Dirljiva priča srpskog psihoterapeuta koju deli čitava Srbija

Ovo ja za svaku pohvalu.Ono pravo drugarstvo,nesebičnost,humanost..ljubav...i šta još reći.Volela bih da je ovakvih slučajeva,pomoći jedno drugim sve više.Čitam,a prosto ne mogu da verujem.To su starije generacije,a mlađe neka se ugledaju na njih.

Veoma tužan tekst, ali je još tužnije što su ljudi velikodušni kada je neko slabiji od njih, ne samo fizički, već sveobuhvatno. A dok je u punoj snazi, gledaju kako ili da mu doskoče ili da ga potpuno pregaze. To je ta prokleta ljudska zavist.

Ali... Bar neka potraje ta "velikodušnost" ka bolesnim i "slabijim" ljudima. Dosta više maminih i tatinih sinova i ćerkica koje se ponašaju kao oslobodioci Srbije i imaju prava da rade šta im se prohte.

Zaplakao sam..što ti je sudbina..knedla u grlu, stoji mi, ne mrda...

Sve je to lepo, ali je prica previse ulepsana

Sve je to lepo, i svaka čast tim drugovima iz odeljenja. Ali, da li je po vama normalno da psihijatrijski bolesnik koji je oboleo od šizofrenije bude prepušten samom sebi? Zašto taj čovek nije bio u psihijatrijskoj bolnici, nego je spavao u parku??? Tu se vidi koliko je Srbija banana država. Znam o čemu govorim, jer je rodjeni brat moje devojke takodje oboleo od šizofrenije, i to najteži oblik šizofrenije. Nije imao pravo da se leči u Lazi ili nekoj drugoj psihijatrijskoj bolnici u Bg-u, jer je sa teritorije Vojvodine. Za njega je bila zadužena kovinska bolnica. E tu kreće pakao... Bez obzira što je on lud i što je pravio probleme ukućanima i komšiluku, kovinska bolnica ga je puštala kući milion puta, nije htela da ga primi na "trajno" lečenje. Bio je i nasilan, potezao nož na moju devojku, jednostavno čovek je lud, ne možeš sa njim normalno da pričaš i ne možeš da ga urazumiš. Da se razumemo, nije on čovek kriv što je bolestan, krivi su lekari u bolnici u Kovinu što su ga puštali kući. Jednom su ga pustili kući jer je na njegovo mesto došao potpuno zdrav čovek koji je dao mito lekarima da bi kobajagi bio u toj bolnici, radi dobijanja invalidske penzije. Brata od moje devojke su sto puta u kovinsku bolnicu vraćali policija i hitna pomoć (sanitet), a ovi iz Kovina su ga držali tu 10-15 dana pa ga puštali kući bez obzira što je čovek lud i nasilan. Pa opet sve ispočetka. Moja devojka se svadjala sa tim kvazi doktorima više puta, i pokušavala da ih urazumi, al ne vredi. Na kraju je drugi brat od moje devojke otišao u Nemačku da živi i radi, i dao je pare (mito) lekarima u kovinskoj bolnici. I odjednom može hospitalizacija, može trajno lečenje. Para vrti gde burgija neće. Napisao bih ovde šta mislim o tim lekarima koji rade u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu, ali znam da mi ne bi objavili komentar. Moja devojka je zbog njih godinama prolazila kroz pakao. A ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju da ima šizofreničara u kući. Mislim da ovakvih priča koju sam ja ispričao ima samo u Srbiji, ovde je zaista katastrofa živeti. Ja se nadam da neću živeti u Srbiji u narednih godinu-dve. Admina molim da mi objavi komentar, da vide ljudi kakvo je zaista zdravstvo i celokupan sistem u Srbiji.

Plačem...

Divan tekst.

Prelepo, potresno, ljudski... kako nam ovako nesto nedostaje, svima nama.

Briljantno...potresno...ljekovito...

Isplakah se ja... Svaka cast ovim ljudima! Vratili su mi veru u dobro, hvala im!

Ja se rasplakah.

sreća da im blagajnik bio iz Kanade...

Лепа прича, чак и да је измишљена.

I ja sam se rasplakala. Ali sam sigurna da u svima nama još uvek postoji zrno ljudskosti zapreteno "ludnicom" koja vlada svuda oko nas. Ovde je reč o Duševnoj bolnici. Ludnica je napolju. Potražimo to zrno ( nekome će biti potrebno malo više vremena), pustimo ga na svetlost dana i svima će biti bolje. Najviše nama samima.

Ove price su tugaljive. Citanje ovakvih prica ne cini ljude boljim. Oni ranjiviji budu ganuti, one tvrdje boli uvo. Srbi su dobri jedino kad treba nad nekom pricom da se iskuka ili udari neki lajk. Ali konkretna akcija, podrska nekoj ugrozenoj kategoriji, solidarnost na sirem planu - to u ovoj zemlji vise ne postoji. Sistem je truo, jedino sto vam je ostalo je da se oslonote na "dobrot" ljudi. Ziveo

Divno. Divni divni ljudi.
Tekst me je naterao da se zapitam koliko bismo mi iz odeljenja jedne tada elitne beogradske gimnazije mogli da pomognemo nekom našem drugu u takvom problemu.
Nažalost, nikako ne na takav način na koji su ovi drugari iz priče mogli.
Međutim, kao što je Radović govorio naše malo može biti mnogo za one koji nemaju ni malo.
Ova priča je cista inspiracija!

Jučer sam ovo pročitao na hrvatskim portalima i mogu reći da nešto moćnije,emotivnije,ljudskije nikad nisam pročitao u kraćoj formi.Ovo je roman,život u 20-ak redaka."Let iznad kukavičjeg gnijezda"mi je jedan od najboljih filmova ikada snimljenih.Ovaj status je jednako moćan,jer izaziva toliku potrebu za razmišljanje,propitivanjem,u krajnjoj liniji,plakanjem.Bravo doktore,ovo je vrijedno za cijeli vaš život.I naš.

Moj izbor je da verujem da ima mnooogo vise dobrih nego losih ljudi. Samo se lose price vise plasiraju, kazu da su interesantnije... I ne, ne nosim ruzicaste naocare, samo pogledam moju porodicu, prijatelje, njihove porodice... Sve su to dobri, posteni, vredni ljudi...i tako vaspitavaju svoju decu!

A nekad je sve to bilo normalno, nažalost sada više nije. Ljubav i poštovanje to treba ponovo da učimo i biće nam svima mnogo bolje...

Kako mu je videla ožiljak na bradi, a vamo piše da je imao bradu od dve godine? Iskreno, ovo je još jedna melodramatična priča, koja "tera" na saosećanje.
Ovo mi pre deluje kao pričica da bi testirala koliko smo licemerni.

Jako lepa prica, hvala b92 i jos vece hvala na novoj grafici i poboljsanom sajtu, zadovoljstvo vas je citati!!!

@Pera - Pero, da priča nije, kako kažeš, "ulepšana", možda je ne bi ni pročitao. Da na početku teksta ne piše da je kraj ipak, donekle, srećan, možda bismo očima prešli preko ovakve "vesti" kao preko nečega što svakodnevno nalazimo u novinama, dnevnim vestima, u parkovima, zapuštenim ulazima stambenih zgrada i drugih objekata, prosto rečeno, hteli bismo da izbegnemo susret sa teškom stvarnošću i ružnom stranom života, jer mislimo da nam je dovoljno teško sa svojim ličnim problemima i "problemima".Sigurno nije bilo jednostavno školskim drugarima iz ove priče da organizuju pomoć za svog kolegu koji je bio u najmanju ruku "loše sreće", ali dobra volja i energija, rešenost da se čoveku pomogne, može da napravi čuda, da prevaziđe sve administrativne, birokratske prepreke, kojih je sigurno bilo... Ali, eto, uspeli su, i rezultat njihovog truda je zdrav i iskren osmeh njihovog prijatelja, i to je divno... Žalosno je što ovo, tebi Pero, izgleda ulepšano. To samo znači da nam je stvarnost suviše tužna i ružna, a ovakvi humani gestovi retki.

Svaka cast za autora koji je podelio sa nama ovu dirljivu pricu.

Doktore,fantastican tekst...Onaj ko je u porodici imao slican slucaj,ali sa tragicnim krajem...ne moze da ne zaplace! Doktore,pisite,Vi ste i pisac

Osim sto je dozlaboga patetična, dobar čitalac prepoznaje i lažne delove ove pisanije. Materijal za priču nije loš, ali je upropašćen ovim osnovackim pokušajem pisanja literature.

Radjamo se cisti, neiskvareni... I dalje verujem da velika vecina ostaje takva.

Lep tekst, i dobro je sto je motivacijski, motivise ljude da pomognu unesrecenima...Jedino je malo preterano to hvaljenje ljudi koji su se naprosto organizovali da pomognu bivsem drugu, i da isprave greske sistema, koji je kod nas jako siromasan. Normalno je da svako od nas nesto ucini za svoga bliznjega, kad vec drustvo ne funkcionise. Ima mnogo ljudi koji nemaju skolske drugove na polozajima, a ovaj covek je cak i sreckovic po tom pitanju. Humanitarni rad bi kod nas trebalo da bude mnogo razvijeniji, i mnogo normalniji, ne samo kad je u pitanju neko koga poznajemo...

Dirljiva, ali ako uzmemo u obzir da je barem trecina nacije u depresiji, a da je jos toliko na granici, nije za ocekivati previse ovakvih primera.

Lepa prica ali, cini mi se izmisljena?

#nijesedesilo

Cak I da je zmisljena, ova prica postavlja standarde koje smo napustili I odrekli se sebe.
Istina je da bi svako bio ponosan na udeo u njoj.
Ali u realnosti, svaki izgovor bi bio vezan za decu I ova prica nemoguca.

Uskoci mi dim u oko ... ;(

Doktore svaka čast što ste ovo na divan način podelili sa nama. Sigurno je da još uvek postoje ljudi među nama, ali se teško vide od poplave šljama i bitangi. Sve čestitke svim tim ljudima koje ste pomenuli, a i Vama, jer je očigledno da i Vi njima pripadate.

Prica mi se prilicno izmisljenom cini? Bilo bi prelepo da je stvarna.

Iskreno, malo je ovakvih ljudi, ali njihova je moc tolika da drze ovu planetu da ne propadne.

hvala bogu,sto me upoznao sa mnogo dobrih ljudi.

Lepo al pomalo i nestvarno...ulepšano.

Nestvarno...
Divno, poucno, da stanes i zamislis se na trenutak... i pustis da te misli nose...
... da razmislis o odsustvu ljudskosti, odsustvu empatije, o samoljublju i sebicluku koji nas okruzuje, o nekima iz tvog okruzenja, na koje su svi zaboravili, pa i ti...
Ako je i makar polovica price tacna, (a ostalo dodato kako bi se dobilo na efektu i utisku) - ostajem pri stavu da jos ima nade za nas, i da jos ima ljudi sa velikim LJ...

@nomad
Piše na arkadi, ne bradi.

Чему толике три тачке? Доприносе да текст звучи патетично. И чему неверица да добри људи постоје? Свако мало неког лечимо смсовима, из немаштине у којој смо. А ови из приче су, колико видим, пристојно ситуирани. Наравно, свака им част.

Manje blagosloven? Po cijim kriterijumima? To sto je (ne)sreca za nekog obicnog nije nuzno i za retke pojedince...

@Emil
Zola?

@Smuleco
Pa, mislim da znam:)
PS. Posle dosta komunikacije do sada, "znaš" je sasvim u redu:)

Чему толике три тачке? Доприносе да текст звучи патетично. И чему неверица да добри људи постоје? Свако мало неког лечимо смсовима, из немаштине у којој смо. А ови из приче су, колико видим, пристојно ситуирани. Наравно, свака им част.
(Јабучило, 26. septembar 2017 20:16)

tacno tako! izgleda da je danas moderno prvo se zgroziti pa posle moralisati... indirektna samoreklama se podrazumeva ;)

@neutralni felsh, 26. septembar 2017 22:45)

Ne tako davno pisali ste zabavne i duhovite komentare koje sam rado čitala. Sada pišete opaske iz kojih mi se nekako čini kao da zaboravljate da sem mozga( razuma ) čovek ima i srce ( tako je bilo i na članku imati, ili nemati decu).
Pa šta ako je članak malo srceparajući? Neki od nas su se zamislili, neki doživeli lično, oni najosetljiviji, uključujući i mene, su se rasplakali. Mislite da ja ne znam šta je dobra literatura? To me ipak ne sprečava da mi srce, ponekad, nadjača mozak.

@verba volant: Bravo za komentar! Suština je u jednoj rečenici, znaš/znate, kojoj:)

ovo boli dok se cita... mahabharata pasus style ;)

(Nomad, 26. septembar 2017 14:19)

Pise na arkadi a ne na bradi!
Umes li da citas?

Kako mu je videla ožiljak na bradi, a vamo piše da je imao bradu od dve godine? Iskreno, ovo je još jedna melodramatična priča, koja "tera" na saosećanje.
Ovo mi pre deluje kao pričica da bi testirala koliko smo licemerni.

Sve je to lepo, ali je prica previse ulepsana

Osim sto je dozlaboga patetična, dobar čitalac prepoznaje i lažne delove ove pisanije. Materijal za priču nije loš, ali je upropašćen ovim osnovackim pokušajem pisanja literature.

#nijesedesilo

Plačem...

Lepa prica ali, cini mi se izmisljena?

Prica mi se prilicno izmisljenom cini? Bilo bi prelepo da je stvarna.

Ja se rasplakah.

Zaplakao sam..što ti je sudbina..knedla u grlu, stoji mi, ne mrda...

Veoma tužan tekst, ali je još tužnije što su ljudi velikodušni kada je neko slabiji od njih, ne samo fizički, već sveobuhvatno. A dok je u punoj snazi, gledaju kako ili da mu doskoče ili da ga potpuno pregaze. To je ta prokleta ljudska zavist.

Ali... Bar neka potraje ta "velikodušnost" ka bolesnim i "slabijim" ljudima. Dosta više maminih i tatinih sinova i ćerkica koje se ponašaju kao oslobodioci Srbije i imaju prava da rade šta im se prohte.

Чему толике три тачке? Доприносе да текст звучи патетично. И чему неверица да добри људи постоје? Свако мало неког лечимо смсовима, из немаштине у којој смо. А ови из приче су, колико видим, пристојно ситуирани. Наравно, свака им част.

Ove price su tugaljive. Citanje ovakvih prica ne cini ljude boljim. Oni ranjiviji budu ganuti, one tvrdje boli uvo. Srbi su dobri jedino kad treba nad nekom pricom da se iskuka ili udari neki lajk. Ali konkretna akcija, podrska nekoj ugrozenoj kategoriji, solidarnost na sirem planu - to u ovoj zemlji vise ne postoji. Sistem je truo, jedino sto vam je ostalo je da se oslonote na "dobrot" ljudi. Ziveo

Isplakah se ja... Svaka cast ovim ljudima! Vratili su mi veru u dobro, hvala im!

Divan tekst.

Manje blagosloven? Po cijim kriterijumima? To sto je (ne)sreca za nekog obicnog nije nuzno i za retke pojedince...

Briljantno...potresno...ljekovito...

Ovo ja za svaku pohvalu.Ono pravo drugarstvo,nesebičnost,humanost..ljubav...i šta još reći.Volela bih da je ovakvih slučajeva,pomoći jedno drugim sve više.Čitam,a prosto ne mogu da verujem.To su starije generacije,a mlađe neka se ugledaju na njih.

Doktore,fantastican tekst...Onaj ko je u porodici imao slican slucaj,ali sa tragicnim krajem...ne moze da ne zaplace! Doktore,pisite,Vi ste i pisac

Sve je to lepo, i svaka čast tim drugovima iz odeljenja. Ali, da li je po vama normalno da psihijatrijski bolesnik koji je oboleo od šizofrenije bude prepušten samom sebi? Zašto taj čovek nije bio u psihijatrijskoj bolnici, nego je spavao u parku??? Tu se vidi koliko je Srbija banana država. Znam o čemu govorim, jer je rodjeni brat moje devojke takodje oboleo od šizofrenije, i to najteži oblik šizofrenije. Nije imao pravo da se leči u Lazi ili nekoj drugoj psihijatrijskoj bolnici u Bg-u, jer je sa teritorije Vojvodine. Za njega je bila zadužena kovinska bolnica. E tu kreće pakao... Bez obzira što je on lud i što je pravio probleme ukućanima i komšiluku, kovinska bolnica ga je puštala kući milion puta, nije htela da ga primi na "trajno" lečenje. Bio je i nasilan, potezao nož na moju devojku, jednostavno čovek je lud, ne možeš sa njim normalno da pričaš i ne možeš da ga urazumiš. Da se razumemo, nije on čovek kriv što je bolestan, krivi su lekari u bolnici u Kovinu što su ga puštali kući. Jednom su ga pustili kući jer je na njegovo mesto došao potpuno zdrav čovek koji je dao mito lekarima da bi kobajagi bio u toj bolnici, radi dobijanja invalidske penzije. Brata od moje devojke su sto puta u kovinsku bolnicu vraćali policija i hitna pomoć (sanitet), a ovi iz Kovina su ga držali tu 10-15 dana pa ga puštali kući bez obzira što je čovek lud i nasilan. Pa opet sve ispočetka. Moja devojka se svadjala sa tim kvazi doktorima više puta, i pokušavala da ih urazumi, al ne vredi. Na kraju je drugi brat od moje devojke otišao u Nemačku da živi i radi, i dao je pare (mito) lekarima u kovinskoj bolnici. I odjednom može hospitalizacija, može trajno lečenje. Para vrti gde burgija neće. Napisao bih ovde šta mislim o tim lekarima koji rade u psihijatrijskoj bolnici u Kovinu, ali znam da mi ne bi objavili komentar. Moja devojka je zbog njih godinama prolazila kroz pakao. A ne bih poželeo ni najgorem neprijatelju da ima šizofreničara u kući. Mislim da ovakvih priča koju sam ja ispričao ima samo u Srbiji, ovde je zaista katastrofa živeti. Ja se nadam da neću živeti u Srbiji u narednih godinu-dve. Admina molim da mi objavi komentar, da vide ljudi kakvo je zaista zdravstvo i celokupan sistem u Srbiji.

Jako lepa prica, hvala b92 i jos vece hvala na novoj grafici i poboljsanom sajtu, zadovoljstvo vas je citati!!!

Prelepo, potresno, ljudski... kako nam ovako nesto nedostaje, svima nama.

Lepo al pomalo i nestvarno...ulepšano.

Лепа прича, чак и да је измишљена.

Dirljiva, ali ako uzmemo u obzir da je barem trecina nacije u depresiji, a da je jos toliko na granici, nije za ocekivati previse ovakvih primera.

Jučer sam ovo pročitao na hrvatskim portalima i mogu reći da nešto moćnije,emotivnije,ljudskije nikad nisam pročitao u kraćoj formi.Ovo je roman,život u 20-ak redaka."Let iznad kukavičjeg gnijezda"mi je jedan od najboljih filmova ikada snimljenih.Ovaj status je jednako moćan,jer izaziva toliku potrebu za razmišljanje,propitivanjem,u krajnjoj liniji,plakanjem.Bravo doktore,ovo je vrijedno za cijeli vaš život.I naš.

Uskoci mi dim u oko ... ;(

Lep tekst, i dobro je sto je motivacijski, motivise ljude da pomognu unesrecenima...Jedino je malo preterano to hvaljenje ljudi koji su se naprosto organizovali da pomognu bivsem drugu, i da isprave greske sistema, koji je kod nas jako siromasan. Normalno je da svako od nas nesto ucini za svoga bliznjega, kad vec drustvo ne funkcionise. Ima mnogo ljudi koji nemaju skolske drugove na polozajima, a ovaj covek je cak i sreckovic po tom pitanju. Humanitarni rad bi kod nas trebalo da bude mnogo razvijeniji, i mnogo normalniji, ne samo kad je u pitanju neko koga poznajemo...

A nekad je sve to bilo normalno, nažalost sada više nije. Ljubav i poštovanje to treba ponovo da učimo i biće nam svima mnogo bolje...

Svaka cast za autora koji je podelio sa nama ovu dirljivu pricu.

sreća da im blagajnik bio iz Kanade...

Divno. Divni divni ljudi.
Tekst me je naterao da se zapitam koliko bismo mi iz odeljenja jedne tada elitne beogradske gimnazije mogli da pomognemo nekom našem drugu u takvom problemu.
Nažalost, nikako ne na takav način na koji su ovi drugari iz priče mogli.
Međutim, kao što je Radović govorio naše malo može biti mnogo za one koji nemaju ni malo.
Ova priča je cista inspiracija!

hvala bogu,sto me upoznao sa mnogo dobrih ljudi.

Radjamo se cisti, neiskvareni... I dalje verujem da velika vecina ostaje takva.

@Pera - Pero, da priča nije, kako kažeš, "ulepšana", možda je ne bi ni pročitao. Da na početku teksta ne piše da je kraj ipak, donekle, srećan, možda bismo očima prešli preko ovakve "vesti" kao preko nečega što svakodnevno nalazimo u novinama, dnevnim vestima, u parkovima, zapuštenim ulazima stambenih zgrada i drugih objekata, prosto rečeno, hteli bismo da izbegnemo susret sa teškom stvarnošću i ružnom stranom života, jer mislimo da nam je dovoljno teško sa svojim ličnim problemima i "problemima".Sigurno nije bilo jednostavno školskim drugarima iz ove priče da organizuju pomoć za svog kolegu koji je bio u najmanju ruku "loše sreće", ali dobra volja i energija, rešenost da se čoveku pomogne, može da napravi čuda, da prevaziđe sve administrativne, birokratske prepreke, kojih je sigurno bilo... Ali, eto, uspeli su, i rezultat njihovog truda je zdrav i iskren osmeh njihovog prijatelja, i to je divno... Žalosno je što ovo, tebi Pero, izgleda ulepšano. To samo znači da nam je stvarnost suviše tužna i ružna, a ovakvi humani gestovi retki.

I ja sam se rasplakala. Ali sam sigurna da u svima nama još uvek postoji zrno ljudskosti zapreteno "ludnicom" koja vlada svuda oko nas. Ovde je reč o Duševnoj bolnici. Ludnica je napolju. Potražimo to zrno ( nekome će biti potrebno malo više vremena), pustimo ga na svetlost dana i svima će biti bolje. Najviše nama samima.

Cak I da je zmisljena, ova prica postavlja standarde koje smo napustili I odrekli se sebe.
Istina je da bi svako bio ponosan na udeo u njoj.
Ali u realnosti, svaki izgovor bi bio vezan za decu I ova prica nemoguca.

Doktore svaka čast što ste ovo na divan način podelili sa nama. Sigurno je da još uvek postoje ljudi među nama, ali se teško vide od poplave šljama i bitangi. Sve čestitke svim tim ljudima koje ste pomenuli, a i Vama, jer je očigledno da i Vi njima pripadate.

Moj izbor je da verujem da ima mnooogo vise dobrih nego losih ljudi. Samo se lose price vise plasiraju, kazu da su interesantnije... I ne, ne nosim ruzicaste naocare, samo pogledam moju porodicu, prijatelje, njihove porodice... Sve su to dobri, posteni, vredni ljudi...i tako vaspitavaju svoju decu!

@nomad
Piše na arkadi, ne bradi.

Nestvarno...
Divno, poucno, da stanes i zamislis se na trenutak... i pustis da te misli nose...
... da razmislis o odsustvu ljudskosti, odsustvu empatije, o samoljublju i sebicluku koji nas okruzuje, o nekima iz tvog okruzenja, na koje su svi zaboravili, pa i ti...
Ako je i makar polovica price tacna, (a ostalo dodato kako bi se dobilo na efektu i utisku) - ostajem pri stavu da jos ima nade za nas, i da jos ima ljudi sa velikim LJ...

Iskreno, malo je ovakvih ljudi, ali njihova je moc tolika da drze ovu planetu da ne propadne.

@verba volant: Bravo za komentar! Suština je u jednoj rečenici, znaš/znate, kojoj:)

@Emil
Zola?

Чему толике три тачке? Доприносе да текст звучи патетично. И чему неверица да добри људи постоје? Свако мало неког лечимо смсовима, из немаштине у којој смо. А ови из приче су, колико видим, пристојно ситуирани. Наравно, свака им част.
(Јабучило, 26. septembar 2017 20:16)

tacno tako! izgleda da je danas moderno prvo se zgroziti pa posle moralisati... indirektna samoreklama se podrazumeva ;)

@Smuleco
Pa, mislim da znam:)
PS. Posle dosta komunikacije do sada, "znaš" je sasvim u redu:)

ovo boli dok se cita... mahabharata pasus style ;)

(Nomad, 26. septembar 2017 14:19)

Pise na arkadi a ne na bradi!
Umes li da citas?

@neutralni felsh, 26. septembar 2017 22:45)

Ne tako davno pisali ste zabavne i duhovite komentare koje sam rado čitala. Sada pišete opaske iz kojih mi se nekako čini kao da zaboravljate da sem mozga( razuma ) čovek ima i srce ( tako je bilo i na članku imati, ili nemati decu).
Pa šta ako je članak malo srceparajući? Neki od nas su se zamislili, neki doživeli lično, oni najosetljiviji, uključujući i mene, su se rasplakali. Mislite da ja ne znam šta je dobra literatura? To me ipak ne sprečava da mi srce, ponekad, nadjača mozak.