jedna mama
pre 20 godina
Evo iskustva iz Botswane koja je dobila prvi semafor pre 30 i nesto godina, zemlje koja nema ni jedno pozoriste, koja iako ogomna ima samo dva mala grada......Pusenje je zabranjeno na svim javnim mestima, a na primer u restoranima postoje mali delovi za pusace (a ne za nepusace kako predlaze neki od vasih citalaca). Cak i u bastama restorana, na potpuno otvorenom prostoru, pusaci su potisnuti u manji, neugledniji deo. Cujem od prijatelja koji imaju sopstvene firme da u svojim kancelarijama ne smeju da drze ni pepeljaru jer moze da ih prijavi svaki od potencijalnih kupaca. Nisam nista cula o placanju kazni ali izgleda da ni nema potrebe za tako nesto jer jednostavno nikom ne pada na pamet da zapali na javnom mestu. U velikom su problemu nasi zemljaci koji kao poslednji sljam dzudze ispred drzavnih institucija na svojim "pus pauzama". Moj muz, strastveni pusac, koji bi sad zeleo da to nije, imao je probleme i na raznim aerodromima jer je tesko nalazio kutak u kom je mogao da pripali, a kad bi ga i nasao, to mesto je obicno bilo tako ponizavajuce malo, pretpano pusackim zavisnicima, da ga je bilo sramota sto tu pripada.
Ovi nasi domacini, Botswanci, sa gadjenjem se odmicu od naseg pusaca i primetno se uznemire na cinjenicu da su slucajno udahnuli neki od zalutalih dimova. Zzaista su medju njima retki oni koji puse.
Treba uskoro da se vratimo u Srbiju a meni je najveca muka saznanje da cu opet morati da se gusim u dimu kolega koji se nikad nisu obazirali na mene pusaca i da ce moja deca morati da budu pasivni pusaci.
Apelujem na drzavu da nas priblizi naprednom svetu bar zabranom pusenja na javnim mestima i donosenjem potrebnih rigoroznih mera kao sto je vec predlozeno jer je zaista velika sramota to stanje kakvo je sad. Ako ne mozemo da postignemo napredak u mnogim stvarima bar taj pomak nije nemoguc uz malo dobre volje. Mislite na svoju decu koje ionako nemamo dovoljno i dozvolite im da disu koliko -toliko cist vazduh jer njih niko nista ne pita.
13 Komentari
Sortiraj po: