Preterivanje? "Priznajem, psa volim više od svog sina"

Ok je imati ljubimca i brinuti se o njemu.
Ovoj personi prvo dete oduzeti jer nije zasluzilo da odrasta u senci psa zbog psihicki poremecenih roditelja.

Budala

Boles'

Gospodjo, priznajte da je vama potrebna pomoc doktora.
Glupog li stvorenja majko moja.

Ludnica vapi za njom.

Vjerovatno ima neka dijagnoza za ovakav slucaj :-)
Gospodji zelim ozdravljenje u 2018-oj.

Bolesni ljudi...

ima bolesnika

I ja isto vise volim svog psa nego njegovog sina.

Што би Дел Бој рекао за Тригера, цитирам га: "Њему не фали једна даска, њему фали читав под." Мислим да и ова госпођа није далеко од Тригера.

Не смем ни да замислим шта ће бити кад пса једног дана више не буде.

Ima mnogo ljudi koji drze pse zato sto od njih dobijaju "bezuslovnu ljubav". A radi se samo o emotivno i socijalno ostecenim ljudima koji ne mogu i/ili nece da imaju normalnu interakciju sa ljudima. Ova gospodja voli psa jer joj on nikada ne zvoca ili protivreci!? Kad malo bolje razmislite, ona u stvari time samo voli sebe. I to je ono sto ja mislim o 50% gradskih vlasnika pasa. Njima treba neko da im se raduje i mase repom, a da oni tu ne moraju nista da se potrude. Kada bi, na primer, plaćali kazne kada ne pokupe izmet svog najboljeg prijatelja, brzo bi o njemu promenili mišljenje.

Ovo je sasvim normalno. Zar vi morate da volite svoje dete vise od nevine zivotinje? Ko poznaje zivotinje zna o cemu govorim. Mnogi ljudi imaju potrebu da se odvoje od drugoh ljudi i da budu u drustvu zivotinja i to je dobro i bolje je za mnoge. Znam roditelje koji vise vole drustvo psa ili macke od svoje odrasle dece, ali im to naravno nece reci.

Iskreno ponekad i ja pomislim da vise volim svog psa nego cerku... ako nista drugo pas me radosno doceka kad god udjem u kucu, cerka mi se jedva javi, pas me ne isteruje iz sobe... ne smaram i ne peglam nego me slusa i poslusa sve sto kazem za razliku od deteta... od psa osecam uzvracenu ljubav i to pokazuje na svoj "pasji" nacin a dete ...nemam reci ...ili su danas takve generacije dece koja su samovoljna i zamisljaju da nesto mogu u 15 godina nesto im se cini ili sam i ja kao ova gospodja nasla utehu u kucnom ljubimcu.

Pa dobro, jeste malo neobično ali i razumlivo. U razvijenim društvima ljudi postaju nekako preosetljivi zbog toga što su odrastali u blagostanju bez ozbiljnih trzavica. Zato se stvarno naizgled čini da oni više vole ljude nego pse koji im ne prestavljaju opasnost. To za posledicu ima otuđenje i izbegavanje međuljudskih odnosa jer oni rizikuju da budu povređeni. Doduše to je i normalno jer realno šta će njima ljudi? Sve se sređuje preko institucija. Ovde ako se otuđiš ti si bukvalno gotov jer je sve u haosu. Treba ti neko da mu se izjadaš,da ti nađe posao, pozajmi pare, namesti devojku...

Malo bolesno.

Nije (toliko) bolesna ona koliko društvo keje bizarnom daje popularnost i "selebriti" status. Za ovu gospođu niko ne bi čuo da je normalna majka. A danas, ako niko za tebe ne zna, uzalud postojiš.

Mi samo još nismo potpuno navikli na idiokratiju, ali svi ti atavizmi će polako da nestaju.

Nažalost bolest ne bira...žao mi ove žene

Jadna zena. Valjda nije kasno za pomoc. Tuga.

Blago psu..

@ (flipi, 18. decembar 2017 22:52)

Deca se ponašaju onako kako ih vaspitaš. Ako nešto nije dobro, ti si kriva. Muka mi je kada roditelji pravdaju sopstvenu nesposobnost u odgajanju dece onim: "ova današnja deca..." ili "sve sam mu/joj omogućio, a on/ona mi ovako vraća..." Moje dete je intenzivno vaspitavano (tj. kako kažu stari, nisam dozvolio sebi da se ispusti) do 5. godine, a dobijalo je i po koju ćušku za neprihvatljivo ponašanje. Danas, sa 15 godina, kad je drma pubertet i ima svakakve bubice (koje tolerišem) ipak se neke stvari nikad ne dovode u pitanje - elementarna kultura i ispoljavanje kućnog vaspitanja, škola i obavljanje kućnih obaveza. Računam da ništa više i ne mogu da tražim od nje?

Iskreno ponekad i ja pomislim da vise volim svog psa nego cerku... ako nista drugo pas me radosno doceka kad god udjem u kucu, cerka mi se jedva javi, pas me ne isteruje iz sobe... ne smaram i ne peglam nego me slusa i poslusa sve sto kazem za razliku od deteta... od psa osecam uzvracenu ljubav i to pokazuje na svoj "pasji" nacin a dete ...nemam reci ...ili su danas takve generacije dece koja su samovoljna i zamisljaju da nesto mogu u 15 godina nesto im se cini ili sam i ja kao ova gospodja nasla utehu u kucnom ljubimcu.
(flipi, 18. decembar 2017 22:52)

Nije to uteha. Bolest ne bira.

frizbi? ponovo?

Zasto odmah svi napadaju da je bolesna. Ja ne mislim tajo. Da zao mi je deteta sto je zapostavljeno. Al isto mi je tako zao za mnoge devojcice u srbiji koje imaju brata a zive u izrazito patrijahalnim sredinama gde se musko dete preferira. I da ta dva su mi identicna.

Ako su deca prema roditeljima nasilni, ako se prema njima odnose loše bez razloga, ako su lopovi, ako su siledžije, ako su ratni ili mirnodopski zločinci itd, onda je sasvim normalno da takvu decu ne možeš voleti onoliko koliko si ih voleo pre nego što su počinili ono zbog čega su zaslužili da ih roditelji manje vole ili da ih ne vole uopšte. To isto važi i u odnosu prema rođenoj braći i rođenim sestrama, tetkama, stričevima, ujacima...

I ja volim Gospodina Djordjevica - moj bernardinac - vise od njenog sina.

jadno dete.

@Orwell Vegan : pratim tvoje komentare , mislim da bismo bili bff.

Iskreno ponekad i ja pomislim da vise volim svog psa nego cerku... ako nista drugo pas me radosno doceka kad god udjem u kucu, cerka mi se jedva javi, pas me ne isteruje iz sobe... ne smaram i ne peglam nego me slusa i poslusa sve sto kazem za razliku od deteta... od psa osecam uzvracenu ljubav i to pokazuje na svoj "pasji" nacin a dete ...nemam reci ...ili su danas takve generacije dece koja su samovoljna i zamisljaju da nesto mogu u 15 godina nesto im se cini ili sam i ja kao ova gospodja nasla utehu u kucnom ljubimcu.

Pa dobro, jeste malo neobično ali i razumlivo. U razvijenim društvima ljudi postaju nekako preosetljivi zbog toga što su odrastali u blagostanju bez ozbiljnih trzavica. Zato se stvarno naizgled čini da oni više vole ljude nego pse koji im ne prestavljaju opasnost. To za posledicu ima otuđenje i izbegavanje međuljudskih odnosa jer oni rizikuju da budu povređeni. Doduše to je i normalno jer realno šta će njima ljudi? Sve se sređuje preko institucija. Ovde ako se otuđiš ti si bukvalno gotov jer je sve u haosu. Treba ti neko da mu se izjadaš,da ti nađe posao, pozajmi pare, namesti devojku...

Ovo je sasvim normalno. Zar vi morate da volite svoje dete vise od nevine zivotinje? Ko poznaje zivotinje zna o cemu govorim. Mnogi ljudi imaju potrebu da se odvoje od drugoh ljudi i da budu u drustvu zivotinja i to je dobro i bolje je za mnoge. Znam roditelje koji vise vole drustvo psa ili macke od svoje odrasle dece, ali im to naravno nece reci.

Iskreno ponekad i ja pomislim da vise volim svog psa nego cerku... ako nista drugo pas me radosno doceka kad god udjem u kucu, cerka mi se jedva javi, pas me ne isteruje iz sobe... ne smaram i ne peglam nego me slusa i poslusa sve sto kazem za razliku od deteta... od psa osecam uzvracenu ljubav i to pokazuje na svoj "pasji" nacin a dete ...nemam reci ...ili su danas takve generacije dece koja su samovoljna i zamisljaju da nesto mogu u 15 godina nesto im se cini ili sam i ja kao ova gospodja nasla utehu u kucnom ljubimcu.
(flipi, 18. decembar 2017 22:52)

Nije to uteha. Bolest ne bira.

Ima mnogo ljudi koji drze pse zato sto od njih dobijaju "bezuslovnu ljubav". A radi se samo o emotivno i socijalno ostecenim ljudima koji ne mogu i/ili nece da imaju normalnu interakciju sa ljudima. Ova gospodja voli psa jer joj on nikada ne zvoca ili protivreci!? Kad malo bolje razmislite, ona u stvari time samo voli sebe. I to je ono sto ja mislim o 50% gradskih vlasnika pasa. Njima treba neko da im se raduje i mase repom, a da oni tu ne moraju nista da se potrude. Kada bi, na primer, plaćali kazne kada ne pokupe izmet svog najboljeg prijatelja, brzo bi o njemu promenili mišljenje.

Gospodjo, priznajte da je vama potrebna pomoc doktora.
Glupog li stvorenja majko moja.

Ok je imati ljubimca i brinuti se o njemu.
Ovoj personi prvo dete oduzeti jer nije zasluzilo da odrasta u senci psa zbog psihicki poremecenih roditelja.

Budala

Boles'

Zasto odmah svi napadaju da je bolesna. Ja ne mislim tajo. Da zao mi je deteta sto je zapostavljeno. Al isto mi je tako zao za mnoge devojcice u srbiji koje imaju brata a zive u izrazito patrijahalnim sredinama gde se musko dete preferira. I da ta dva su mi identicna.

Ludnica vapi za njom.

Vjerovatno ima neka dijagnoza za ovakav slucaj :-)
Gospodji zelim ozdravljenje u 2018-oj.

Bolesni ljudi...

Што би Дел Бој рекао за Тригера, цитирам га: "Њему не фали једна даска, њему фали читав под." Мислим да и ова госпођа није далеко од Тригера.

ima bolesnika

Malo bolesno.

I ja isto vise volim svog psa nego njegovog sina.

Jadna zena. Valjda nije kasno za pomoc. Tuga.

Nije (toliko) bolesna ona koliko društvo keje bizarnom daje popularnost i "selebriti" status. Za ovu gospođu niko ne bi čuo da je normalna majka. A danas, ako niko za tebe ne zna, uzalud postojiš.

Mi samo još nismo potpuno navikli na idiokratiju, ali svi ti atavizmi će polako da nestaju.

Nažalost bolest ne bira...žao mi ove žene

Blago psu..

Ako su deca prema roditeljima nasilni, ako se prema njima odnose loše bez razloga, ako su lopovi, ako su siledžije, ako su ratni ili mirnodopski zločinci itd, onda je sasvim normalno da takvu decu ne možeš voleti onoliko koliko si ih voleo pre nego što su počinili ono zbog čega su zaslužili da ih roditelji manje vole ili da ih ne vole uopšte. To isto važi i u odnosu prema rođenoj braći i rođenim sestrama, tetkama, stričevima, ujacima...

Не смем ни да замислим шта ће бити кад пса једног дана више не буде.

frizbi? ponovo?

@Orwell Vegan : pratim tvoje komentare , mislim da bismo bili bff.

@ (flipi, 18. decembar 2017 22:52)

Deca se ponašaju onako kako ih vaspitaš. Ako nešto nije dobro, ti si kriva. Muka mi je kada roditelji pravdaju sopstvenu nesposobnost u odgajanju dece onim: "ova današnja deca..." ili "sve sam mu/joj omogućio, a on/ona mi ovako vraća..." Moje dete je intenzivno vaspitavano (tj. kako kažu stari, nisam dozvolio sebi da se ispusti) do 5. godine, a dobijalo je i po koju ćušku za neprihvatljivo ponašanje. Danas, sa 15 godina, kad je drma pubertet i ima svakakve bubice (koje tolerišem) ipak se neke stvari nikad ne dovode u pitanje - elementarna kultura i ispoljavanje kućnog vaspitanja, škola i obavljanje kućnih obaveza. Računam da ništa više i ne mogu da tražim od nje?

I ja volim Gospodina Djordjevica - moj bernardinac - vise od njenog sina.

jadno dete.