Ježite se od ove slike? Saznajte šta to govori o vama

Strah od rupe. Sad kad se nisam upisao od smeja nikad necu.

nema to ali - mozda je ovo pravo mesto da pitam - ima li jos neko, a ja sam to kao mali imao izrazenije - neki naopisivo grozan osecaj kad pomislite na neki lagan mali objekat, a onda na neki masivan..i kao da osetite svu razliku u tezini tih objekata. ne znam kako to da objasnim, ako je imao jos neko znace o cemu pricam, a ovo me nekako podseca na to i daje nadu da nisam jedini sa tim problemom

Kod nekih modela pezoa zadnja svetla imaju rupice koje mi izazivaju bas ovu nelagodnost

Meni bas zanimljivo.

nema to ali - mozda je ovo pravo mesto da pitam - ima li jos neko, a ja sam to kao mali imao izrazenije - neki naopisivo grozan osecaj kad pomislite na neki lagan mali objekat, a onda na neki masivan..i kao da osetite svu razliku u tezini tih objekata. ne znam kako to da objasnim, ako je imao jos neko znace o cemu pricam, a ovo me nekako podseca na to i daje nadu da nisam jedini sa tim problemom
(kofein, 29. jun 2017 21:55)

Ne znam zašto ali te odjednom gotivim

Ja se plasim samo nekih rupa. A druge obozavam.

(kofein, 29. jun 2017 21:55)
Kao dete sam imala mnogo strahova i prisilnih radnji. Npr. sve što sam dotakla jednom stranom tela (ruka, noga) morala sam i drugom. Ili da stvari radim s obe ruke (npr. da palim svetlo, jer ako upalim jednom rukom, drugom moram da ugasim). Moj strah je bio da ću ostati bez noge ili ruke i osećala sam jako veliku nelagodnost kada vidim invalida (sa amputiranom rukom ili nogom). Bilo je tu svašta, ali ovo je bilo daleko najizraženije. Nikada nisam rekla roditeljima, bila sam jako zatvoreno dete, prošlo je samo od sebe.
Doduše i sada kada sam pod nekom tenzijom imam prisilne radnje, ali u mnogo manjem obimu. Možda nije loše da se posavetuješ sa psihologom/psihijatrom, ako i sada imaš strahove.

Kakav je trip ova tripofobija!

@kofein Brate najezio sam se sad dok sam citao tvoj komentar,imao sam slicne dozivljaje obicno je to bilo dok sam kao dete u nekim momentima bio bolestan i imao visoku temparaturu.To i dan danas ne mogu tacno da opisem!

@kofein
Po broju pluseva rekla bih da se mnogima dešava, i meni je drago da to vidim. Dosta si dobro opisao osećaj, ne bih znala šta drugo da dodam. I meni se češće dešavalo u detinjstvu, sada više ne. Izraženije je bilo kad imam temperaturu ili neku drugu nelagodnost, poslednji put da se sećam da mi se desilo jeste pred sam porođaj.

@kofein
Mislim da znam o cemu pricas.To je meni bilo isto izrazeno kada sam mali bio i to kada sam imao temperaturu...neki nelagodan osecaj, zamisljas odnos necega jako velikog u odnosu na nesto jako malo i ta ogromna razlika je razlog te nelagodnosti...

Ja se plasim da me ne sahrane zivog a ovo me podseca na med

@kofein
Ja mozda nesto slicno..grozan osecaj koji se recima ne moze opisati....i bas zato je jos grozniji.

Za ovo sam zaznao pre 2-3 meseca , devojka videla tetovazu sa rupama kao na drugoj slici , zamalo se onesvestila.

@kofein ja! dobro si opisao, sad znam i ja konacno kako da objasnim :D

@kofein Brate najezio sam se sad dok sam citao komentar to mi se isto desavalo ali obicno kad sam jos kao dete imao veliku te

@kofein...Neku slicnu nelagodu sam i ja imao kao klinac. Cak sam se budio placuci, a roditeljima nisam mogao objasniti san. Ako zelim da ponovim taj osecaj, samo spojim palac i kaziprst da bih osetio puls. Osecaj je kao da drzim nesto sicusno sto postaje sve vece. Naravno, to mi vise nije neprijatno, ali je osecaj interesantan.

@cofein

Na primer, na vrhu igle postaviš nešto ogromno, recimo neki veliki dušek, i to stoji. Znam taj nelagodan osećaj. :)

fuj, odvratno, zasto sam ovo video! Agaaaa

@kofein
da, znam o cemu govoris. jos imam ponekad taj osecaj, narocito kada imam nesanicu. kao puniti bazen kapljicama vode.

Cim pogledam ove slike krenem da se cesem, obuzima me nelagoda (istusirao sam se 2 puta danas :), nije do toga )

Ja imam taj strah, al se ne cimam od ovoga nesto posebno. Cimam se kad su te rupe iscrtane recimo na ruci. E kad to vidim tad mi rucak oce napolje.

Ozon ima rupu

@kofein
Izbroj koliko lakših objekta po masi ima u težem.

Imao sam priliku da pisem rad o tome. Uglavnom je posledica svake fobije trauma iz detinjstva. Ujed ose, pcele, bumbara, strsljana, strah od insekata u detinjstvu najcesce su uzrocnici, narocito ukoliko je osoba imala snaznu alergijsku reakciju nakon uboda. Tesko je reci da je to evolutivni strah a i inace su samo strah od bola/smrti i strah od nepoznatog jedini urodjeni strahovi. Od skora je izbačen i strah od gubljenja tla pod nogama kao urodjeni strah. Terapija izlaganjem i CBT su prva linija.

Ah, te misteriozne rupe!

@kofein i onda osetis odredjeni ukus u ustima.nit je neprijatan nit prijatan samo je cudan i javlja se samo kad se to dogadja ?jel da ?

Ja se jezim kad diram sundjer i jedem breskve sa onim dlačicama, sve dlake na telu mi se usprave.

Neko se baš tripuje na rupe...

Tu nas drže nakon što umremo verovali ili ne.

volim rupe...

Ja rupe volim. Nemam strah od njih. Možda nekad davno.:)

@cofein, tvoj komentar me je zaintrigirao a posle tek od drugih čitalaca. Baš kao što je neko ovde napisao, često kada sam kao mali bio bolestan, mi se javljao osećaj, misao, nešto malo i nešto veliko, kao dva zupčanika (ali bez zuba), okruglo, oblo i to samo to malo je celo, veliko vidim samo segment i ta slika mi je prouzrokovala još veću nelagodu, muku... kada sam pitao ćaleta i on je prepoznavao taj osećaj.

nema to ali - mozda je ovo pravo mesto da pitam - ima li jos neko, a ja sam to kao mali imao izrazenije - neki naopisivo grozan osecaj kad pomislite na neki lagan mali objekat, a onda na neki masivan..i kao da osetite svu razliku u tezini tih objekata. ne znam kako to da objasnim, ako je imao jos neko znace o cemu pricam, a ovo me nekako podseca na to i daje nadu da nisam jedini sa tim problemom

Hej ne mogu da vjerujem, baš si me našao. Misliosam da sam samo ja kojikuburi sa tim a sada vidim mnogo komentara na istu temu. Dok sam bio mali i imao temperaturu ponekad bas mi se to desavalo. Cak sam imao osjecaj da mi je recimo ruka ogromna ili neki mali dio tijela da postaje obroman. Ma ne znam kako da objasnim ali bas je tako nekako bilo.

meni ovo super

hmm mene nekako smiruje

meni je ovo jezivo i odvratano. Ovo vam naj ozbiljnije kazem

@kofein
Ja sam imala te čudne osećaje velikog i malog predmeta dok sam bila mala! Mali predmet se pretvara u veliki, masivni, smenjuju se u nekom neograničenom prostoru. Neviđeno neprijatan osećaj koji te obuzme i dok ne prodje ne možeš da radiš ništa, bespomoćan si..
Ne mogu da verujem da je još neko to imao!!

@kofein
Brate, mislio sam da sam jedini na svetu.... tnx!

@Kofein

Ja ne znam da li je to to, ali i dan-danas ponekad imam taj neki osećaj težine, čak se desi i u po bela dana. Neki put i ne zamislim nikakav predmet. A kad sam bio mali, roditelji se par puta opasno uplašili kada krenem uveče da pričam "Pada nešto teško na mene". Nikada nisam saznao kako se zove osećaj, ali mi je vrlo poznat i odvratan.

ni malo mi ne smeta,ne vidim nista uznemirujuce

E neka se smeje ko hoce ,ali meni ovo svakako odvratno izgleda i podsetilo me na ceste snove koje sam imao kao dete.
A to je , znate ono kad vam se carapa ureze u kozu ..e cesto sam sanjao isti san da kada pomerim carape ,ili hocu da ih skinem ,na jednom delu noge imam crnu rupu koja niti boli niti krvari ,jednostavno je rupa u nozi ... ne mogu da opisem odvratnost i strah koji sam tada imao i uvek kada sam ustajao ujutru bojao sam se da pogledam nogu..
Tako da onom koji se ovde smejao "strahu od rupe" ,jedan veliki pozdrav iako znam na sta je mislio.

@kofein
kako znam za sebe to sanjam. U pravu si, grozan osjecaj. Kod mene je ovako: ogromna kugla je na meni ali je prelagana, ne moze mi nista. Sljedeceg trenutka postaje manja od klikera, ali je teza od Sunca i kao da zeli da me zdrobi, pretvori u nista. Glupo se cini znam, al to u snu je nekako jezivo i strasno :/

Nisi jedini, taj fenomen je opisan u literaturi i dasvim je prirodan , u pubertetu i kod dece u razvoju.

(kofein, 29. jun 2017 21:55)

Meni se nešto slično tome ranije dešavalo, ali isključivo u snovima i to uglavnom u danima kada sam bio gripozan i imao visoku temperaturu

Kofein
Kada sam bio baš mali, dok sam imao temperaturu, kada bih dodirnuo neki predmet činilo mi se da je veličina tog predmeta nesrazmerna osećaju koji imam dok ga dodirujem. Na primer jastuk je veći nego što je zaista. ..

Sundjer i saće sam uspeo da posmatram, ali onaj cvet na drugoj slici, auuuu, posle 10ak sekundi gledanja, istraumiran sam :/

@Temperatura...E to je bas taj osecaj! Kada jastuk, iako mali, deluje ogromno. Takodje sam se tada osecao kao da sam sicusan izmedju kugli "klik-klaka" pre sudara.

@kofein Mislim da znam o čemu pričaš, a to mi se događa i dan danas kada imam visoku temperaturu...

kofein, imam ja to i znam o cemu pricas, ali mi osecaj nije bio izrazito negativan, pa nisam ni istrazivao. Kod mene je vise kao da pokusavam da uhvatim rukom mali predmet, a onda se ispostavi da je veliki i obli kao veliki kamen. Ovo mi se cesce desavalo u polusnu pred budjenje ujutru.

Ja padam u nesvest ali ne od rupa već od ispupčenja, nešto kao tekstura gube ili boginja.

Jednom sam zakoračio na parče zemlje gde je bilo hiljade mini "krtičnjaka" od nekih buba - i jedva sam iskoračio.

@(Belladonna, 30. jun 2017 01:09)

I ja sam patila od izražene klaustrofobije i to godinama. U lift bi me uterao samo puškom.
Onda mi je dojadilo da se verem na četvrti sprat i to sa sve torbama i otišla kod psihologa. Za lečenje od fobija najbolja je KBT (kognitivno bihevioristička terapija). Na terapiji sam naučila tehnike disanja koje pomažu prilikom anksioznih napada i uz pomoć psihologa racionalizovala strah.
U jednom trenutku sam rekla: sad ulaziš u lift, pa makar se ugušila.
Još uvek strepim, ali ulazim uvek i sve mi je lakše.
Probaj s psihologom i srećno.

@kofein i ostali, da li vam se dešavalo i da pri tom osećaju čujete i zvuk,nešto kao white noise, neko zujanje slično zujanju u ušima? Tipa nekog futurističkog zooop zvuka kao iz sf filmova? Meni je ceo taj osećaj velike težine i veličine jako neprijatan i imam i mučninu u stomaku od njega. I do sad upoznah samo jednu osobu koja razume osećaj.

Poceo sam ovoga da se jezim kada sam video snimak na yt kako je nesto, ne znam tacno sta kao crv dodje, napravilo ovakve rupe na covekovom mesu. uff proganjalo me je danima

hvala svima koji su podelili svoja iskustva, totalni smo mocni rendzeri :)) nisam cuo zvukove ni osecao ukus, mada sam bolestan odvojeno od ovog osecaja znao da u polusnu odjednom cujem.uzasno jak zvuk kao da mi je spejs satl proleteo pored uveta. ali to vec nema veze sa ovom temom

Ja imam tripofobiju i znam jos nekoliko ljudi.

Ja sa rupama, bar do sada, nisam imao problema, ali kada idem ulicom i vidim neko malecko drvo, a pored njega neko ogromno, odjednom počinjem da se tresem od straha zbog razlike u njihovim visinama... Ima li u nekoj knjizi iz psihologije opisana i ova fobija - visinofobija - kako bih pokušao da se od nje oslobodim?

Vidim da svi komentarisu taj osecaj nelagode iz detinjstva vezan za "veliko, a malo", "tesko, a lako"... :) Moja sestra je imala taj osecaj.

Postoji jos jedna varijanta, koju sam ja imao. Naime, najcesce se desavalo dok citam. U trenutku, desi se neka promena u mozgu i izgleda ti da to sto radis tafa, radis neverovatnom brzinom ! A u stvari, sve je tako sporo. Ja sam to zvao "brzo, a sporo". Da li je jos neko to imao?

Dakle, mozak krene da radi 300 na sat. Odjednom si u svom nekom svetu i sve oko tebe postaje irelevantno. Ti si fokusiran na taj osecaj, to sto radis tada... (citanje na primer)takoreci - ucauren si. Nastavis da citas, ali to u stvari ne radis.. Sve je to jako neprijatno i traje mozda 2 minuta. Na kraju, opet se desi ta neka promena u mozgu i sve se opet vrati u normalu, "brzine" se izjednace.

Ma tripujete se nije to fobija.

Ja sam kao dijete kod bake na selu vidjela pacova koji se ucrvao , po njemu je gmizalo milion malih crvica. Od tada imam fobiju od malih sitnih objekata( ili bilo čeka sićušnog ) grupisanih na jednom mjestu
Da li neko ima slično iskustvo ?

@kofein

razumem, tj. desi mi se u nekim momentima ekstremne napregnutosti ili snovima posle iste. kao neka temperatura koju ne mozes sniziti nego samo cekati da prodje, neizdrz tera da se nesto radi ali nije preporucljivo...

Osecaj je nemoci pred prirodom i njenim manifestacijama. Neki bi to nazvali mesecarenjem, ja bi nazvao vracanjem coveka na njegovo mesto: medju crve, larve i punoglavce koji se nikad ne opamete.

Mene iskreno ova slika podsetila na hleb,pa sam odmah ogladneo.

Nemam strah od rupa ali ne podnosim rupe na odeći pogotovo čarapama ako primetim neku odmah skidam jednostavno neka odbojnost sa ostalim rupama nemam problema osim onih na putu :)

kao klinac nisam mogao da pogledam svog papagaja tigricu kada krene da mu raste novo perje pa to izgleda kao gomila belih malih tackica svuda po njemu.

Kada mi neko samo pomene reč "rupa" užasno se uzbudim, a kada je još i vidim - e onda načisto pobrljavim...

Cuti ne jezim se...

Srbija puna šizofrenika.

sta je ovde strasno ?

Ja se jedino plasim zatvorenih i malih prostorija, na primer lifta. Ove rupice su mi super, podsecaju me na neki harmonican oblik...

Ja se bojim..... da živim u ovoj zemlji.

@Nisi sam 29.jun 2017. 23:25

Probajte da nadjete knjigu "Putnici" Mice Jovanovica, neobicna je, i mozda moze da pomogne....
On opisuje svoja iskustva sa pacijentima koje regresijom vraca u prosle zivote... Tamo leze neki od odgovora zasto reagujemo na odredjeni nacin a ne umemo da objasnimo uzrok...

@djarzinjo
Твоја терапија излагањем би могла да почне гледањем спота
The Chemical Brothers - Wide Open ft. Beck

Duboka rupa, u meni izaziva neopisiv osećaj sreće! Šta da radim...rupe volim, ali pauci...ojoj :(...jbg, svako ima neku fobiju...

Strah od rupe. Sad kad se nisam upisao od smeja nikad necu.

nema to ali - mozda je ovo pravo mesto da pitam - ima li jos neko, a ja sam to kao mali imao izrazenije - neki naopisivo grozan osecaj kad pomislite na neki lagan mali objekat, a onda na neki masivan..i kao da osetite svu razliku u tezini tih objekata. ne znam kako to da objasnim, ako je imao jos neko znace o cemu pricam, a ovo me nekako podseca na to i daje nadu da nisam jedini sa tim problemom

Kod nekih modela pezoa zadnja svetla imaju rupice koje mi izazivaju bas ovu nelagodnost

Meni bas zanimljivo.

Ma tripujete se nije to fobija.

Ja se plasim samo nekih rupa. A druge obozavam.

Srbija puna šizofrenika.

Ja rupe volim. Nemam strah od njih. Možda nekad davno.:)

meni ovo super

Ja se bojim..... da živim u ovoj zemlji.

Kada mi neko samo pomene reč "rupa" užasno se uzbudim, a kada je još i vidim - e onda načisto pobrljavim...

volim rupe...

ni malo mi ne smeta,ne vidim nista uznemirujuce

Tu nas drže nakon što umremo verovali ili ne.

Duboka rupa, u meni izaziva neopisiv osećaj sreće! Šta da radim...rupe volim, ali pauci...ojoj :(...jbg, svako ima neku fobiju...

fuj, odvratno, zasto sam ovo video! Agaaaa

@kofein Brate najezio sam se sad dok sam citao tvoj komentar,imao sam slicne dozivljaje obicno je to bilo dok sam kao dete u nekim momentima bio bolestan i imao visoku temparaturu.To i dan danas ne mogu tacno da opisem!

nema to ali - mozda je ovo pravo mesto da pitam - ima li jos neko, a ja sam to kao mali imao izrazenije - neki naopisivo grozan osecaj kad pomislite na neki lagan mali objekat, a onda na neki masivan..i kao da osetite svu razliku u tezini tih objekata. ne znam kako to da objasnim, ako je imao jos neko znace o cemu pricam, a ovo me nekako podseca na to i daje nadu da nisam jedini sa tim problemom
(kofein, 29. jun 2017 21:55)

Ne znam zašto ali te odjednom gotivim

Ah, te misteriozne rupe!

Ja se jezim kad diram sundjer i jedem breskve sa onim dlačicama, sve dlake na telu mi se usprave.

Imao sam priliku da pisem rad o tome. Uglavnom je posledica svake fobije trauma iz detinjstva. Ujed ose, pcele, bumbara, strsljana, strah od insekata u detinjstvu najcesce su uzrocnici, narocito ukoliko je osoba imala snaznu alergijsku reakciju nakon uboda. Tesko je reci da je to evolutivni strah a i inace su samo strah od bola/smrti i strah od nepoznatog jedini urodjeni strahovi. Od skora je izbačen i strah od gubljenja tla pod nogama kao urodjeni strah. Terapija izlaganjem i CBT su prva linija.

@kofein Brate najezio sam se sad dok sam citao komentar to mi se isto desavalo ali obicno kad sam jos kao dete imao veliku te

@kofein
da, znam o cemu govoris. jos imam ponekad taj osecaj, narocito kada imam nesanicu. kao puniti bazen kapljicama vode.

hmm mene nekako smiruje

(kofein, 29. jun 2017 21:55)
Kao dete sam imala mnogo strahova i prisilnih radnji. Npr. sve što sam dotakla jednom stranom tela (ruka, noga) morala sam i drugom. Ili da stvari radim s obe ruke (npr. da palim svetlo, jer ako upalim jednom rukom, drugom moram da ugasim). Moj strah je bio da ću ostati bez noge ili ruke i osećala sam jako veliku nelagodnost kada vidim invalida (sa amputiranom rukom ili nogom). Bilo je tu svašta, ali ovo je bilo daleko najizraženije. Nikada nisam rekla roditeljima, bila sam jako zatvoreno dete, prošlo je samo od sebe.
Doduše i sada kada sam pod nekom tenzijom imam prisilne radnje, ali u mnogo manjem obimu. Možda nije loše da se posavetuješ sa psihologom/psihijatrom, ako i sada imaš strahove.

Cim pogledam ove slike krenem da se cesem, obuzima me nelagoda (istusirao sam se 2 puta danas :), nije do toga )

@kofein
Po broju pluseva rekla bih da se mnogima dešava, i meni je drago da to vidim. Dosta si dobro opisao osećaj, ne bih znala šta drugo da dodam. I meni se češće dešavalo u detinjstvu, sada više ne. Izraženije je bilo kad imam temperaturu ili neku drugu nelagodnost, poslednji put da se sećam da mi se desilo jeste pred sam porođaj.

Ja imam taj strah, al se ne cimam od ovoga nesto posebno. Cimam se kad su te rupe iscrtane recimo na ruci. E kad to vidim tad mi rucak oce napolje.

@kofein

razumem, tj. desi mi se u nekim momentima ekstremne napregnutosti ili snovima posle iste. kao neka temperatura koju ne mozes sniziti nego samo cekati da prodje, neizdrz tera da se nesto radi ali nije preporucljivo...

Osecaj je nemoci pred prirodom i njenim manifestacijama. Neki bi to nazvali mesecarenjem, ja bi nazvao vracanjem coveka na njegovo mesto: medju crve, larve i punoglavce koji se nikad ne opamete.

sta je ovde strasno ?

@kofein...Neku slicnu nelagodu sam i ja imao kao klinac. Cak sam se budio placuci, a roditeljima nisam mogao objasniti san. Ako zelim da ponovim taj osecaj, samo spojim palac i kaziprst da bih osetio puls. Osecaj je kao da drzim nesto sicusno sto postaje sve vece. Naravno, to mi vise nije neprijatno, ali je osecaj interesantan.

@kofein
Mislim da znam o cemu pricas.To je meni bilo isto izrazeno kada sam mali bio i to kada sam imao temperaturu...neki nelagodan osecaj, zamisljas odnos necega jako velikog u odnosu na nesto jako malo i ta ogromna razlika je razlog te nelagodnosti...

@cofein

Na primer, na vrhu igle postaviš nešto ogromno, recimo neki veliki dušek, i to stoji. Znam taj nelagodan osećaj. :)

Neko se baš tripuje na rupe...

Ja se plasim da me ne sahrane zivog a ovo me podseca na med

@kofein ja! dobro si opisao, sad znam i ja konacno kako da objasnim :D

Mene iskreno ova slika podsetila na hleb,pa sam odmah ogladneo.

Ja se jedino plasim zatvorenih i malih prostorija, na primer lifta. Ove rupice su mi super, podsecaju me na neki harmonican oblik...

Za ovo sam zaznao pre 2-3 meseca , devojka videla tetovazu sa rupama kao na drugoj slici , zamalo se onesvestila.

@kofein i onda osetis odredjeni ukus u ustima.nit je neprijatan nit prijatan samo je cudan i javlja se samo kad se to dogadja ?jel da ?

@kofein
Ja mozda nesto slicno..grozan osecaj koji se recima ne moze opisati....i bas zato je jos grozniji.

Cuti ne jezim se...

@Nisi sam 29.jun 2017. 23:25

Probajte da nadjete knjigu "Putnici" Mice Jovanovica, neobicna je, i mozda moze da pomogne....
On opisuje svoja iskustva sa pacijentima koje regresijom vraca u prosle zivote... Tamo leze neki od odgovora zasto reagujemo na odredjeni nacin a ne umemo da objasnimo uzrok...

Ja sa rupama, bar do sada, nisam imao problema, ali kada idem ulicom i vidim neko malecko drvo, a pored njega neko ogromno, odjednom počinjem da se tresem od straha zbog razlike u njihovim visinama... Ima li u nekoj knjizi iz psihologije opisana i ova fobija - visinofobija - kako bih pokušao da se od nje oslobodim?

@kofein
Izbroj koliko lakših objekta po masi ima u težem.

Ozon ima rupu

Kakav je trip ova tripofobija!

Ja sam kao dijete kod bake na selu vidjela pacova koji se ucrvao , po njemu je gmizalo milion malih crvica. Od tada imam fobiju od malih sitnih objekata( ili bilo čeka sićušnog ) grupisanih na jednom mjestu
Da li neko ima slično iskustvo ?

Ja imam tripofobiju i znam jos nekoliko ljudi.

@kofein Mislim da znam o čemu pričaš, a to mi se događa i dan danas kada imam visoku temperaturu...

E neka se smeje ko hoce ,ali meni ovo svakako odvratno izgleda i podsetilo me na ceste snove koje sam imao kao dete.
A to je , znate ono kad vam se carapa ureze u kozu ..e cesto sam sanjao isti san da kada pomerim carape ,ili hocu da ih skinem ,na jednom delu noge imam crnu rupu koja niti boli niti krvari ,jednostavno je rupa u nozi ... ne mogu da opisem odvratnost i strah koji sam tada imao i uvek kada sam ustajao ujutru bojao sam se da pogledam nogu..
Tako da onom koji se ovde smejao "strahu od rupe" ,jedan veliki pozdrav iako znam na sta je mislio.

Sundjer i saće sam uspeo da posmatram, ali onaj cvet na drugoj slici, auuuu, posle 10ak sekundi gledanja, istraumiran sam :/

kofein, imam ja to i znam o cemu pricas, ali mi osecaj nije bio izrazito negativan, pa nisam ni istrazivao. Kod mene je vise kao da pokusavam da uhvatim rukom mali predmet, a onda se ispostavi da je veliki i obli kao veliki kamen. Ovo mi se cesce desavalo u polusnu pred budjenje ujutru.

@kofein
kako znam za sebe to sanjam. U pravu si, grozan osjecaj. Kod mene je ovako: ogromna kugla je na meni ali je prelagana, ne moze mi nista. Sljedeceg trenutka postaje manja od klikera, ali je teza od Sunca i kao da zeli da me zdrobi, pretvori u nista. Glupo se cini znam, al to u snu je nekako jezivo i strasno :/

Nisi jedini, taj fenomen je opisan u literaturi i dasvim je prirodan , u pubertetu i kod dece u razvoju.

meni je ovo jezivo i odvratano. Ovo vam naj ozbiljnije kazem

(kofein, 29. jun 2017 21:55)

Meni se nešto slično tome ranije dešavalo, ali isključivo u snovima i to uglavnom u danima kada sam bio gripozan i imao visoku temperaturu

Nemam strah od rupa ali ne podnosim rupe na odeći pogotovo čarapama ako primetim neku odmah skidam jednostavno neka odbojnost sa ostalim rupama nemam problema osim onih na putu :)

@kofein
Ja sam imala te čudne osećaje velikog i malog predmeta dok sam bila mala! Mali predmet se pretvara u veliki, masivni, smenjuju se u nekom neograničenom prostoru. Neviđeno neprijatan osećaj koji te obuzme i dok ne prodje ne možeš da radiš ništa, bespomoćan si..
Ne mogu da verujem da je još neko to imao!!

Poceo sam ovoga da se jezim kada sam video snimak na yt kako je nesto, ne znam tacno sta kao crv dodje, napravilo ovakve rupe na covekovom mesu. uff proganjalo me je danima

@kofein
Brate, mislio sam da sam jedini na svetu.... tnx!

Ja padam u nesvest ali ne od rupa već od ispupčenja, nešto kao tekstura gube ili boginja.

Jednom sam zakoračio na parče zemlje gde je bilo hiljade mini "krtičnjaka" od nekih buba - i jedva sam iskoračio.

@Kofein

Ja ne znam da li je to to, ali i dan-danas ponekad imam taj neki osećaj težine, čak se desi i u po bela dana. Neki put i ne zamislim nikakav predmet. A kad sam bio mali, roditelji se par puta opasno uplašili kada krenem uveče da pričam "Pada nešto teško na mene". Nikada nisam saznao kako se zove osećaj, ali mi je vrlo poznat i odvratan.

Kofein
Kada sam bio baš mali, dok sam imao temperaturu, kada bih dodirnuo neki predmet činilo mi se da je veličina tog predmeta nesrazmerna osećaju koji imam dok ga dodirujem. Na primer jastuk je veći nego što je zaista. ..

@cofein, tvoj komentar me je zaintrigirao a posle tek od drugih čitalaca. Baš kao što je neko ovde napisao, često kada sam kao mali bio bolestan, mi se javljao osećaj, misao, nešto malo i nešto veliko, kao dva zupčanika (ali bez zuba), okruglo, oblo i to samo to malo je celo, veliko vidim samo segment i ta slika mi je prouzrokovala još veću nelagodu, muku... kada sam pitao ćaleta i on je prepoznavao taj osećaj.

@djarzinjo
Твоја терапија излагањем би могла да почне гледањем спота
The Chemical Brothers - Wide Open ft. Beck

kao klinac nisam mogao da pogledam svog papagaja tigricu kada krene da mu raste novo perje pa to izgleda kao gomila belih malih tackica svuda po njemu.

nema to ali - mozda je ovo pravo mesto da pitam - ima li jos neko, a ja sam to kao mali imao izrazenije - neki naopisivo grozan osecaj kad pomislite na neki lagan mali objekat, a onda na neki masivan..i kao da osetite svu razliku u tezini tih objekata. ne znam kako to da objasnim, ako je imao jos neko znace o cemu pricam, a ovo me nekako podseca na to i daje nadu da nisam jedini sa tim problemom

Hej ne mogu da vjerujem, baš si me našao. Misliosam da sam samo ja kojikuburi sa tim a sada vidim mnogo komentara na istu temu. Dok sam bio mali i imao temperaturu ponekad bas mi se to desavalo. Cak sam imao osjecaj da mi je recimo ruka ogromna ili neki mali dio tijela da postaje obroman. Ma ne znam kako da objasnim ali bas je tako nekako bilo.

Vidim da svi komentarisu taj osecaj nelagode iz detinjstva vezan za "veliko, a malo", "tesko, a lako"... :) Moja sestra je imala taj osecaj.

Postoji jos jedna varijanta, koju sam ja imao. Naime, najcesce se desavalo dok citam. U trenutku, desi se neka promena u mozgu i izgleda ti da to sto radis tafa, radis neverovatnom brzinom ! A u stvari, sve je tako sporo. Ja sam to zvao "brzo, a sporo". Da li je jos neko to imao?

Dakle, mozak krene da radi 300 na sat. Odjednom si u svom nekom svetu i sve oko tebe postaje irelevantno. Ti si fokusiran na taj osecaj, to sto radis tada... (citanje na primer)takoreci - ucauren si. Nastavis da citas, ali to u stvari ne radis.. Sve je to jako neprijatno i traje mozda 2 minuta. Na kraju, opet se desi ta neka promena u mozgu i sve se opet vrati u normalu, "brzine" se izjednace.

@(Belladonna, 30. jun 2017 01:09)

I ja sam patila od izražene klaustrofobije i to godinama. U lift bi me uterao samo puškom.
Onda mi je dojadilo da se verem na četvrti sprat i to sa sve torbama i otišla kod psihologa. Za lečenje od fobija najbolja je KBT (kognitivno bihevioristička terapija). Na terapiji sam naučila tehnike disanja koje pomažu prilikom anksioznih napada i uz pomoć psihologa racionalizovala strah.
U jednom trenutku sam rekla: sad ulaziš u lift, pa makar se ugušila.
Još uvek strepim, ali ulazim uvek i sve mi je lakše.
Probaj s psihologom i srećno.

@Temperatura...E to je bas taj osecaj! Kada jastuk, iako mali, deluje ogromno. Takodje sam se tada osecao kao da sam sicusan izmedju kugli "klik-klaka" pre sudara.

@kofein i ostali, da li vam se dešavalo i da pri tom osećaju čujete i zvuk,nešto kao white noise, neko zujanje slično zujanju u ušima? Tipa nekog futurističkog zooop zvuka kao iz sf filmova? Meni je ceo taj osećaj velike težine i veličine jako neprijatan i imam i mučninu u stomaku od njega. I do sad upoznah samo jednu osobu koja razume osećaj.

hvala svima koji su podelili svoja iskustva, totalni smo mocni rendzeri :)) nisam cuo zvukove ni osecao ukus, mada sam bolestan odvojeno od ovog osecaja znao da u polusnu odjednom cujem.uzasno jak zvuk kao da mi je spejs satl proleteo pored uveta. ali to vec nema veze sa ovom temom