"Igraj,igraj,igraj" je jedina njegova knjiga koja mi se dopada. 1Q84 je dobro pocela, drugi deo je losiji a treca knjiga je potpuno uzgubila nit, ritam, atmosferu i obesmislila dobru ideju. Kao da je zurio da zavrsi,pa je umesto velikog dela nastao veliki promasaj. Po meni je Murakami precenjen.
Ako volite Murakamija onda probajte i Šinići Hošija i njegovu prvu knjigu priča objavljenu kod nas, sada pred sajam, Divno nebesko telo. Sjajne parabole, sjajni kratki zapleti i univerzalnost kao neminovnost pripovedanja. Kažu da je on u Japanu voljeniji od Murakamija, pri tom, iz ove moje perspektive običnog čitaoca, smatram da su obojica na istome po značaju za japansku književnost.
Murakami je majstor kratkih prica, a vidim po komentarima da ljudi nisu citali neke od njegovih, po meni najboljih knjiga - "Blind Willow, Sleeping Woman", "Wild Sheep Chase", "The Elephant Vanishes", itd. Takodje i fenomenalni roman koji, cini mi se, nikad nije preveden na srpski jezik "Kafka on the shore".. Pa kome nije mrsko neka cita na engleskom, nece zazaliti ;)
Murakamijev stil je tako pitak i nenametljiv, opisi lagani s neverovatim zapazanjima.. nesmetano i prirodno uvodi citaoce u nove dimenzije, posle kojih se percepcija zauvek malo promeni :)
Izdvojila bih ''Kraj sveta i okorela zemlja cuda'', ''Igraj, igraj, igraj'' i ''Kad padne mrak''
''Norveska suma'' mi je, ipak, mozda malo precenjena, a ''iq84'' predugacka
Ovaj gospodin je uticao na moj način razmišljanja, razumevanje života, ljudi, sebe same...i mislim da svaka mlada osoba treba da pročita bar Norvešku šumu. Naravno, uticaće i na vaš muzički ukus.
(aomame, 02. novembar 2016 09:55)
A meni Koreni od Cosica i Tvrdjava od Selimovica. Posto odgovaraju skroz nasem srpskom duhu.
Puno toga se moze saznati o savremenom japanskom drustvu od ovog pisca jednostavnog i pitkog stila. Japan nisu samo velike korporacije, od kojih su mnoge na svom zalasku. Njegove teme su univerzalne i ticu se svih ljudi na planeti.
Ovaj gospodin je uticao na moj način razmišljanja, razumevanje života, ljudi, sebe same...i mislim da svaka mlada osoba treba da pročita bar Norvešku šumu. Naravno, uticaće i na vaš muzički ukus.
Ovaj gospodin je uticao na moj način razmišljanja, razumevanje života, ljudi, sebe same...i mislim da svaka mlada osoba treba da pročita bar Norvešku šumu. Naravno, uticaće i na vaš muzički ukus.
Puno toga se moze saznati o savremenom japanskom drustvu od ovog pisca jednostavnog i pitkog stila. Japan nisu samo velike korporacije, od kojih su mnoge na svom zalasku. Njegove teme su univerzalne i ticu se svih ljudi na planeti.
Ovaj gospodin je uticao na moj način razmišljanja, razumevanje života, ljudi, sebe same...i mislim da svaka mlada osoba treba da pročita bar Norvešku šumu. Naravno, uticaće i na vaš muzički ukus.
(aomame, 02. novembar 2016 09:55)
A meni Koreni od Cosica i Tvrdjava od Selimovica. Posto odgovaraju skroz nasem srpskom duhu.
Murakamijev stil je tako pitak i nenametljiv, opisi lagani s neverovatim zapazanjima.. nesmetano i prirodno uvodi citaoce u nove dimenzije, posle kojih se percepcija zauvek malo promeni :)
Izdvojila bih ''Kraj sveta i okorela zemlja cuda'', ''Igraj, igraj, igraj'' i ''Kad padne mrak''
''Norveska suma'' mi je, ipak, mozda malo precenjena, a ''iq84'' predugacka
Ako volite Murakamija onda probajte i Šinići Hošija i njegovu prvu knjigu priča objavljenu kod nas, sada pred sajam, Divno nebesko telo. Sjajne parabole, sjajni kratki zapleti i univerzalnost kao neminovnost pripovedanja. Kažu da je on u Japanu voljeniji od Murakamija, pri tom, iz ove moje perspektive običnog čitaoca, smatram da su obojica na istome po značaju za japansku književnost.
Murakami je majstor kratkih prica, a vidim po komentarima da ljudi nisu citali neke od njegovih, po meni najboljih knjiga - "Blind Willow, Sleeping Woman", "Wild Sheep Chase", "The Elephant Vanishes", itd. Takodje i fenomenalni roman koji, cini mi se, nikad nije preveden na srpski jezik "Kafka on the shore".. Pa kome nije mrsko neka cita na engleskom, nece zazaliti ;)
"Igraj,igraj,igraj" je jedina njegova knjiga koja mi se dopada. 1Q84 je dobro pocela, drugi deo je losiji a treca knjiga je potpuno uzgubila nit, ritam, atmosferu i obesmislila dobru ideju. Kao da je zurio da zavrsi,pa je umesto velikog dela nastao veliki promasaj. Po meni je Murakami precenjen.
Ovaj gospodin je uticao na moj način razmišljanja, razumevanje života, ljudi, sebe same...i mislim da svaka mlada osoba treba da pročita bar Norvešku šumu. Naravno, uticaće i na vaš muzički ukus.
(aomame, 02. novembar 2016 09:55)
A meni Koreni od Cosica i Tvrdjava od Selimovica. Posto odgovaraju skroz nasem srpskom duhu.
"Igraj,igraj,igraj" je jedina njegova knjiga koja mi se dopada. 1Q84 je dobro pocela, drugi deo je losiji a treca knjiga je potpuno uzgubila nit, ritam, atmosferu i obesmislila dobru ideju. Kao da je zurio da zavrsi,pa je umesto velikog dela nastao veliki promasaj. Po meni je Murakami precenjen.
Ovaj gospodin je uticao na moj način razmišljanja, razumevanje života, ljudi, sebe same...i mislim da svaka mlada osoba treba da pročita bar Norvešku šumu. Naravno, uticaće i na vaš muzički ukus.
Murakamijev stil je tako pitak i nenametljiv, opisi lagani s neverovatim zapazanjima.. nesmetano i prirodno uvodi citaoce u nove dimenzije, posle kojih se percepcija zauvek malo promeni :)
Izdvojila bih ''Kraj sveta i okorela zemlja cuda'', ''Igraj, igraj, igraj'' i ''Kad padne mrak''
''Norveska suma'' mi je, ipak, mozda malo precenjena, a ''iq84'' predugacka
Murakami je majstor kratkih prica, a vidim po komentarima da ljudi nisu citali neke od njegovih, po meni najboljih knjiga - "Blind Willow, Sleeping Woman", "Wild Sheep Chase", "The Elephant Vanishes", itd. Takodje i fenomenalni roman koji, cini mi se, nikad nije preveden na srpski jezik "Kafka on the shore".. Pa kome nije mrsko neka cita na engleskom, nece zazaliti ;)
Puno toga se moze saznati o savremenom japanskom drustvu od ovog pisca jednostavnog i pitkog stila. Japan nisu samo velike korporacije, od kojih su mnoge na svom zalasku. Njegove teme su univerzalne i ticu se svih ljudi na planeti.
Ako volite Murakamija onda probajte i Šinići Hošija i njegovu prvu knjigu priča objavljenu kod nas, sada pred sajam, Divno nebesko telo. Sjajne parabole, sjajni kratki zapleti i univerzalnost kao neminovnost pripovedanja. Kažu da je on u Japanu voljeniji od Murakamija, pri tom, iz ove moje perspektive običnog čitaoca, smatram da su obojica na istome po značaju za japansku književnost.
IMAGE SOURCE
22 Komentari
Sortiraj po: