Ovakva "otkrića" i nategnute dileme u vezi sa tim daju šansu onima koji blage veze nemaju sa ozbiljnom naukom, da postanu slavni, makar i na 10 minuta... Filozofi i nešto duže...
a da, za vrijeme Mundijala po Berlinu su visile lopte koje su turisti šutirali ... neki idioti su umesto pravih lopti stavili iste samo punjene betonom..
(FLopez, 29. april 2017 19:38)
Haha, podseti me da smo i mi kao klinci koristili izbusene lopte, narpavili otvor, nabili zemlju unutra i stavljali pored trotoara u parku. Rupa na dole. Ne da su matorci nasedeli, naravno mi iza nekog zbuna ili zgrade virimo.
Da da, za vrijeme Mundijala po Berlinu su visile lopte koje su turisti šutirali ... neki idioti su umesto pravih lopti stavili iste samo punjene betonom ... svako ko se zaletio da sutne loptu je prosao sa slomljenom nogom ... toliko o tome , beton je beton pa ti mozes mastati kao u matrixu ali ces ipak slomit nogu ...
Sta je uopste stvarnost je glavno filozofsko pitanje, iznad svake nauke. Mozda ni nasa tela, ni nasi mozgovi nisu stvarni. Nemoguce je dokazati da se ne radi o iluziji ili nekoj vrsti virtuelne stvarnosti, kakvu ce mozda i nasa civilizacija biti sposobna da "fabrikuje" u nekom trenutku i stvori njene nove nivoe.
Nije nas mozak vec mi, mi smo mozak, a ostali delovi tela su nam instrumenti za zivot i funkcionisanje (srce, pluca, bubrezi, oci , ruke, noge, usi itd.
(., 29. april 2017 11:59)
Stvarnost je da smo mi glupi majmuni, čije biće je zaposeo i ovladao njime mnogo složeniji, viši entitet-parazit, koji koristi telo čoveka za svoj opstanak!
To je smešnije nego kad malo dete sisa palac noge.
pre 7 godina
Eksperimetn priroda na napravi biće koje misli očigledno nije uspeo.
Ne znam ko je ovo rekao, ali šta je konkretno problem tu. Problem je što se um, kroz koji nam misli dolaze, stavio na pijedastal i utripovao da je najviši vrh dok je zapravo najniže dno čovečije i samo korisna alatka, vrlo moćna i važna ali samo alatka. Ali kad alatka pomisli da je važnija od majstora ili gazde kome treba da služi, e to je stadijum ludila i tu kreće i nevolja. Jer ludilo je kako znamo bolest.
Dete se rodi, i nema pojma ni gde mu je zadnjica malena ni gde mu je glavica smešna. Njemu su ruke, noge, zadnjica i uvo isto! To će dete sisat i palac noge, ono samo direknto i neposredno ima odnos sa životom, nema nikakve misli, etikete i pojmove o svetu oko sebe. Ima samo svet u svojoj svojoj slavi i mističnosti.
Ali onda kreću roditelji i obrazovanje, te se formira um. Korisna alatka. Da se nauči da se sisanjem nogee na duže staze može oboleti, jer noga kad počne da hoda, a ne samo da se valja po čistim plahtama sakuplja i prljavštnu. I tad kreću etikete - dobro, loše, belo, crno, levo, desno... ali svet je i dalje isti kao i pre naših misli! Isti je kao i kad smo sisali palac noge.
A onda se um, napunjen informacijama, ubedi da su te informacije ne alatka nego suština i smisio i onda um koji je manji od sveta, koji je u svetu nastao, taj um čiji je gazda nekad sisao palac noge, utripuje da je iznad sveta i da će sve baš on da objasni!
Revolucionarno otkrice je da mi kada nesto podizemo vec predpostavljamo koliko je to tesko. Ne najbolje bi bilo da imamo pamcenje veverice i da svaki put bilo da podizemo pajser ili kakav list upremo iz sve snage... A to sto u stvari ucimo i pamtimo i nauceno/iskustvo primenjujemo je dokaz neke revolucione teorije imaginarnosti... Vala i ja mogu taki naucnik biti...
..."You take the blue pill, the story ends. You wake up in your bed and believe whatever you want to believe. You take the red pill, you stay in wonderland, and I show you how deep the rabbit hole goes"...
Da bi razumeli sta je stvarnost proucite Karlosa Kastanedu. Njegova dela ce vas uvesti u svet novih stvarnosti za koje niste znali ni da postoje.
Sve mozetete dokazati i iskusiti , ali je potreban rad, red, disciplina i odricanje.
Ova stvarnost koju percipiramo je ona koju su nas naucili kada smo bili mali. Slozili smo se kolektivno oko svih pojmova a da ih nismo ni preispitali u svom iskustvu.
Kada sklonite barijere ispred ociju videcete bica i planete jednako zive kao ovaj tekst u koji gledate
Danas svako sebe naziva naucnikom. Toliko glupih nagadjanja koja nemaju veze sa stvarnoscu. Prvo su govorili da je kosmos neogranicen, pa da ima dva kosmosa, pa da ih ima vise, pa kako je sve virtuelno, pa kako je sve nastalo velikim praskom od subatoma, t.j. antimaterije... Koliko gluposti svakodnevno citamo o tome sta su vajni ,,naucnici" lupili.
Ja i moj mozak nije jedna, vec dve stvari. Sta posmatra sve misaone procese i emocije. Samo ne moze biti posmatrano. Nasa svesnost je ta koja nema formu, a moze se indetifikovati sa svakom misli i idejama, emocijama.
Nista novo. Ko se ozbiljnije bavi jogom zna za ovo. Stvari su mnogo komplikovanije i ne radi se samo o nasim culima i nacinu na koji mozak percipira i tumaci informacije koje dobija od senzora. Stari narodi su budno stanje nazivali maja-jos jedan san, nastvarni svet. Naucnici samo nanovo otkrivaju nesto sto su drevni znali i iskusili bez teorija i kilometarskih formula. Prateci otkrica na polju kvantne mehanike na dobrom su putu. Koga vise zanima neka izgugla John Hagelin.
"Nije nas mozak vec mi, mi smo mozak, a ostali delovi tela su nam instrumenti za zivot i funkcionisanje (srce, pluca, bubrezi, oci , ruke, noge, usi itd."
Mozak je deo tela i takođe instrument. Mi nismo telo, mi ga "vozimo", poput auta.
Stara priča kako kaže jedan komentator. Imaginacija i mašta čuda rade. To dobro znaju npr. mađioničari, tzv. proroci i gatalice itd. Sugestibilnost zna koštati glave i zdravlja.
Ništa novo. Stvarnost nije ništa drugo nego ono što nam serviraju čula. Stvarnost bez samosvesti ne postoji. Izađete iz sobe u kojoj je stolica. Ta prostorija ne postoji, njena brzina kretanja je beskonačna i nalazi se svuda u Svemiru do tog trenutka kada je pogledate talasna funkcija kolapsira pri čemu stolica zauzme tačno određeni položaj u prostoru. To je osnovni princip kvantne mehanike, odnosno kopenhagenško tumačenje.
Poznato od ranije. Inače, zanimljivo je, da je svet oko nas, crno-beo, a oko, kao optički organ , koji prima svetlost sa spektrom svih boja, šalje " informaciju" u mozak, koji boje "obrađuje" i sklapa u sliku, koju "vidimo". Mislim, sve u vezi čula, i naše percepcije materijalnog(energetskog) okruženja, je vrlo, vrlo neobično.
Matrix ! Ideja koja leži u jezgru tog filma me je od starta zaintrigirala... e sad...realizacija je mogla fa bide mnogo bolja ali...komercijala...klasika...
Tačno je to, ali jako površno svedeno. Kod primera podizanja tereta, mozak obrađuje daleko veći broj informacija nego što ovi istraživači uračunavaju. Nije svaka vrsta tereta ista, niti je raspodela snage na mišiće ista. Na primer podizanje zamajca koji rotira je lakše nego kada stoji.
Ili, dizaču tegova je lakše da podigne 100 kg nego malu bebu. Što je beba lakša, više će se oznojiti. Čovek nije kantar.
Nije nas mozak vec mi, mi smo mozak, a ostali delovi tela su nam instrumenti za zivot i funkcionisanje (srce, pluca, bubrezi, oci , ruke, noge, usi itd.
Nije nas mozak vec mi, mi smo mozak, a ostali delovi tela su nam instrumenti za zivot i funkcionisanje (srce, pluca, bubrezi, oci , ruke, noge, usi itd.
Da da, za vrijeme Mundijala po Berlinu su visile lopte koje su turisti šutirali ... neki idioti su umesto pravih lopti stavili iste samo punjene betonom ... svako ko se zaletio da sutne loptu je prosao sa slomljenom nogom ... toliko o tome , beton je beton pa ti mozes mastati kao u matrixu ali ces ipak slomit nogu ...
To je smešnije nego kad malo dete sisa palac noge.
pre 7 godina
Eksperimetn priroda na napravi biće koje misli očigledno nije uspeo.
Ne znam ko je ovo rekao, ali šta je konkretno problem tu. Problem je što se um, kroz koji nam misli dolaze, stavio na pijedastal i utripovao da je najviši vrh dok je zapravo najniže dno čovečije i samo korisna alatka, vrlo moćna i važna ali samo alatka. Ali kad alatka pomisli da je važnija od majstora ili gazde kome treba da služi, e to je stadijum ludila i tu kreće i nevolja. Jer ludilo je kako znamo bolest.
Dete se rodi, i nema pojma ni gde mu je zadnjica malena ni gde mu je glavica smešna. Njemu su ruke, noge, zadnjica i uvo isto! To će dete sisat i palac noge, ono samo direknto i neposredno ima odnos sa životom, nema nikakve misli, etikete i pojmove o svetu oko sebe. Ima samo svet u svojoj svojoj slavi i mističnosti.
Ali onda kreću roditelji i obrazovanje, te se formira um. Korisna alatka. Da se nauči da se sisanjem nogee na duže staze može oboleti, jer noga kad počne da hoda, a ne samo da se valja po čistim plahtama sakuplja i prljavštnu. I tad kreću etikete - dobro, loše, belo, crno, levo, desno... ali svet je i dalje isti kao i pre naših misli! Isti je kao i kad smo sisali palac noge.
A onda se um, napunjen informacijama, ubedi da su te informacije ne alatka nego suština i smisio i onda um koji je manji od sveta, koji je u svetu nastao, taj um čiji je gazda nekad sisao palac noge, utripuje da je iznad sveta i da će sve baš on da objasni!
..."You take the blue pill, the story ends. You wake up in your bed and believe whatever you want to believe. You take the red pill, you stay in wonderland, and I show you how deep the rabbit hole goes"...
Da bi razumeli sta je stvarnost proucite Karlosa Kastanedu. Njegova dela ce vas uvesti u svet novih stvarnosti za koje niste znali ni da postoje.
Sve mozetete dokazati i iskusiti , ali je potreban rad, red, disciplina i odricanje.
Ova stvarnost koju percipiramo je ona koju su nas naucili kada smo bili mali. Slozili smo se kolektivno oko svih pojmova a da ih nismo ni preispitali u svom iskustvu.
Kada sklonite barijere ispred ociju videcete bica i planete jednako zive kao ovaj tekst u koji gledate
Nije nas mozak vec mi, mi smo mozak, a ostali delovi tela su nam instrumenti za zivot i funkcionisanje (srce, pluca, bubrezi, oci , ruke, noge, usi itd.
(., 29. april 2017 11:59)
Nista novo. Ko se ozbiljnije bavi jogom zna za ovo. Stvari su mnogo komplikovanije i ne radi se samo o nasim culima i nacinu na koji mozak percipira i tumaci informacije koje dobija od senzora. Stari narodi su budno stanje nazivali maja-jos jedan san, nastvarni svet. Naucnici samo nanovo otkrivaju nesto sto su drevni znali i iskusili bez teorija i kilometarskih formula. Prateci otkrica na polju kvantne mehanike na dobrom su putu. Koga vise zanima neka izgugla John Hagelin.
Tačno je to, ali jako površno svedeno. Kod primera podizanja tereta, mozak obrađuje daleko veći broj informacija nego što ovi istraživači uračunavaju. Nije svaka vrsta tereta ista, niti je raspodela snage na mišiće ista. Na primer podizanje zamajca koji rotira je lakše nego kada stoji.
Ili, dizaču tegova je lakše da podigne 100 kg nego malu bebu. Što je beba lakša, više će se oznojiti. Čovek nije kantar.
"Nije nas mozak vec mi, mi smo mozak, a ostali delovi tela su nam instrumenti za zivot i funkcionisanje (srce, pluca, bubrezi, oci , ruke, noge, usi itd."
Mozak je deo tela i takođe instrument. Mi nismo telo, mi ga "vozimo", poput auta.
Stvarnost je da smo mi glupi majmuni, čije biće je zaposeo i ovladao njime mnogo složeniji, viši entitet-parazit, koji koristi telo čoveka za svoj opstanak!
Sta je uopste stvarnost je glavno filozofsko pitanje, iznad svake nauke. Mozda ni nasa tela, ni nasi mozgovi nisu stvarni. Nemoguce je dokazati da se ne radi o iluziji ili nekoj vrsti virtuelne stvarnosti, kakvu ce mozda i nasa civilizacija biti sposobna da "fabrikuje" u nekom trenutku i stvori njene nove nivoe.
Poznato od ranije. Inače, zanimljivo je, da je svet oko nas, crno-beo, a oko, kao optički organ , koji prima svetlost sa spektrom svih boja, šalje " informaciju" u mozak, koji boje "obrađuje" i sklapa u sliku, koju "vidimo". Mislim, sve u vezi čula, i naše percepcije materijalnog(energetskog) okruženja, je vrlo, vrlo neobično.
Ništa novo. Stvarnost nije ništa drugo nego ono što nam serviraju čula. Stvarnost bez samosvesti ne postoji. Izađete iz sobe u kojoj je stolica. Ta prostorija ne postoji, njena brzina kretanja je beskonačna i nalazi se svuda u Svemiru do tog trenutka kada je pogledate talasna funkcija kolapsira pri čemu stolica zauzme tačno određeni položaj u prostoru. To je osnovni princip kvantne mehanike, odnosno kopenhagenško tumačenje.
Stara priča kako kaže jedan komentator. Imaginacija i mašta čuda rade. To dobro znaju npr. mađioničari, tzv. proroci i gatalice itd. Sugestibilnost zna koštati glave i zdravlja.
Ja i moj mozak nije jedna, vec dve stvari. Sta posmatra sve misaone procese i emocije. Samo ne moze biti posmatrano. Nasa svesnost je ta koja nema formu, a moze se indetifikovati sa svakom misli i idejama, emocijama.
Revolucionarno otkrice je da mi kada nesto podizemo vec predpostavljamo koliko je to tesko. Ne najbolje bi bilo da imamo pamcenje veverice i da svaki put bilo da podizemo pajser ili kakav list upremo iz sve snage... A to sto u stvari ucimo i pamtimo i nauceno/iskustvo primenjujemo je dokaz neke revolucione teorije imaginarnosti... Vala i ja mogu taki naucnik biti...
Danas svako sebe naziva naucnikom. Toliko glupih nagadjanja koja nemaju veze sa stvarnoscu. Prvo su govorili da je kosmos neogranicen, pa da ima dva kosmosa, pa da ih ima vise, pa kako je sve virtuelno, pa kako je sve nastalo velikim praskom od subatoma, t.j. antimaterije... Koliko gluposti svakodnevno citamo o tome sta su vajni ,,naucnici" lupili.
Ovakva "otkrića" i nategnute dileme u vezi sa tim daju šansu onima koji blage veze nemaju sa ozbiljnom naukom, da postanu slavni, makar i na 10 minuta... Filozofi i nešto duže...
Matrix ! Ideja koja leži u jezgru tog filma me je od starta zaintrigirala... e sad...realizacija je mogla fa bide mnogo bolja ali...komercijala...klasika...
a da, za vrijeme Mundijala po Berlinu su visile lopte koje su turisti šutirali ... neki idioti su umesto pravih lopti stavili iste samo punjene betonom..
(FLopez, 29. april 2017 19:38)
Haha, podseti me da smo i mi kao klinci koristili izbusene lopte, narpavili otvor, nabili zemlju unutra i stavljali pored trotoara u parku. Rupa na dole. Ne da su matorci nasedeli, naravno mi iza nekog zbuna ili zgrade virimo.
Nije nas mozak vec mi, mi smo mozak, a ostali delovi tela su nam instrumenti za zivot i funkcionisanje (srce, pluca, bubrezi, oci , ruke, noge, usi itd.
Da da, za vrijeme Mundijala po Berlinu su visile lopte koje su turisti šutirali ... neki idioti su umesto pravih lopti stavili iste samo punjene betonom ... svako ko se zaletio da sutne loptu je prosao sa slomljenom nogom ... toliko o tome , beton je beton pa ti mozes mastati kao u matrixu ali ces ipak slomit nogu ...
Danas svako sebe naziva naucnikom. Toliko glupih nagadjanja koja nemaju veze sa stvarnoscu. Prvo su govorili da je kosmos neogranicen, pa da ima dva kosmosa, pa da ih ima vise, pa kako je sve virtuelno, pa kako je sve nastalo velikim praskom od subatoma, t.j. antimaterije... Koliko gluposti svakodnevno citamo o tome sta su vajni ,,naucnici" lupili.
Sta je uopste stvarnost je glavno filozofsko pitanje, iznad svake nauke. Mozda ni nasa tela, ni nasi mozgovi nisu stvarni. Nemoguce je dokazati da se ne radi o iluziji ili nekoj vrsti virtuelne stvarnosti, kakvu ce mozda i nasa civilizacija biti sposobna da "fabrikuje" u nekom trenutku i stvori njene nove nivoe.
To je smešnije nego kad malo dete sisa palac noge.
pre 7 godina
Eksperimetn priroda na napravi biće koje misli očigledno nije uspeo.
Ne znam ko je ovo rekao, ali šta je konkretno problem tu. Problem je što se um, kroz koji nam misli dolaze, stavio na pijedastal i utripovao da je najviši vrh dok je zapravo najniže dno čovečije i samo korisna alatka, vrlo moćna i važna ali samo alatka. Ali kad alatka pomisli da je važnija od majstora ili gazde kome treba da služi, e to je stadijum ludila i tu kreće i nevolja. Jer ludilo je kako znamo bolest.
Dete se rodi, i nema pojma ni gde mu je zadnjica malena ni gde mu je glavica smešna. Njemu su ruke, noge, zadnjica i uvo isto! To će dete sisat i palac noge, ono samo direknto i neposredno ima odnos sa životom, nema nikakve misli, etikete i pojmove o svetu oko sebe. Ima samo svet u svojoj svojoj slavi i mističnosti.
Ali onda kreću roditelji i obrazovanje, te se formira um. Korisna alatka. Da se nauči da se sisanjem nogee na duže staze može oboleti, jer noga kad počne da hoda, a ne samo da se valja po čistim plahtama sakuplja i prljavštnu. I tad kreću etikete - dobro, loše, belo, crno, levo, desno... ali svet je i dalje isti kao i pre naših misli! Isti je kao i kad smo sisali palac noge.
A onda se um, napunjen informacijama, ubedi da su te informacije ne alatka nego suština i smisio i onda um koji je manji od sveta, koji je u svetu nastao, taj um čiji je gazda nekad sisao palac noge, utripuje da je iznad sveta i da će sve baš on da objasni!
Ništa novo. Stvarnost nije ništa drugo nego ono što nam serviraju čula. Stvarnost bez samosvesti ne postoji. Izađete iz sobe u kojoj je stolica. Ta prostorija ne postoji, njena brzina kretanja je beskonačna i nalazi se svuda u Svemiru do tog trenutka kada je pogledate talasna funkcija kolapsira pri čemu stolica zauzme tačno određeni položaj u prostoru. To je osnovni princip kvantne mehanike, odnosno kopenhagenško tumačenje.
Stvarnost je da smo mi glupi majmuni, čije biće je zaposeo i ovladao njime mnogo složeniji, viši entitet-parazit, koji koristi telo čoveka za svoj opstanak!
Stara priča kako kaže jedan komentator. Imaginacija i mašta čuda rade. To dobro znaju npr. mađioničari, tzv. proroci i gatalice itd. Sugestibilnost zna koštati glave i zdravlja.
"Nije nas mozak vec mi, mi smo mozak, a ostali delovi tela su nam instrumenti za zivot i funkcionisanje (srce, pluca, bubrezi, oci , ruke, noge, usi itd."
Mozak je deo tela i takođe instrument. Mi nismo telo, mi ga "vozimo", poput auta.
Da bi razumeli sta je stvarnost proucite Karlosa Kastanedu. Njegova dela ce vas uvesti u svet novih stvarnosti za koje niste znali ni da postoje.
Sve mozetete dokazati i iskusiti , ali je potreban rad, red, disciplina i odricanje.
Ova stvarnost koju percipiramo je ona koju su nas naucili kada smo bili mali. Slozili smo se kolektivno oko svih pojmova a da ih nismo ni preispitali u svom iskustvu.
Kada sklonite barijere ispred ociju videcete bica i planete jednako zive kao ovaj tekst u koji gledate
Revolucionarno otkrice je da mi kada nesto podizemo vec predpostavljamo koliko je to tesko. Ne najbolje bi bilo da imamo pamcenje veverice i da svaki put bilo da podizemo pajser ili kakav list upremo iz sve snage... A to sto u stvari ucimo i pamtimo i nauceno/iskustvo primenjujemo je dokaz neke revolucione teorije imaginarnosti... Vala i ja mogu taki naucnik biti...
Nije nas mozak vec mi, mi smo mozak, a ostali delovi tela su nam instrumenti za zivot i funkcionisanje (srce, pluca, bubrezi, oci , ruke, noge, usi itd.
(., 29. april 2017 11:59)
a da, za vrijeme Mundijala po Berlinu su visile lopte koje su turisti šutirali ... neki idioti su umesto pravih lopti stavili iste samo punjene betonom..
(FLopez, 29. april 2017 19:38)
Haha, podseti me da smo i mi kao klinci koristili izbusene lopte, narpavili otvor, nabili zemlju unutra i stavljali pored trotoara u parku. Rupa na dole. Ne da su matorci nasedeli, naravno mi iza nekog zbuna ili zgrade virimo.
..."You take the blue pill, the story ends. You wake up in your bed and believe whatever you want to believe. You take the red pill, you stay in wonderland, and I show you how deep the rabbit hole goes"...
Ovakva "otkrića" i nategnute dileme u vezi sa tim daju šansu onima koji blage veze nemaju sa ozbiljnom naukom, da postanu slavni, makar i na 10 minuta... Filozofi i nešto duže...
Poznato od ranije. Inače, zanimljivo je, da je svet oko nas, crno-beo, a oko, kao optički organ , koji prima svetlost sa spektrom svih boja, šalje " informaciju" u mozak, koji boje "obrađuje" i sklapa u sliku, koju "vidimo". Mislim, sve u vezi čula, i naše percepcije materijalnog(energetskog) okruženja, je vrlo, vrlo neobično.
Matrix ! Ideja koja leži u jezgru tog filma me je od starta zaintrigirala... e sad...realizacija je mogla fa bide mnogo bolja ali...komercijala...klasika...
Tačno je to, ali jako površno svedeno. Kod primera podizanja tereta, mozak obrađuje daleko veći broj informacija nego što ovi istraživači uračunavaju. Nije svaka vrsta tereta ista, niti je raspodela snage na mišiće ista. Na primer podizanje zamajca koji rotira je lakše nego kada stoji.
Ili, dizaču tegova je lakše da podigne 100 kg nego malu bebu. Što je beba lakša, više će se oznojiti. Čovek nije kantar.
Ja i moj mozak nije jedna, vec dve stvari. Sta posmatra sve misaone procese i emocije. Samo ne moze biti posmatrano. Nasa svesnost je ta koja nema formu, a moze se indetifikovati sa svakom misli i idejama, emocijama.
Nista novo. Ko se ozbiljnije bavi jogom zna za ovo. Stvari su mnogo komplikovanije i ne radi se samo o nasim culima i nacinu na koji mozak percipira i tumaci informacije koje dobija od senzora. Stari narodi su budno stanje nazivali maja-jos jedan san, nastvarni svet. Naucnici samo nanovo otkrivaju nesto sto su drevni znali i iskusili bez teorija i kilometarskih formula. Prateci otkrica na polju kvantne mehanike na dobrom su putu. Koga vise zanima neka izgugla John Hagelin.
IMAGE SOURCE
42 Komentari
Sortiraj po: