoje dzepove i u situaciji kakva je sada plivaju kao rive u vodi. Takvima, sigurno ne odgovara normalna i sredjena drzava, a nazalost vecina palestinskog establismenta sto javnog, sto onog iz senke koristi ovu nesrecnu situaciju za nenormalno bogacenje.
S druge strane i Izrael ima svojih ekstremista i profitera (kriminalaca) kojima fenomenalno odgovara ovakva situacija (sto bi tekao nas narod: nekom rat, nekom brat!). Pod izgovorom palestinskog terorizma, ta bratija dobija glasove na izborima od primirivnog sveta (ista prica kao kod nas sa radikalima i sps) i dosadasnja iskustva pokazala su, da cim prsetanu sukobi i dodje do kakvog-takvog mira ta bukacko-takozvana-patriotska druzina (u stvari najobicnija interesna ekipa) gubi na izborima, postaje minorna, te gubi uticaj, koji ratse proporcionalno sa porastom sukoba.
Svojevremno, jedan izraelski levicarski novinar nazvao je trenutno beznadeznu situaciju potpuno pravi imenom "SHARAFAT!". Derugim recima ta dvojica matoraca ne mogu jedan bez drugoga. To jest, ako nema problema, onda ni za njih nema posla. Trebalo bi 100 stranica da opisem sve malverzacije lopovske porodice Sharon (tata i dva sina - preslikana ekipa iz "Mucki")ili njegovog pajtosa Arafata. Nazalost, sve je to jako tesko objasniti obicnom, polupismenom svetu, koji indoktriniran praznim pricama o tkz. nacionalnim interesima, zarad svoje bede, nezaposlenosti i teskog zivota naseda na prazne price ljudi koji su vec sada milijarderi. Da nije tuzno bilo bi istinito!
Da ne gusim vise. Ovakvih vesti iz nesrecne Gaze. Na toj maloj teritoriji duzine 12 a sirine sest kilometara, sa oko 1.5 miliona nezaposlenih i siromasnih ljudi, stepen frustriranosti i ludila sigurno je najveci na svetu. Podsecanja radi, radno sposoban svet, do pre koju godinu, svoje plate, zaradjivao je u Izraelu, ali su zbog Intifade sada granice zatvorene, a ljudi bez posla.
Sve u svemu, za pocetak bilo bi veoma dobro da padne izraelske desnicarske Vlada s jedne, te da Palsetinci izbace nekog razumnog pregovoraca s druge strane. Idealna prilika za ovu pricu bila je pre neso jace od cetiri godine kada je "levica" predovdjena Premijerom Barakom bila na pola koraka do trajnog mira i priznavanja palestinske drzave. Tada je Arafat na ne zna se ciji savet (verovatno Sirije), u poslednjem momentu odbio mirovni ugovor i priznavanje palsetinske drzave na teritorji od 98 odsto onoga sto treba da bude Palestina. Bilo je sporno, to jest ostalo je za posle jos samo dva odsto! Zbog tih dva odsto,Arafat je zrtvovao mir, drzavu Palestinu vaskrsnuo politicki mrtvog Arijela Sharona i desnicu, pokrenuo Intifadu i srusio "levicarsku" Vladu koja je bila naklonjena Arapima i priznavanju drzave Palestina. Otada, proslo je skoro cetiri godine i sada ta cela prica deluje kao da je bila pre jedno 100 godina. Daleko, nikad dalje. I sada treba sve iz pocetka. I to sa ljudima kojima je kriza, rat, teroristicki napadi, jedino zanimanje koje imaju u zivotu. Nazalost, mir je sada mnogo daleko. Potrebno je cudo i vise od toga!

Strasno tolike nevine zrtve na obe strane... Ali ovog puta surovost prelazi sve granice. Raskomadana tela sestorice izraelskih vojnika defiluju Gazom. Ko je imao prilike da vidi slike preko AFP-a, verovatno zna o cemu govorim. Uzas...

Sve to ste se poslednjih cetiri godine desava u Izraelu i palestinskim teritorijama. Dali se je samo Izrael kriv sto se "to" zove teritorijama, a ne kao svuda u svetu drzavom, Palestinci moraju dobro da se zamisle. Za pocetak bilo bi dobro da se ugledaju na Jordan i Egipat i krenu da se dogovoraju i pregovarju sa Izraelom. To je jedini nacin, da prvo naprave svoju drzavu, drugo da naprave nolrmalnu drzavu! Znaci, pod hitno, treba se otkaciti blesave Sirije (Sirijci teritorije koje naseljavaju Palestinski Arapi i Izraelce nazivaju - Juznom Sirijom!) i jednom za sva vremena shvatiti da Sirija Palestini ne zeli nista dobro. Uostalom, imaju odlican primer komsija iz Libana, gde vec godinama Sirija drzi svu vlast u zemlji.
Znaci, jedina spas za Palestinu jeste: krenuti u pregovore sa Izraelom (trenutno je u Izraelu 50:50, ali sa prestankom teroristickih napada i problema taj broj povecava ce se u korist mirvnih pregovora i dogovora sa Palsetinom), resiti svojih bandita i lopova koji pod laznim patriotizmom i guranjem tudje dece u smrt, u s stvari pune svoje dzepove i u situaciji kakva je sada plivaju kao rive u vodi. Takvima, sigurno ne odgovara normalna i sredjena drzava, a nazalost vecina palestinskog establismenta sto javnog, sto onog iz senke koristi ovu nesrecnu situaciju za nenormalno bogacenje.
S druge strane i Izrael ima svojih ekstremista i profitera (kriminalaca) kojima fenomenalno odgovara ovakva situacija (sto bi tekao nas narod: nekom rat, nekom brat!). Pod izgovorom palestinskog terorizma, ta bratija dobija glasove na izborima od primirivnog sveta (ista prica kao kod nas sa radikalima i sps) i dosadasnja iskustva pokazala su, da cim prsetanu sukobi i dodje do kakvog-takvog mira ta bukacko-takozvana-patriotska druzina (u stvari najobicnija interesna ekipa) gubi na izborima, postaje minorna, te gubi uticaj, koji ratse proporcionalno sa porastom sukoba.
Svojevremno, jedan izraelski levicarski novinar nazvao je trenutno beznadeznu situaciju potpuno pravi imenom "SHARAFAT!". Derugim recima ta dvojica matoraca ne mogu jedan bez drugoga. To jest, ako nema problema, onda ni za njih nema posla. Trebalo bi 100 stranica da opisem sve malverzacije lopovske porodice Sharon (tata i dva sina - preslikana ekipa iz "Mucki")ili njegovog pajtosa Arafata. Nazalost, sve je to jako tesko objasniti obicnom, polupismenom svetu, koji indoktriniran praznim pricama o tkz. nacionalnim interesima, zarad svoje bede, nezaposlenosti i teskog zivota naseda na prazne price ljudi koji su vec sada milijarderi. Da nije tuzno bilo bi istinito!
Da ne gusim vise. Ovakvih vesti iz nesrecne Gaze. Na toj maloj teritoriji duzine 12 a sirine sest kilometara, sa oko 1.5 miliona nezaposlenih i siromasnih ljudi, stepen frustriranosti i ludila sigurno je najveci na svetu. Podsecanja radi, radno sposoban svet, do pre koju godinu, svoje plate, zaradjivao je u Izraelu, ali su zbog Intifade sada granice zatvorene, a ljudi bez posla.
Sve u svemu, za pocetak bilo bi veoma dobro da padne izraelske desnicarske Vlada s jedne, te da Palsetinci izbace nekog razumnog pregovoraca s druge strane. Idealna prilika za ovu pricu bila je pre neso jace od cetiri godine kada je "levica" predovdjena Premijerom Barakom bila na pola koraka do trajnog mira i priznavanja palestinske drzave. Tada je Arafat na ne zna se ciji savet (verovatno Sirije), u poslednjem momentu odbio mirovni ugovor i priznavanje palsetinske drzave na teritorji od 98 odsto onoga sto treba da bude Palestina. Bilo je sporno, to jest ostalo je za posle jos samo dva odsto! Zbog tih dva odsto,Arafat je zrtvovao mir, drzavu Palestinu vaskrsnuo politicki mrtvog Arijela Sharona i desnicu, pokrenuo Intifadu i srusio "levicarsku" Vladu koja je bila naklonjena Arapima i priznavanju drzave Palestina. Otada, proslo je skoro cetiri godine i sada ta cela prica deluje kao da je bila pre jedno 100 godina. Daleko, nikad dalje. I sada treba sve iz pocetka. I to sa ljudima kojima je kriza, rat, teroristicki napadi, jedino zanimanje koje imaju u zivotu. Nazalost, mir je sada mnogo daleko. Potrebno je cudo i vise od toga!