Subota, 06.01.2018.

15:05

Šta se dešava sa džinovskom rupom u ozonskom omotaču? /VIDEO

Izvor: klix.ba

Šta se dešava sa džinovskom rupom u ozonskom omotaèu? /VIDEO IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

8 Komentari

Sortiraj po:

Trovach

pre 6 godina

Paradoksalno, ozon se, u visim slojevima, slabije obnavlja i brze razgradjuje sto je temperatura niza, a upravo je sada tako zbog efekta staklene baste, ciji su slojevi nize, tako da je iznad njih hladnije. Obnavljanju pomaze smanjena emisija hlornih jedinjenja, ali puno ce vremena trebati da se rupa "zakrpi".

Preporučujem 12 Ne preporučujem 2
Smuleco

pre 6 godina

Zanimljivo je, da je debljina ozonskog omotača, tamo gde ga ima, u proseku svega 3-4mm(300-400 Dobsona; Dobson je jedinica za debljinu ozonskog omotača, a 1Dobson, jednak iznosi 0,01mm).

Preporučujem 20 Ne preporučujem 3
milojica

pre 6 godina

Hm, ako je 2000. rupa bila najveca, znaci da se od 1987. kada je usaglasen medjunarodni sporazum ona sirila, a tek u poslednjih 17 godina pocela da se popunjava...

Preporučujem 13 Ne preporučujem 4
hm

pre 6 godina

Odavno se zna da se ta rupa smanjuje. Sto je dobra vest. No isto tako treba reci i da ona nema veze sa globalnim zagrevanjem. Ovaj problem cemo malo teze da resimo.

Preporučujem 162 Ne preporučujem 8
Stefan

pre 6 godina

@al pacino sto komentarises ako je ocigledno da si bezao sa casova geografije?

Globalno zagrevanje je zapravo gglobalno hladjenje nakon neke tacke.

Preporučujem 79 Ne preporučujem 8
hm

pre 6 godina

Odavno se zna da se ta rupa smanjuje. Sto je dobra vest. No isto tako treba reci i da ona nema veze sa globalnim zagrevanjem. Ovaj problem cemo malo teze da resimo.

Preporučujem 162 Ne preporučujem 8
Stefan

pre 6 godina

@al pacino sto komentarises ako je ocigledno da si bezao sa casova geografije?

Globalno zagrevanje je zapravo gglobalno hladjenje nakon neke tacke.

Preporučujem 79 Ne preporučujem 8
Smuleco

pre 6 godina

Zanimljivo je, da je debljina ozonskog omotača, tamo gde ga ima, u proseku svega 3-4mm(300-400 Dobsona; Dobson je jedinica za debljinu ozonskog omotača, a 1Dobson, jednak iznosi 0,01mm).

Preporučujem 20 Ne preporučujem 3
milojica

pre 6 godina

Hm, ako je 2000. rupa bila najveca, znaci da se od 1987. kada je usaglasen medjunarodni sporazum ona sirila, a tek u poslednjih 17 godina pocela da se popunjava...

Preporučujem 13 Ne preporučujem 4
Trovach

pre 6 godina

Paradoksalno, ozon se, u visim slojevima, slabije obnavlja i brze razgradjuje sto je temperatura niza, a upravo je sada tako zbog efekta staklene baste, ciji su slojevi nize, tako da je iznad njih hladnije. Obnavljanju pomaze smanjena emisija hlornih jedinjenja, ali puno ce vremena trebati da se rupa "zakrpi".

Preporučujem 12 Ne preporučujem 2
hm

pre 6 godina

Odavno se zna da se ta rupa smanjuje. Sto je dobra vest. No isto tako treba reci i da ona nema veze sa globalnim zagrevanjem. Ovaj problem cemo malo teze da resimo.

Preporučujem 162 Ne preporučujem 8
Stefan

pre 6 godina

@al pacino sto komentarises ako je ocigledno da si bezao sa casova geografije?

Globalno zagrevanje je zapravo gglobalno hladjenje nakon neke tacke.

Preporučujem 79 Ne preporučujem 8
milojica

pre 6 godina

Hm, ako je 2000. rupa bila najveca, znaci da se od 1987. kada je usaglasen medjunarodni sporazum ona sirila, a tek u poslednjih 17 godina pocela da se popunjava...

Preporučujem 13 Ne preporučujem 4
Smuleco

pre 6 godina

Zanimljivo je, da je debljina ozonskog omotača, tamo gde ga ima, u proseku svega 3-4mm(300-400 Dobsona; Dobson je jedinica za debljinu ozonskog omotača, a 1Dobson, jednak iznosi 0,01mm).

Preporučujem 20 Ne preporučujem 3
Trovach

pre 6 godina

Paradoksalno, ozon se, u visim slojevima, slabije obnavlja i brze razgradjuje sto je temperatura niza, a upravo je sada tako zbog efekta staklene baste, ciji su slojevi nize, tako da je iznad njih hladnije. Obnavljanju pomaze smanjena emisija hlornih jedinjenja, ali puno ce vremena trebati da se rupa "zakrpi".

Preporučujem 12 Ne preporučujem 2