I Arapi zanemeli - zar bacate pepeo?

U Srbiji ne znaju da naprave zemljani put, a vi ovde pišete o tehnologiji za vasionske brodove. Dajte vi jagnjeće i prasiće, a Srbija neka bude u kaljuzi.

To da se moze koristiti pepeo iz termoelektana, znaju SVI koji su u tom poslu. Problem je sto niko nezeli malim prstom da pomeri da bi se nesto promenilo na bolje.....

Nemate pojma koliki je problem plastični otpad u Srbiji. Jeste, ima firmi koje se bave reciklažom, međutim one se bave samo određenom vrstom plastike, i to mora da bude čisto. Ali ogromna količina plastike ne može da se reciklira ili nije isplativo, i ogromna količina je mešana plastika koju niko ne može da reciklira. Nemamo spalionice da se to iskoristi za energiju, nemamo deponije koje imaju dozvolu da se to pravilno odloži. Stavljanje u puteve bi bilo veliko rešenje za sve.
Pored plastike ovo važi i za staklo i još neke vrste otpada.

Nikada se mi nećemo maknuti iz blata u kojem se nalazimo. Jednostavno većina naroda je takva: svi deklarativno žele da bude bolje ali samo pod uslovom da to ne utiče na njega, posebno ako taj boljitak podrazumeva ukidanje nekih ličnih "opcija" (sitne i krupnije krađe, mahinacije, "kombinacije", muljanje..). Pojedinci koji ne mogu tako da žive otišli su van zemlje.

To da se moze koristiti pepeo iz termoelektana, znaju SVI koji su u tom poslu. Problem je sto niko nezeli malim prstom da pomeri da bi se nesto promenilo na bolje.....
(s mile, 3. maj 2017 09:26)

Ne nego je problem IMT (imali mene tu). Cim ne mogu da se ugrade ne zanima ih plus gde bi sa vezasima koji su zaposleni na poslovima oko deponija, zamisli da krenu deponije da se smanjuju jer se pepeo koristi kao sirovina?

Nemaju licne koristi od toga tako da ta ideja nece zaziveti kod nas.

Na prošlu vest na istu ovu temu čovek lepo napisao komentar:

Rece Mara, i ostade ziva. Mi imamo sve analize pepela iz Obrenovackog Tenta i ne postoji tehnicko resenje za pepeo kao visoko abrazivni materijal i kolicinu opasne materije koju sadrzi. Ni sa 200 miliona japanske donacije to ne moze da se prevazidje, niti takav pepeo moze da se ugradi kao sloj u podlogu, niti bi bilo koji institut dozvolio da se tako nesto ugardi i da izazove ekolosku katastrofu u podzemnim vodama. Pepeo je toliko abrazivan da pojede i unisti celicnu cev kroz koju prolazi za 10 dana, a takva cev kosta 300.000eura plus u sebi sadrzi i arsenik. Kolicina pepela je tolika da moze da se naspe u 30.000km puteva, arsenik bi potrovao sve bunare sa pijacom vodom, koja se na selu koristi i za ljude i za stoku a to je opasnije od trazenje Nikla po Mokroj Gori. Cemu ovakav marketing sa glupostima i opasnim materijalima ? Manje je opasno da pisete da ce uranijum da se ugradjuje u beton za skole i domove zdravlja, nego da ce arsenik da bude na svakoj slavini i na svakom seoskom bunaru.
(VrhovniBot, 02. maj 2015 14:06)

Pepeo, tačnije otpadna šljaka nastala nakaon sagorevanja uglja u termoelektranama u sve tu se već odavno reciklira u materijal za izgradnju puteva, ali i u visokogradnji. Ovde nije reč o asfaltnoj smesi, već, prvenstveno u dopunjavanju agregata za beton, tako da je preduslov korišćenja otpadne šljake iz termolektrana u gradnji puteva - da se kao podloga za puteve koristi beton. Na primer, ako bi se sada neko setio da prilikom rekonstrukcije Bulevara JNA od Slavije do Franša zameni običnu podlogu armirano-betonskom, te da na taj način značajno poveća trajnost rekonstruisane saobraćajnice. Ili, uzmite za primer stari put BG-NS, koji je građen u doba Austrougarske, u poređenju sa novim autoputem. Koliko ima kolotraga na starom, a koliko na novom putu čija je podloga građena nedavno?

Nekom to ovde ne odgovara da se pepeo i plastika koriste kao sto se koristi u ostatku sveta.

Nemojte samo od tog materijala da gradite stanove, nemojte vise ko boga vas molim!

Pa i vi uvozite pesak, "nemi" Arapi!

@vrhovnibot
Uz dužno poštovanje, poštujem komentar, ali isti taj pepeo se zaliva sa svih strana da se ne bi kojim slučajem osušio i poleteo putem opštine Obrenovac i dalje na Beograd. Sad zamislite tu količinu pepela u vazduhu. Prilikom zalivanja ta voda dalje otiče u zemlju, pa u Savu.

Evo prilike da na ekoloski nacin ocistimo nasa pepelista. Dragi Arapi da vam mi to lepo sve izvezemo, jer vi ne mozete kroz pustinju da pravite puteve,zbog peska. Dobro vama dobro nama, ponesto ce se valjda setiti da ugrade i u nase puteve. Idalan materijal za novi auto put od Nisa do Merdara.

Ostav! Nemojte samo naši stručnjaci (ovi što su ostali u Srbiji) da nam objašnjavaju i da nas savetuju.

Proslavili su se nebrojeno puta do sada i pravili takve previde da je dobro što smo živi uopšte. Samo nam još arsenik fali u podzemnim vodama i možemo slobodno svi da se preselimo u Saudijsku Arabiju.

Kad bi se više pitala struka i nauka - ne bi djubre na čelu sa pepelom stajalo na deponijama - ali kome u Srbiji da objasniš da bi država imala korist od toga... :/

Japanci bi to pojeli

Ko bi se toga setio,ako ne Skoti?
Mora sve da se iskoristi.
Salim se,naravno.
Svi znamo sta je makadamski put.
Medjutim,i on je naziv po skotskom inzenjeru(John Loudon McAdam).
Put napravljen od tucanika(krupnijeg i sitnijeg) i dobro uvaljan je njegovih ruku delo.
Odlicno resenje za prvu polovinu devetnaestog veka,a primenjuje se i danas za manje bitne i alternativne puteve.

Korišćenje pepela iz termoelektrana nije neka nova ideja. Problem je sledeći, Srbija ima dve termoelektrane, jedna u Obrenovcu, a druga u Kostolcu. Troškovi transporta pepela do gradilišta npr. u južnoj Srbiji prevazilaze troškove eksploatacije peska iz rečnih korita. Naravno da će se građevinske firme u tom slučaju opredeliti za jeftiniju varijantu. Inače, putevi u blizini i u okviru kompleksa TENT i TEKO se i prave uspomoć pepela.

Tamo gde ne pada ni kisa ni sneg mogu oni da se voze i po utabanim stazama. Pepeo u putevima znaci cesce popravljanje, a znamo kako se sada popravljaju...

U Srbiji ne znaju da naprave zemljani put, a vi ovde pišete o tehnologiji za vasionske brodove. Dajte vi jagnjeće i prasiće, a Srbija neka bude u kaljuzi.

Korišćenje pepela iz termoelektrana nije neka nova ideja. Problem je sledeći, Srbija ima dve termoelektrane, jedna u Obrenovcu, a druga u Kostolcu. Troškovi transporta pepela do gradilišta npr. u južnoj Srbiji prevazilaze troškove eksploatacije peska iz rečnih korita. Naravno da će se građevinske firme u tom slučaju opredeliti za jeftiniju varijantu. Inače, putevi u blizini i u okviru kompleksa TENT i TEKO se i prave uspomoć pepela.

Nekom to ovde ne odgovara da se pepeo i plastika koriste kao sto se koristi u ostatku sveta.

Ostav! Nemojte samo naši stručnjaci (ovi što su ostali u Srbiji) da nam objašnjavaju i da nas savetuju.

Proslavili su se nebrojeno puta do sada i pravili takve previde da je dobro što smo živi uopšte. Samo nam još arsenik fali u podzemnim vodama i možemo slobodno svi da se preselimo u Saudijsku Arabiju.

Nikada se mi nećemo maknuti iz blata u kojem se nalazimo. Jednostavno većina naroda je takva: svi deklarativno žele da bude bolje ali samo pod uslovom da to ne utiče na njega, posebno ako taj boljitak podrazumeva ukidanje nekih ličnih "opcija" (sitne i krupnije krađe, mahinacije, "kombinacije", muljanje..). Pojedinci koji ne mogu tako da žive otišli su van zemlje.

Pa i vi uvozite pesak, "nemi" Arapi!

Na prošlu vest na istu ovu temu čovek lepo napisao komentar:

Rece Mara, i ostade ziva. Mi imamo sve analize pepela iz Obrenovackog Tenta i ne postoji tehnicko resenje za pepeo kao visoko abrazivni materijal i kolicinu opasne materije koju sadrzi. Ni sa 200 miliona japanske donacije to ne moze da se prevazidje, niti takav pepeo moze da se ugradi kao sloj u podlogu, niti bi bilo koji institut dozvolio da se tako nesto ugardi i da izazove ekolosku katastrofu u podzemnim vodama. Pepeo je toliko abrazivan da pojede i unisti celicnu cev kroz koju prolazi za 10 dana, a takva cev kosta 300.000eura plus u sebi sadrzi i arsenik. Kolicina pepela je tolika da moze da se naspe u 30.000km puteva, arsenik bi potrovao sve bunare sa pijacom vodom, koja se na selu koristi i za ljude i za stoku a to je opasnije od trazenje Nikla po Mokroj Gori. Cemu ovakav marketing sa glupostima i opasnim materijalima ? Manje je opasno da pisete da ce uranijum da se ugradjuje u beton za skole i domove zdravlja, nego da ce arsenik da bude na svakoj slavini i na svakom seoskom bunaru.
(VrhovniBot, 02. maj 2015 14:06)

To da se moze koristiti pepeo iz termoelektana, znaju SVI koji su u tom poslu. Problem je sto niko nezeli malim prstom da pomeri da bi se nesto promenilo na bolje.....

Tamo gde ne pada ni kisa ni sneg mogu oni da se voze i po utabanim stazama. Pepeo u putevima znaci cesce popravljanje, a znamo kako se sada popravljaju...

Evo prilike da na ekoloski nacin ocistimo nasa pepelista. Dragi Arapi da vam mi to lepo sve izvezemo, jer vi ne mozete kroz pustinju da pravite puteve,zbog peska. Dobro vama dobro nama, ponesto ce se valjda setiti da ugrade i u nase puteve. Idalan materijal za novi auto put od Nisa do Merdara.

Pepeo, tačnije otpadna šljaka nastala nakaon sagorevanja uglja u termoelektranama u sve tu se već odavno reciklira u materijal za izgradnju puteva, ali i u visokogradnji. Ovde nije reč o asfaltnoj smesi, već, prvenstveno u dopunjavanju agregata za beton, tako da je preduslov korišćenja otpadne šljake iz termolektrana u gradnji puteva - da se kao podloga za puteve koristi beton. Na primer, ako bi se sada neko setio da prilikom rekonstrukcije Bulevara JNA od Slavije do Franša zameni običnu podlogu armirano-betonskom, te da na taj način značajno poveća trajnost rekonstruisane saobraćajnice. Ili, uzmite za primer stari put BG-NS, koji je građen u doba Austrougarske, u poređenju sa novim autoputem. Koliko ima kolotraga na starom, a koliko na novom putu čija je podloga građena nedavno?

Nemaju licne koristi od toga tako da ta ideja nece zaziveti kod nas.

Nemojte samo od tog materijala da gradite stanove, nemojte vise ko boga vas molim!

@vrhovnibot
Uz dužno poštovanje, poštujem komentar, ali isti taj pepeo se zaliva sa svih strana da se ne bi kojim slučajem osušio i poleteo putem opštine Obrenovac i dalje na Beograd. Sad zamislite tu količinu pepela u vazduhu. Prilikom zalivanja ta voda dalje otiče u zemlju, pa u Savu.

To da se moze koristiti pepeo iz termoelektana, znaju SVI koji su u tom poslu. Problem je sto niko nezeli malim prstom da pomeri da bi se nesto promenilo na bolje.....
(s mile, 3. maj 2017 09:26)

Ne nego je problem IMT (imali mene tu). Cim ne mogu da se ugrade ne zanima ih plus gde bi sa vezasima koji su zaposleni na poslovima oko deponija, zamisli da krenu deponije da se smanjuju jer se pepeo koristi kao sirovina?

Nemate pojma koliki je problem plastični otpad u Srbiji. Jeste, ima firmi koje se bave reciklažom, međutim one se bave samo određenom vrstom plastike, i to mora da bude čisto. Ali ogromna količina plastike ne može da se reciklira ili nije isplativo, i ogromna količina je mešana plastika koju niko ne može da reciklira. Nemamo spalionice da se to iskoristi za energiju, nemamo deponije koje imaju dozvolu da se to pravilno odloži. Stavljanje u puteve bi bilo veliko rešenje za sve.
Pored plastike ovo važi i za staklo i još neke vrste otpada.

Kad bi se više pitala struka i nauka - ne bi djubre na čelu sa pepelom stajalo na deponijama - ali kome u Srbiji da objasniš da bi država imala korist od toga... :/

Japanci bi to pojeli

Ko bi se toga setio,ako ne Skoti?
Mora sve da se iskoristi.
Salim se,naravno.
Svi znamo sta je makadamski put.
Medjutim,i on je naziv po skotskom inzenjeru(John Loudon McAdam).
Put napravljen od tucanika(krupnijeg i sitnijeg) i dobro uvaljan je njegovih ruku delo.
Odlicno resenje za prvu polovinu devetnaestog veka,a primenjuje se i danas za manje bitne i alternativne puteve.