Џони
pre 6 godina
@Dejanv
Катарина Медичи, Ендру Џексон, Леополд II Белгијски и Мао Це Тунг нису имали трауматична детињства (у сваком случају, није документовано да су имали) па су ипак израсли у масовне убице?
Ја верујем да је индивидуални однос према сопственој слободној вољи посреди сваке приче о одрастању. Чак и ако душевни поремећаји по себи јесу судбински феномен и ожиљци за које особа код које су се развили није крива, о доменима моралног и друштвено прихватљивог понашања одлучујемо само ми.
Лично, буде ми лакше када признам самом себи да за моје негативне или лоше процењене поступке нису криви другови из основне који су ме прогањали или отац који је често урлао на мене, него – ја сâм. Мислим да непраштање себи или другима проистиче из бежања од самог себе, као и из преферирања позиције жртве (судбине или других). Када особа постане свесна тога да је њена судбина најбољим делом ипак зависила од ње саме, чини се као да и пехови који је прогоне, ко год за њих био крив, постану знатно мање ужасни.
39 Komentari
Sortiraj po: