"Lektira treba da stvori naviku kod đaka da čitaju"

Ne znam kako je danas, ali kad sam ja pre 35 godina išao u sedmi razred imali smo za obaveznu lektiru "Na Drini ćuprija". Pa da li su ti ljudi bili normalni?! Možete misliti koliko jednog trinaestogodišnjaka mogu da zainteresuju takve teme i koliko može da ih razume.

obavezna lektira treba da ih edukuje, izbor lektire treba da prati uzrast, stanje vremena u kome deca zive. Danas dete od 3god vec zna kompletnu latinicu jer bleji u masu crtanih filmova abcd... ni pre 20god obavezne lektire nisu bile na mestu, mogu mislit sada.

Lektire su bile smaranje kad sam bio klinac, verovatno je i sad isto.

Za citanje sam se zainteresovao sam, oko dvadesete godine.

Ne znam kako je danas, ali kad sam ja pre 35 godina išao u sedmi razred imali smo za obaveznu lektiru "Na Drini ćuprija". Pa da li su ti ljudi bili normalni?! Možete misliti koliko jednog trinaestogodišnjaka mogu da zainteresuju takve teme i koliko može da ih razume.
(Kole, 10. april 2018 20:00)

Ima istine u tome sto govoris ali tu knjigu tada upoznajes a posle ces je citati opet i svaki put doziveti drugacije i nesto novo otkriti. Mada verovatno da je malo jako stivo za 7. razred.

U svakom vremenu je bilo da neko čita lektiru, neko delimično, a neko ne čita. Sve zavisi od sredine iz koje dete potiče, i njegovog interesovanja, čitanje utiče na njegovo izražavanje, a što se škole tiče na ocenu. Ali danas deca drugačije žive, drugo je vreme, tu su telefoni, kompjuteri, skraćeni sadržaj lektire na internetu. Velikom broju dece čitanje lektire je dosadno i sporo. Nije tačno da deca ne čitaju, čitaju ona svašta po internetu. Zato mislim da se navika da deca čitaju lektiru neće mnogo poraviti opremanjem bibljioteka. U nekim zabačenim sredinama, gde nema interneta, možda i hoće. Ali suštinski, čini mi se da bibljioteke nisu problem. Jednostavno, deca su izložena velikoj količini informacija koje primeju, sve se odigrava mnogo brže nego što je bilo ranije, pa ne znam koliko bi ih realno interesovale književne večeri, debate o pročitanom delu, događaji koje bi bibljioteka organizovala. Sve su to lepe ideje, ali iz ranijeg vremena, a deca danas sve to mogu ako hoće, i ako ih interesuje i da komentarišu i da debatuju na mnogo savremeniji način na fejsbook-u i sličnim mrežama gde su. Jednostavno, nije problem bibljioteka, niti što možda ona nema knjiga. Roditelji nabave knjige. Bar neko ih ima, i može i da se pozajmi. Deca danas imaju drugačije odrastanje, i niko ne zna kuda to vodi. To je globalni problem. Lektira-svakako da, ali mislim da ovaj potez neće poboljšati mnogo trenutnu situaciju.

Ne znam kako je danas, ali kad sam ja pre 35 godina išao u sedmi razred imali smo za obaveznu lektiru "Na Drini ćuprija". Pa da li su ti ljudi bili normalni?! Možete misliti koliko jednog trinaestogodišnjaka mogu da zainteresuju takve teme i koliko može da ih razume.

obavezna lektira treba da ih edukuje, izbor lektire treba da prati uzrast, stanje vremena u kome deca zive. Danas dete od 3god vec zna kompletnu latinicu jer bleji u masu crtanih filmova abcd... ni pre 20god obavezne lektire nisu bile na mestu, mogu mislit sada.

Lektire su bile smaranje kad sam bio klinac, verovatno je i sad isto.

Za citanje sam se zainteresovao sam, oko dvadesete godine.

Ne znam kako je danas, ali kad sam ja pre 35 godina išao u sedmi razred imali smo za obaveznu lektiru "Na Drini ćuprija". Pa da li su ti ljudi bili normalni?! Možete misliti koliko jednog trinaestogodišnjaka mogu da zainteresuju takve teme i koliko može da ih razume.
(Kole, 10. april 2018 20:00)

Ima istine u tome sto govoris ali tu knjigu tada upoznajes a posle ces je citati opet i svaki put doziveti drugacije i nesto novo otkriti. Mada verovatno da je malo jako stivo za 7. razred.

U svakom vremenu je bilo da neko čita lektiru, neko delimično, a neko ne čita. Sve zavisi od sredine iz koje dete potiče, i njegovog interesovanja, čitanje utiče na njegovo izražavanje, a što se škole tiče na ocenu. Ali danas deca drugačije žive, drugo je vreme, tu su telefoni, kompjuteri, skraćeni sadržaj lektire na internetu. Velikom broju dece čitanje lektire je dosadno i sporo. Nije tačno da deca ne čitaju, čitaju ona svašta po internetu. Zato mislim da se navika da deca čitaju lektiru neće mnogo poraviti opremanjem bibljioteka. U nekim zabačenim sredinama, gde nema interneta, možda i hoće. Ali suštinski, čini mi se da bibljioteke nisu problem. Jednostavno, deca su izložena velikoj količini informacija koje primeju, sve se odigrava mnogo brže nego što je bilo ranije, pa ne znam koliko bi ih realno interesovale književne večeri, debate o pročitanom delu, događaji koje bi bibljioteka organizovala. Sve su to lepe ideje, ali iz ranijeg vremena, a deca danas sve to mogu ako hoće, i ako ih interesuje i da komentarišu i da debatuju na mnogo savremeniji način na fejsbook-u i sličnim mrežama gde su. Jednostavno, nije problem bibljioteka, niti što možda ona nema knjiga. Roditelji nabave knjige. Bar neko ih ima, i može i da se pozajmi. Deca danas imaju drugačije odrastanje, i niko ne zna kuda to vodi. To je globalni problem. Lektira-svakako da, ali mislim da ovaj potez neće poboljšati mnogo trenutnu situaciju.