Nije problem Karenjina: "Deca pasivna", "Škole ne mogu same"

Читао сам лектиру, али књиге које су ми мењале живот на боље, отварале очи односно просветлиле нису биле лектире. Лектире из средње школе сад читам после двадесет година и разумем их на прави начин. Тада сам разумео само делове јер нисам самог себе довољно познавао и имао искуства да разумем комплексност човека и живота.

Postoji nesto sto se zove Daning-Kruger efekat. Gde jedan deo opisuje ovako:

Visoko kompetentni ljudi nepravilno pretpostavljaju da su zadaci koji su laki za njih, laki i za ostale.

Drugi deo opisuje nase politicare i ostale likove:
Ljudi sa niskom sposobnoscu pate od prividne superiornosti, pogresno misleci da njihiva kognitivna sposobnost je veca nego sto jeste.

Ja sam '73 godište, i dobro pamtim Ilijadu. Radili smo je u gimnaziji 5 časova. Ceo jedan čas imali smo raspravu o tome da li je Ahil bio pozitivna ili negativna ličnost, i to je bila baš živa i insprirativna rasprava. Ali, to je bilo drugo vreme, a i drugi nastavnici,koji su umeli da te zainteresuju za gradivo.. Danas vidim, s obzirom da mi ćerka ide u 3.razred, niti je nešto zanima škola, niti učiteljica ima neki motiv da ih zainteresuje. Priča se svodi na to da ono što ja sa njom uradim, to će i poneti iz škole kao znanje...tužno.

Jeste problem to sto ste rekli, ali je i problem Karenjina. Zavrsio sam gimnaziju, zavrsio drzavni fakultet pre vise od 10god. i sve sto cu reci, ja u gimnaziji nisam bio dovoljno zreo da svarim svu tu rusku literaturu. Vecinu napisanih stvari u tom periodu jednostavno nisam razumeo, a morao sam da citam. Ogadile su mi knjizevnost. Nepotrebno forsiranje literature pogresnom uzrastu. Vecina tih knjiga su za penzionere ili minimum fakultetski uzrast.

Jules Verne je bio nezaobilazan deo mog odrastanja, lektira koja je potpuno prilagodjena uzrastu, predivno stivo koje je inspirisalo generacije.
Ako to nije obavezno, nema dalje price...

Najmanji problem.je sto je Agata Kristi morbodna. Morbidan je veliki broj knizevnika. Problem je sto je ona na nivou romana sa kioska. Sva dela su joj slicna, sablonska, literatno je siromasna i potpuno povrsna kao knjizevnik.

Koja ne procita Anu Karenjinu sa 15, pravi gluposti sa 30 ili 35, pa i 40.

Mnogo ih znam i uvek se setim reci svoje profesorke: "mnoga ce od vas biti Ana".

Zena kojoj nista u zivotu ne fali. Ama nista. Ali to je jedna zena prosta, bez interesovanja, bez hobija, prazna. A istovremeno kao neka gospodja.
I onda tako prazna i prosta sretne nekog i onda izgubi razum za nekim koga sustinski savrseno ne zanima. I to traje, razlicito. Mozda kutiju kondoma, mozda nekoliko meseci. Ali takva nikome nije vredna.

A onda ta prazna dospodja tresne o zemlju kada shvati da ne moze drugi da je usreci. Niko, pa ni taj savrseni, magicni. Jedino ona sama sebi moze - ali za to treba da je pametna. E sada, kada ceo vek propustis da budes pametan, nego se slepas na drugog (roditelje, muza...) onda ti ne ostaje nista drugo nego da se udepresis i da se ubijes.

Dok ne pochnete da uvodite u obaveznu shkolsku lektiru Jelenu Bachic Alimpijevic,Isidoru Bjelicu,Zorannah,iljubavne ispovesti Maje Nikolic i slichno - SVE (ostalo) JE OKEJ!!!...i shto se dece,i shto se chitanja tiche....

"Koreni" - sve sto se sjecam je da je knjiga obimna i teska(mislim na grame)
"Antigona" - procitao, nemam pojma o cemu je
"Ana Karenjina" - procitao, fina knjiga, ne znam sta sam naucio iz nje osim da se preljuba opravdava i da je voz koban.

ostalu lektiru ne bih mijenjao, dodao bih ova savremena djela.

Ilijada i Antigona sigurno nisu za petnestogodišnjake. Možda neki odlomak da se obradi na času, ali cela knjiga definitivno nije za srednju školu.

pozabavite se malo i sa fizickim vaspitanjem.deca sve gojaznija i sve vise zdravstvenih problema ce imati.radim u sportskom objektu i svaki dan je sve manje i manje dece.gledaju samo da se docepaju telefona i tableta.ne zanimaju ih knjige niti sport.stoje na onim bordovima i voze se.sve manje i setaju.roditelji obratite paznju malo i na fizicku aktivnost svoje dece

Ако сам могао ја, могу и ова деца данас. Ако смо могли ми да читамо Еп о Гилгамешу, морају и они. Ако то не ураде, целе генерације ће бити ускраћене за најстарије песме и стихове икад писане јер иначе сами то никад не би читали. Немојте Буковског и Харија потера да стављате у лектире ко бога вас молим имаћемо неписмену децу.
То што их не држи пажња је наш проблем што смо од њих направили заморчиће на компјутерима од ране младости.

Problem je kada im u trecem razredu zadas da procitaju, od svega sto je napisala, bas Divlju krusku od Desanke Maksimovic, pa im se smuci citanje zauvek vec sa 9 godina.

Ovakvim trendom cete napraviti mediokritete od svih, od onih koji su to morali da postanu i od onih koji nisu. Podilazenje lenjosti je jako los nacin.

Најзначајнија историјска књижевна дела морају бити део лектире. То је део општег образовања и сама њена суштина. Осим тога, човек тешко мође да нађе времена касније у животу да их прочита. Криминалистички романи Агате Кристи су одлични, али не постоји ниједан разлог због којег би били део школског система.

Dostojevski i Franz Kafka su za fakultet. Albert Kami je za doktorat. Ti pisci i njihovi romani nisu za decu tog uzrasta.

Srbija među šljivama.
Najsretniji bi bili kad bi ubacili "Kremansko proročanstvo" za lektiru

Zločin i kazna:

Momku trebaju pare, pa ubije neku babu.
Narednih 1000 strana mu je žao.

Neće nijedan ovdašnji režim dozvoliti Orvelova dela u lektiri. Čudim se i što se Nušić izučava... Sreća da postoji internet i sve to... Kad bi se adekvatno iskoristio - bio bi deci od pomoći i rezultat bi bio bolji. Ali nema to ko da ih nauči i vaspita... A ni establismentu ovdašnjem ne bi odgovaralo, jer bi put do razumevanja Orvela onda bio otvoreniji.... Sve je to kvaka 22 nažalost.

Za osnovce su idealne knjige kao što su Hajduci, Družina Sinji Galeb, Družba Pere Kvržice, Orlovi rano lete, Tom Sojer, Dečaci Pavlove ulice, Robinson Kruso...uz ove lektire deca će postati bolji ljudi i mnogi će zavoleti da čitaju.

Da Dorotej, a na tv-u Nemanjici i Boj na Kosovu..... Kao da je Rados Ljusic birao....

škola je bila u pravom smislu učiteljica... od kuce donosiš vaspitanje i poštovanje a škola te uči, opismenjuje, formira te kao osobu, učitelji i učiteljice su nam bili skoro kao i roditelji, a danas... sami vidite gde smo, ko smo i kakvi smo postali...

Uvek su mi bili zanimljiviji casovi gramatike, nego citanje lektira,..pogotovo u osnovnoj kosovski, pokosovski,hajducki i ti ostali ciklusi... to mi je bas mucno bilo... u srednjoj za nijansu bolja lektira, ali opet vrlo naporno... od nas 26 u razredu, mislim da nije bilo 10 ucenika koji su citali lektiru...a to je bilo pre 10 god...

Kako nije problem Ana Karenjina, daš klincu od 16-17 godina roman od 1000 stranica i onda ga još nastavnica ispituje da znaš šta si pročitao.
Dok je mene to zapalo ja sam nabavio film pa smo se skupili u nekoliko grupa iz razreda i svi pogledali film a i to smo jedva preživjeli, bilo ih je njih par koji su ipak htjeli pročitati.

Zamenite decu.
Kome trebaju pasivni klinci?
Ne daj Bože da krivice ima na nekom drugom mestu...

Sunovrat obrazovanja je uvođenje Gospodara, Agate Kristi i sličnih gluposti. To nije za lektiru.

Dok ne pochnete da uvodite u obaveznu shkolsku lektiru Jelenu Bachic Alimpijevic,Isidoru Bjelicu,Zorannah,iljubavne ispovesti Maje Nikolic i slichno - SVE (ostalo) JE OKEJ!!!...i shto se dece,i shto se chitanja tiche....
(dovla, 20. april 2018 08:56)

Ali ona knjiga od Nives Clzijus obavezno!

“Ukoliko delo zahteva dodatna znanja iz oblasti istorije, budite sigurni da će im biti teško. U tom smislu najveći otpor izaziva Andrićeva 'Prokleta avlija', a ništa manje ni 'Seobe' Miloša Crnjanskog jer zahtevaju ono što je njima najteže, strpljivo i pažljivo iščitavanje teksta koji je deskriptivan i lirski intoniran. 'Ana Karenjina' ih odbija zbog obimnosti najviše, ali i zbog društveno-istorijskog konteksta koji im je dalek. Sofokle im je težak jer je u stihu. Šekspir zato što ima puno likova i zato što je drama. Navodim vam ono što od njih čujem. Sve što sam navela se odnosi na jedan problem, a to je da zahteva od njih izvestan mentalni napor. "

...znachi - BACHIC-ALIMPIJEVIC i ZORANNAH!?....

Malo sta mi se svidelo od lektira u skoli. Sve mi je bilo naporno, dosadno... Nema te lektire koju cete da uvrstite pa da deca citaju sa uzivanjem. Lektire se citaju na silu i nemojte se zavaravati. Ja citam sa uzivanjem sve, od Dostojevskog do Stivena Kinga, ali to je sve doslo posle skole. U skoli sam citao ono sto nije bilo lektira, uglavnom avanturisticke romane poput Deca kapetana Granta i Breg svetlosti.

Jedan čovek je fino rekao. Debilane.
Deca se ubijaju od učenja 15 i više godina, i na kraju ništa ne znaju da rade.
Pa ne znam koji posao da si uzeo da učiš 15 godina, naučio bi i postao dobar stručnjak.

Agata Kristi nije za lektiru jer nije književno značajna niti kvalitetna,a ne zato što je morbidna. Ako mene pitate mnogo morbidnije stvari smo čitali u osnovnoj školi. "Jama" Ivana Gorana Kovačića na primer, kao i sve narodne epske pesme gde je svaki drugi stih bio: "krvca vrca iz zemljice crne" kao da je to nešto umetnički vredno. Bože sačuvaj. I danas imam traume od tih gluposti.

A šta će da im smeta, molim vas, ako čitaju klasike??? Pa mnogo više boli glava od kiča i mnogo više saosećamo sa likovima iz kvalitetnih književnih dela, i mnogo bolje sebe tako razumemo! Nejbolje je lepo da im damo da čitaju tabloide i da od radoznalih mladih ljudi napravimo omladinu uzanih pogleda.
Ko god misli da treba štititi decu od čitanja lektire, izgleda da ozbiljno sumnja u njihove sposobnosti i značaj mašte i empatije u njihovom razvoju.

Na času ih čeka Karenjina a na odmoru ih sačekuju dileri u dvorištu I ispred škole.

onaj ko uvodi ovo nema pojma o stanju svesti dece...

Sta plasirate deci od TV programa??? Kakva je drzava?? Kakvi su nam politicari, direktori , prodavci , zdravstveni radnici ...? Sund ,kic , neljubaznost , bahatost na sve strane gde god da se okrenes .... Ne znam sta ocekujete od dece ?

Tolkin i ostali autori se okrecu po grobovima od nasih reformi.

Duboki naklon Tolstoju, Dostojevskom, Kamiju ... Ali smisao lektire nije samo suvoparno citanje, analiza romana i rasprava o karakternim osobinama glavnih i sporednih likova, vec je to i otkrivanje veza radnje i pouke tih knjiga sa danasnjim zivotom. A to nije moguce bez nekih savremenih pisaca, koji pisu o onome sto se desava danas, sada, ovde, u ovom 21. veku, a ne u vremenima Karla Velikog i Pipina Malog. I to nije samo slucaj sa lektirom, vec i sa nekim drugim predmetima, poput sociologije, gde se umesto aktuelnih problema u drustvu mladi ljudi maltretiraju da bubaju napamet definicije i teorije filozofa od pre par stotina godina. Deca su zeljna da se u skoli ponekad povede rasprava i o odlivu mozgova, otici ili ostati, rodnoj ravnopravnosti, nasilju u porodici, seksualnoj orjentaciji, drogama, muzici, turbo folku, kriminalu i subkulturama koje idu uz to itd. A ne samo o Kosovu.

Po meni ministarstvo obrazovanja pada vec decenijama ovaj ispit, jer su toliko nefleksibilni. Mislim da u srednjoj skoli nisam procitao nijednu knjigu i zao mi je zbog toga. Dosta posle srednje skole poceo sam da cenim knjige i citam ono sto me zanima i unapredjuje. "Ilijadu" i "Antigonu" mislim da necu u skorije vreme procitati.

Za većinu lektira nisam bio zreo u srednjoj školi da ih shvatim na pravi način. Ta dela nisu pisana za nekoga ko ima 15-16 godina, jer traže mnogo veću zrelost i životno iskustvo da bi mogla da se shvate na pravi način. Zbog takvih dela, meni je čitanje dug period bilo mrsko...tek sam posle 25. godine počeo mnogo da čitam i zaljubljujem se u knjige. Posle sam pročitao i mnoga dela koja sam čitao kao lektire i tek sam tada shvatio na mnogo bolji način njihovu dubinu i vrednost, i smatram da kad ih budem čitao za 20 godina da ću opet imati potpuniji utisak jer za većinu književnih klasika važi da ih bolje shvatate sa godinama.

Smatram da bi lektire trebalo da budu takve da zainteresuju mlade ljude za čitanje, jer forsiranje klasika ta koje nisu zreli može samo da ih dovede u situaciju da zamrze čitanje, što se uglavnom i dešava.

Sta, jos uvek nema Orwellove Zivotinjske farme u srpskoj lektiri? Svakako najznacajnije delo XX veka, po mnogo cemu, a to ce tek biti vrednovano kajko valja. Uopste, veza coveka i zivotinje je kod nas katastrofalno malo zastupljena u obrazovanju, sto rezultira losim vaspitanjem dece u ponasanju prema zivotinjama. Mnogi biseri svetske literature i slikarstva posveceni su ovoj temi, a kod nas se o tome zna skoro pa nista.

Ana Karenjina je obicna sapunica. Da je napisana danas, niko ne bi citao. U svoje vreme je knjiga bila popularna jer nije bilo tv i slicnog nisko kvalitetnog sadrzaja na tv.

Danas je popularna jer ljudi nece da prihvate ovu istinu.

Nema svrhe raspravljati uopšte na ovu temu. Nije problem literatura. Nju bi uz malo napora savladala prosečno inteligentna osoba. Problem je u tome što je skoro pa nemoguće decu naučiti bilo čemu. Moderne tehnologije i površnost koja se promoviše na sve strane, pretvorili su ih u zombije i sad nema nazad. Generacije koje dolaze su duhovno osakaćene ne samo za kroz nepročitane knjige već i kroz neodgledane filmove. Oni nemaju koncentraciju da gledaju film koji traje 90 min kamo li da čitaju knjigu 5 dana. Za sve to su zaslužni i roditelji koji ne vaspitavaju decu na pravi način ali i mediokriteteski profesori koji ne bi inspirisali nikog na učenje.

Šta fali Ilijadi i Odiseji?

Ljudi čitanje se voli ili ne voli, želi ili ne želi! Ne možete naterati dete tog uzrasta gvozdenom motkom da čita kad ga to ne zanima a pogotovo da se zagrebe u samo delo. Prosto to je tako, ja sam pre 5 godina završio srednju, 90% nije čitalo ništa cele godine, prosto ih ne zanima, telefoni, tableti, devojke/momci, izlasci prosto to je nešto što zanima većinu njih. I lepo je neko ovde napisao, sve to polazi od kuće, ja sam imam razvijenu ljubav za čitanje jer mi je to valjda genetski od oca, a i stalno u kući imamo neke knjige, dok burazer nikada nije uzeo čak ni žutu štampu da čita, prosto ga ne zanima. Uostalom knjige treba sagledati sa aspekta vrednosti i korisnosti i na osnovu toga ih uvrstiti u program a ne na osnovu onoga što bi se deci, eto, možda svidelo. Uostalom, ko vam garantuje da će oni uopšte čitati i Gospodare, Potera, pogledaće film i doviđenja. Mi smo zemlja turbo-folka, rijalitija, huligana i plate od 250 evra, a očekujete da vam već iz osnovnih škola izlaze intelektualci, ne biva to tako.

Opremili ste biblioteke a bibliotekare proglasili za tehnološki višak i otpustili.
Sjajno ministre.

Jebo ti klinca kojem je Zil Vern dosadan pa ga izbrisase iz lektire.

@Orwell Vegan
Koja vlast je luda da sebi puca u nogu i ubaci Životinjsku farmu u lektiru? To posebno ovim "našima" ne ide u korist. Možda bi neki osamnaestogodišnjak prepoznao nekog Vođu u Napoleonu (koji se i sam deklarisao kao Vođa), neke fantomke u 9 kerova, kojekakve vetrenjače u gradilištima kod Gazele, itd, itd, pa bi možda i izašao na izbore, itd, itd.
P.S. Užasno je što sam se dotakao politike ovde al mi bilo nekako na mestu
P.P.S. Pitam za druga

Najvažnije je da deca zavole čitanje. Na tome treba raditi od prvog razreda osnovne, jer lektira u osnovnoj uopšte nije prilagođena deci. Na žalost ni mnogi nastavnici i učiteljice. Volim da čitam od kad znam za sebe, a to je krenulo od Žil Verna i Defoa. Ali za moju decu je to već teško za čitanje - anahrono im je. I zaista je potrebno da se obrade prevodi i prilagode novim generacijama. Njima je i Nušić nezgodan za čitanje. Činjenica je da silovanje dece neće rešiti problem tako da odustanite od stavova "kad smo mogli mi, moraju i oni". Moj stariji sin (sada 4. gimnazije) je počeo da čita tek pre dve godine kada sam mu doneo "Kandže" Vidojkovića, a evo sad sam ide u biblioteku (trenutno čita Silmarilion).
Doris Lesing apsolutno propagira preskakanje testa tokom čitanja koji ne zanima čitaoca, a naši profesori i nastavnici se bave isleđivanjem učenika i traženjem dela knjige koji đak nije pročitao.

Setite se uživanja uz "Lelejsku Goru"

Ana Karenjina, krenuo da citam i nisam mogao. Pokusavao sam ali ne vredi. Nasao VHS kasetu krenu da gledam i ne vredi. To je tako smorna knjiga, ali neverovatno, kao scene u serijama Radosa Bajica. Na kraju sam otisao na cas pa sta bude. Na srecu nisam idgovarao.
Ali zato Tihi Don procitao bez problema i pisao sastav na dvadeset strana, dva casa izlagao.

Ne vidim da je Agata Kristi i poneki primer zanrovske knjizevnosti tako strasan problem. Ako ce to decu uvesti medju knjige, zasto da ne?

Cime se vi bavite? Skole su postale opste rasulo a krivci su upravo isti ti "pametnjakovici" iz ministarstva prosvete. Radim zamenu u jednoj srednjoj skoli u Ns. Skoro su jednoj koleginici ukrali sat na casu, dok su sad u petak drugu koleginicu gadjali kantom za smece. Svi se pozivaju na neka prava ucenika. Ma pitam ja vas.. koja prava kad vaspitanje i odnos prema profesorima katastrofalan! Skole su postale besmislene i nista se ne radi da se uvede red i promeni ovaj nakaradni odnos. O ucenju necu ni da pricam. Ta nasa maloletna delikventna deca pune fioke sudova za raznorazna krivicna dela...iznude, kradje pa i pokusaje ubistva. A sta radi ministarstvo prosevete i drzava po tom pitanju?! Radi jedno veliko NISTA!!! Profesorima su svezane ruke i profesija je totalno degradirana. Danas raditi u skoli je utopija. Zao mi je samo dobre dece koja ispastaju zbog huligana i maminih i tatinih sinova. I svi na kraju ispastaju zbog bahate dece i jos bahatijih roditelja.

Mozda neka knjiga od Legije ili Seselja da se ubaci. To su majstori pisanja.

Zašto su optuženi ovi drugovi Markes i Borkes?

stavite parove kao lektiru pa ce svi da citaju

Budaletine neopevane, pet decenija ne mogu da shvate da Ana Karenjina i slično nema šta da traži u lektiri. Ni milion opisnih strana, ni generacije koje već poslovično to izbegavaju da pročitaju, nije im dovoljno da promene kurs. Mogu oni da dube na trepavicama, da se deru, da teraju učenike svim metodama, da ih šibaju, učenici to NEĆE čitati. Svako će pronaći neki metod da to eskivira, ili će pogledati film, ili će se izvući na poklonjenu dvojku, ili će pročitati neki ultra kratki opis i praviti se da je pročitao. Upravo sam anketirao moje direktne kolege, nema jednog jedinog koji je to zaista pročitao!
"Stručna javnost kaže"... koja stručna javnost? Književna javnost? Pa da li su vama svrake popile mozak? Ne pita se zaljubljenik u književnost šta dete treba da čita, kao što se ne pita ni ludi nuklearni fizičar da li Maksvelove jednačine treba da idu 6. razred, naravno da po njemu treba. Stručna javnost mogu da budu samo pedagozi opšte prakse, koji nisu ostrašćeni jednim predmetom. A ni njima više ništa ne verujem, jer im je istraživačka metodika zastarela.
Agata Kristi vam je loša? Da li sam dobro pročitao? Agata Kristi je genije! Agata Kristi u svakom svom romanu ima i književnu vrednost, i naravno sve vrste zanimjlivosti i intriga, fenomenalne obrte, logiku i kulturu.
A vi samo nastavite da forsirate Karenjinu naspram Poaroa, i umesto da deca makar nešto pročitaju i odvoje se od TV-a, vaša idealizacija će za rezultat imati to da niko ništa na kraju neće pročitati.

Problem je i što je škola poprište borbe rusofilnih patriJota i anglofilnih izdajnika. Jasno je ko za sada odnosi prevagu i koja je taktika. Od zapadnih aurora pustiti samo teške i morbidne , da im se ogade. Ljujiću, propusti bar jednu generaciju!

Da li neko razmislja o tome da skolstvo kasni 20 godina za razvojem tehnologije??? Deci je smesno u skoli!!! Nastava mora biti dinamicnija, modernija, primeri iz Ane Karenjine u svetu Clash Royala i minecrafta sa klincima!!!

Voleo sam jos u srednjoj da citam knjige ali nisam citao lektiru. Bas retko, nije mi bila zanimljiva. Za to vreme sam citao Ginzberga, Keruaka, Selindzera... Deca su buntovnici to je njima zanimljivo... Mozda ja nisam tad bio dovoljno zreo ali Dekameron nije bio za taj uzrast bar za mene.

Mislim da u nasoj zemlji zive najgori licemeri. Kad citamo o skandinavskim obrazovnim sistemima, ili slicnim, svi se dive, svi uzdisu zasto nije tako kod nas, ali cim se pvoede rasprava, odmah izadje na svetlost dana da mi to ne zelimo nasoj deci. Inae bi odavno uveli takav sistem. Zasto ne bi poceli od lektire? A ne, mora ruska gnjavaza, srednjovekovna "junastva", dela koja ne odgovaraju uzrastu, jer, to tako mora!

Ovi sto smatraju da su "pametniji" od danasnje dece nek se zapitaju ko je unistio ovu drzavu? Njihova deca rodjena posle 90te ili te komunisticke generacije sto su raspravljale o ilijadi 5 sati? Nisu ameri i englezi unistili drzavu, oni su samo profitirali iz haosa, nadju interes i profit u svakom sukobu, domace stanovnistvo je bilo dovoljno glupo da ratuje.

Najveći razlog što se mnogi profesori bune protiv novih dela u lektiri, je to što će i sami morati nešto posle trideset godina da pročitaju. ;)

Dati deci izbor, spisak od deset dela, sa zadatkom da procitaju jedno. Ne pali se svako na srednji vek, ili ruske klasike, ili Gospodare prstenova. Razliciti izbor je imperativ, jer su i deca razlicita. Ali, ko ni jednu nije procitao, neka ponavlja razred. Skola mora da povrati autoritet. A budale se nece hvaliti kako su zavrsile skolu bez procitane knjige, jer to je poklic drustvenog poraza.

Oni koji su matematiku proglasili za najvažniji predmet u školi ubili su književnost, koja bi trebalo da bude oličenje ljudskog uma. Roboti danas rešavaju najteže matematičke zadatke ali roman, priču ili pesmu nikada neće moći da napišu. Cogito, ergo sum. A kako je ljudima uspelo da decu odvoje od knjige, od bajke, misaonosti, lepote, uživanja, borbe, poštovanja svih vrlina... koje je u meni, kad sam imao 16 godina, izazvao "Dnevnik o Čarnojević", "Zbogom oružje", "Lovac u žitu", da ne nabrajam više, ne znam.

Stavite AlanaForda u lektiru! Jeste strip, ali kakav!

Две књиге су ми остале у ружном сећању из средњошколских дана.Прва је лектира,Кафкин Процес а друга из марксизма,Капитал.Читањем путујеш поистовећујеш се са ликовима развијаш машту и речник је богатији.

Kad dete podje u skolu, posao sa citanjem je skoro zavrsen. Ne zaboravite da dete vec sa 3 godine ume da koristi mobilni telefon, kompjuter. Vec tada je nauceno da reaguje samo na ono sto mu se mrda pred oscima, a onda malo mesta ostane za koncentraciju i imaginaciju. Roditelji treba da usade detetu ljubav prema knjizi, a to se radi od pocetka, pre nego sto progovori. Pricati mu price, citati mu, davati mu u ruke one knjizice za bebe sto moze da ih stavlja u usta i gricka, odatle krenuti. Kasnije, citati mu bajke, bajke pre svega drugog - Grimove, Andersenove, bajke svih naroda sveta. Kako raste, dete ce i samo pozeleti da cita, i pre nego sto je krenulo u skolu. Taj momenat treba iskoristiti jer je dete jos radoznalo, velelo, puno inspiracije i radosti, spremno da saznaje i da uci. Problem nastaje kad krene u skolu, jer mu se u skoli taj duh brzo ugusi. Zasto je to tako - ne znam, ali skola unistava individualnost deteta. Ali, dete koje je naucilo da cita pre polaska u skolu i koje se vec druzi sa knjigama, imace manje problema sa koncentracijom i uvek ce imati siguran i kvalitetan svet za beg i licni razvoj.
Takvo dete mozda i dalje nece razumeti Antigonu, Ep o Gilgamesu ili Anu Karenjinu, ali ce biti spremnije da ih ipak procita.
Medjutim, mame, ako citaju uopste, citaju JBA, Noru Roberts i Koelja, pa sta onda ocekivati...

a detaljno opisivanje nabijanja ljudi na kolac u delu ive andrica nije morbidno? odvratna knjiga, moze jos 100 nobela da dobije ja to za svoju lektiru nisam mogao da procitam do kraja. meni je vredjala inteligenciju, velicanje osmanlijskog u nama mi se oduvek gadilo. i jeste se profesorka zgrazavala mojih razmisljanja, ali sam uvek bio ucenik broj 1 zbog kritika dela a ne prepevanih suvoparnih tumacenja.
programi su morbidni, depresivni - od one ane karenjine sto se baca pod voz i ostavlja sirocice preko kafke gospode boze dajte coveku pistolj odmah da nas ne muci celu knjigu do andrica, onih karamazovih sto ce svi da gore u paklu od 5. strane, antigone itd. sve zivo umire u tim knigama a vas brine agata kristi..

Sustina srpskog skolstva:ubi u pojam naprednije, prilagodi sve proseku i mediokritetima.
Klasici su bogatstvo civilizacije, deca ce bar zagrebati po onome sto vredi pa ce se setiti toga za par godina i opet procitati ono sto im je delovalo zanimljivo,a oni napredniji koji vec u 16,17 to mogu da razumeju ce razvijati mozak,imaginaciju,kriticko misljenje.
Decu u tim godinama skola cesto zamara sto je za taj period normalno jer su buntovni ali se sistem ne sme prevashodno time vodite jer cemo onda uvesti Ivu Strljic i Legiju u lektiru.

Rusi zive u hladnoj zemlji, duge zime, nema se sta da se radi i naravno da imaju dugacke romane. Ili je tako bar bilo u XIX veku. Latinoamericka knjizevnost je npr. krace forme, dinamicnija - tamo niko nije imao vremena da cita roman od 4 toma. Kako mi zivimo sada mnogo dinamicnije nego ranije - sto ne kazem ni da je dobro ni lose nego da je prosto tako - treba odabrati prikladnije forme. Bolje da deca procitaju tri kratka romana nego nijedan dugacak.

"Ana Karenjina" je jedna od retkih knjiga u okviru lektire koju nisam uspeo da pročitam do kraja. Nije problem bio ni obim (dve knjige, ukupno negde 800-1000 strana, ne sećam se) nego što mi je to bilo totalno nezanimljivo. Opisi šuma, livada, reka, njiva i sličnog koji su se prostirali na nekoliko (desetina?) strana su me užasavali. Meni lično preteška knjiga za čitanje. Jedina teža bila je "Koreni" ako se ne varam, nju sam jedva zagrebao, ali kako sam bio jedan od retkih u razredu koji je redovno čitao sve knjige profesorica se nije ni trudila da me ispita :D

Sa druge strane, "Na Drini ćuprija" mi je takođe krenula sporo, jedva sam izdržao prvih nekoliko poglavlja... i onda je krenulo, ostatak sam pročitao nešto jako brzo.
"Zločin i kazna" sam prosto progutao za dva-tri dana, i dan danas jedan od najomiljenijih romana i možda jedna od retkih knjiga, a da je se i dalje sećam. Defitivno je ostavila prejak utisak na mene.

Antigone se, npr, sećam samo imena, znam da sam je pročitao, ali se ne sećam apsolutno ničega. Ilijadu i Odiseju sam pročitao još kao klinac jer sam obožavao grčku mitologiju i priče iz tog doba.

Poenta je da deci treba naći neku literaturu koja će ih zainteresovati, koju će pamtiti, ali da ta ista literatura treba nečemu da ih nauči. Ne vidim svrhu toga da se deca teraju da čitaju suvoparne knjige od 1000+ strana (ma koliki klasici bili) ako ih se sutra neće sećati. Ali isto tako, ne vidim ni svrhu čitanja Harija Potera npr.

Ali kada vidim književne čistunce, kako i dalje žive u pedesetim godinama prošlog veka, te ne valja im Agata, te ne valja Tolkin, te ne valja Vern, te smeta Stivenson... lektira nije samo tu da bi se čovek upoznao sa velikim delima svetske književnosti. Pročitao sam sve knjige lektire, ali retke je su te koje su tada ostavile utisak na mene. Slažem se da bi deca trebalo da čitaju velika dela... ali zašto im uskratiti i Hobita, Hari Potera ili Boju Magije... bar kao izbornu lektiru. Postoje dve vrste knjigoljubaca koje ne volim fanatični andrićevci (samoproklamovani branioci "prave književnosti") i bačićevci (ljubitelji Šarme, Koelja itd. koji misle daje to "ozbiljna književnost"). Prvi su ubeđeni da su inteligentniji od svih oko sebe i pa i svojih članova, drugi su ubeđeni da je "Alhemičar" vrhunac književnosti. jednako sam uživao u Stepskom Vuku i Američkim bogovima, da moguće je, i da vrednosno za mene oba ova romana su velika.

Cuj, Karenjina! Bas ce da ih zanima dosadna romancina kojom mozes ubiti coveka, pored toliko zanimljivijih sadrzaja koji im se danas nude. Mogli bi da ponude i neku drugu lektiru, ja ne znam ko normalan misli da ce danasnji pubertetlija da sedi i cita opise neke livade razvucene na 15 strana!

"Proces"... čovjeka optužili za nešto, niko ne zna zbog čega, na kraju ga i ubiju :)))

Hocete da deca zavole citanje a silite ih da sa 15 godina citaju Dekameron i Ilijadu, pa naravno da im je facebook zanimljiviji.

@hemodroid
@citalac
Naprotiv, upravo u tome i jeste poenta skolskog gradiva i skolske metodologije! Vidim da ni vama nije bas sasvim jasno cemu obavezno osnovno-srednjoskolsko obrazovanje sluzi. Ako se odabrali da pohadjate gimnaziju, to automatski znaci da cete nastaviti obrazovanje na fakultetu, shodno tome u skoli vam daju elementarna znanja o temama koje cete kasnije da dopunjujete. Skolski zadatak je da vas nastava osposobi da individualno mozete da razumete sta je predmet proucavanja i koji su sve nacini kako jedno umetnicko delo, u ovom slucaju pisano, moze da se tumaci. Znaci, sasvim suprotno od ovoga o cemu vi govorite. Konkretno, ako po programu treba da se cita npr Danteov Pakao ili Majstor i Margarita, osnovna ideja nije samo da dete iscita tekst i onda mapira sistem veza kako tekst korespondira sa njegovim vremenom i sta od toga moze da iskoristi u svakodnevnom zivotu, tome sluze roditelji! Ideja je da dete usvoji znanja o apstraktnim temama, sta je knjizevna forma, koje forme postoje, kako se ona menja, sta je stil, koji su nacini pisanja, zasto se pisanje (razmisljanje) razlikuje u XIII i XX veku, kakav je drustveni polozaj umetnika bio u srednjem veku, kakav u carskoj Rusiji i jos hiljadu stvari koje mozete kroz svako delo da postavite. Da ne govorimo o individualnim recepcijama koji je za svaku knjigu kod svakog deteta drugacija.. I kao sto mozete da vidite, stvarno se sve svodi na problem koji je neko ostavio kao komentar sa najvise preporuka.

Osnovni problem je što mi decu 21. veka obrazujemo po sistemu 19. veka.Danasnja deca se drugacije druže, drugačije govore, imaju neke druge vrednosne sisteme, osećanja izražavaju na drugi način tako da nije od velikog značaja koja dela će da čitaju, nego je važno da čitaju dela napisana lepim jezikom ili lepo prevedena da bi obogatili fond reči i naučili da se izražavaju.Neka velika saznanja primenljiva u savremenom svetu neće steći iz klasične literature to je sigurno.

Neka nastavnici nauce napamet cuveni film "Drustvo mrtvih pesnika"! Ostalo ce bti lako...

Dakle,po većini komentatora lektiru treba prilagoditi decu jer je teška,da za većinu dece jeste i uvek je bila,ali šta ćemo sa onom decom koja otkriju nešto više,koja kad pročitaju " Zločin i kaznu", otvore sebi nove vidike,ne dožive je kao što neko reče ranije u komentarima kao knjigu o tome kako neko izvrši ubistvo pa se hiljadu strana kaje,nego kao knjigu o čoveku,o njegovim slabostima,strahovima i demonima. Takvu decu treba kazniti da bi većina koja nešto ne razume bila zadovoljna. Treba čitati ono što vredi pa kom obojci kom opanci:). A slažem se da bi je povremeno trebalo obogaćivati modernim delima,jer svakako ima takvih koja zaslužuju da se nađu u lektiri.

Setih se nedavno drugova Markesa i Borhesa. Kada sam novom kolegi Horheu (inace obrazovanom momku i jednom od najboljih kandidata koji se pridruzio timu ovde gde radim u Londonu) rekao u sali evo ga nas Horhe Luis Borhes, kad ono moj novi kolega (drug) me bledo gleda i pita ko je to. Ljudi su nekada kod nas citali sve i svasta, znali su... niko ne brani nikom da cita sta god hoce... i Harija Potera i ostale gluposti, ali to nije lektira. Mi ovde pisemo o Hariju i Gospodarima kao lektiri, sta je sa ljudima. Vec sada, a tek za 20 godina imacemo mnogo drugova sa diplomama koji znaju sta je Harijev stapic, zivot vredan sto godina samoce.

Tako da ne mozete da pricate o modernom vremenu i prilagodjavanju, delo je delo bilo kada, a zabavna knjiga da ubijnes vreme je nesto drugo. Nas obrazovni sistem je uvek stvarao coveka, sada sto neko nije bio zainteresovan to je drugo.

Neće se rusofili smiriti sve dok se i predmet ne nazove bar "Srpski jezik i ruska književnost".

Strašno je što je ta rusofilija bila manja onda kada su (nam) komunisti ispirali mozak.

@(Low Key Lyesmith, 20. april 2018 13:14)

Sine, ti prvo da naučiš to speak srpski pa onda možeš da recommend books i autore.

Dela Agate Kristi - morbidna??? Po statističkim podacima, najčitanije su njene knjige posle Biblije.
Bilo bi lepo da se povede računa i KO radi prevode strane literature. Često - nepismeni ljudi.

Meni u celoj prici bode oci to sto u 21 veku imate princip prisile i moranja u skolstvu. Zasto ne dati deci izbor da sama procitaju ono sto smatraju da vole, kao sto neko rece?

Deci je potrebno razbuktati mastu i dati im takve knjige koje to nude, tako ce ih i zavoleti. Nemojte ih opterecivati knjigama za koje je potrebna zrelost. Kao dete sam volela da citam 'Tarzan - kralj dzungle', 'Haklberi Fin', 'Dr.Jojboli', 'Orlovi rano lete', 'Mali princ', 'Cica Tomina koliba', 'Hajduk Veljko', '20000 milja pod morem'... jedva cekas da vidis sta ce da se desi, pa kad zavrsis, trcis u biblioteku da otkrijes jos koju takvu. Vi ste pobedili ako ste zainteresovali dete, u protivnom gubi se osnova za dalji razvoj.

Sve to treba propratiti analizom medija. Mora da se zna razlika izmedju filma i dokumentarca.

Da li neko razmislja o elektronskim knjigama?

Kad se vec spominje obimnost knjiga, zasto neko ne razmisli o epub, mobi I PDF knjigama? Ako deca vec stalno imaju u rukama telefone i tablete, mozda ce im biti lakse tako da citaju, nego da nose jos nesto u rancu uz postojece citanke, udzbenike, radne sveske, zbirke zadataka, sveske, vezbanke, komplete za tehnicko...

Ana Karenjina? Jel to bese o onoj narkomanki koja je prevarila muza sa drugim i bacila se pod voz ostavivsi dete za sobom? Da da bas edukativno...

"Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja"... a sta je onda "Zavod za obrazovanje"...? al su nikli zavodi...

Lektira je tu da se čita (ali se najčešće ne čita, odgleda se film ili se pročita sažetak, Skerlić ili slično). Sve u svemu, bitno je naučiti dete da razmišlja i usaditi mu želju za čitanjem. Poenta je u tome da klinci ne samo da ne čitaju lektiru već neće čitati aposutno ništa ako im to vi kao roditelji ne pokažete kao naviku. Ne možete od svog deteta očekivati da čita beletristiku ako vas nikada nije videlo da to radite.

Većina tih klasika je u svoje vreme bila popularno štivo, pop kultura. Kao što je i Mocart bio pop zvezda onog vremena, a Šekspir vrhunski scenarista.

Ljudi generalno postaju sve gluplji i sve primitivniji uz sve prateće manifestacije povećanog primitivizma: tetoviraju se, komuniciraju oskudnim rečnikom sa vizuelnim pomagalima, uz moralni kodeks koji apsolutno favorizuje silu kao univerzalno rešenje svih problema. Mi smo postali drutvo divljaka. Ko god veruje da je to moguće promeniti bilo kakvim obaveznim čitanjem, veruje da se posledice mogu rešiti pojačavanjem uzroka.

Ili što narod kaže "silom pas ne lovi zeca". Ništa se ne može rešiti administrativnom prisilom već trajnim stvaranjem potrebe. A za to je već odavno kasno, već su deformisani i oni koji deci treba da tumače moralne pouke iz klasičnih literarnih dela.

Znam da ovo zvuči kao dilema "da li da ga peremo ili da pravimo novo?". Vic je u tome da nije moguće napraviti ništa bolje. Debili će i ovako i onako naslediti svet, pitanje je samo da li debili treba da budu srećni ili nesrećni zbog toga. Ako im stvoriš potrebu da čitaju, biće nesrećni, uvereni da je svet mogao da bude i drugačiji. A nije mogao.

Nikada ništa obavezno nisam čitao, a ipak dobro umem da lažem.

Moj bratanac u školi u USA pročitao brdo knjiga po izboru u okviru obavezne lektire
Kinga,Barkera,Simonsa,Kobena,Patersona itd itd.

Na tri te knjige bio je u obavezi da pročita jedan klasik (Drajzer,Somerset,Hemingvej i sl)

Klinac sada sa 20 godina ima mozak i vokabular kakav ja sa 35 godina nemam a smatram sebe za pasioniranog čitača knjiga.

Kada sam citao Ep o Gilgamesu za srednju pojeo sam toliko cipsa i kokica kao nikada u zivotu - koliko mi je bila zanimljiva knjiga.

Tiha jeza. Deca se svesno ubijaju u pojam uceci da je knjizevnost nesto naporno i dosadno. No, knjizevnost je divna stvar i decu treba motivisati tako sto bi se izdvojila zanimljiva, dinamicna i uzrastu prilagodjena dela. Siroka lista autora, pa neka klinci biraju sta ce da citaju, nikako striktno odredjena dela. Kakva Ana Karenjina, neko se jednom zeznuo i rekao kako to valja i ostali ga poslusali. Niti kvaliteta, niti teme, niti smisla, cisto mlacenje prazne slame. Deci uporno namecu ono sto u tom uzrastu nema sanse da razumeju. Knjigama se pristupa potpuno pogresno. Citanje treba da je uzivanje, dajte im Selindzera, recimo, zanimljivo i simpaticno i blisko njihovim godinama. Mnogo sam citala kao gimnazijalka, ali malo sta iz lektire, samo ono sto me je zanimalo - npr. Sekspira i poeziju. I nikako da shvate da ono sto je dosadno i suvoparno nije i kvalitetno. Roman treba da je INTERESANTAN, a ne da predstavlja mucenje. Narocito za nekoga ko ima 15 godina. Nemam nista protiv Agate Kristi, ona ima neki svoj poseban smek, sjajan zaplet, nikad znas sta ce da se desi, i u tome lezi njeno umece koje inace, malo koji autor poseduje, ako cemo pravo. Nema dubinu, nema pouku, ali i zasto bi? Svaka knjiga na svoj nacin.

Ни ја већину лектира нисам разумела у средњој, али сам се изненадила колико ми је тога остало у сећању и како су ми се утисци сабирали тек после 5, па чак и 10 година.
Модернизација је добра ствар ако је по налогу стручних и одговорних људи, али ја одавно сумњам да је политичкој елити у интересу просперитет.

Agata Kristi!!!! moreeeee

Složiću se sa jednim: ovo jeste tema za stručnjake, ali su joj naši stručnjaci sasvim nedorasli. Evo šta se dešava dok oni beskrajno debatuju: gotovo ništa od onoga što žele. Ovo govorim kao čovek koji u kući ima đaka 3. razreda gimnazije koji je, lično, naklonjen čitanju. Ona čita onaj deo lektire koji nalazi manje ili više prihvatljivim, ili bar podnošljivim (što je čini delom velike manjine u njenom odeljenju), dok se na temu ostatka snalazi, i to sa lakoćom. Danas na internetu možete pronaći dovoljan broj različitih suma i analiza velikih dela da, ako đak uloži nekoliko sati rada u pronalaženje i izučavanje toga, može sa relativnom lakoćom da fingira da ih je pročitao. Ukoliko još postoji i film - savršeno, dogod su iz analiza uspešno pohvatali razlike u radnji na osnovu kojih bi profesor mogao da primeti. Zašto to radi? Zato što ima premalo vremena i ni malo volje da čita dela koja je citat, "dave i guše". Istina je da sa ostalim obavezama jedva da ima vremena da čita i ono što želi (recimo, "Anu Karenjinu" jeste pročitala, ali je jedva stigla, umela je da ostane do 1-2 noću tih dana), ali tu ulaže napore i uspeva. Nije spremna da isto radi za dela koja ne može da podnese. I, ne mogu ni da je krivim, i ja se sećam kako sam se osećao kada je trebalo da kao još uvek dete, čitam "Seobe". Upravo kao da me neko davi i guši. Ja ih tada nisam pročitao, i ne želim da nju ubeđujem u nešto u šta ne verujem. A naglašavam još jednom: ona generalno čita, za svoju dušu, mimo lektire, zato što voli, a ono što čita nije (samo) aerodrom-literatura. Pročitala je, recimo, "Gospodar prstenova", pre par godina. Takođe i "Ubistvo u Orijent-ekspresu" "neprimerene" Agate Kristi, prošlog leta. To je čini jednom od par između njih 26 sa takvom navikom. Šta mislite da radi većina? Stručnjaci beskrajno debatuju, a rezultat njihovog rada je poražavajuć. Može biti da nam trebaju bolji stručnjaci, oni koji se interesuju za životnu realnost koja okružuje njihovu oblast ekspertize. Ne živimo u vakuumu.

Lektira ne treba da bude obaveza , već preporuka deci šta bi trebalo da pročitaju u određenom uzrastu , a da se na časovima razrađuju određeni elementi kniževnog dela , sadržaj , stil , poruka ili poruke i sl.

Smatram da bi lektire trebalo da budu takve da zainteresuju mlade ljude za čitanje, jer forsiranje klasika ta koje nisu zreli može samo da ih dovede u situaciju da zamrze čitanje, što se uglavnom i dešava.
(brm, 20. april 2018 09:57)
----------------------------------------------------------------------------

Upravo to! Nijedno dete, koje nije vec zavolelo citanje i knjige, nece zavoleti citanje i knjige zbog klasika. Kao sto je vec receno, nemogucnost identifikacije sa socioekonomskim i drustvenoistorijskim okolnostima dodatni je problem.

Nesto vise ovde meni smeta. Cinjenica da Antigona opstaje, da Karenjina opstaje (a ima mnogo bitnijih i kvalitetnijih ruskih klasika), govori mi da je najveca prepreka osavremenjavanju lektire upravo nastavni kadar. Jer, da bi uveli nove knjige u lektiru svakako podrazumeva da taj nastavni kadar poznaje iste. Poznajuci situaciju u srpskim skolama, malo je takvog kadra.

Uceniciam treba dati da napisu koje bi knjige citali za lektiru, pa da onda drzavni mudraci od ponudjenih izaberu one koje smatraju da su od ponudjenih najpogodnije i najbolje za ucenike. Sve dok mudraci od 60 tak godina biraju sta ce citati deca od 7 do 18 godine i dovodi do toga da su deca pasivna. Isto tako i uzbenici treba da budu razumljiviji ucenicima a ne da budu razumljivi samo mudraciima sa doktorskkim disertacijama koji ih odboravaju.

eto ,rekoh da vidim koji spisak lektire..ok,isti je kao kad sam ja bio
Medjutim ko je dao ideju za Agatu Kristi,nek skoci u reku...Eto mogu Pekića da ubace,šta fali Pekiću.Atlantida za malde ljude bi to bilo VRH!! A oni pričaju o Agati Kristi i tamo jos neke strane ,Gospopdar prstenova,pa dal su ludi....

Nikad neću zaboraviti Anu Karenjinu kada smo je spremali u srednjoj školi. Odgledam ja film...mrzelo me da čitam milion stranica. Pita profesor ko je pročitao knjigu, niko se ne javlja pa se ja "pametan" javim i kažem ja sam.
On će na to "pošto niko nije čitao ostavljamo je za sledeću nedelju". Sledeće nedelje počne propitivanje i kako počne nekog da propituje ja se ubacujem po sećanju iz filma i kao nešto dodajem. Na kraju nedelje mi napiše 5 kao vrata u dnevnik a ja knjigu nisam ni video. AHAHHAHA ortaci izgoreli :D

(ded, 20. april 2018 10:02)

Gresis. Nisu problem klinci, vec mi matori. Klinci su radoznali i zele da uce, bas kao i mi u njihovim godinama. Jedina razlika je u tome sto im je ova savremena tehnologija usadila "programerski" nacin ucenja i nacin razmisljanja, stran vecini ljudi koji nisu iz te struke. Da ti pojasnim: programer uci radeci i to "na parce" - nauci malo odavde, malo odande, detalj ovde, detalj tamo ... i postepeno stvara kompletnu sliku u glavi, povezujuci je sa onim sto je naucio u skoli. Takodje, programer smatra da se autoritet i poverenje zasluzuju, a ne stice time sto je neko dekretom postavljen da bude sef, profesor, predsednik ... Tako sam recimo ja ucio stvari iz svoje struke, a ispite na svom fakultetu (ETF) sam davao cisto reda radi. S druge strane, matorim profesorima to ide na zivce jer pominju nekakve "rupe u znanju" oi smatraju da je jedini nacin ucenja da provedes najpre 20 godina citajuci knjizurine od po 2000 stranica da bi te tek onda neko pustio u neku laboratoriju da cistis epruvete. Danasnje generacije nemaju vise strpljenja za to, kada imaju znanje na dlanu koje im nudi Internet. Ali isto tako, oni od nastavnika ocekuju da im u tom kosmaru informacija svojom zivotnom mudroscu pomogne i uputi ih na pravi put, jer i oni, poput nas u njihovim godinama, imaju neke mladalacke strahove i nemire. A tu podrsku svakako nece naci u nekome ko im kaze: citaj, bubaj, to ti ne treba za ocenu, a ta glupost ce biti na ispitu, za to ti treba doktorat ...

Nemojte biti toliko zadrti, lektira treba da se menja. Svrha iste je da deca steknu naviku i da zavole da citaju, a ne da iz nje izvlace smisao zivota, jer im je vecina te lektire neshvatljiva i dosadna. Mrzela sam da citam u osnovnoj i srednjoj skoli i ta mrznja je dugo ostala usadjena, tek sa 25+ sam pocela da citam i da uzivam u tome, sada se plasim da za zivota necu stici da procitam sve sto mi je "na listi". Vecinu lektire koju sam mrzela sam opet procitala i skroz je drugacije dozivela nego kad sam bila u srednjoj skoli. Da sam imala hari potera, gospodara prstenova ili agatu kristi mozda bi mi bilo zanimljivo i mozda bih se jos tada "navukla" na citanje.

Zasto mora da se ide iz krajnosti u krajnost- od izuzetno ozbiljnog programa do izuzetno neozbiljnog-Ana Karenjina (ruski klasici) sa jedne strane i Agata Kristi (lako popodnevno stivo) sa druge.
Zasto ne bi deca citala u osnovnoj ediciju "Plava ptica" pa do drugog srednje.. Posle dajte Dostojevskog, Beketa, Kamija, Gorkog, ipak su to vec ljudi koji se spremaju za veliku maturu i trebaju da procitaju neka velika dela, ko zna da li ce posle ikada.

"Ana Karenjina" Lava Tolstoja je najbolji roman.
To se ne propušta, obavezno se treba pročitati, a kada drugo je pitanje. Ako neko nije spreman da čita "Anu Karenjinu" u školi, ne treba ga osuđivati zbog toga.

У време када су већина "руских класика" писани, те књиге су биле оно што су после били филмови. Прво је филм убио позориште (иста основна идеја, боља сценографија, бољи ефекти, конзистентан перформанс - једном снимљен, увек забележен) а тек око краја 50-их је и књига пала под тај масакр заједно са радиом. Једноставно данашња деца не воле да читају романе усидрене у тегобама живота управо зато што су окружена њима. Ситуација није ни за осуду, нити за похвалу. Данас све што успева је романтични треш, уз понеку ОК научнофантастичну књигу. Ко зна шта ће нам нове генерације још донети.....

Internet je uništio i ono malo želje koju su učenici imali da čitaju. Dodajte socio-ekonomske uslove u kojima svi živimo i dobićete uplašenu od budućnosti, nervoznu decu koja svode svoje slobodno vreme na društvene mreže i sms-ove. U takvim uslovima teško je bilo koga (čast izuzecima), zainteresovati da čita bilo šta. Tako da , bilo bi bolje da se, slično zapadnim sistemima, uvede proizvoljno, od učenika i profesora birano, čitanje štiva koje ih interesuje. "Dirigovana lektira" svojim izborom neprimerenim uzrastu, samo odbija decu od čitanja i stvara otpor prema knjizi.

Ne treba lagati da su u naše vreme svi čitali i pročitali svaku lektiru celu. Posebna je priča šta su razumeli od toga a šta im je bilo samo od danas do sutra da odrade za ocenu. Ovde mnogi isteruju svoje samo iz razloga što ako su se oni mučili neka se muče i ovi mladi. Nije stvar da li će se nešto čitati već i kad se čita. Dobar deo lektire za gimnaziju da prebace sa prve na treću ili četvrtu godinu imali bi mnogo bolji rezultat kod dece. Prosto oni to ne razumeju a procenat onih koji i razumeju se smanjuje svake godine zbog činjenice da se vremena menjaju. Znači da ne izbacimo klasike već ih premestite kad će ih bolje razumeti. To je trebalo tako i pre trideset godina ali sad mi možemo na osnovu svojih muka i grešaka da ispravimo nešto. Isto je i primer sa epskim pesmama. One treba da se rade u kasnijim razredima. Deca danas prosto ne razumeju deo jezika koji se tamo koristi. Mi smo od naših dedova i mogli ponešto da znamo ali već oni od svojih i nas to ne čuju. U osnovnoj deci rano dajemo neke epske pesme koji većina njih čita stalno prateći tumač na kraju teksta. To nije dobar pristup. Znači ne izbacivati klasike olako već dati vreme da se temeljno obradi u školi i pomeriti u rasporedu kad se radi. Nemojmo da idemo logikom, ako smo se mi mučili neka i oni pate. Koliko se danas čita znamo. A to je rezultat takvog rada.
Nije normalno da se ništa ne menja tri decenije.
I pre nego što neko skoči. Ne gledam farme, Pink i sl.

Samo vi uvedite dostojevskog u lektiru, to je pravi uvod za mlade sta je moderni kapitalizam i sta radi od ljudi. Glad, bolesti, pohlepa, kriminal!

"Decu treba učiti i mudrosti (to je primenjeno znanje), razvijati njihove sposobnosti. Malo se u školama govori, diskutuje i piše o tome šta znači biti odgovoran, pravedan, trpeljiv, pošten, hrabar, kreativan… Da ne pominjemo značajne teme kao što su: ljubav, miroljubivo rešavanje sukoba, voleti sebe i poštovati druge, snaga misli, šta je mašta i kako se koristi, sudbina, snovi, bolest, smrt, drugi pol, druga rasa, tuđa religija, različite političke stranke i njihove ideologije, javnost rada svih i u svemu u potpunosti."

strasno je sto neki genijalni komentari imaju vise minusa nego pluseva.

pravi komentar bravo

Pogledajte samo spisak Aron Svarcovih omiljenih knjiga, momak koji je iskreno zeleo da promeni svet i tragicno okoncao zivot sa 27 godina. Najbolje da ogranicavamo deci sta ce da citaju po srpskim merilima znanja, jadna deca bi ostala samo na zutoj stampi i fb postovima sudeci po komentarima ovde. Knjige se ne citaju u skoli da bi masin-bravar imao siroko opste obrazovanje i lepe manire (mada i o ovome se moze pricati), vec da bi svako razumeo sopstveni posao, uslove u kojima radi i zivi i sta je te uslove oblikovalo i sta moze da se uradi kako bi ih promenili. I onda, naravno da je opasno po svaku vlast da ima obrazovane gradjane inace kako bi ima prolazilo sve ovo u cemu zivimo danas.

Goldingov "gospodar muva" je upravo za taj uzrast. Mnogim profesorima ce biti lakse da vaspitaju ucenike posle razgovora o toj knjizi.

...(arsini, 20. april 2018 10:44)
Poštovani,
Potpisujem svaku Vašu reč.
Problem srpske kulture je identifikacija duhovnosti sa obaveznim umiranjem,sve da izadju sva creva i da se duša cepa...
To je u supotrosti sa suštinom kulture i naravno zdravim razumom.
Nisu deca luda što neće to da čitaju.To je nagonski,osećaju da je to jednostavno nezdravo...
Andrića "Na Drini ćuprija" ostavila sam na 61 stranici,u 3 gimnzije,kod prvog nabijanja na kolac frenetično opisanog,hvala lepo...Nobel,Nobel,Nobel,baš me briga što je dobio Nobela,ne želim da trujem svoju percepciju sveta u 17 godini života sa takvim slikama...a o ovima što seku vene na takvu estetiku reči nemam...

Nisam čitao "Doroteja", tako da zbilja ne znam radi li se o adekvatnoj zameni ili ne, no činjenica je da su dela Agathae Christie u biti šund literatura, i da im nije mesto u lektiri. Dodamo li tome i činjenicu da su njena dela prilično džingoistička...
Margaret Atwood - žao mi je, ali njena dela se ne bi trebala naći u lektiri. Gotovo sva su author tracts najgore vrste, a tu je i činjenica da je gospođa Atwood sklona pseudoelitizmu, te da ima prilično negativan stav o SF žanru - žanru u kome, zapravo, stvara. Umesto nje je bolje u lektiru staviti bilo šta od pokojne Ursulae K. Le Guin. "The Left Hand of Darkness" recimo.
Ukoliko je već u lektiru ubačen "Harry Potter", trebalo bi ga izbaciti. Gomila je razloga zašto, ali evo jednog: "Doctors? Those muggle nutters who cut people up? Nah, they're healers.". Ako već žele neko savremeno fantasy delo, pa moglo bi bilo šta od stanovitog Neil Gaimana. "American Gods" recimo (obviously...).
Ubaciti nešto od Chuck Palahniuka - mogao bi "Fight Club", ali bi to verovatno smetalo određenim grupama koje u svojoj zabludi delo smatraju glorifikacijom OTT mačizma i promocijom so-called toxic masculinity (šta god to zaista značilo), pa je "Survivor" možda bolji izbor.
Graphic novels - sjajna ideja, ali "Persepolis"? Nah - izbor bi se trebao svoditi na "V for Vendetta", "Watchmen" (koji je, s obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju u svetu, ponovo aktualan)...

*Nadam se da će komentar biti objavljen u celosti.

redovno citam novine i o predlogu da agatina dela budu lektira sam cuo tek kad je javnost * negativno ocenila *, tu ideju.
koja javnost kad se niej diskutovalo o tome.
obozavao sam da citam knjige , procitao sam mnogo vise knjiga od proseka
ali vecina lektire mi nije legla , voleo sam da citam agatu , verna ,
dojla i tako te pisce sto podsticu mastu i razmisljanje.
voleo sam milorada pavica

ana karenjina mi nije legla , rat i mir isto, preobimno a sporo .

Krenuti sa Ježevom kućicom, bajkama, basnama. Nastaviti sa Magarećim godinama, Tomom sojerom, bilo kojim Vernom. Preći na Džeka Londona, Aleksandra Dimu, Valtera Skota...I onda bez problema ide Dostojevski, Perl Bak, Andrić, Selindžer, Markes... Nakon toga dete neka bira samo.
Tako je bilo kod mene i evo čitam i danas :)

Ti su gluposti. Ta deca nece raditi u zivotu uopste

Lektira kao obaveza ne treba da postoji...pustite decu da citaju ono sto im se svidja...profesor treba samo da daje ideje u smislu sta citati...da li postoji neko ko je procitao "Tihi Don" ja jos nisam sreo takvoga?

Pogledajte samo spisak Aron Svarcovih omiljenih knjiga, momak koji je iskreno zeleo da promeni svet i tragicno okoncao zivot sa 27 godina. Najbolje da ogranicavamo deci sta ce da citaju po srpskim merilima znanja, jadna deca bi ostala samo na zutoj stampi i fb postovima sudeci po komentarima ovde. Knjige se ne citaju u skoli da bi masin-bravar imao siroko opste obrazovanje i lepe manire (mada i o ovome se moze pricati), vec da bi svako razumeo sopstveni posao, uslove u kojima radi i zivi i sta je te uslove oblikovalo i sta moze da se uradi kako bi ih promenili. I onda, naravno da je opasno po svaku vlast da ima obrazovane gradjane inace kako bi ima prolazilo sve ovo u cemu zivimo danas.

Ljudi pricaju da im je Karenjina bila dosadna u srednjoj, a predlazu Gospodare?! Meni su oni, a ja obozavam epsku fantastiku, jedna od dosadnijih knjiga. Covek razvlaci pitu kao Turgenjev, mnogo manje problema sam imao sa Karenjinom nego sa Tolkinom. Na Agatu Kristi mogu samo da zakolutam ocima, pa to je literatura za aerodrom. Svako ima nesto sto mu ne lezi, recimo ni dan danas ne mogu da cistam Sekspira(dobre adaptacije u pozoristu uvek), Pavica, Hemingveja, Henrija Dzejmsa, Prusta... A na pomen Murakamijevog imena mi se zgrci zeludac.

Kada sam isao u skolu nisam nista citao. Dobio sam 1 iz maternjeg jezika, ili srpskog zbog Ane Karenjine. Pokusao sam da je procitam, ali knjiga je predosadna. Kao stariji procitao sam LOTR i to u cugu, i ne samo to, vec sam kupio i procitao po vise puta sve Tolkinove knjige. Zasto? Jer su interesantne. Sta ce jednom tinejdzeru, pogotovu decaku price o nesrecnim ljubavima. Licno bih uveo i Agatu za citanje.

Sunovrat obrazovanja je uvođenje Gospodara, Agate Kristi i sličnih gluposti. To nije za lektiru.

Ако сам могао ја, могу и ова деца данас. Ако смо могли ми да читамо Еп о Гилгамешу, морају и они. Ако то не ураде, целе генерације ће бити ускраћене за најстарије песме и стихове икад писане јер иначе сами то никад не би читали. Немојте Буковског и Харија потера да стављате у лектире ко бога вас молим имаћемо неписмену децу.
То што их не држи пажња је наш проблем што смо од њих направили заморчиће на компјутерима од ране младости.

Ana Karenjina je obicna sapunica. Da je napisana danas, niko ne bi citao. U svoje vreme je knjiga bila popularna jer nije bilo tv i slicnog nisko kvalitetnog sadrzaja na tv.

Danas je popularna jer ljudi nece da prihvate ovu istinu.

Zločin i kazna:

Momku trebaju pare, pa ubije neku babu.
Narednih 1000 strana mu je žao.

Jeste problem to sto ste rekli, ali je i problem Karenjina. Zavrsio sam gimnaziju, zavrsio drzavni fakultet pre vise od 10god. i sve sto cu reci, ja u gimnaziji nisam bio dovoljno zreo da svarim svu tu rusku literaturu. Vecinu napisanih stvari u tom periodu jednostavno nisam razumeo, a morao sam da citam. Ogadile su mi knjizevnost. Nepotrebno forsiranje literature pogresnom uzrastu. Vecina tih knjiga su za penzionere ili minimum fakultetski uzrast.

Najmanji problem.je sto je Agata Kristi morbodna. Morbidan je veliki broj knizevnika. Problem je sto je ona na nivou romana sa kioska. Sva dela su joj slicna, sablonska, literatno je siromasna i potpuno povrsna kao knjizevnik.

Agata Kristi nije za lektiru jer nije književno značajna niti kvalitetna,a ne zato što je morbidna. Ako mene pitate mnogo morbidnije stvari smo čitali u osnovnoj školi. "Jama" Ivana Gorana Kovačića na primer, kao i sve narodne epske pesme gde je svaki drugi stih bio: "krvca vrca iz zemljice crne" kao da je to nešto umetnički vredno. Bože sačuvaj. I danas imam traume od tih gluposti.

Kako nije problem Ana Karenjina, daš klincu od 16-17 godina roman od 1000 stranica i onda ga još nastavnica ispituje da znaš šta si pročitao.
Dok je mene to zapalo ja sam nabavio film pa smo se skupili u nekoliko grupa iz razreda i svi pogledali film a i to smo jedva preživjeli, bilo ih je njih par koji su ipak htjeli pročitati.

"Koreni" - sve sto se sjecam je da je knjiga obimna i teska(mislim na grame)
"Antigona" - procitao, nemam pojma o cemu je
"Ana Karenjina" - procitao, fina knjiga, ne znam sta sam naucio iz nje osim da se preljuba opravdava i da je voz koban.

ostalu lektiru ne bih mijenjao, dodao bih ova savremena djela.

Nikad neću zaboraviti Anu Karenjinu kada smo je spremali u srednjoj školi. Odgledam ja film...mrzelo me da čitam milion stranica. Pita profesor ko je pročitao knjigu, niko se ne javlja pa se ja "pametan" javim i kažem ja sam.
On će na to "pošto niko nije čitao ostavljamo je za sledeću nedelju". Sledeće nedelje počne propitivanje i kako počne nekog da propituje ja se ubacujem po sećanju iz filma i kao nešto dodajem. Na kraju nedelje mi napiše 5 kao vrata u dnevnik a ja knjigu nisam ni video. AHAHHAHA ortaci izgoreli :D

Koja ne procita Anu Karenjinu sa 15, pravi gluposti sa 30 ili 35, pa i 40.

Mnogo ih znam i uvek se setim reci svoje profesorke: "mnoga ce od vas biti Ana".

Zena kojoj nista u zivotu ne fali. Ama nista. Ali to je jedna zena prosta, bez interesovanja, bez hobija, prazna. A istovremeno kao neka gospodja.
I onda tako prazna i prosta sretne nekog i onda izgubi razum za nekim koga sustinski savrseno ne zanima. I to traje, razlicito. Mozda kutiju kondoma, mozda nekoliko meseci. Ali takva nikome nije vredna.

A onda ta prazna dospodja tresne o zemlju kada shvati da ne moze drugi da je usreci. Niko, pa ni taj savrseni, magicni. Jedino ona sama sebi moze - ali za to treba da je pametna. E sada, kada ceo vek propustis da budes pametan, nego se slepas na drugog (roditelje, muza...) onda ti ne ostaje nista drugo nego da se udepresis i da se ubijes.

Uvek su mi bili zanimljiviji casovi gramatike, nego citanje lektira,..pogotovo u osnovnoj kosovski, pokosovski,hajducki i ti ostali ciklusi... to mi je bas mucno bilo... u srednjoj za nijansu bolja lektira, ali opet vrlo naporno... od nas 26 u razredu, mislim da nije bilo 10 ucenika koji su citali lektiru...a to je bilo pre 10 god...

Ana Karenjina? Jel to bese o onoj narkomanki koja je prevarila muza sa drugim i bacila se pod voz ostavivsi dete za sobom? Da da bas edukativno...

Srbija među šljivama.
Najsretniji bi bili kad bi ubacili "Kremansko proročanstvo" za lektiru

Dok ne pochnete da uvodite u obaveznu shkolsku lektiru Jelenu Bachic Alimpijevic,Isidoru Bjelicu,Zorannah,iljubavne ispovesti Maje Nikolic i slichno - SVE (ostalo) JE OKEJ!!!...i shto se dece,i shto se chitanja tiche....

Agata Kristi!!!! moreeeee

Problem je i što je škola poprište borbe rusofilnih patriJota i anglofilnih izdajnika. Jasno je ko za sada odnosi prevagu i koja je taktika. Od zapadnih aurora pustiti samo teške i morbidne , da im se ogade. Ljujiću, propusti bar jednu generaciju!

Lektira kao obaveza ne treba da postoji...pustite decu da citaju ono sto im se svidja...profesor treba samo da daje ideje u smislu sta citati...da li postoji neko ko je procitao "Tihi Don" ja jos nisam sreo takvoga?

Budaletine neopevane, pet decenija ne mogu da shvate da Ana Karenjina i slično nema šta da traži u lektiri. Ni milion opisnih strana, ni generacije koje već poslovično to izbegavaju da pročitaju, nije im dovoljno da promene kurs. Mogu oni da dube na trepavicama, da se deru, da teraju učenike svim metodama, da ih šibaju, učenici to NEĆE čitati. Svako će pronaći neki metod da to eskivira, ili će pogledati film, ili će se izvući na poklonjenu dvojku, ili će pročitati neki ultra kratki opis i praviti se da je pročitao. Upravo sam anketirao moje direktne kolege, nema jednog jedinog koji je to zaista pročitao!
"Stručna javnost kaže"... koja stručna javnost? Književna javnost? Pa da li su vama svrake popile mozak? Ne pita se zaljubljenik u književnost šta dete treba da čita, kao što se ne pita ni ludi nuklearni fizičar da li Maksvelove jednačine treba da idu 6. razred, naravno da po njemu treba. Stručna javnost mogu da budu samo pedagozi opšte prakse, koji nisu ostrašćeni jednim predmetom. A ni njima više ništa ne verujem, jer im je istraživačka metodika zastarela.
Agata Kristi vam je loša? Da li sam dobro pročitao? Agata Kristi je genije! Agata Kristi u svakom svom romanu ima i književnu vrednost, i naravno sve vrste zanimjlivosti i intriga, fenomenalne obrte, logiku i kulturu.
A vi samo nastavite da forsirate Karenjinu naspram Poaroa, i umesto da deca makar nešto pročitaju i odvoje se od TV-a, vaša idealizacija će za rezultat imati to da niko ništa na kraju neće pročitati.

a detaljno opisivanje nabijanja ljudi na kolac u delu ive andrica nije morbidno? odvratna knjiga, moze jos 100 nobela da dobije ja to za svoju lektiru nisam mogao da procitam do kraja. meni je vredjala inteligenciju, velicanje osmanlijskog u nama mi se oduvek gadilo. i jeste se profesorka zgrazavala mojih razmisljanja, ali sam uvek bio ucenik broj 1 zbog kritika dela a ne prepevanih suvoparnih tumacenja.
programi su morbidni, depresivni - od one ane karenjine sto se baca pod voz i ostavlja sirocice preko kafke gospode boze dajte coveku pistolj odmah da nas ne muci celu knjigu do andrica, onih karamazovih sto ce svi da gore u paklu od 5. strane, antigone itd. sve zivo umire u tim knigama a vas brine agata kristi..

Nisam čitao "Doroteja", tako da zbilja ne znam radi li se o adekvatnoj zameni ili ne, no činjenica je da su dela Agathae Christie u biti šund literatura, i da im nije mesto u lektiri. Dodamo li tome i činjenicu da su njena dela prilično džingoistička...
Margaret Atwood - žao mi je, ali njena dela se ne bi trebala naći u lektiri. Gotovo sva su author tracts najgore vrste, a tu je i činjenica da je gospođa Atwood sklona pseudoelitizmu, te da ima prilično negativan stav o SF žanru - žanru u kome, zapravo, stvara. Umesto nje je bolje u lektiru staviti bilo šta od pokojne Ursulae K. Le Guin. "The Left Hand of Darkness" recimo.
Ukoliko je već u lektiru ubačen "Harry Potter", trebalo bi ga izbaciti. Gomila je razloga zašto, ali evo jednog: "Doctors? Those muggle nutters who cut people up? Nah, they're healers.". Ako već žele neko savremeno fantasy delo, pa moglo bi bilo šta od stanovitog Neil Gaimana. "American Gods" recimo (obviously...).
Ubaciti nešto od Chuck Palahniuka - mogao bi "Fight Club", ali bi to verovatno smetalo određenim grupama koje u svojoj zabludi delo smatraju glorifikacijom OTT mačizma i promocijom so-called toxic masculinity (šta god to zaista značilo), pa je "Survivor" možda bolji izbor.
Graphic novels - sjajna ideja, ali "Persepolis"? Nah - izbor bi se trebao svoditi na "V for Vendetta", "Watchmen" (koji je, s obzirom na trenutnu geopolitičku situaciju u svetu, ponovo aktualan)...

*Nadam se da će komentar biti objavljen u celosti.

Dostojevski i Franz Kafka su za fakultet. Albert Kami je za doktorat. Ti pisci i njihovi romani nisu za decu tog uzrasta.

Cuj, Karenjina! Bas ce da ih zanima dosadna romancina kojom mozes ubiti coveka, pored toliko zanimljivijih sadrzaja koji im se danas nude. Mogli bi da ponude i neku drugu lektiru, ja ne znam ko normalan misli da ce danasnji pubertetlija da sedi i cita opise neke livade razvucene na 15 strana!

Најзначајнија историјска књижевна дела морају бити део лектире. То је део општег образовања и сама њена суштина. Осим тога, човек тешко мође да нађе времена касније у животу да их прочита. Криминалистички романи Агате Кристи су одлични, али не постоји ниједан разлог због којег би били део школског система.

Da Dorotej, a na tv-u Nemanjici i Boj na Kosovu..... Kao da je Rados Ljusic birao....

Neće se rusofili smiriti sve dok se i predmet ne nazove bar "Srpski jezik i ruska književnost".

Strašno je što je ta rusofilija bila manja onda kada su (nam) komunisti ispirali mozak.

Po meni ministarstvo obrazovanja pada vec decenijama ovaj ispit, jer su toliko nefleksibilni. Mislim da u srednjoj skoli nisam procitao nijednu knjigu i zao mi je zbog toga. Dosta posle srednje skole poceo sam da cenim knjige i citam ono sto me zanima i unapredjuje. "Ilijadu" i "Antigonu" mislim da necu u skorije vreme procitati.

Da li neko razmislja o elektronskim knjigama?

Kad se vec spominje obimnost knjiga, zasto neko ne razmisli o epub, mobi I PDF knjigama? Ako deca vec stalno imaju u rukama telefone i tablete, mozda ce im biti lakse tako da citaju, nego da nose jos nesto u rancu uz postojece citanke, udzbenike, radne sveske, zbirke zadataka, sveske, vezbanke, komplete za tehnicko...

Ilijada i Antigona sigurno nisu za petnestogodišnjake. Možda neki odlomak da se obradi na času, ali cela knjiga definitivno nije za srednju školu.

Šta fali Ilijadi i Odiseji?

Meni u celoj prici bode oci to sto u 21 veku imate princip prisile i moranja u skolstvu. Zasto ne dati deci izbor da sama procitaju ono sto smatraju da vole, kao sto neko rece?

Jedan čovek je fino rekao. Debilane.
Deca se ubijaju od učenja 15 i više godina, i na kraju ništa ne znaju da rade.
Pa ne znam koji posao da si uzeo da učiš 15 godina, naučio bi i postao dobar stručnjak.

Tiha jeza. Deca se svesno ubijaju u pojam uceci da je knjizevnost nesto naporno i dosadno. No, knjizevnost je divna stvar i decu treba motivisati tako sto bi se izdvojila zanimljiva, dinamicna i uzrastu prilagodjena dela. Siroka lista autora, pa neka klinci biraju sta ce da citaju, nikako striktno odredjena dela. Kakva Ana Karenjina, neko se jednom zeznuo i rekao kako to valja i ostali ga poslusali. Niti kvaliteta, niti teme, niti smisla, cisto mlacenje prazne slame. Deci uporno namecu ono sto u tom uzrastu nema sanse da razumeju. Knjigama se pristupa potpuno pogresno. Citanje treba da je uzivanje, dajte im Selindzera, recimo, zanimljivo i simpaticno i blisko njihovim godinama. Mnogo sam citala kao gimnazijalka, ali malo sta iz lektire, samo ono sto me je zanimalo - npr. Sekspira i poeziju. I nikako da shvate da ono sto je dosadno i suvoparno nije i kvalitetno. Roman treba da je INTERESANTAN, a ne da predstavlja mucenje. Narocito za nekoga ko ima 15 godina. Nemam nista protiv Agate Kristi, ona ima neki svoj poseban smek, sjajan zaplet, nikad znas sta ce da se desi, i u tome lezi njeno umece koje inace, malo koji autor poseduje, ako cemo pravo. Nema dubinu, nema pouku, ali i zasto bi? Svaka knjiga na svoj nacin.

Ovi sto smatraju da su "pametniji" od danasnje dece nek se zapitaju ko je unistio ovu drzavu? Njihova deca rodjena posle 90te ili te komunisticke generacije sto su raspravljale o ilijadi 5 sati? Nisu ameri i englezi unistili drzavu, oni su samo profitirali iz haosa, nadju interes i profit u svakom sukobu, domace stanovnistvo je bilo dovoljno glupo da ratuje.

škola je bila u pravom smislu učiteljica... od kuce donosiš vaspitanje i poštovanje a škola te uči, opismenjuje, formira te kao osobu, učitelji i učiteljice su nam bili skoro kao i roditelji, a danas... sami vidite gde smo, ko smo i kakvi smo postali...

Ana Karenjina, krenuo da citam i nisam mogao. Pokusavao sam ali ne vredi. Nasao VHS kasetu krenu da gledam i ne vredi. To je tako smorna knjiga, ali neverovatno, kao scene u serijama Radosa Bajica. Na kraju sam otisao na cas pa sta bude. Na srecu nisam idgovarao.
Ali zato Tihi Don procitao bez problema i pisao sastav na dvadeset strana, dva casa izlagao.

Oni koji su matematiku proglasili za najvažniji predmet u školi ubili su književnost, koja bi trebalo da bude oličenje ljudskog uma. Roboti danas rešavaju najteže matematičke zadatke ali roman, priču ili pesmu nikada neće moći da napišu. Cogito, ergo sum. A kako je ljudima uspelo da decu odvoje od knjige, od bajke, misaonosti, lepote, uživanja, borbe, poštovanja svih vrlina... koje je u meni, kad sam imao 16 godina, izazvao "Dnevnik o Čarnojević", "Zbogom oružje", "Lovac u žitu", da ne nabrajam više, ne znam.

Читао сам лектиру, али књиге које су ми мењале живот на боље, отварале очи односно просветлиле нису биле лектире. Лектире из средње школе сад читам после двадесет година и разумем их на прави начин. Тада сам разумео само делове јер нисам самог себе довољно познавао и имао искуства да разумем комплексност човека и живота.

“Ukoliko delo zahteva dodatna znanja iz oblasti istorije, budite sigurni da će im biti teško. U tom smislu najveći otpor izaziva Andrićeva 'Prokleta avlija', a ništa manje ni 'Seobe' Miloša Crnjanskog jer zahtevaju ono što je njima najteže, strpljivo i pažljivo iščitavanje teksta koji je deskriptivan i lirski intoniran. 'Ana Karenjina' ih odbija zbog obimnosti najviše, ali i zbog društveno-istorijskog konteksta koji im je dalek. Sofokle im je težak jer je u stihu. Šekspir zato što ima puno likova i zato što je drama. Navodim vam ono što od njih čujem. Sve što sam navela se odnosi na jedan problem, a to je da zahteva od njih izvestan mentalni napor. "

...znachi - BACHIC-ALIMPIJEVIC i ZORANNAH!?....

A šta će da im smeta, molim vas, ako čitaju klasike??? Pa mnogo više boli glava od kiča i mnogo više saosećamo sa likovima iz kvalitetnih književnih dela, i mnogo bolje sebe tako razumemo! Nejbolje je lepo da im damo da čitaju tabloide i da od radoznalih mladih ljudi napravimo omladinu uzanih pogleda.
Ko god misli da treba štititi decu od čitanja lektire, izgleda da ozbiljno sumnja u njihove sposobnosti i značaj mašte i empatije u njihovom razvoju.

Duboki naklon Tolstoju, Dostojevskom, Kamiju ... Ali smisao lektire nije samo suvoparno citanje, analiza romana i rasprava o karakternim osobinama glavnih i sporednih likova, vec je to i otkrivanje veza radnje i pouke tih knjiga sa danasnjim zivotom. A to nije moguce bez nekih savremenih pisaca, koji pisu o onome sto se desava danas, sada, ovde, u ovom 21. veku, a ne u vremenima Karla Velikog i Pipina Malog. I to nije samo slucaj sa lektirom, vec i sa nekim drugim predmetima, poput sociologije, gde se umesto aktuelnih problema u drustvu mladi ljudi maltretiraju da bubaju napamet definicije i teorije filozofa od pre par stotina godina. Deca su zeljna da se u skoli ponekad povede rasprava i o odlivu mozgova, otici ili ostati, rodnoj ravnopravnosti, nasilju u porodici, seksualnoj orjentaciji, drogama, muzici, turbo folku, kriminalu i subkulturama koje idu uz to itd. A ne samo o Kosovu.

Osnovni problem je što mi decu 21. veka obrazujemo po sistemu 19. veka.Danasnja deca se drugacije druže, drugačije govore, imaju neke druge vrednosne sisteme, osećanja izražavaju na drugi način tako da nije od velikog značaja koja dela će da čitaju, nego je važno da čitaju dela napisana lepim jezikom ili lepo prevedena da bi obogatili fond reči i naučili da se izražavaju.Neka velika saznanja primenljiva u savremenom svetu neće steći iz klasične literature to je sigurno.

Ne vidim da je Agata Kristi i poneki primer zanrovske knjizevnosti tako strasan problem. Ako ce to decu uvesti medju knjige, zasto da ne?

Mislim da u nasoj zemlji zive najgori licemeri. Kad citamo o skandinavskim obrazovnim sistemima, ili slicnim, svi se dive, svi uzdisu zasto nije tako kod nas, ali cim se pvoede rasprava, odmah izadje na svetlost dana da mi to ne zelimo nasoj deci. Inae bi odavno uveli takav sistem. Zasto ne bi poceli od lektire? A ne, mora ruska gnjavaza, srednjovekovna "junastva", dela koja ne odgovaraju uzrastu, jer, to tako mora!

...(arsini, 20. april 2018 10:44)
Poštovani,
Potpisujem svaku Vašu reč.
Problem srpske kulture je identifikacija duhovnosti sa obaveznim umiranjem,sve da izadju sva creva i da se duša cepa...
To je u supotrosti sa suštinom kulture i naravno zdravim razumom.
Nisu deca luda što neće to da čitaju.To je nagonski,osećaju da je to jednostavno nezdravo...
Andrića "Na Drini ćuprija" ostavila sam na 61 stranici,u 3 gimnzije,kod prvog nabijanja na kolac frenetično opisanog,hvala lepo...Nobel,Nobel,Nobel,baš me briga što je dobio Nobela,ne želim da trujem svoju percepciju sveta u 17 godini života sa takvim slikama...a o ovima što seku vene na takvu estetiku reči nemam...

Da li neko razmislja o tome da skolstvo kasni 20 godina za razvojem tehnologije??? Deci je smesno u skoli!!! Nastava mora biti dinamicnija, modernija, primeri iz Ane Karenjine u svetu Clash Royala i minecrafta sa klincima!!!

Najvažnije je da deca zavole čitanje. Na tome treba raditi od prvog razreda osnovne, jer lektira u osnovnoj uopšte nije prilagođena deci. Na žalost ni mnogi nastavnici i učiteljice. Volim da čitam od kad znam za sebe, a to je krenulo od Žil Verna i Defoa. Ali za moju decu je to već teško za čitanje - anahrono im je. I zaista je potrebno da se obrade prevodi i prilagode novim generacijama. Njima je i Nušić nezgodan za čitanje. Činjenica je da silovanje dece neće rešiti problem tako da odustanite od stavova "kad smo mogli mi, moraju i oni". Moj stariji sin (sada 4. gimnazije) je počeo da čita tek pre dve godine kada sam mu doneo "Kandže" Vidojkovića, a evo sad sam ide u biblioteku (trenutno čita Silmarilion).
Doris Lesing apsolutno propagira preskakanje testa tokom čitanja koji ne zanima čitaoca, a naši profesori i nastavnici se bave isleđivanjem učenika i traženjem dela knjige koji đak nije pročitao.

Setite se uživanja uz "Lelejsku Goru"

Ovakvim trendom cete napraviti mediokritete od svih, od onih koji su to morali da postanu i od onih koji nisu. Podilazenje lenjosti je jako los nacin.

Sta, jos uvek nema Orwellove Zivotinjske farme u srpskoj lektiri? Svakako najznacajnije delo XX veka, po mnogo cemu, a to ce tek biti vrednovano kajko valja. Uopste, veza coveka i zivotinje je kod nas katastrofalno malo zastupljena u obrazovanju, sto rezultira losim vaspitanjem dece u ponasanju prema zivotinjama. Mnogi biseri svetske literature i slikarstva posveceni su ovoj temi, a kod nas se o tome zna skoro pa nista.

"Ana Karenjina" Lava Tolstoja je najbolji roman.
To se ne propušta, obavezno se treba pročitati, a kada drugo je pitanje. Ako neko nije spreman da čita "Anu Karenjinu" u školi, ne treba ga osuđivati zbog toga.

Rusi zive u hladnoj zemlji, duge zime, nema se sta da se radi i naravno da imaju dugacke romane. Ili je tako bar bilo u XIX veku. Latinoamericka knjizevnost je npr. krace forme, dinamicnija - tamo niko nije imao vremena da cita roman od 4 toma. Kako mi zivimo sada mnogo dinamicnije nego ranije - sto ne kazem ni da je dobro ni lose nego da je prosto tako - treba odabrati prikladnije forme. Bolje da deca procitaju tri kratka romana nego nijedan dugacak.

stavite parove kao lektiru pa ce svi da citaju

Jules Verne je bio nezaobilazan deo mog odrastanja, lektira koja je potpuno prilagodjena uzrastu, predivno stivo koje je inspirisalo generacije.
Ako to nije obavezno, nema dalje price...

"Proces"... čovjeka optužili za nešto, niko ne zna zbog čega, na kraju ga i ubiju :)))

Dakle,po većini komentatora lektiru treba prilagoditi decu jer je teška,da za većinu dece jeste i uvek je bila,ali šta ćemo sa onom decom koja otkriju nešto više,koja kad pročitaju " Zločin i kaznu", otvore sebi nove vidike,ne dožive je kao što neko reče ranije u komentarima kao knjigu o tome kako neko izvrši ubistvo pa se hiljadu strana kaje,nego kao knjigu o čoveku,o njegovim slabostima,strahovima i demonima. Takvu decu treba kazniti da bi većina koja nešto ne razume bila zadovoljna. Treba čitati ono što vredi pa kom obojci kom opanci:). A slažem se da bi je povremeno trebalo obogaćivati modernim delima,jer svakako ima takvih koja zaslužuju da se nađu u lektiri.

Ali kada vidim književne čistunce, kako i dalje žive u pedesetim godinama prošlog veka, te ne valja im Agata, te ne valja Tolkin, te ne valja Vern, te smeta Stivenson... lektira nije samo tu da bi se čovek upoznao sa velikim delima svetske književnosti. Pročitao sam sve knjige lektire, ali retke je su te koje su tada ostavile utisak na mene. Slažem se da bi deca trebalo da čitaju velika dela... ali zašto im uskratiti i Hobita, Hari Potera ili Boju Magije... bar kao izbornu lektiru. Postoje dve vrste knjigoljubaca koje ne volim fanatični andrićevci (samoproklamovani branioci "prave književnosti") i bačićevci (ljubitelji Šarme, Koelja itd. koji misle daje to "ozbiljna književnost"). Prvi su ubeđeni da su inteligentniji od svih oko sebe i pa i svojih članova, drugi su ubeđeni da je "Alhemičar" vrhunac književnosti. jednako sam uživao u Stepskom Vuku i Američkim bogovima, da moguće je, i da vrednosno za mene oba ova romana su velika.

Uceniciam treba dati da napisu koje bi knjige citali za lektiru, pa da onda drzavni mudraci od ponudjenih izaberu one koje smatraju da su od ponudjenih najpogodnije i najbolje za ucenike. Sve dok mudraci od 60 tak godina biraju sta ce citati deca od 7 do 18 godine i dovodi do toga da su deca pasivna. Isto tako i uzbenici treba da budu razumljiviji ucenicima a ne da budu razumljivi samo mudraciima sa doktorskkim disertacijama koji ih odboravaju.

Dela Agate Kristi - morbidna??? Po statističkim podacima, najčitanije su njene knjige posle Biblije.
Bilo bi lepo da se povede računa i KO radi prevode strane literature. Često - nepismeni ljudi.

Malo sta mi se svidelo od lektira u skoli. Sve mi je bilo naporno, dosadno... Nema te lektire koju cete da uvrstite pa da deca citaju sa uzivanjem. Lektire se citaju na silu i nemojte se zavaravati. Ja citam sa uzivanjem sve, od Dostojevskog do Stivena Kinga, ali to je sve doslo posle skole. U skoli sam citao ono sto nije bilo lektira, uglavnom avanturisticke romane poput Deca kapetana Granta i Breg svetlosti.

(ded, 20. april 2018 10:02)

Gresis. Nisu problem klinci, vec mi matori. Klinci su radoznali i zele da uce, bas kao i mi u njihovim godinama. Jedina razlika je u tome sto im je ova savremena tehnologija usadila "programerski" nacin ucenja i nacin razmisljanja, stran vecini ljudi koji nisu iz te struke. Da ti pojasnim: programer uci radeci i to "na parce" - nauci malo odavde, malo odande, detalj ovde, detalj tamo ... i postepeno stvara kompletnu sliku u glavi, povezujuci je sa onim sto je naucio u skoli. Takodje, programer smatra da se autoritet i poverenje zasluzuju, a ne stice time sto je neko dekretom postavljen da bude sef, profesor, predsednik ... Tako sam recimo ja ucio stvari iz svoje struke, a ispite na svom fakultetu (ETF) sam davao cisto reda radi. S druge strane, matorim profesorima to ide na zivce jer pominju nekakve "rupe u znanju" oi smatraju da je jedini nacin ucenja da provedes najpre 20 godina citajuci knjizurine od po 2000 stranica da bi te tek onda neko pustio u neku laboratoriju da cistis epruvete. Danasnje generacije nemaju vise strpljenja za to, kada imaju znanje na dlanu koje im nudi Internet. Ali isto tako, oni od nastavnika ocekuju da im u tom kosmaru informacija svojom zivotnom mudroscu pomogne i uputi ih na pravi put, jer i oni, poput nas u njihovim godinama, imaju neke mladalacke strahove i nemire. A tu podrsku svakako nece naci u nekome ko im kaze: citaj, bubaj, to ti ne treba za ocenu, a ta glupost ce biti na ispitu, za to ti treba doktorat ...

Kada sam isao u skolu nisam nista citao. Dobio sam 1 iz maternjeg jezika, ili srpskog zbog Ane Karenjine. Pokusao sam da je procitam, ali knjiga je predosadna. Kao stariji procitao sam LOTR i to u cugu, i ne samo to, vec sam kupio i procitao po vise puta sve Tolkinove knjige. Zasto? Jer su interesantne. Sta ce jednom tinejdzeru, pogotovu decaku price o nesrecnim ljubavima. Licno bih uveo i Agatu za citanje.

Moj bratanac u školi u USA pročitao brdo knjiga po izboru u okviru obavezne lektire
Kinga,Barkera,Simonsa,Kobena,Patersona itd itd.

Na tri te knjige bio je u obavezi da pročita jedan klasik (Drajzer,Somerset,Hemingvej i sl)

Klinac sada sa 20 godina ima mozak i vokabular kakav ja sa 35 godina nemam a smatram sebe za pasioniranog čitača knjiga.

Hocete da deca zavole citanje a silite ih da sa 15 godina citaju Dekameron i Ilijadu, pa naravno da im je facebook zanimljiviji.

Samo vi uvedite dostojevskog u lektiru, to je pravi uvod za mlade sta je moderni kapitalizam i sta radi od ljudi. Glad, bolesti, pohlepa, kriminal!

Ljudi pricaju da im je Karenjina bila dosadna u srednjoj, a predlazu Gospodare?! Meni su oni, a ja obozavam epsku fantastiku, jedna od dosadnijih knjiga. Covek razvlaci pitu kao Turgenjev, mnogo manje problema sam imao sa Karenjinom nego sa Tolkinom. Na Agatu Kristi mogu samo da zakolutam ocima, pa to je literatura za aerodrom. Svako ima nesto sto mu ne lezi, recimo ni dan danas ne mogu da cistam Sekspira(dobre adaptacije u pozoristu uvek), Pavica, Hemingveja, Henrija Dzejmsa, Prusta... A na pomen Murakamijevog imena mi se zgrci zeludac.

pozabavite se malo i sa fizickim vaspitanjem.deca sve gojaznija i sve vise zdravstvenih problema ce imati.radim u sportskom objektu i svaki dan je sve manje i manje dece.gledaju samo da se docepaju telefona i tableta.ne zanimaju ih knjige niti sport.stoje na onim bordovima i voze se.sve manje i setaju.roditelji obratite paznju malo i na fizicku aktivnost svoje dece

Voleo sam jos u srednjoj da citam knjige ali nisam citao lektiru. Bas retko, nije mi bila zanimljiva. Za to vreme sam citao Ginzberga, Keruaka, Selindzera... Deca su buntovnici to je njima zanimljivo... Mozda ja nisam tad bio dovoljno zreo ali Dekameron nije bio za taj uzrast bar za mene.

Sve to treba propratiti analizom medija. Mora da se zna razlika izmedju filma i dokumentarca.

Lektira ne treba da bude obaveza , već preporuka deci šta bi trebalo da pročitaju u određenom uzrastu , a da se na časovima razrađuju određeni elementi kniževnog dela , sadržaj , stil , poruka ili poruke i sl.

Nema svrhe raspravljati uopšte na ovu temu. Nije problem literatura. Nju bi uz malo napora savladala prosečno inteligentna osoba. Problem je u tome što je skoro pa nemoguće decu naučiti bilo čemu. Moderne tehnologije i površnost koja se promoviše na sve strane, pretvorili su ih u zombije i sad nema nazad. Generacije koje dolaze su duhovno osakaćene ne samo za kroz nepročitane knjige već i kroz neodgledane filmove. Oni nemaju koncentraciju da gledaju film koji traje 90 min kamo li da čitaju knjigu 5 dana. Za sve to su zaslužni i roditelji koji ne vaspitavaju decu na pravi način ali i mediokriteteski profesori koji ne bi inspirisali nikog na učenje.

Ti su gluposti. Ta deca nece raditi u zivotu uopste

Mozda neka knjiga od Legije ili Seselja da se ubaci. To su majstori pisanja.

redovno citam novine i o predlogu da agatina dela budu lektira sam cuo tek kad je javnost * negativno ocenila *, tu ideju.
koja javnost kad se niej diskutovalo o tome.
obozavao sam da citam knjige , procitao sam mnogo vise knjiga od proseka
ali vecina lektire mi nije legla , voleo sam da citam agatu , verna ,
dojla i tako te pisce sto podsticu mastu i razmisljanje.
voleo sam milorada pavica

ana karenjina mi nije legla , rat i mir isto, preobimno a sporo .

eto ,rekoh da vidim koji spisak lektire..ok,isti je kao kad sam ja bio
Medjutim ko je dao ideju za Agatu Kristi,nek skoci u reku...Eto mogu Pekića da ubace,šta fali Pekiću.Atlantida za malde ljude bi to bilo VRH!! A oni pričaju o Agati Kristi i tamo jos neke strane ,Gospopdar prstenova,pa dal su ludi....

@(Low Key Lyesmith, 20. april 2018 13:14)

Sine, ti prvo da naučiš to speak srpski pa onda možeš da recommend books i autore.

"Ana Karenjina" je jedna od retkih knjiga u okviru lektire koju nisam uspeo da pročitam do kraja. Nije problem bio ni obim (dve knjige, ukupno negde 800-1000 strana, ne sećam se) nego što mi je to bilo totalno nezanimljivo. Opisi šuma, livada, reka, njiva i sličnog koji su se prostirali na nekoliko (desetina?) strana su me užasavali. Meni lično preteška knjiga za čitanje. Jedina teža bila je "Koreni" ako se ne varam, nju sam jedva zagrebao, ali kako sam bio jedan od retkih u razredu koji je redovno čitao sve knjige profesorica se nije ni trudila da me ispita :D

Sa druge strane, "Na Drini ćuprija" mi je takođe krenula sporo, jedva sam izdržao prvih nekoliko poglavlja... i onda je krenulo, ostatak sam pročitao nešto jako brzo.
"Zločin i kazna" sam prosto progutao za dva-tri dana, i dan danas jedan od najomiljenijih romana i možda jedna od retkih knjiga, a da je se i dalje sećam. Defitivno je ostavila prejak utisak na mene.

Antigone se, npr, sećam samo imena, znam da sam je pročitao, ali se ne sećam apsolutno ničega. Ilijadu i Odiseju sam pročitao još kao klinac jer sam obožavao grčku mitologiju i priče iz tog doba.

Poenta je da deci treba naći neku literaturu koja će ih zainteresovati, koju će pamtiti, ali da ta ista literatura treba nečemu da ih nauči. Ne vidim svrhu toga da se deca teraju da čitaju suvoparne knjige od 1000+ strana (ma koliki klasici bili) ako ih se sutra neće sećati. Ali isto tako, ne vidim ni svrhu čitanja Harija Potera npr.

Problem je kada im u trecem razredu zadas da procitaju, od svega sto je napisala, bas Divlju krusku od Desanke Maksimovic, pa im se smuci citanje zauvek vec sa 9 godina.

Tolkin i ostali autori se okrecu po grobovima od nasih reformi.

Zamenite decu.
Kome trebaju pasivni klinci?
Ne daj Bože da krivice ima na nekom drugom mestu...

onaj ko uvodi ovo nema pojma o stanju svesti dece...

Две књиге су ми остале у ружном сећању из средњошколских дана.Прва је лектира,Кафкин Процес а друга из марксизма,Капитал.Читањем путујеш поистовећујеш се са ликовима развијаш машту и речник је богатији.

Setih se nedavno drugova Markesa i Borhesa. Kada sam novom kolegi Horheu (inace obrazovanom momku i jednom od najboljih kandidata koji se pridruzio timu ovde gde radim u Londonu) rekao u sali evo ga nas Horhe Luis Borhes, kad ono moj novi kolega (drug) me bledo gleda i pita ko je to. Ljudi su nekada kod nas citali sve i svasta, znali su... niko ne brani nikom da cita sta god hoce... i Harija Potera i ostale gluposti, ali to nije lektira. Mi ovde pisemo o Hariju i Gospodarima kao lektiri, sta je sa ljudima. Vec sada, a tek za 20 godina imacemo mnogo drugova sa diplomama koji znaju sta je Harijev stapic, zivot vredan sto godina samoce.

Tako da ne mozete da pricate o modernom vremenu i prilagodjavanju, delo je delo bilo kada, a zabavna knjiga da ubijnes vreme je nesto drugo. Nas obrazovni sistem je uvek stvarao coveka, sada sto neko nije bio zainteresovan to je drugo.

@hemodroid
@citalac
Naprotiv, upravo u tome i jeste poenta skolskog gradiva i skolske metodologije! Vidim da ni vama nije bas sasvim jasno cemu obavezno osnovno-srednjoskolsko obrazovanje sluzi. Ako se odabrali da pohadjate gimnaziju, to automatski znaci da cete nastaviti obrazovanje na fakultetu, shodno tome u skoli vam daju elementarna znanja o temama koje cete kasnije da dopunjujete. Skolski zadatak je da vas nastava osposobi da individualno mozete da razumete sta je predmet proucavanja i koji su sve nacini kako jedno umetnicko delo, u ovom slucaju pisano, moze da se tumaci. Znaci, sasvim suprotno od ovoga o cemu vi govorite. Konkretno, ako po programu treba da se cita npr Danteov Pakao ili Majstor i Margarita, osnovna ideja nije samo da dete iscita tekst i onda mapira sistem veza kako tekst korespondira sa njegovim vremenom i sta od toga moze da iskoristi u svakodnevnom zivotu, tome sluze roditelji! Ideja je da dete usvoji znanja o apstraktnim temama, sta je knjizevna forma, koje forme postoje, kako se ona menja, sta je stil, koji su nacini pisanja, zasto se pisanje (razmisljanje) razlikuje u XIII i XX veku, kakav je drustveni polozaj umetnika bio u srednjem veku, kakav u carskoj Rusiji i jos hiljadu stvari koje mozete kroz svako delo da postavite. Da ne govorimo o individualnim recepcijama koji je za svaku knjigu kod svakog deteta drugacija.. I kao sto mozete da vidite, stvarno se sve svodi na problem koji je neko ostavio kao komentar sa najvise preporuka.

Za većinu lektira nisam bio zreo u srednjoj školi da ih shvatim na pravi način. Ta dela nisu pisana za nekoga ko ima 15-16 godina, jer traže mnogo veću zrelost i životno iskustvo da bi mogla da se shvate na pravi način. Zbog takvih dela, meni je čitanje dug period bilo mrsko...tek sam posle 25. godine počeo mnogo da čitam i zaljubljujem se u knjige. Posle sam pročitao i mnoga dela koja sam čitao kao lektire i tek sam tada shvatio na mnogo bolji način njihovu dubinu i vrednost, i smatram da kad ih budem čitao za 20 godina da ću opet imati potpuniji utisak jer za većinu književnih klasika važi da ih bolje shvatate sa godinama.

Smatram da bi lektire trebalo da budu takve da zainteresuju mlade ljude za čitanje, jer forsiranje klasika ta koje nisu zreli može samo da ih dovede u situaciju da zamrze čitanje, što se uglavnom i dešava.

Na času ih čeka Karenjina a na odmoru ih sačekuju dileri u dvorištu I ispred škole.

Neka nastavnici nauce napamet cuveni film "Drustvo mrtvih pesnika"! Ostalo ce bti lako...

Nemojte biti toliko zadrti, lektira treba da se menja. Svrha iste je da deca steknu naviku i da zavole da citaju, a ne da iz nje izvlace smisao zivota, jer im je vecina te lektire neshvatljiva i dosadna. Mrzela sam da citam u osnovnoj i srednjoj skoli i ta mrznja je dugo ostala usadjena, tek sa 25+ sam pocela da citam i da uzivam u tome, sada se plasim da za zivota necu stici da procitam sve sto mi je "na listi". Vecinu lektire koju sam mrzela sam opet procitala i skroz je drugacije dozivela nego kad sam bila u srednjoj skoli. Da sam imala hari potera, gospodara prstenova ili agatu kristi mozda bi mi bilo zanimljivo i mozda bih se jos tada "navukla" na citanje.

У време када су већина "руских класика" писани, те књиге су биле оно што су после били филмови. Прво је филм убио позориште (иста основна идеја, боља сценографија, бољи ефекти, конзистентан перформанс - једном снимљен, увек забележен) а тек око краја 50-их је и књига пала под тај масакр заједно са радиом. Једноставно данашња деца не воле да читају романе усидрене у тегобама живота управо зато што су окружена њима. Ситуација није ни за осуду, нити за похвалу. Данас све што успева је романтични треш, уз понеку ОК научнофантастичну књигу. Ко зна шта ће нам нове генерације још донети.....

Sustina srpskog skolstva:ubi u pojam naprednije, prilagodi sve proseku i mediokritetima.
Klasici su bogatstvo civilizacije, deca ce bar zagrebati po onome sto vredi pa ce se setiti toga za par godina i opet procitati ono sto im je delovalo zanimljivo,a oni napredniji koji vec u 16,17 to mogu da razumeju ce razvijati mozak,imaginaciju,kriticko misljenje.
Decu u tim godinama skola cesto zamara sto je za taj period normalno jer su buntovni ali se sistem ne sme prevashodno time vodite jer cemo onda uvesti Ivu Strljic i Legiju u lektiru.

Većina tih klasika je u svoje vreme bila popularno štivo, pop kultura. Kao što je i Mocart bio pop zvezda onog vremena, a Šekspir vrhunski scenarista.

Ljudi generalno postaju sve gluplji i sve primitivniji uz sve prateće manifestacije povećanog primitivizma: tetoviraju se, komuniciraju oskudnim rečnikom sa vizuelnim pomagalima, uz moralni kodeks koji apsolutno favorizuje silu kao univerzalno rešenje svih problema. Mi smo postali drutvo divljaka. Ko god veruje da je to moguće promeniti bilo kakvim obaveznim čitanjem, veruje da se posledice mogu rešiti pojačavanjem uzroka.

Ili što narod kaže "silom pas ne lovi zeca". Ništa se ne može rešiti administrativnom prisilom već trajnim stvaranjem potrebe. A za to je već odavno kasno, već su deformisani i oni koji deci treba da tumače moralne pouke iz klasičnih literarnih dela.

Znam da ovo zvuči kao dilema "da li da ga peremo ili da pravimo novo?". Vic je u tome da nije moguće napraviti ništa bolje. Debili će i ovako i onako naslediti svet, pitanje je samo da li debili treba da budu srećni ili nesrećni zbog toga. Ako im stvoriš potrebu da čitaju, biće nesrećni, uvereni da je svet mogao da bude i drugačiji. A nije mogao.

Nikada ništa obavezno nisam čitao, a ipak dobro umem da lažem.

Najveći razlog što se mnogi profesori bune protiv novih dela u lektiri, je to što će i sami morati nešto posle trideset godina da pročitaju. ;)

Ja sam '73 godište, i dobro pamtim Ilijadu. Radili smo je u gimnaziji 5 časova. Ceo jedan čas imali smo raspravu o tome da li je Ahil bio pozitivna ili negativna ličnost, i to je bila baš živa i insprirativna rasprava. Ali, to je bilo drugo vreme, a i drugi nastavnici,koji su umeli da te zainteresuju za gradivo.. Danas vidim, s obzirom da mi ćerka ide u 3.razred, niti je nešto zanima škola, niti učiteljica ima neki motiv da ih zainteresuje. Priča se svodi na to da ono što ja sa njom uradim, to će i poneti iz škole kao znanje...tužno.

Postoji nesto sto se zove Daning-Kruger efekat. Gde jedan deo opisuje ovako:

Visoko kompetentni ljudi nepravilno pretpostavljaju da su zadaci koji su laki za njih, laki i za ostale.

Drugi deo opisuje nase politicare i ostale likove:
Ljudi sa niskom sposobnoscu pate od prividne superiornosti, pogresno misleci da njihiva kognitivna sposobnost je veca nego sto jeste.

Neće nijedan ovdašnji režim dozvoliti Orvelova dela u lektiri. Čudim se i što se Nušić izučava... Sreća da postoji internet i sve to... Kad bi se adekvatno iskoristio - bio bi deci od pomoći i rezultat bi bio bolji. Ali nema to ko da ih nauči i vaspita... A ni establismentu ovdašnjem ne bi odgovaralo, jer bi put do razumevanja Orvela onda bio otvoreniji.... Sve je to kvaka 22 nažalost.

Složiću se sa jednim: ovo jeste tema za stručnjake, ali su joj naši stručnjaci sasvim nedorasli. Evo šta se dešava dok oni beskrajno debatuju: gotovo ništa od onoga što žele. Ovo govorim kao čovek koji u kući ima đaka 3. razreda gimnazije koji je, lično, naklonjen čitanju. Ona čita onaj deo lektire koji nalazi manje ili više prihvatljivim, ili bar podnošljivim (što je čini delom velike manjine u njenom odeljenju), dok se na temu ostatka snalazi, i to sa lakoćom. Danas na internetu možete pronaći dovoljan broj različitih suma i analiza velikih dela da, ako đak uloži nekoliko sati rada u pronalaženje i izučavanje toga, može sa relativnom lakoćom da fingira da ih je pročitao. Ukoliko još postoji i film - savršeno, dogod su iz analiza uspešno pohvatali razlike u radnji na osnovu kojih bi profesor mogao da primeti. Zašto to radi? Zato što ima premalo vremena i ni malo volje da čita dela koja je citat, "dave i guše". Istina je da sa ostalim obavezama jedva da ima vremena da čita i ono što želi (recimo, "Anu Karenjinu" jeste pročitala, ali je jedva stigla, umela je da ostane do 1-2 noću tih dana), ali tu ulaže napore i uspeva. Nije spremna da isto radi za dela koja ne može da podnese. I, ne mogu ni da je krivim, i ja se sećam kako sam se osećao kada je trebalo da kao još uvek dete, čitam "Seobe". Upravo kao da me neko davi i guši. Ja ih tada nisam pročitao, i ne želim da nju ubeđujem u nešto u šta ne verujem. A naglašavam još jednom: ona generalno čita, za svoju dušu, mimo lektire, zato što voli, a ono što čita nije (samo) aerodrom-literatura. Pročitala je, recimo, "Gospodar prstenova", pre par godina. Takođe i "Ubistvo u Orijent-ekspresu" "neprimerene" Agate Kristi, prošlog leta. To je čini jednom od par između njih 26 sa takvom navikom. Šta mislite da radi većina? Stručnjaci beskrajno debatuju, a rezultat njihovog rada je poražavajuć. Može biti da nam trebaju bolji stručnjaci, oni koji se interesuju za životnu realnost koja okružuje njihovu oblast ekspertize. Ne živimo u vakuumu.

Zasto mora da se ide iz krajnosti u krajnost- od izuzetno ozbiljnog programa do izuzetno neozbiljnog-Ana Karenjina (ruski klasici) sa jedne strane i Agata Kristi (lako popodnevno stivo) sa druge.
Zasto ne bi deca citala u osnovnoj ediciju "Plava ptica" pa do drugog srednje.. Posle dajte Dostojevskog, Beketa, Kamija, Gorkog, ipak su to vec ljudi koji se spremaju za veliku maturu i trebaju da procitaju neka velika dela, ko zna da li ce posle ikada.

Dati deci izbor, spisak od deset dela, sa zadatkom da procitaju jedno. Ne pali se svako na srednji vek, ili ruske klasike, ili Gospodare prstenova. Razliciti izbor je imperativ, jer su i deca razlicita. Ali, ko ni jednu nije procitao, neka ponavlja razred. Skola mora da povrati autoritet. A budale se nece hvaliti kako su zavrsile skolu bez procitane knjige, jer to je poklic drustvenog poraza.

Stavite AlanaForda u lektiru! Jeste strip, ali kakav!

Smatram da bi lektire trebalo da budu takve da zainteresuju mlade ljude za čitanje, jer forsiranje klasika ta koje nisu zreli može samo da ih dovede u situaciju da zamrze čitanje, što se uglavnom i dešava.
(brm, 20. april 2018 09:57)
----------------------------------------------------------------------------

Upravo to! Nijedno dete, koje nije vec zavolelo citanje i knjige, nece zavoleti citanje i knjige zbog klasika. Kao sto je vec receno, nemogucnost identifikacije sa socioekonomskim i drustvenoistorijskim okolnostima dodatni je problem.

Nesto vise ovde meni smeta. Cinjenica da Antigona opstaje, da Karenjina opstaje (a ima mnogo bitnijih i kvalitetnijih ruskih klasika), govori mi da je najveca prepreka osavremenjavanju lektire upravo nastavni kadar. Jer, da bi uveli nove knjige u lektiru svakako podrazumeva da taj nastavni kadar poznaje iste. Poznajuci situaciju u srpskim skolama, malo je takvog kadra.

Dok ne pochnete da uvodite u obaveznu shkolsku lektiru Jelenu Bachic Alimpijevic,Isidoru Bjelicu,Zorannah,iljubavne ispovesti Maje Nikolic i slichno - SVE (ostalo) JE OKEJ!!!...i shto se dece,i shto se chitanja tiche....
(dovla, 20. april 2018 08:56)

Ali ona knjiga od Nives Clzijus obavezno!

pravi komentar bravo

Kada sam citao Ep o Gilgamesu za srednju pojeo sam toliko cipsa i kokica kao nikada u zivotu - koliko mi je bila zanimljiva knjiga.

@Orwell Vegan
Koja vlast je luda da sebi puca u nogu i ubaci Životinjsku farmu u lektiru? To posebno ovim "našima" ne ide u korist. Možda bi neki osamnaestogodišnjak prepoznao nekog Vođu u Napoleonu (koji se i sam deklarisao kao Vođa), neke fantomke u 9 kerova, kojekakve vetrenjače u gradilištima kod Gazele, itd, itd, pa bi možda i izašao na izbore, itd, itd.
P.S. Užasno je što sam se dotakao politike ovde al mi bilo nekako na mestu
P.P.S. Pitam za druga

Ljudi čitanje se voli ili ne voli, želi ili ne želi! Ne možete naterati dete tog uzrasta gvozdenom motkom da čita kad ga to ne zanima a pogotovo da se zagrebe u samo delo. Prosto to je tako, ja sam pre 5 godina završio srednju, 90% nije čitalo ništa cele godine, prosto ih ne zanima, telefoni, tableti, devojke/momci, izlasci prosto to je nešto što zanima većinu njih. I lepo je neko ovde napisao, sve to polazi od kuće, ja sam imam razvijenu ljubav za čitanje jer mi je to valjda genetski od oca, a i stalno u kući imamo neke knjige, dok burazer nikada nije uzeo čak ni žutu štampu da čita, prosto ga ne zanima. Uostalom knjige treba sagledati sa aspekta vrednosti i korisnosti i na osnovu toga ih uvrstiti u program a ne na osnovu onoga što bi se deci, eto, možda svidelo. Uostalom, ko vam garantuje da će oni uopšte čitati i Gospodare, Potera, pogledaće film i doviđenja. Mi smo zemlja turbo-folka, rijalitija, huligana i plate od 250 evra, a očekujete da vam već iz osnovnih škola izlaze intelektualci, ne biva to tako.

Za osnovce su idealne knjige kao što su Hajduci, Družina Sinji Galeb, Družba Pere Kvržice, Orlovi rano lete, Tom Sojer, Dečaci Pavlove ulice, Robinson Kruso...uz ove lektire deca će postati bolji ljudi i mnogi će zavoleti da čitaju.

Sta plasirate deci od TV programa??? Kakva je drzava?? Kakvi su nam politicari, direktori , prodavci , zdravstveni radnici ...? Sund ,kic , neljubaznost , bahatost na sve strane gde god da se okrenes .... Ne znam sta ocekujete od dece ?

"Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja"... a sta je onda "Zavod za obrazovanje"...? al su nikli zavodi...

Ни ја већину лектира нисам разумела у средњој, али сам се изненадила колико ми је тога остало у сећању и како су ми се утисци сабирали тек после 5, па чак и 10 година.
Модернизација је добра ствар ако је по налогу стручних и одговорних људи, али ја одавно сумњам да је политичкој елити у интересу просперитет.

Jebo ti klinca kojem je Zil Vern dosadan pa ga izbrisase iz lektire.

Pogledajte samo spisak Aron Svarcovih omiljenih knjiga, momak koji je iskreno zeleo da promeni svet i tragicno okoncao zivot sa 27 godina. Najbolje da ogranicavamo deci sta ce da citaju po srpskim merilima znanja, jadna deca bi ostala samo na zutoj stampi i fb postovima sudeci po komentarima ovde. Knjige se ne citaju u skoli da bi masin-bravar imao siroko opste obrazovanje i lepe manire (mada i o ovome se moze pricati), vec da bi svako razumeo sopstveni posao, uslove u kojima radi i zivi i sta je te uslove oblikovalo i sta moze da se uradi kako bi ih promenili. I onda, naravno da je opasno po svaku vlast da ima obrazovane gradjane inace kako bi ima prolazilo sve ovo u cemu zivimo danas.

Pogledajte samo spisak Aron Svarcovih omiljenih knjiga, momak koji je iskreno zeleo da promeni svet i tragicno okoncao zivot sa 27 godina. Najbolje da ogranicavamo deci sta ce da citaju po srpskim merilima znanja, jadna deca bi ostala samo na zutoj stampi i fb postovima sudeci po komentarima ovde. Knjige se ne citaju u skoli da bi masin-bravar imao siroko opste obrazovanje i lepe manire (mada i o ovome se moze pricati), vec da bi svako razumeo sopstveni posao, uslove u kojima radi i zivi i sta je te uslove oblikovalo i sta moze da se uradi kako bi ih promenili. I onda, naravno da je opasno po svaku vlast da ima obrazovane gradjane inace kako bi ima prolazilo sve ovo u cemu zivimo danas.

strasno je sto neki genijalni komentari imaju vise minusa nego pluseva.

Kad dete podje u skolu, posao sa citanjem je skoro zavrsen. Ne zaboravite da dete vec sa 3 godine ume da koristi mobilni telefon, kompjuter. Vec tada je nauceno da reaguje samo na ono sto mu se mrda pred oscima, a onda malo mesta ostane za koncentraciju i imaginaciju. Roditelji treba da usade detetu ljubav prema knjizi, a to se radi od pocetka, pre nego sto progovori. Pricati mu price, citati mu, davati mu u ruke one knjizice za bebe sto moze da ih stavlja u usta i gricka, odatle krenuti. Kasnije, citati mu bajke, bajke pre svega drugog - Grimove, Andersenove, bajke svih naroda sveta. Kako raste, dete ce i samo pozeleti da cita, i pre nego sto je krenulo u skolu. Taj momenat treba iskoristiti jer je dete jos radoznalo, velelo, puno inspiracije i radosti, spremno da saznaje i da uci. Problem nastaje kad krene u skolu, jer mu se u skoli taj duh brzo ugusi. Zasto je to tako - ne znam, ali skola unistava individualnost deteta. Ali, dete koje je naucilo da cita pre polaska u skolu i koje se vec druzi sa knjigama, imace manje problema sa koncentracijom i uvek ce imati siguran i kvalitetan svet za beg i licni razvoj.
Takvo dete mozda i dalje nece razumeti Antigonu, Ep o Gilgamesu ili Anu Karenjinu, ali ce biti spremnije da ih ipak procita.
Medjutim, mame, ako citaju uopste, citaju JBA, Noru Roberts i Koelja, pa sta onda ocekivati...

Internet je uništio i ono malo želje koju su učenici imali da čitaju. Dodajte socio-ekonomske uslove u kojima svi živimo i dobićete uplašenu od budućnosti, nervoznu decu koja svode svoje slobodno vreme na društvene mreže i sms-ove. U takvim uslovima teško je bilo koga (čast izuzecima), zainteresovati da čita bilo šta. Tako da , bilo bi bolje da se, slično zapadnim sistemima, uvede proizvoljno, od učenika i profesora birano, čitanje štiva koje ih interesuje. "Dirigovana lektira" svojim izborom neprimerenim uzrastu, samo odbija decu od čitanja i stvara otpor prema knjizi.

Deci je potrebno razbuktati mastu i dati im takve knjige koje to nude, tako ce ih i zavoleti. Nemojte ih opterecivati knjigama za koje je potrebna zrelost. Kao dete sam volela da citam 'Tarzan - kralj dzungle', 'Haklberi Fin', 'Dr.Jojboli', 'Orlovi rano lete', 'Mali princ', 'Cica Tomina koliba', 'Hajduk Veljko', '20000 milja pod morem'... jedva cekas da vidis sta ce da se desi, pa kad zavrsis, trcis u biblioteku da otkrijes jos koju takvu. Vi ste pobedili ako ste zainteresovali dete, u protivnom gubi se osnova za dalji razvoj.

Opremili ste biblioteke a bibliotekare proglasili za tehnološki višak i otpustili.
Sjajno ministre.

Ne treba lagati da su u naše vreme svi čitali i pročitali svaku lektiru celu. Posebna je priča šta su razumeli od toga a šta im je bilo samo od danas do sutra da odrade za ocenu. Ovde mnogi isteruju svoje samo iz razloga što ako su se oni mučili neka se muče i ovi mladi. Nije stvar da li će se nešto čitati već i kad se čita. Dobar deo lektire za gimnaziju da prebace sa prve na treću ili četvrtu godinu imali bi mnogo bolji rezultat kod dece. Prosto oni to ne razumeju a procenat onih koji i razumeju se smanjuje svake godine zbog činjenice da se vremena menjaju. Znači da ne izbacimo klasike već ih premestite kad će ih bolje razumeti. To je trebalo tako i pre trideset godina ali sad mi možemo na osnovu svojih muka i grešaka da ispravimo nešto. Isto je i primer sa epskim pesmama. One treba da se rade u kasnijim razredima. Deca danas prosto ne razumeju deo jezika koji se tamo koristi. Mi smo od naših dedova i mogli ponešto da znamo ali već oni od svojih i nas to ne čuju. U osnovnoj deci rano dajemo neke epske pesme koji većina njih čita stalno prateći tumač na kraju teksta. To nije dobar pristup. Znači ne izbacivati klasike olako već dati vreme da se temeljno obradi u školi i pomeriti u rasporedu kad se radi. Nemojmo da idemo logikom, ako smo se mi mučili neka i oni pate. Koliko se danas čita znamo. A to je rezultat takvog rada.
Nije normalno da se ništa ne menja tri decenije.
I pre nego što neko skoči. Ne gledam farme, Pink i sl.

Zašto su optuženi ovi drugovi Markes i Borkes?

"Decu treba učiti i mudrosti (to je primenjeno znanje), razvijati njihove sposobnosti. Malo se u školama govori, diskutuje i piše o tome šta znači biti odgovoran, pravedan, trpeljiv, pošten, hrabar, kreativan… Da ne pominjemo značajne teme kao što su: ljubav, miroljubivo rešavanje sukoba, voleti sebe i poštovati druge, snaga misli, šta je mašta i kako se koristi, sudbina, snovi, bolest, smrt, drugi pol, druga rasa, tuđa religija, različite političke stranke i njihove ideologije, javnost rada svih i u svemu u potpunosti."

Goldingov "gospodar muva" je upravo za taj uzrast. Mnogim profesorima ce biti lakse da vaspitaju ucenike posle razgovora o toj knjizi.

Cime se vi bavite? Skole su postale opste rasulo a krivci su upravo isti ti "pametnjakovici" iz ministarstva prosvete. Radim zamenu u jednoj srednjoj skoli u Ns. Skoro su jednoj koleginici ukrali sat na casu, dok su sad u petak drugu koleginicu gadjali kantom za smece. Svi se pozivaju na neka prava ucenika. Ma pitam ja vas.. koja prava kad vaspitanje i odnos prema profesorima katastrofalan! Skole su postale besmislene i nista se ne radi da se uvede red i promeni ovaj nakaradni odnos. O ucenju necu ni da pricam. Ta nasa maloletna delikventna deca pune fioke sudova za raznorazna krivicna dela...iznude, kradje pa i pokusaje ubistva. A sta radi ministarstvo prosevete i drzava po tom pitanju?! Radi jedno veliko NISTA!!! Profesorima su svezane ruke i profesija je totalno degradirana. Danas raditi u skoli je utopija. Zao mi je samo dobre dece koja ispastaju zbog huligana i maminih i tatinih sinova. I svi na kraju ispastaju zbog bahate dece i jos bahatijih roditelja.

Lektira je tu da se čita (ali se najčešće ne čita, odgleda se film ili se pročita sažetak, Skerlić ili slično). Sve u svemu, bitno je naučiti dete da razmišlja i usaditi mu želju za čitanjem. Poenta je u tome da klinci ne samo da ne čitaju lektiru već neće čitati aposutno ništa ako im to vi kao roditelji ne pokažete kao naviku. Ne možete od svog deteta očekivati da čita beletristiku ako vas nikada nije videlo da to radite.

Krenuti sa Ježevom kućicom, bajkama, basnama. Nastaviti sa Magarećim godinama, Tomom sojerom, bilo kojim Vernom. Preći na Džeka Londona, Aleksandra Dimu, Valtera Skota...I onda bez problema ide Dostojevski, Perl Bak, Andrić, Selindžer, Markes... Nakon toga dete neka bira samo.
Tako je bilo kod mene i evo čitam i danas :)