Od svih zvezdanih tipova nekih 15% ispunjava ovaj uslov. Ali...
1) Najveci deo zvezda se nalazi u guscim delovima galaksije gde katastroficna desavanja u komsiluku (eksplozije supernovih, gama bljeskovi, remecenja Ortovih oblaka zbog blizine prolaska itd.) prakticno iskljucuju formiranje i odrzanje zivota na takvim zvezdama, bez obzira na spektralni tip.
2) cak i da postoji habitabilna zona, pitanje je da li je formiran planetarni sistem nalik nasem ili su neki vreli Jupiteri migracijom sve rasturili i smestili se uz zvezdu, kao sto je najcesce slucaj.
3) ako i nije, koja je verovatnoca da ce se iza nekog Jupitera formirati Saturn i, krenuvsi za njim, zaustaviti ga na ivici habitabilne zone i vratiti nazad?
4) koja je verovatnoca da u tom povratnom toku, unutrasnje planete formirane u suvoj zoni, bombardovanjem ledenim asteroidima dobiju vodu?
5) koja je verovatnoca da im orbita ostane dovoljno kruzna da se izbegnu prevelike toplotne oscilacije tokom godine?
6) da li je mineralni sastav planeta bas takav da podrzi pravilnu hemiju kiseonika i ugljen-dioksida kao kod nas?
7) da li ce doci do plocaste tektonike koja je vazan regulator klime?
8) da li planeta nije prevelika (super-Zemlja), tako da nema tecno jezgro, pa time ni magnetno polje?
9) koja je sansa da nekim katastrofalnim sudarom planeta veoma uspori rotaciju?
10) a koja da dobije velikog pratioca, kao mi Mesec, koji ce joj stabilizovati rotaciju i spreciti lutanje polova?
Ne znam kako je moguce znati da je jedna strana uvek okrenuta zvezdi. Ali ako je tako, na tu planetu mozemo zaboraviti to je pakao.
(Vlada, 16. novembar 2017 00:37)
U pocetku stvaranja planetarnog sistema sve planete imaju rotaciju. Ali su one najblize pod najvecim uticajem plimskog kocenja. Karakteristicno vreme za prestanak rotacije zbog plimskog kocenja opada kao 1/R^5, znaci bliske planete vrlo brzo usporavaju. S obzirom na vremenske skale kojima se meri starost sistema, moze se reci da je ovako bliska planeta (period revolucije samo 10 dana) do sada postala sigurno plimski zakocena. Jedini nacin da planeta izbegne ovu zakocenost je da joj je orbita veoma ekscentricna, ali onda su moguce druge povezanosti. Na primer, nas Merkur ima periodu revolucije od 88 dana, ali je zbog ekscentricne orbite izbegao zakocenost i upao u tzv. 3:2 spin-orbitnu rezonancu, tj. za dva obilaska oko Sunca on se oko svoje ose obrne tri puta.
Bez rotacije, planeta nema magnetnog polja cak i da ima tecno jezgro. A onda zvezdane baklje neometano odnose atmosferu, razbijajuci molekule vode i saljuci kiseonik i vodonik u svemir. Ako dodamo nepovoljan spektar svetlosti sa crvenog patuljka, jer crvena i infracrvena svetlost koju oni pretezno emituju nije dovoljna za uspeh biohemijskih fotoprocesa, zakljucujemo da zivot ima male sanse na takvoj planeti, bez obzira na njenu temperaturu i starost. E sad, ako znamo da crveni patuljci cine 3/4 od zvezdanog broja, i jos ako odbijemo najvece vrele zvezde... vidimo da su uslovi za zivot jedna kosmicka retkost.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (BSN, 16. novembar 2017 07:45) # Link komentara
Kad govoris ovako, izgleda da si u pravu kad kazes da su "uslovi za zivot - kozmicka retkost"...spomenuo si da crveni patuljci cine 75% od zvjezdanog broja...e sad...ako uzmes u obzir VELICINU SVEMIRA i broj galaktika i zvijezda u njemu, i taj svoj omjer od 75%, uspnes na 99% planeta i sustava gdje nije moguc zivot, ostaje ti samo 1% mogucnosti da postoji zivot...Sad uzmi tih 1% i izracunaj koliko je 1% od bar 100.000.000.000, pa mi reci koliko planeta postoji sa SANSOM za zivot i je li to mali broj?....ZIVOT BUJA SVEMIROM, ali mi smo za te pojmove jos u "kamenom dobu"....
Mrka kapa za crvenog patuljka... Habitabilna zona jeste vezana za mogucnost postojanja tecne vode, ali to nije dovoljan uslov. Ovakve zvezde su malo nervozne i sklone stvaranju zvezdanih baklji. Najsnaznije od njih mogu biti 10000 puta jace od onih koje se desavaju na Suncu. Ako je planeta u habitabilnoj zoni ovakve zvezde, to znaci da joj je relativno blizu, a time plimski vezana - pokazuje istu stranu zvezdi. Bez rotacije, planeta nema magnetnog polja cak i da ima tecno jezgro. A onda zvezdane baklje neometano odnose atmosferu, razbijajuci molekule vode i saljuci kiseonik i vodonik u svemir. Ako dodamo nepovoljan spektar svetlosti sa crvenog patuljka, jer crvena i infracrvena svetlost koju oni pretezno emituju nije dovoljna za uspeh biohemijskih fotoprocesa, zakljucujemo da zivot ima male sanse na takvoj planeti, bez obzira na njenu temperaturu i starost. E sad, ako znamo da crveni patuljci cine 3/4 od zvezdanog broja, i jos ako odbijemo najvece vrele zvezde... vidimo da su uslovi za zivot jedna kosmicka retkost.
75% zvezda cine ovi “Crveni Patuljci”. Ove zvezde emituju svetlost koja je 5% svetlosne snage naseg sunca. Planete koje su u njihovom sistemu su nepriljateljske za zivot. Da bi bila dovoljno topla planeta bi morala da se rotira dosta blizu ove zvezde. Fotosinteza bi bila nemoguca na nocnoj strani a i na dnevnoj zbog crvenog svetla, sto znaci ne bi bilo ni biljaka ni hrane ni kiseonika. Takodje ovi “Crveni Patuljci” su nestabilne zvezde i cesto imaju solarne oluje i super solarne oluje koje bi sterilisale planetu koja se rotira oko nje. Nase sunce je posebno stvoreno za nas i na njemu se nikada u istoriji nije dogodila super solarna oluja koja bi unistila atmosferu i zivot iako je to na zvezdama poput nase cest slucaj. Bog je fino podesio nasu zvezdu i nasu planetu kako bi zivot ovde bio moguc.
@panda
I na Zemlji na nekim delovima temperature padaju na -60 stepeni C. Ne znači da je tamo na svakom kutku planete u nekom momentu hladno.
Svedoci smo na Zemlji da je klima potpuno drugačija i na nekoliko stotina kilometara razdaljine, a kad čujemo tako za neku drugu planetu...odmah mislimo da su isti uslovi na svakom deliću te planete.
"Jedna strana je trajno okrenuta toploti zvezde, dok je druga u večnom mraku i to je jedan od razloga..." - dakle nije najbolji kandidat. Upravo bi navedena činjenica uticala na postojanje stalnih olujnih vetrova, s obzirom na ogromnu razliku u pritisku između svetle i tamne (tople i hladne) strane. Prema nekim hipotezama, na ovakvim planetama moguće je naći potencijalno nastanjive oblasti u uskim pojasevima večitog sumraka (jutra), ali i to su (edukovana) nagađanja.
na marsu se krece u proseku od -100 do 25 stepeni. curiosity je jednom izmerio 35 stepeni u hladu, a minimalna -120. sa druge strane, marsovska atmosfera je toliko retka, samo 1% zemaljske i potrebno je do 100 puta manje energije da se zagrije marsovski vazduh nego zemaljski. da na marsu imate identicnu kucu kao na zemlji, sijalica od 100 vati grijala bi marsovski vazduh 100 puta jace, ili kao grijalica od 10 hiljada vati zemaljski vazduh.
Može samo treba da znaju da smo mi navikli da se sa zemljom okrećemo brzinom od a 1687 km na sat .Ako tamo nije slična brzina sumnjam da bi tamo mogli da živimo.
75% zvezda cine ovi “Crveni Patuljci”. Ove zvezde emituju svetlost koja je 5% svetlosne snage naseg sunca. Planete koje su u njihovom sistemu su nepriljateljske za zivot. Da bi bila dovoljno topla planeta bi morala da se rotira dosta blizu ove zvezde. Fotosinteza bi bila nemoguca na nocnoj strani a i na dnevnoj zbog crvenog svetla, sto znaci ne bi bilo ni biljaka ni hrane ni kiseonika. Takodje ovi “Crveni Patuljci” su nestabilne zvezde i cesto imaju solarne oluje i super solarne oluje koje bi sterilisale planetu koja se rotira oko nje. Nase sunce je posebno stvoreno za nas i na njemu se nikada u istoriji nije dogodila super solarna oluja koja bi unistila atmosferu i zivot iako je to na zvezdama poput nase cest slucaj. Bog je fino podesio nasu zvezdu i nasu planetu kako bi zivot ovde bio moguc.
Mrka kapa za crvenog patuljka... Habitabilna zona jeste vezana za mogucnost postojanja tecne vode, ali to nije dovoljan uslov. Ovakve zvezde su malo nervozne i sklone stvaranju zvezdanih baklji. Najsnaznije od njih mogu biti 10000 puta jace od onih koje se desavaju na Suncu. Ako je planeta u habitabilnoj zoni ovakve zvezde, to znaci da joj je relativno blizu, a time plimski vezana - pokazuje istu stranu zvezdi. Bez rotacije, planeta nema magnetnog polja cak i da ima tecno jezgro. A onda zvezdane baklje neometano odnose atmosferu, razbijajuci molekule vode i saljuci kiseonik i vodonik u svemir. Ako dodamo nepovoljan spektar svetlosti sa crvenog patuljka, jer crvena i infracrvena svetlost koju oni pretezno emituju nije dovoljna za uspeh biohemijskih fotoprocesa, zakljucujemo da zivot ima male sanse na takvoj planeti, bez obzira na njenu temperaturu i starost. E sad, ako znamo da crveni patuljci cine 3/4 od zvezdanog broja, i jos ako odbijemo najvece vrele zvezde... vidimo da su uslovi za zivot jedna kosmicka retkost.
Ne znam kako je moguce znati da je jedna strana uvek okrenuta zvezdi. Ali ako je tako, na tu planetu mozemo zaboraviti to je pakao.
(Vlada, 16. novembar 2017 00:37)
U pocetku stvaranja planetarnog sistema sve planete imaju rotaciju. Ali su one najblize pod najvecim uticajem plimskog kocenja. Karakteristicno vreme za prestanak rotacije zbog plimskog kocenja opada kao 1/R^5, znaci bliske planete vrlo brzo usporavaju. S obzirom na vremenske skale kojima se meri starost sistema, moze se reci da je ovako bliska planeta (period revolucije samo 10 dana) do sada postala sigurno plimski zakocena. Jedini nacin da planeta izbegne ovu zakocenost je da joj je orbita veoma ekscentricna, ali onda su moguce druge povezanosti. Na primer, nas Merkur ima periodu revolucije od 88 dana, ali je zbog ekscentricne orbite izbegao zakocenost i upao u tzv. 3:2 spin-orbitnu rezonancu, tj. za dva obilaska oko Sunca on se oko svoje ose obrne tri puta.
@panda
I na Zemlji na nekim delovima temperature padaju na -60 stepeni C. Ne znači da je tamo na svakom kutku planete u nekom momentu hladno.
Svedoci smo na Zemlji da je klima potpuno drugačija i na nekoliko stotina kilometara razdaljine, a kad čujemo tako za neku drugu planetu...odmah mislimo da su isti uslovi na svakom deliću te planete.
Bez rotacije, planeta nema magnetnog polja cak i da ima tecno jezgro. A onda zvezdane baklje neometano odnose atmosferu, razbijajuci molekule vode i saljuci kiseonik i vodonik u svemir. Ako dodamo nepovoljan spektar svetlosti sa crvenog patuljka, jer crvena i infracrvena svetlost koju oni pretezno emituju nije dovoljna za uspeh biohemijskih fotoprocesa, zakljucujemo da zivot ima male sanse na takvoj planeti, bez obzira na njenu temperaturu i starost. E sad, ako znamo da crveni patuljci cine 3/4 od zvezdanog broja, i jos ako odbijemo najvece vrele zvezde... vidimo da su uslovi za zivot jedna kosmicka retkost.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (BSN, 16. novembar 2017 07:45) # Link komentara
Kad govoris ovako, izgleda da si u pravu kad kazes da su "uslovi za zivot - kozmicka retkost"...spomenuo si da crveni patuljci cine 75% od zvjezdanog broja...e sad...ako uzmes u obzir VELICINU SVEMIRA i broj galaktika i zvijezda u njemu, i taj svoj omjer od 75%, uspnes na 99% planeta i sustava gdje nije moguc zivot, ostaje ti samo 1% mogucnosti da postoji zivot...Sad uzmi tih 1% i izracunaj koliko je 1% od bar 100.000.000.000, pa mi reci koliko planeta postoji sa SANSOM za zivot i je li to mali broj?....ZIVOT BUJA SVEMIROM, ali mi smo za te pojmove jos u "kamenom dobu"....
"Jedna strana je trajno okrenuta toploti zvezde, dok je druga u večnom mraku i to je jedan od razloga..." - dakle nije najbolji kandidat. Upravo bi navedena činjenica uticala na postojanje stalnih olujnih vetrova, s obzirom na ogromnu razliku u pritisku između svetle i tamne (tople i hladne) strane. Prema nekim hipotezama, na ovakvim planetama moguće je naći potencijalno nastanjive oblasti u uskim pojasevima večitog sumraka (jutra), ali i to su (edukovana) nagađanja.
na marsu se krece u proseku od -100 do 25 stepeni. curiosity je jednom izmerio 35 stepeni u hladu, a minimalna -120. sa druge strane, marsovska atmosfera je toliko retka, samo 1% zemaljske i potrebno je do 100 puta manje energije da se zagrije marsovski vazduh nego zemaljski. da na marsu imate identicnu kucu kao na zemlji, sijalica od 100 vati grijala bi marsovski vazduh 100 puta jace, ili kao grijalica od 10 hiljada vati zemaljski vazduh.
Od svih zvezdanih tipova nekih 15% ispunjava ovaj uslov. Ali...
1) Najveci deo zvezda se nalazi u guscim delovima galaksije gde katastroficna desavanja u komsiluku (eksplozije supernovih, gama bljeskovi, remecenja Ortovih oblaka zbog blizine prolaska itd.) prakticno iskljucuju formiranje i odrzanje zivota na takvim zvezdama, bez obzira na spektralni tip.
2) cak i da postoji habitabilna zona, pitanje je da li je formiran planetarni sistem nalik nasem ili su neki vreli Jupiteri migracijom sve rasturili i smestili se uz zvezdu, kao sto je najcesce slucaj.
3) ako i nije, koja je verovatnoca da ce se iza nekog Jupitera formirati Saturn i, krenuvsi za njim, zaustaviti ga na ivici habitabilne zone i vratiti nazad?
4) koja je verovatnoca da u tom povratnom toku, unutrasnje planete formirane u suvoj zoni, bombardovanjem ledenim asteroidima dobiju vodu?
5) koja je verovatnoca da im orbita ostane dovoljno kruzna da se izbegnu prevelike toplotne oscilacije tokom godine?
6) da li je mineralni sastav planeta bas takav da podrzi pravilnu hemiju kiseonika i ugljen-dioksida kao kod nas?
7) da li ce doci do plocaste tektonike koja je vazan regulator klime?
8) da li planeta nije prevelika (super-Zemlja), tako da nema tecno jezgro, pa time ni magnetno polje?
9) koja je sansa da nekim katastrofalnim sudarom planeta veoma uspori rotaciju?
10) a koja da dobije velikog pratioca, kao mi Mesec, koji ce joj stabilizovati rotaciju i spreciti lutanje polova?
Može samo treba da znaju da smo mi navikli da se sa zemljom okrećemo brzinom od a 1687 km na sat .Ako tamo nije slična brzina sumnjam da bi tamo mogli da živimo.
75% zvezda cine ovi “Crveni Patuljci”. Ove zvezde emituju svetlost koja je 5% svetlosne snage naseg sunca. Planete koje su u njihovom sistemu su nepriljateljske za zivot. Da bi bila dovoljno topla planeta bi morala da se rotira dosta blizu ove zvezde. Fotosinteza bi bila nemoguca na nocnoj strani a i na dnevnoj zbog crvenog svetla, sto znaci ne bi bilo ni biljaka ni hrane ni kiseonika. Takodje ovi “Crveni Patuljci” su nestabilne zvezde i cesto imaju solarne oluje i super solarne oluje koje bi sterilisale planetu koja se rotira oko nje. Nase sunce je posebno stvoreno za nas i na njemu se nikada u istoriji nije dogodila super solarna oluja koja bi unistila atmosferu i zivot iako je to na zvezdama poput nase cest slucaj. Bog je fino podesio nasu zvezdu i nasu planetu kako bi zivot ovde bio moguc.
Bez rotacije, planeta nema magnetnog polja cak i da ima tecno jezgro. A onda zvezdane baklje neometano odnose atmosferu, razbijajuci molekule vode i saljuci kiseonik i vodonik u svemir. Ako dodamo nepovoljan spektar svetlosti sa crvenog patuljka, jer crvena i infracrvena svetlost koju oni pretezno emituju nije dovoljna za uspeh biohemijskih fotoprocesa, zakljucujemo da zivot ima male sanse na takvoj planeti, bez obzira na njenu temperaturu i starost. E sad, ako znamo da crveni patuljci cine 3/4 od zvezdanog broja, i jos ako odbijemo najvece vrele zvezde... vidimo da su uslovi za zivot jedna kosmicka retkost.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (BSN, 16. novembar 2017 07:45) # Link komentara
Kad govoris ovako, izgleda da si u pravu kad kazes da su "uslovi za zivot - kozmicka retkost"...spomenuo si da crveni patuljci cine 75% od zvjezdanog broja...e sad...ako uzmes u obzir VELICINU SVEMIRA i broj galaktika i zvijezda u njemu, i taj svoj omjer od 75%, uspnes na 99% planeta i sustava gdje nije moguc zivot, ostaje ti samo 1% mogucnosti da postoji zivot...Sad uzmi tih 1% i izracunaj koliko je 1% od bar 100.000.000.000, pa mi reci koliko planeta postoji sa SANSOM za zivot i je li to mali broj?....ZIVOT BUJA SVEMIROM, ali mi smo za te pojmove jos u "kamenom dobu"....
Ne znam kako je moguce znati da je jedna strana uvek okrenuta zvezdi. Ali ako je tako, na tu planetu mozemo zaboraviti to je pakao.
(Vlada, 16. novembar 2017 00:37)
U pocetku stvaranja planetarnog sistema sve planete imaju rotaciju. Ali su one najblize pod najvecim uticajem plimskog kocenja. Karakteristicno vreme za prestanak rotacije zbog plimskog kocenja opada kao 1/R^5, znaci bliske planete vrlo brzo usporavaju. S obzirom na vremenske skale kojima se meri starost sistema, moze se reci da je ovako bliska planeta (period revolucije samo 10 dana) do sada postala sigurno plimski zakocena. Jedini nacin da planeta izbegne ovu zakocenost je da joj je orbita veoma ekscentricna, ali onda su moguce druge povezanosti. Na primer, nas Merkur ima periodu revolucije od 88 dana, ali je zbog ekscentricne orbite izbegao zakocenost i upao u tzv. 3:2 spin-orbitnu rezonancu, tj. za dva obilaska oko Sunca on se oko svoje ose obrne tri puta.
Može samo treba da znaju da smo mi navikli da se sa zemljom okrećemo brzinom od a 1687 km na sat .Ako tamo nije slična brzina sumnjam da bi tamo mogli da živimo.
Mrka kapa za crvenog patuljka... Habitabilna zona jeste vezana za mogucnost postojanja tecne vode, ali to nije dovoljan uslov. Ovakve zvezde su malo nervozne i sklone stvaranju zvezdanih baklji. Najsnaznije od njih mogu biti 10000 puta jace od onih koje se desavaju na Suncu. Ako je planeta u habitabilnoj zoni ovakve zvezde, to znaci da joj je relativno blizu, a time plimski vezana - pokazuje istu stranu zvezdi. Bez rotacije, planeta nema magnetnog polja cak i da ima tecno jezgro. A onda zvezdane baklje neometano odnose atmosferu, razbijajuci molekule vode i saljuci kiseonik i vodonik u svemir. Ako dodamo nepovoljan spektar svetlosti sa crvenog patuljka, jer crvena i infracrvena svetlost koju oni pretezno emituju nije dovoljna za uspeh biohemijskih fotoprocesa, zakljucujemo da zivot ima male sanse na takvoj planeti, bez obzira na njenu temperaturu i starost. E sad, ako znamo da crveni patuljci cine 3/4 od zvezdanog broja, i jos ako odbijemo najvece vrele zvezde... vidimo da su uslovi za zivot jedna kosmicka retkost.
na marsu se krece u proseku od -100 do 25 stepeni. curiosity je jednom izmerio 35 stepeni u hladu, a minimalna -120. sa druge strane, marsovska atmosfera je toliko retka, samo 1% zemaljske i potrebno je do 100 puta manje energije da se zagrije marsovski vazduh nego zemaljski. da na marsu imate identicnu kucu kao na zemlji, sijalica od 100 vati grijala bi marsovski vazduh 100 puta jace, ili kao grijalica od 10 hiljada vati zemaljski vazduh.
@panda
I na Zemlji na nekim delovima temperature padaju na -60 stepeni C. Ne znači da je tamo na svakom kutku planete u nekom momentu hladno.
Svedoci smo na Zemlji da je klima potpuno drugačija i na nekoliko stotina kilometara razdaljine, a kad čujemo tako za neku drugu planetu...odmah mislimo da su isti uslovi na svakom deliću te planete.
"Jedna strana je trajno okrenuta toploti zvezde, dok je druga u večnom mraku i to je jedan od razloga..." - dakle nije najbolji kandidat. Upravo bi navedena činjenica uticala na postojanje stalnih olujnih vetrova, s obzirom na ogromnu razliku u pritisku između svetle i tamne (tople i hladne) strane. Prema nekim hipotezama, na ovakvim planetama moguće je naći potencijalno nastanjive oblasti u uskim pojasevima večitog sumraka (jutra), ali i to su (edukovana) nagađanja.
Od svih zvezdanih tipova nekih 15% ispunjava ovaj uslov. Ali...
1) Najveci deo zvezda se nalazi u guscim delovima galaksije gde katastroficna desavanja u komsiluku (eksplozije supernovih, gama bljeskovi, remecenja Ortovih oblaka zbog blizine prolaska itd.) prakticno iskljucuju formiranje i odrzanje zivota na takvim zvezdama, bez obzira na spektralni tip.
2) cak i da postoji habitabilna zona, pitanje je da li je formiran planetarni sistem nalik nasem ili su neki vreli Jupiteri migracijom sve rasturili i smestili se uz zvezdu, kao sto je najcesce slucaj.
3) ako i nije, koja je verovatnoca da ce se iza nekog Jupitera formirati Saturn i, krenuvsi za njim, zaustaviti ga na ivici habitabilne zone i vratiti nazad?
4) koja je verovatnoca da u tom povratnom toku, unutrasnje planete formirane u suvoj zoni, bombardovanjem ledenim asteroidima dobiju vodu?
5) koja je verovatnoca da im orbita ostane dovoljno kruzna da se izbegnu prevelike toplotne oscilacije tokom godine?
6) da li je mineralni sastav planeta bas takav da podrzi pravilnu hemiju kiseonika i ugljen-dioksida kao kod nas?
7) da li ce doci do plocaste tektonike koja je vazan regulator klime?
8) da li planeta nije prevelika (super-Zemlja), tako da nema tecno jezgro, pa time ni magnetno polje?
9) koja je sansa da nekim katastrofalnim sudarom planeta veoma uspori rotaciju?
10) a koja da dobije velikog pratioca, kao mi Mesec, koji ce joj stabilizovati rotaciju i spreciti lutanje polova?
IMAGE SOURCE
20 Komentari
Sortiraj po: