Filozofija bi trebala da čovjeka oplemeni, da mu ukaže na ispravan put, itd. Savremena filozofija često čovjeka samo deprimira i čini pasivnim. Ovakve ideje iako tehnički, po nekim logikama možda mogu da budu tačne, samo čovjeka čine pasivnim. Šta sad - sreća se krije iza svega, i svi treba da budemo pasivni, da odustanemo od borbe?! To je pojednostavljeno i bukvalističko gledanje na stvari. Naravno da nije isto naslijediti bogatstvo i sam ga steći sopstvenim trudom. Iako se i iza truda krije sreća, tj. jak karakter, genetika i dobro vaspitanje za šta mi sami nemamo zasluge, čak i kad smo po svim tim parametrima "imali sreća", ipak, da bismo postigli uspijeh, moramo proći kroz mnogo truda, dilema, nezgodnih situacija, razočarenja itd. to jest, namučiti se. Možda smo predodređeni za tako nešto jakim karakterom koji potiče od genetike i vaspitanja, ali čak i ti predodređeni prošli su kroz mnogo muke i truda da bi to sve postigli, pa čak i ako je to poslijedica njihovih prirodnih tendencija, za to treba da budu adekvatno nagrađeni, jer taj proces od potencijala do realizacije nikako nije bio lak, pa samim tim oni koji su prošlo kroz sve te muke, ne mogu da se porede sa onima koji su prosto naslijedili bogatstvo i imali sve u životu bez imalo truda.
Uspeh nekog pojedinca je uvek društveni a nikad toliko individualan.
Ako se rodiš u bogatom društvu lako ćeš biti uspešan, ali ako se rodiš u zemlji koja nema ni vodu, struju, kanalizaciju, puteve...koliko god bio pametan ne vredi mnogo.
Najpre: šta smatramo uspehom? (Biti lep, bogat, zdrav, moćan, poštovan....?) Ukoliko bismo možda rekli da je uspeh kada nam se želje lako ispunjavaju, takav uspeh nije ni do volje ni do sreće, već sve stoji do prilike i do zgode, što znači da se on neprestano i u hodu menja i koriguje, i poprima mnogoobrazne oblike. Zato što je ubeljivanje ljudske duše svrha, smisao i cilj našeg ovozemaljskog života.
Jer da bi uspeo u nečemu, treba da to stvarno želiš, što će te motivisati da uložiš trud u to.
Ali džaba ti sva želja i trud ako ti prilike i okruženje ne idu na ruku, odnosno nalaziš se na pogrešnom mestu i/ili u pogrešno vreme. A na prilike i okruženje ne možeš da utičeš, to je stvar isključivo slučaja. Kad dobiješ loše karte, ma kako dobro igraš s njima, pravog uspeha ne može biti.
Jedino što možeš je da budeš dovoljno pametan da uočiš i ne propustiš priliku, kad I AKO ti se ukaže. Ali da li će ti se ukazati, e to je samo pitanje čiste sreće!
U stvari, možda i ne sasvim. Kad vidiš da je na jednom mestu nešto slabo ima, možda da je potražiš na drugom mestu?
Sto bolje sagledavanje sebe i svojih mogucnosti, izvlacenje najbolje od sebe - u zavisnosti od ciljeva(karijera), uverenja (religiozan, ateista), itd... Ne gubljenje vremena na menjanje drugih i zelje da svima ugodimo. Prihvatanje ljudi onakvi kakvi jesu, ne kakve bi zeleli. Eliminacija patetike sa akcentom na samosazaljenje. Dubok uzdah i izdah, osetiti vetar, ukus, miris, dodir... To je zivot i brzo prodje. Samo bez lazi!
Sto bolje sagledavanje sebe i svojih mogucnosti, izvlacenje najbolje od sebe - u zavisnosti od ciljeva(karijera), uverenja (religiozan, ateista), itd... Ne gubljenje vremena na menjanje drugih i zelje da svima ugodimo. Prihvatanje ljudi onakvi kakvi jesu, ne kakve bi zeleli. Eliminacija patetike sa akcentom na samosazaljenje. Dubok uzdah i izdah, osetiti vetar, ukus, miris, dodir... To je zivot i brzo prodje. Samo bez lazi!
Jer da bi uspeo u nečemu, treba da to stvarno želiš, što će te motivisati da uložiš trud u to.
Ali džaba ti sva želja i trud ako ti prilike i okruženje ne idu na ruku, odnosno nalaziš se na pogrešnom mestu i/ili u pogrešno vreme. A na prilike i okruženje ne možeš da utičeš, to je stvar isključivo slučaja. Kad dobiješ loše karte, ma kako dobro igraš s njima, pravog uspeha ne može biti.
Jedino što možeš je da budeš dovoljno pametan da uočiš i ne propustiš priliku, kad I AKO ti se ukaže. Ali da li će ti se ukazati, e to je samo pitanje čiste sreće!
U stvari, možda i ne sasvim. Kad vidiš da je na jednom mestu nešto slabo ima, možda da je potražiš na drugom mestu?
Uspeh nekog pojedinca je uvek društveni a nikad toliko individualan.
Ako se rodiš u bogatom društvu lako ćeš biti uspešan, ali ako se rodiš u zemlji koja nema ni vodu, struju, kanalizaciju, puteve...koliko god bio pametan ne vredi mnogo.
Filozofija bi trebala da čovjeka oplemeni, da mu ukaže na ispravan put, itd. Savremena filozofija često čovjeka samo deprimira i čini pasivnim. Ovakve ideje iako tehnički, po nekim logikama možda mogu da budu tačne, samo čovjeka čine pasivnim. Šta sad - sreća se krije iza svega, i svi treba da budemo pasivni, da odustanemo od borbe?! To je pojednostavljeno i bukvalističko gledanje na stvari. Naravno da nije isto naslijediti bogatstvo i sam ga steći sopstvenim trudom. Iako se i iza truda krije sreća, tj. jak karakter, genetika i dobro vaspitanje za šta mi sami nemamo zasluge, čak i kad smo po svim tim parametrima "imali sreća", ipak, da bismo postigli uspijeh, moramo proći kroz mnogo truda, dilema, nezgodnih situacija, razočarenja itd. to jest, namučiti se. Možda smo predodređeni za tako nešto jakim karakterom koji potiče od genetike i vaspitanja, ali čak i ti predodređeni prošli su kroz mnogo muke i truda da bi to sve postigli, pa čak i ako je to poslijedica njihovih prirodnih tendencija, za to treba da budu adekvatno nagrađeni, jer taj proces od potencijala do realizacije nikako nije bio lak, pa samim tim oni koji su prošlo kroz sve te muke, ne mogu da se porede sa onima koji su prosto naslijedili bogatstvo i imali sve u životu bez imalo truda.
Najpre: šta smatramo uspehom? (Biti lep, bogat, zdrav, moćan, poštovan....?) Ukoliko bismo možda rekli da je uspeh kada nam se želje lako ispunjavaju, takav uspeh nije ni do volje ni do sreće, već sve stoji do prilike i do zgode, što znači da se on neprestano i u hodu menja i koriguje, i poprima mnogoobrazne oblike. Zato što je ubeljivanje ljudske duše svrha, smisao i cilj našeg ovozemaljskog života.
Uspeh nekog pojedinca je uvek društveni a nikad toliko individualan.
Ako se rodiš u bogatom društvu lako ćeš biti uspešan, ali ako se rodiš u zemlji koja nema ni vodu, struju, kanalizaciju, puteve...koliko god bio pametan ne vredi mnogo.
Filozofija bi trebala da čovjeka oplemeni, da mu ukaže na ispravan put, itd. Savremena filozofija često čovjeka samo deprimira i čini pasivnim. Ovakve ideje iako tehnički, po nekim logikama možda mogu da budu tačne, samo čovjeka čine pasivnim. Šta sad - sreća se krije iza svega, i svi treba da budemo pasivni, da odustanemo od borbe?! To je pojednostavljeno i bukvalističko gledanje na stvari. Naravno da nije isto naslijediti bogatstvo i sam ga steći sopstvenim trudom. Iako se i iza truda krije sreća, tj. jak karakter, genetika i dobro vaspitanje za šta mi sami nemamo zasluge, čak i kad smo po svim tim parametrima "imali sreća", ipak, da bismo postigli uspijeh, moramo proći kroz mnogo truda, dilema, nezgodnih situacija, razočarenja itd. to jest, namučiti se. Možda smo predodređeni za tako nešto jakim karakterom koji potiče od genetike i vaspitanja, ali čak i ti predodređeni prošli su kroz mnogo muke i truda da bi to sve postigli, pa čak i ako je to poslijedica njihovih prirodnih tendencija, za to treba da budu adekvatno nagrađeni, jer taj proces od potencijala do realizacije nikako nije bio lak, pa samim tim oni koji su prošlo kroz sve te muke, ne mogu da se porede sa onima koji su prosto naslijedili bogatstvo i imali sve u životu bez imalo truda.
Sto bolje sagledavanje sebe i svojih mogucnosti, izvlacenje najbolje od sebe - u zavisnosti od ciljeva(karijera), uverenja (religiozan, ateista), itd... Ne gubljenje vremena na menjanje drugih i zelje da svima ugodimo. Prihvatanje ljudi onakvi kakvi jesu, ne kakve bi zeleli. Eliminacija patetike sa akcentom na samosazaljenje. Dubok uzdah i izdah, osetiti vetar, ukus, miris, dodir... To je zivot i brzo prodje. Samo bez lazi!
Najpre: šta smatramo uspehom? (Biti lep, bogat, zdrav, moćan, poštovan....?) Ukoliko bismo možda rekli da je uspeh kada nam se želje lako ispunjavaju, takav uspeh nije ni do volje ni do sreće, već sve stoji do prilike i do zgode, što znači da se on neprestano i u hodu menja i koriguje, i poprima mnogoobrazne oblike. Zato što je ubeljivanje ljudske duše svrha, smisao i cilj našeg ovozemaljskog života.
Jer da bi uspeo u nečemu, treba da to stvarno želiš, što će te motivisati da uložiš trud u to.
Ali džaba ti sva želja i trud ako ti prilike i okruženje ne idu na ruku, odnosno nalaziš se na pogrešnom mestu i/ili u pogrešno vreme. A na prilike i okruženje ne možeš da utičeš, to je stvar isključivo slučaja. Kad dobiješ loše karte, ma kako dobro igraš s njima, pravog uspeha ne može biti.
Jedino što možeš je da budeš dovoljno pametan da uočiš i ne propustiš priliku, kad I AKO ti se ukaže. Ali da li će ti se ukazati, e to je samo pitanje čiste sreće!
U stvari, možda i ne sasvim. Kad vidiš da je na jednom mestu nešto slabo ima, možda da je potražiš na drugom mestu?
IMAGE SOURCE
13 Komentari
Sortiraj po: