Vek smrti vojvode Putnika: "Umro je bolestan, daleko" FOTO

Putnik se prevrće u grobu.

Након краја рата, Путников ковчег није пренет у Краљевину Југославију. Временом су се због тога побунили преживели војници и његови ученици, као и Французи, који су захтевали да се његов ковчег што пре донесе у Србију и прописно сахрани. Тек 6. новембра 1926. године су на београдску железничку станицу стигли посмртни остаци војводе Путника, скоро десет година после његове смрти.
Толико о бризи за наше хероје.Зато и јесмо ту где смо.

Najgore od svega što je posle rata bio zaboravljen, pa je sahranjen u Srbiji tek posle nekoliko godina.

Ministre za rad mom muzu nise upisali 5 godina staza.Idi kontrolisi tvoje kako rade i sta muvaju.

Citajte Arcibalda Rajsa "Cujte me Srbi" da vidite zasto je Vojvoda Putnik zaboravljen toliko dugo nakon I Svetskog rata.

Ima malo vise od 20 godina kako sam pisao mauturski rad na temu " Vojvoda Radomir Putnik". Prekopao sam Narodnu biblioteku, Vojni arhiv i sta ne sve. Kapa dole i naklon do poda. Ti ministre nisi ni zasluzio da dodjes na taj grob!!!

Kad razmisljam o Putniku, Stepanovicu, Misicu, Bojovicu, Gavrilovicu i Šturmu, u mislima ih posmatram iz svoje duboke zablje perspektive. Podignem glavu i shvatim da sam u nivou njihovih malih noznih prstiju. Nisam im cak ni do noznog palca, a kamo li do glezanja. Ponekad se pitam imam li pravo cak i da nosim ove gene koje delim sa njima.

Slava ti, Putnice. Zauvek...cak i kad nas vise ne bude bilo.

--

"Moje ime je Ramzes, kralj nad kraljevima
Gledaj dela moja, mocnice, gledaj i ocajavaj.
Jer nista osim njih ne ostade,
do beskrajnog mora peska sjaj"

Persi Biš Šeli
- Ramzes (1818.)

Slava Heroju.
I nasa sramota zbog odnosa prema njemu.

Putnik se prevrće u grobu.

Након краја рата, Путников ковчег није пренет у Краљевину Југославију. Временом су се због тога побунили преживели војници и његови ученици, као и Французи, који су захтевали да се његов ковчег што пре донесе у Србију и прописно сахрани. Тек 6. новембра 1926. године су на београдску железничку станицу стигли посмртни остаци војводе Путника, скоро десет година после његове смрти.
Толико о бризи за наше хероје.Зато и јесмо ту где смо.

Citajte Arcibalda Rajsa "Cujte me Srbi" da vidite zasto je Vojvoda Putnik zaboravljen toliko dugo nakon I Svetskog rata.

Najgore od svega što je posle rata bio zaboravljen, pa je sahranjen u Srbiji tek posle nekoliko godina.

Ministre za rad mom muzu nise upisali 5 godina staza.Idi kontrolisi tvoje kako rade i sta muvaju.

Slava Heroju.
I nasa sramota zbog odnosa prema njemu.

Kad razmisljam o Putniku, Stepanovicu, Misicu, Bojovicu, Gavrilovicu i Šturmu, u mislima ih posmatram iz svoje duboke zablje perspektive. Podignem glavu i shvatim da sam u nivou njihovih malih noznih prstiju. Nisam im cak ni do noznog palca, a kamo li do glezanja. Ponekad se pitam imam li pravo cak i da nosim ove gene koje delim sa njima.

Slava ti, Putnice. Zauvek...cak i kad nas vise ne bude bilo.

--

"Moje ime je Ramzes, kralj nad kraljevima
Gledaj dela moja, mocnice, gledaj i ocajavaj.
Jer nista osim njih ne ostade,
do beskrajnog mora peska sjaj"

Persi Biš Šeli
- Ramzes (1818.)

Ima malo vise od 20 godina kako sam pisao mauturski rad na temu " Vojvoda Radomir Putnik". Prekopao sam Narodnu biblioteku, Vojni arhiv i sta ne sve. Kapa dole i naklon do poda. Ti ministre nisi ni zasluzio da dodjes na taj grob!!!