Od pozitivnih misli nekad imate više štete nego koristi

Relativno mlad susreo sam se sa efektima potiskivanja emocija. Bilo mi je 17 godina, kada mi je umrla baka koju sam veoma voleo. To me je dosta uzdrmalo, do sahrane u glavi su mi se javljale razne scene sa njom, razmisljao sam o smrti kao fenomenu i osecao veliku prazninu sa njenim smrcu. Na sahrani, emocije su se pojacale, plac mnogih dodatno me je drmao, ali kad cuh majku kako place, to je bilo pretesko, to me je lomilo kidalo, oci su mi bile suzne, ali nekako uspeh da ne briznem u plac. Nekako sve sam gledao sa strane i reko sebi da neko mora biti jak.
Do kuce razmisljao sam sta sam time postigao, nisam zaplakao, misle li svi sad da sam jak ili da me bakina smrt nije dovoljno dotakla...
Dosao sam kuci usao u sobu i odahnuo razmisljajuci, dobro je izgurao sam nekako, da bi vec sledeceg trenutka suze same od sebe iz mojih ociju lile sve jace. Poceo sam da jecam i gusim se u suzama, kukao sam naglas i culi su me svi, usli u sobu grlili me, plakali sa mnom ponovo i govorili ako, placi sine, bice ti lakse...

Niko ne kaže da je dovoljno napisati i vizualizovati pa da univerzum isporuči, pogrešno ste razumeli. Radi se o tome da se zamisli cilj i da se celim svojim bićem vredno radi na ostvarenju tog cilja, bez imalo sumnje i oklevanja. Obično je sumnja u uspeh ono što nas sprečava da stvarno uspemo. Ima bezbroj primera upornih ljudi koji su ostvarili svoje snove zato što su vredno na tome radili bez obzira na to što im je okolina govorila. Ono što imaš u glavi to dobiješ. Ako sumnjaš da možeš, onda stvarno nećeš moći. Ako si ubedjen da možeš, nema sile na svetu koja će te sprečiti da ostvariš šta želiš

umisli se bogatim,nije tesko - dovoljno je da si zdrav;)

Samo depresija samo negativa!

ono sto zracis,to i privlacis,ili sto bi se jos reklo: kako na nebu tako i na zemlji,,

inside out

ja sam mislio da mrem pre negoli moj mehur pukne pa nek se posle drugi bakcaju sa moje emocije

Tačno. Pitanje je, i šta su to zapravo, "pozitivne misli"?
Odlaganje suočavanja sa negativnim mislima i problemima, stalnim samoubeđivanjem, da treba da mislimo pozitivno, na kraju zaista dovede do sloma. A onda je vrlo teško, podići se iz gliba.

univerzum uvek daje ono sto ti treba, ponekad je to bas ono sto i zelis

Dott, rasplako si me!

Svaka emocija je korisna. Najvece zivotne uspjehe sam imala nakon trenutaka najveceg ocaja. Stalno sam se trudila da dam sve od sebe, da postignem nesto dobro i da to uradim na posten nacin, naravno sa pozitivnim stavom u zivotu. I tako ja krenem sva euforicna i nesto ili neko me uspori, pa ja pocnem da se bojim, preispitujem ali jos uvijek mislim samo na pozitivan ishod dok me opet nesto ne zaustavi. Tu vec pocnem da pucam i kad pomislim da sve treba da se nosi u 3 lijepe materine i da mi je dosta svega, pojavi se nacin da se izborim

Najgore su potiskivanje emocija ili nemogućnost da ih iskažete..Prosto sam imao situaciju gde su mi se dešavale često takve stvari da pokažem odnosno iskažem da mi je neko draga odnosno da je volim. A što se tiče pozitivnih misli uglavno budu prisutne al naidju periodi kad se pojave negativne..Što kaže moj priljatelj DEMONI nas spopadnu ! Možda zvuči nerealno nekima al jeste tako kod većine.

istina..

Niko ne kaže da je dovoljno napisati i vizualizovati pa da univerzum isporuči, pogrešno ste razumeli. Radi se o tome da se zamisli cilj i da se celim svojim bićem vredno radi na ostvarenju tog cilja, bez imalo sumnje i oklevanja. Obično je sumnja u uspeh ono što nas sprečava da stvarno uspemo. Ima bezbroj primera upornih ljudi koji su ostvarili svoje snove zato što su vredno na tome radili bez obzira na to što im je okolina govorila. Ono što imaš u glavi to dobiješ. Ako sumnjaš da možeš, onda stvarno nećeš moći. Ako si ubedjen da možeš, nema sile na svetu koja će te sprečiti da ostvariš šta želiš

Samo depresija samo negativa!

ja sam mislio da mrem pre negoli moj mehur pukne pa nek se posle drugi bakcaju sa moje emocije

ono sto zracis,to i privlacis,ili sto bi se jos reklo: kako na nebu tako i na zemlji,,

Relativno mlad susreo sam se sa efektima potiskivanja emocija. Bilo mi je 17 godina, kada mi je umrla baka koju sam veoma voleo. To me je dosta uzdrmalo, do sahrane u glavi su mi se javljale razne scene sa njom, razmisljao sam o smrti kao fenomenu i osecao veliku prazninu sa njenim smrcu. Na sahrani, emocije su se pojacale, plac mnogih dodatno me je drmao, ali kad cuh majku kako place, to je bilo pretesko, to me je lomilo kidalo, oci su mi bile suzne, ali nekako uspeh da ne briznem u plac. Nekako sve sam gledao sa strane i reko sebi da neko mora biti jak.
Do kuce razmisljao sam sta sam time postigao, nisam zaplakao, misle li svi sad da sam jak ili da me bakina smrt nije dovoljno dotakla...
Dosao sam kuci usao u sobu i odahnuo razmisljajuci, dobro je izgurao sam nekako, da bi vec sledeceg trenutka suze same od sebe iz mojih ociju lile sve jace. Poceo sam da jecam i gusim se u suzama, kukao sam naglas i culi su me svi, usli u sobu grlili me, plakali sa mnom ponovo i govorili ako, placi sine, bice ti lakse...

inside out

umisli se bogatim,nije tesko - dovoljno je da si zdrav;)

Tačno. Pitanje je, i šta su to zapravo, "pozitivne misli"?
Odlaganje suočavanja sa negativnim mislima i problemima, stalnim samoubeđivanjem, da treba da mislimo pozitivno, na kraju zaista dovede do sloma. A onda je vrlo teško, podići se iz gliba.

Dott, rasplako si me!

univerzum uvek daje ono sto ti treba, ponekad je to bas ono sto i zelis

Najgore su potiskivanje emocija ili nemogućnost da ih iskažete..Prosto sam imao situaciju gde su mi se dešavale često takve stvari da pokažem odnosno iskažem da mi je neko draga odnosno da je volim. A što se tiče pozitivnih misli uglavno budu prisutne al naidju periodi kad se pojave negativne..Što kaže moj priljatelj DEMONI nas spopadnu ! Možda zvuči nerealno nekima al jeste tako kod većine.

istina..

Svaka emocija je korisna. Najvece zivotne uspjehe sam imala nakon trenutaka najveceg ocaja. Stalno sam se trudila da dam sve od sebe, da postignem nesto dobro i da to uradim na posten nacin, naravno sa pozitivnim stavom u zivotu. I tako ja krenem sva euforicna i nesto ili neko me uspori, pa ja pocnem da se bojim, preispitujem ali jos uvijek mislim samo na pozitivan ishod dok me opet nesto ne zaustavi. Tu vec pocnem da pucam i kad pomislim da sve treba da se nosi u 3 lijepe materine i da mi je dosta svega, pojavi se nacin da se izborim