Radnici “US stil” nastavili štrajk

Nesto sa ovim ciframa opasno nije u redu. Cela firma je kupljena za 20-25 miliona dolara i bez obaveze vracanja dugova. Sada ispada da bi za mesec dana strajka gubici bili otprilike toliki. Neko je pri ovoj prodaji opasno omastio brk.

Radnici su ovde malo pobrkali loncice. na njihovu zalost ovo nije vise Sartid niti im je direktor vise Matkovic. Mozemo diskutovati o nacinu prodaje Sartida, ali nema vise (srpskog) komentara tipa: "On nista ne radi..."! To je sada privatna firma i taj neki Tomas Keli ne polaze racune svakom radniku ponaosob na nekom sastanku radnickog saveta, vec nekim akcionarima koje opet nazalost nezanima sudbina smederevaca vec nacin kako da najlakse dodju do profita. Nisu ni dosli u Sartid zato sto je to bila profitabilna firma sa nekim renomeom, vec zato sto radnike mogu da placaju manje nego u SAD, pa je i profit veci.
Mislim naravno da privatizacija nije najbolje odradjena (citaj:previse afera mucki i skandala) , ali isto tako i Srbi su poverovali da ce preko noci svi imati standard kao na zapadu, zaboravljajuci da uz to ide i naporan rad privatni gazda itd.. Privatizacija mora prvo da se odigra nasim glavama i da ljudi shvate da je samoupravljanje davna proslost. Niko nas nije terao u Evropu, ali ako zelimo tamo moramo prihvatiti i dobre i lose strane.

Aman, ume li neko da objasni kako to "propala" firma koju, eto, morali smo da prodamo kao takvu, ostvaruje dnevni prihod od gotovo milion dolara????

Ovo je dokaz da nas narod nije spreman za kapitalizam. Srbi su nikakvi radnici. Pre par godina doveo sam svog biznis partnera (Amerikanca) u Srbiju da pokusamo da otvorimo kompaniju za preradu voca i povrca. Proveli samo skoro dva meseca u Srbiji ganjajuci papire, dozvole, zemljiste, klijente, itd. Gde god smo otisli gledali smo svet kako pijucka kafe, prica, pusi, zabusava ali slabo smo videli kaga da puno radi. Valja u nasem narodu vazi ona "ne mogu mene malo platit', koliko ja mogu malo radit'".

Bilo kako bilo ovo ce da se lose odrazi na buducu privatizaciju u Srbiji. Radnici imaju puno prava. Vise nego u bilo kojoj razvijenoj drzavi. A svi znate gde se bolje zivi. Mozda radnici trebaju da se odreknu nekih prava a za uzvrat da trze bolji standard. Koja ce kompanija da kupi fabriku u Srbiji pa da se boji da ce gubiti $800.000 dnevno zbog strajkova. Malo koja braco.

Postoji mnogo pitanja i nedoumica u vezi strajka radnika Sartida ali i statusa ovog preduzeća.
Prvo pitanje koje se nameće je privatizacija Smederevskog giganta. 23 miliona USD i ne preuzimanje obaveze servisiranja dugova-što je zvaničan stav USS-a; zasigurno predstavlja dobar posao za US Steel ali činjenica da nije bilo ni tendera niti aukcijske prodaje, da su detalji ugovora "državna tajna" a da je glavni pregovarač bio gospodin Nemanja Kolesar bacaju određene sumnje i predstavljaju plodno tle za špekulacije raznih vrsta.
Drugi problem koji doliva još ulja na vatru, jeste i tužba Austrijskog konzorcijuma banaka nadležnom sudu,koje potražuju nekoliko STOTINA miliona USD.
Sve ove nepoznanice čine radnike Sartida ili USS Serbia nepoverljim prema poslodavcu i zabrinutim za svoju budućnost.

Citam komentare juce i danas.Sramotno. Isto kao sto je sramotan onaj tekst objavljen u `Vremenu`. Na recima koje upotrebljavate pozavidela bi vam Marija Antoneta.Opet price o `ruznim, prljavim , lenjim i zlim` radnicima, ko da je Endrju Karnegi ustao iz groba.

Iako mrzim generalizacije, mogu da stavim glavu na panj da dve vrste ljudi objavljuje onakve moronske komentare. Jedni su verovatno radnici ministarstva za privatizaciju koji izvrsavaju svoj radni zadatak, a drugi su deca bivsih Titana samoupravnog socijalizma, avangarde radnicke klase, pesnice svetskog komunizma, koje su tate i mame poslale na mrski imperijalisticki zapad.Takvih sam se ovde navidjao i previse.Pa jedna od tih vam je bila ministar za sve i svasta, sad vam je guverner. One Miloseviceve necu ni da spominjem. Tuzno je da radnici u Austriji imaju bolje misljenje o sunardnicima nego vi.

Nesto sa ovim ciframa opasno nije u redu. Cela firma je kupljena za 20-25 miliona dolara i bez obaveze vracanja dugova. Sada ispada da bi za mesec dana strajka gubici bili otprilike toliki. Neko je pri ovoj prodaji opasno omastio brk.

Radnici su ovde malo pobrkali loncice. na njihovu zalost ovo nije vise Sartid niti im je direktor vise Matkovic. Mozemo diskutovati o nacinu prodaje Sartida, ali nema vise (srpskog) komentara tipa: "On nista ne radi..."! To je sada privatna firma i taj neki Tomas Keli ne polaze racune svakom radniku ponaosob na nekom sastanku radnickog saveta, vec nekim akcionarima koje opet nazalost nezanima sudbina smederevaca vec nacin kako da najlakse dodju do profita. Nisu ni dosli u Sartid zato sto je to bila profitabilna firma sa nekim renomeom, vec zato sto radnike mogu da placaju manje nego u SAD, pa je i profit veci.
Mislim naravno da privatizacija nije najbolje odradjena (citaj:previse afera mucki i skandala) , ali isto tako i Srbi su poverovali da ce preko noci svi imati standard kao na zapadu, zaboravljajuci da uz to ide i naporan rad privatni gazda itd.. Privatizacija mora prvo da se odigra nasim glavama i da ljudi shvate da je samoupravljanje davna proslost. Niko nas nije terao u Evropu, ali ako zelimo tamo moramo prihvatiti i dobre i lose strane.

Aman, ume li neko da objasni kako to "propala" firma koju, eto, morali smo da prodamo kao takvu, ostvaruje dnevni prihod od gotovo milion dolara????

Ovo je dokaz da nas narod nije spreman za kapitalizam. Srbi su nikakvi radnici. Pre par godina doveo sam svog biznis partnera (Amerikanca) u Srbiju da pokusamo da otvorimo kompaniju za preradu voca i povrca. Proveli samo skoro dva meseca u Srbiji ganjajuci papire, dozvole, zemljiste, klijente, itd. Gde god smo otisli gledali smo svet kako pijucka kafe, prica, pusi, zabusava ali slabo smo videli kaga da puno radi. Valja u nasem narodu vazi ona "ne mogu mene malo platit', koliko ja mogu malo radit'".

Bilo kako bilo ovo ce da se lose odrazi na buducu privatizaciju u Srbiji. Radnici imaju puno prava. Vise nego u bilo kojoj razvijenoj drzavi. A svi znate gde se bolje zivi. Mozda radnici trebaju da se odreknu nekih prava a za uzvrat da trze bolji standard. Koja ce kompanija da kupi fabriku u Srbiji pa da se boji da ce gubiti $800.000 dnevno zbog strajkova. Malo koja braco.

Postoji mnogo pitanja i nedoumica u vezi strajka radnika Sartida ali i statusa ovog preduzeća.
Prvo pitanje koje se nameće je privatizacija Smederevskog giganta. 23 miliona USD i ne preuzimanje obaveze servisiranja dugova-što je zvaničan stav USS-a; zasigurno predstavlja dobar posao za US Steel ali činjenica da nije bilo ni tendera niti aukcijske prodaje, da su detalji ugovora "državna tajna" a da je glavni pregovarač bio gospodin Nemanja Kolesar bacaju određene sumnje i predstavljaju plodno tle za špekulacije raznih vrsta.
Drugi problem koji doliva još ulja na vatru, jeste i tužba Austrijskog konzorcijuma banaka nadležnom sudu,koje potražuju nekoliko STOTINA miliona USD.
Sve ove nepoznanice čine radnike Sartida ili USS Serbia nepoverljim prema poslodavcu i zabrinutim za svoju budućnost.

Citam komentare juce i danas.Sramotno. Isto kao sto je sramotan onaj tekst objavljen u `Vremenu`. Na recima koje upotrebljavate pozavidela bi vam Marija Antoneta.Opet price o `ruznim, prljavim , lenjim i zlim` radnicima, ko da je Endrju Karnegi ustao iz groba.

Iako mrzim generalizacije, mogu da stavim glavu na panj da dve vrste ljudi objavljuje onakve moronske komentare. Jedni su verovatno radnici ministarstva za privatizaciju koji izvrsavaju svoj radni zadatak, a drugi su deca bivsih Titana samoupravnog socijalizma, avangarde radnicke klase, pesnice svetskog komunizma, koje su tate i mame poslale na mrski imperijalisticki zapad.Takvih sam se ovde navidjao i previse.Pa jedna od tih vam je bila ministar za sve i svasta, sad vam je guverner. One Miloseviceve necu ni da spominjem. Tuzno je da radnici u Austriji imaju bolje misljenje o sunardnicima nego vi.