"Sa 24 godine sam još živela pod majčinom kontrolom"

"Baka mi je pričala da je njena majka iz ponosa uvek držala četiri lonca na šporetu, ali to je bio tek privid, za slučaj da naiđe neki komšija. U njima se kuvala samo voda, jer nije bilo ničeg za jelo."

Vrlo plastično prikazan balkanski mentalitet. I dan danas se na kredit kupuje Mercedes zbog komšije.

Znam ja vise Crnogorskih porodica koje su branile svojoj deci da idu napolje kad i sva druga deca. A Bogami ih drzali pod kontroli za sve ostalo i pod stare dane.

Ja imam 29 i još živim.Eh Marina potpuno te razumijem.

Odlicna je. Jedva cekam da procitam celu knjigu.

Vrlo je interesantan detalj o bakinom muzu i njegovoj braci koje je kralj nahranio izmrvljenim dijamatima. Taj patrijarh o kome je rec je Varnava Rosic, zapravo se suprotstavio konkordatu- ugovoru kraljevine sa Vatikanom o povlašćenom polozaju katolicke crkve u drzavi. Interesantno poreklo Marine Abramovic

Ja imam 42 I jos uvek tako zivim.Boze daj mi hrabrosti

Nisam sigurna da Marina bas zna sta je albanski crni hleb, ali ova svedocenja koja citamo poslednjih dana su razlog zbog kod je postala tako velika i fantasticna umetnica!

Verovatno je sve malo preuvelicano kao sto je rekao jednom njen brat ali je vrlo zanimljivo i citljivo.

60% mladih starijih od 24 živi sa roditeljima...

@ Kele:
"Baka mi je pričala da je njena majka iz ponosa uvek držala četiri lonca na šporetu, ali to je bio tek privid, za slučaj da naiđe neki komšija. U njima se kuvala samo voda, jer nije bilo ničeg za jelo."

Vrlo plastično prikazan balkanski mentalitet. I dan danas se na kredit kupuje Mercedes zbog komšije.
--------
Mislim da grešite. U ovom slučaju to nije želja za malogradjanskim pokazivanjem i razmetanjem već, stid i sramota da se bude gladan. Trebate poznavati mentalitet ljudi i zaključiti šta su intencije takvog ponašanja. Bilo je nedolično biti siromašan, kao i pokazivati glad. Sa današnje tačke gledišta gde su na socijali i ljudi koji mogu "i volu rep da iščupaju" to izgleda glupo i nerazumno. Razlika je u tome što su ljudi nekada imali ponos i tom osećanju pridavali veliki značaj. Družio sam se sa decom pukih siromaha, koja nikada nisu htela da kažu da su gladna. A većinom su bila gladna.

za sve koje zove sa mamom i tatom u dvadesetim, prestanite da krivite roditelje, nađite posao i na let iz 'gnezda', doviđenja...

fantastično svedočanstvo o jednom vremenu.

Meni su ovi odlomci super zanimljivi toliko da sam naručio knjigu. Sutra mi stiže i jedva čekam.
Inače ne pamtim kada sam poslednji put pročitao neku knjigu.

Marina sjajno piše. Koncizno, gotovo "službeno" precizno ređa događaje, reklo bi se kao obične podatke i činjenice, ali ipak između i ispod svih tih reči pisanje joj odiše šarmom, nimalo hladnim opisima sopstvenih sećanja, prizora, sopstvenog "unutrašnjeg" sveta i doživljaja. Čita se lako, u jednom dahu, a pri tom filmski detaljno dočarane slike prate istovremeno i verno, sa sve "ukusima i mirisima" onoga o čemu piše. Zadovoljstvo je čitati, ali ipak voli da preuveliča ponešto, a ume i da pogreši kod egzaktnih činjenica. Naime, Patrijarh Varnava nije nikako mogao biti na ručku kod kralja Aleksandra povodom usvajanja Konkordata, pošto je to ujexinjenje crkava pokrenuto 1936.god, dakle dve godine nakon što je Aleksandar ubijen u Marseju. Varnava jeste umro od trovanja, ali ne kao posledica nekog ručka na kom su bila i njegova braća. Brat Aleksa i Uroš (Marinin deda) sse jesu razboleli (pretpostavka trovanje, takođe), ali tek nakon što su došli u Beograd da posete već obolelog brata (Varnavu) i jesu umrli nakon te posete, ali Uroš mesec, a Aleksa dva meseca posle Varnave. Slično kao što Marina piše, ali (ipak) sasvim drugačije. Ima još u knjizi takvih iskrivljenja događaja, što ne bih očekivao od takve umetnice i na tom nivou, ali, kako rekoh, ne umanjuje književnu vrednost knjige, a tako je i čitam - kao dobru knjigu, a manje kao svedočanstvo.

Ne znam o drugim stvarima koje fabulira Marina ali ovo znam: nikakvi Albanci nisu mogli doci u Jugoslaviju, to je potpuna besmislica. Njena "prva ljubav" se nije prezivala Stojanovic vec Stojkovic, bili smo drugovi. Koliko se moze verovatin ostalim pripovedanjima???

Preuveličava detalje,malo izmišlja ali u principu odličan prikaz vremena.

Mislim da grešite. U ovom slučaju to nije želja za malogradjanskim pokazivanjem i razmetanjem već, stid i sramota da se bude gladan. Trebate poznavati mentalitet ljudi i zaključiti šta su intencije takvog ponašanja. Bilo je nedolično biti siromašan, kao i pokazivati glad. Sa današnje tačke gledišta gde su na socijali i ljudi koji mogu "i volu rep da iščupaju" to izgleda glupo i nerazumno. Razlika je u tome što su ljudi nekada imali ponos i tom osećanju pridavali veliki značaj. Družio sam se sa decom pukih siromaha, koja nikada nisu htela da kažu da su gladna. A većinom su bila gladna.
(Mladen Mladenović, 18. septembar 2017 08:23)

konacno da se ti i ja negde slozimo.

Ovo može biti šokantno samo za zapadnjake, u Srbiji je kulturološki fenomen da mladi žive sa roditeljima posebno u manjim sredinama, jer Srbi vole da žive u kućurdama. Prosečna dnevna soba srpske kuće je kao jedan ceo stan na Zapadu, a možda je i veća. Te kućurde nasleđuju deca, i nema potrebe za selidbom kad ima i više nego dovoljno mesta za sve, a stanovi su skupi za naše uslove.

Nisam sigurna da Marina bas zna sta je albanski crni hleb, ali ova svedocenja koja citamo poslednjih dana su razlog zbog kod je postala tako velika i fantasticna umetnica!

Odlicna je. Jedva cekam da procitam celu knjigu.

"Baka mi je pričala da je njena majka iz ponosa uvek držala četiri lonca na šporetu, ali to je bio tek privid, za slučaj da naiđe neki komšija. U njima se kuvala samo voda, jer nije bilo ničeg za jelo."

Vrlo plastično prikazan balkanski mentalitet. I dan danas se na kredit kupuje Mercedes zbog komšije.

Ja imam 29 i još živim.Eh Marina potpuno te razumijem.

za sve koje zove sa mamom i tatom u dvadesetim, prestanite da krivite roditelje, nađite posao i na let iz 'gnezda', doviđenja...

Znam ja vise Crnogorskih porodica koje su branile svojoj deci da idu napolje kad i sva druga deca. A Bogami ih drzali pod kontroli za sve ostalo i pod stare dane.

fantastično svedočanstvo o jednom vremenu.

Meni su ovi odlomci super zanimljivi toliko da sam naručio knjigu. Sutra mi stiže i jedva čekam.
Inače ne pamtim kada sam poslednji put pročitao neku knjigu.

@ Kele:
"Baka mi je pričala da je njena majka iz ponosa uvek držala četiri lonca na šporetu, ali to je bio tek privid, za slučaj da naiđe neki komšija. U njima se kuvala samo voda, jer nije bilo ničeg za jelo."

Vrlo plastično prikazan balkanski mentalitet. I dan danas se na kredit kupuje Mercedes zbog komšije.
--------
Mislim da grešite. U ovom slučaju to nije želja za malogradjanskim pokazivanjem i razmetanjem već, stid i sramota da se bude gladan. Trebate poznavati mentalitet ljudi i zaključiti šta su intencije takvog ponašanja. Bilo je nedolično biti siromašan, kao i pokazivati glad. Sa današnje tačke gledišta gde su na socijali i ljudi koji mogu "i volu rep da iščupaju" to izgleda glupo i nerazumno. Razlika je u tome što su ljudi nekada imali ponos i tom osećanju pridavali veliki značaj. Družio sam se sa decom pukih siromaha, koja nikada nisu htela da kažu da su gladna. A većinom su bila gladna.

Ovo može biti šokantno samo za zapadnjake, u Srbiji je kulturološki fenomen da mladi žive sa roditeljima posebno u manjim sredinama, jer Srbi vole da žive u kućurdama. Prosečna dnevna soba srpske kuće je kao jedan ceo stan na Zapadu, a možda je i veća. Te kućurde nasleđuju deca, i nema potrebe za selidbom kad ima i više nego dovoljno mesta za sve, a stanovi su skupi za naše uslove.

Marina sjajno piše. Koncizno, gotovo "službeno" precizno ređa događaje, reklo bi se kao obične podatke i činjenice, ali ipak između i ispod svih tih reči pisanje joj odiše šarmom, nimalo hladnim opisima sopstvenih sećanja, prizora, sopstvenog "unutrašnjeg" sveta i doživljaja. Čita se lako, u jednom dahu, a pri tom filmski detaljno dočarane slike prate istovremeno i verno, sa sve "ukusima i mirisima" onoga o čemu piše. Zadovoljstvo je čitati, ali ipak voli da preuveliča ponešto, a ume i da pogreši kod egzaktnih činjenica. Naime, Patrijarh Varnava nije nikako mogao biti na ručku kod kralja Aleksandra povodom usvajanja Konkordata, pošto je to ujexinjenje crkava pokrenuto 1936.god, dakle dve godine nakon što je Aleksandar ubijen u Marseju. Varnava jeste umro od trovanja, ali ne kao posledica nekog ručka na kom su bila i njegova braća. Brat Aleksa i Uroš (Marinin deda) sse jesu razboleli (pretpostavka trovanje, takođe), ali tek nakon što su došli u Beograd da posete već obolelog brata (Varnavu) i jesu umrli nakon te posete, ali Uroš mesec, a Aleksa dva meseca posle Varnave. Slično kao što Marina piše, ali (ipak) sasvim drugačije. Ima još u knjizi takvih iskrivljenja događaja, što ne bih očekivao od takve umetnice i na tom nivou, ali, kako rekoh, ne umanjuje književnu vrednost knjige, a tako je i čitam - kao dobru knjigu, a manje kao svedočanstvo.

60% mladih starijih od 24 živi sa roditeljima...

Verovatno je sve malo preuvelicano kao sto je rekao jednom njen brat ali je vrlo zanimljivo i citljivo.

Vrlo je interesantan detalj o bakinom muzu i njegovoj braci koje je kralj nahranio izmrvljenim dijamatima. Taj patrijarh o kome je rec je Varnava Rosic, zapravo se suprotstavio konkordatu- ugovoru kraljevine sa Vatikanom o povlašćenom polozaju katolicke crkve u drzavi. Interesantno poreklo Marine Abramovic

Ja imam 42 I jos uvek tako zivim.Boze daj mi hrabrosti

Preuveličava detalje,malo izmišlja ali u principu odličan prikaz vremena.

Ne znam o drugim stvarima koje fabulira Marina ali ovo znam: nikakvi Albanci nisu mogli doci u Jugoslaviju, to je potpuna besmislica. Njena "prva ljubav" se nije prezivala Stojanovic vec Stojkovic, bili smo drugovi. Koliko se moze verovatin ostalim pripovedanjima???

Mislim da grešite. U ovom slučaju to nije želja za malogradjanskim pokazivanjem i razmetanjem već, stid i sramota da se bude gladan. Trebate poznavati mentalitet ljudi i zaključiti šta su intencije takvog ponašanja. Bilo je nedolično biti siromašan, kao i pokazivati glad. Sa današnje tačke gledišta gde su na socijali i ljudi koji mogu "i volu rep da iščupaju" to izgleda glupo i nerazumno. Razlika je u tome što su ljudi nekada imali ponos i tom osećanju pridavali veliki značaj. Družio sam se sa decom pukih siromaha, koja nikada nisu htela da kažu da su gladna. A većinom su bila gladna.
(Mladen Mladenović, 18. septembar 2017 08:23)

konacno da se ti i ja negde slozimo.