Peres: Prirodne simpatije Izraela za SCG

"Prirodne simpatije za Srbiju" Izrael je 1990. izrazio kroz podrsku albanskoj "borbi za oslobodjenje" i svecanim docekom, na aerodromu u Tel Avivu, grupe od 101 Albanca od strane tadasnjeg izraelskog Premijera Benjamina Natanjahua (doduse ostalo je bilo 36 dana do njihovih parlamentarnih izbora). Treba, isto tako, imati u vidu ko su bili glavni akteri u americkoj administraciji, za vreme bombardovanja Srbije - ko je bio sekretar i sl. Od Izreala sigurno ima sta da se nauci, ali treba shvatiti njihov uticaj na americku i svetsku politiku.

Iskreno se nadam da necemo zaista od Izraela da ucimo kako da tragamo za trajnim mirom na Balkanu, jer onda mira na ovim prostorima nikada nece biti. 'Napori' Izraelaca (i Palestinaca) za postizanje mira su sve samo ne konstruktivni. Naravno, nadam se da to sto je rekao Tadic nije zaista mislio, vec je to samo uobicajena diplomatska razmena hvalospeva za medije.

Pa mozda se njihova "strplivost" i "miroljubivost" ogleda u ovome: Pocetkom dvadesetih, kad su Britanci poceli da kontrolisu podrucje Palestine na podrucju danasnjeg Izraela (bez Gaze i Zap.Obale) zivelo je 800 000 Arapa (Palestinaca) i 50 000 Jevreja. Danas su Arapi manjina (15%) uglavnom bez ikakvih politickih prava. A kad se i pojavi bilo kakva sansa za mir (oslo '93.), Izraelci jednostavno izvrse atentat (ubistvo Rabina), nastave politiku naseljavanja Zapadne Obale (0d Osla broj Jevrejskih naseljenika je porastao sa 200 000 na 400 000, za manje od 10 god.) i uz ogromnu propagandnu masineriju (u Americi) nastave da se predstavljaju kao zrtve nove intifade. Ja naravno ne predlazem konfrontaciju sa Izraelom, ali kad vec "delimo komplimente" to treba da se radi sa merom i uz puno poznavanje postojece problematike.

"Prirodne simpatije za Srbiju" Izrael je 1990. izrazio kroz podrsku albanskoj "borbi za oslobodjenje" i svecanim docekom, na aerodromu u Tel Avivu, grupe od 101 Albanca od strane tadasnjeg izraelskog Premijera Benjamina Natanjahua (doduse ostalo je bilo 36 dana do njihovih parlamentarnih izbora). Treba, isto tako, imati u vidu ko su bili glavni akteri u americkoj administraciji, za vreme bombardovanja Srbije - ko je bio sekretar i sl. Od Izreala sigurno ima sta da se nauci, ali treba shvatiti njihov uticaj na americku i svetsku politiku.

Iskreno se nadam da necemo zaista od Izraela da ucimo kako da tragamo za trajnim mirom na Balkanu, jer onda mira na ovim prostorima nikada nece biti. 'Napori' Izraelaca (i Palestinaca) za postizanje mira su sve samo ne konstruktivni. Naravno, nadam se da to sto je rekao Tadic nije zaista mislio, vec je to samo uobicajena diplomatska razmena hvalospeva za medije.

Pa mozda se njihova "strplivost" i "miroljubivost" ogleda u ovome: Pocetkom dvadesetih, kad su Britanci poceli da kontrolisu podrucje Palestine na podrucju danasnjeg Izraela (bez Gaze i Zap.Obale) zivelo je 800 000 Arapa (Palestinaca) i 50 000 Jevreja. Danas su Arapi manjina (15%) uglavnom bez ikakvih politickih prava. A kad se i pojavi bilo kakva sansa za mir (oslo '93.), Izraelci jednostavno izvrse atentat (ubistvo Rabina), nastave politiku naseljavanja Zapadne Obale (0d Osla broj Jevrejskih naseljenika je porastao sa 200 000 na 400 000, za manje od 10 god.) i uz ogromnu propagandnu masineriju (u Americi) nastave da se predstavljaju kao zrtve nove intifade. Ja naravno ne predlazem konfrontaciju sa Izraelom, ali kad vec "delimo komplimente" to treba da se radi sa merom i uz puno poznavanje postojece problematike.