SPC želi da pregovara sa makedonskim vlastima

Naizgled, SPC kao da kuca na pogresna vrata, neki bi rekli sta ima Crkva da razgovara sa drzavom pogotovu ako je rec o Crkvi iz druge drzave.
Medjutim, SPC dobro zna odakle problemi proisticu, ko ih kreira i podgrejava.
Zato je SPC u pravu sto trazi razgovor sa makedonskim vlastima.Tu je treba podrzati nasa drzava, nasa ambasada dole, a ne da se drzi po strani kao da se nista nije dogodilo.

Problem izmedju SPC i MPC se ressava jednostavno: priznanjem autokefalnosti MPC. Tada, kao ravnopravne sestrinske crkve (kako i dolikuje dvema suverenim drzzavama), one, lako mogu da postignu dogovor oko svih ostalih
pitanja. Slobodno mogu da kazzem da je sve ostalo - sitno. Tada, kao ssto se radi i svuda u svetu, SPC bi mogla da vrssi svoju versku aktivnost i na teritoriji Makedonije.
Medjutim, problem je stvorila SPC, po mom missljenju namerno mistifikujucji stvari, jer je zzelela na krajnje nekorektan naccin da eliminisse postojanje bilo kakve Makedonske pravoslavne crkve, a da u okviru SPC egzistira samo Ohridska arhiepiskopija - ssto je iluzija, a takva organizacija samo bi pogodovala onima koji bi zzeleli da - u krajnjoj liniji - razbuktaju masstu o teritorijalnim pretenzijama (da bi Srbiju i ovaj region proveli kroz nove patnje).
Licemerno je (od strane SPC i GPC) kao boriti se za ljudska prava nekoga, a istog tog uvlacciti u nevolje.
Metode nasilnog zadrzzavanja u zajednici uvek se pokazuju kao bezuspessne.
Samo sa sestrinstvom dve ravnopravne crkve: SPC i MPC, mozze se ucciniti visse na priblizzavanju dva bratska naroda.

U cilju dobrih odnosa, cime su u dobitku i SPC i MPC, predlazem da na zasedanju koje je predvidjeno za 22. januar, Sveti sinod SPC pokaze dobru volju prema MPC (kao crkvi koja je u nezavisnoj, suverenoj drzavi) i donese odluku o istovremenom priznavanju autonomnosti i autokefalnosti MPC. Time se resavaju i mnoga sporna pitanja. Kad je mogao Papa da pokaze dobru volju i njegovim priznanjem MPC je usla u zajednicu crkve Hristove, pri tome ostajuci i dalje - Pravoslavna, tim pre, ta dobra volja i uvazavanje treba da proistekne sa strane bratskog naroda, a na dobrobit Pravoslavlja.

A sto se tice manastira koji su izgradjeni zaslugom nekadasnjih vladara, a i naroda koji je tamo ziveo - oni se cene i dobro cuvaju u
Makedoniji. Kao odgovor onima koji zele da zagovaraju pravo SPC na tim manastirima mogu da kazem: sta bi bilo kada bi sve drzave
naslednice imperija i civilizacija polagale pravo na gradjevine i spomenike koje su kraljevi i imperatori gradili sirom (recimo, Rimske) imperije?
Istinski napredak i blagostanje se dobija kada svako prilegne na rad na sopsvenoj grudi i razmenjujuci kulture i dobara u miru sa ostalima.

Naizgled, SPC kao da kuca na pogresna vrata, neki bi rekli sta ima Crkva da razgovara sa drzavom pogotovu ako je rec o Crkvi iz druge drzave.
Medjutim, SPC dobro zna odakle problemi proisticu, ko ih kreira i podgrejava.
Zato je SPC u pravu sto trazi razgovor sa makedonskim vlastima.Tu je treba podrzati nasa drzava, nasa ambasada dole, a ne da se drzi po strani kao da se nista nije dogodilo.

Problem izmedju SPC i MPC se ressava jednostavno: priznanjem autokefalnosti MPC. Tada, kao ravnopravne sestrinske crkve (kako i dolikuje dvema suverenim drzzavama), one, lako mogu da postignu dogovor oko svih ostalih
pitanja. Slobodno mogu da kazzem da je sve ostalo - sitno. Tada, kao ssto se radi i svuda u svetu, SPC bi mogla da vrssi svoju versku aktivnost i na teritoriji Makedonije.
Medjutim, problem je stvorila SPC, po mom missljenju namerno mistifikujucji stvari, jer je zzelela na krajnje nekorektan naccin da eliminisse postojanje bilo kakve Makedonske pravoslavne crkve, a da u okviru SPC egzistira samo Ohridska arhiepiskopija - ssto je iluzija, a takva organizacija samo bi pogodovala onima koji bi zzeleli da - u krajnjoj liniji - razbuktaju masstu o teritorijalnim pretenzijama (da bi Srbiju i ovaj region proveli kroz nove patnje).
Licemerno je (od strane SPC i GPC) kao boriti se za ljudska prava nekoga, a istog tog uvlacciti u nevolje.
Metode nasilnog zadrzzavanja u zajednici uvek se pokazuju kao bezuspessne.
Samo sa sestrinstvom dve ravnopravne crkve: SPC i MPC, mozze se ucciniti visse na priblizzavanju dva bratska naroda.

U cilju dobrih odnosa, cime su u dobitku i SPC i MPC, predlazem da na zasedanju koje je predvidjeno za 22. januar, Sveti sinod SPC pokaze dobru volju prema MPC (kao crkvi koja je u nezavisnoj, suverenoj drzavi) i donese odluku o istovremenom priznavanju autonomnosti i autokefalnosti MPC. Time se resavaju i mnoga sporna pitanja. Kad je mogao Papa da pokaze dobru volju i njegovim priznanjem MPC je usla u zajednicu crkve Hristove, pri tome ostajuci i dalje - Pravoslavna, tim pre, ta dobra volja i uvazavanje treba da proistekne sa strane bratskog naroda, a na dobrobit Pravoslavlja.

A sto se tice manastira koji su izgradjeni zaslugom nekadasnjih vladara, a i naroda koji je tamo ziveo - oni se cene i dobro cuvaju u
Makedoniji. Kao odgovor onima koji zele da zagovaraju pravo SPC na tim manastirima mogu da kazem: sta bi bilo kada bi sve drzave
naslednice imperija i civilizacija polagale pravo na gradjevine i spomenike koje su kraljevi i imperatori gradili sirom (recimo, Rimske) imperije?
Istinski napredak i blagostanje se dobija kada svako prilegne na rad na sopsvenoj grudi i razmenjujuci kulture i dobara u miru sa ostalima.