Krug života: Moj deda i ja

Divan je svaki tekst koji napises. I ja sam plakala, setila sam se svog dede. :(

Bravo Sasa, ja se mog dede ne secam, umro je malo pre mog rodjenja, otac kada sam imao 10 godina, iste godine i baka.Ostao sam u kuci sa majkom i dve sestre koje neizmerno volim.Milion puta mi je nedostajala muska ruka u porodici, ali takav je zivot, ponekad veoma tezak...

Odličan tekst. I ti si zatvorio krug žaljenja i izašo bogatiji. Ovo je pravi način da se iz zaljenja izađe veći. Drzim palceve da citamo Sašine tekstove iz Rija.

Браво за текст!!!

Čuvajte one koje volite, a ja bih dodao i setite se povremeno da vreme curi, da su na kraju ljudi koje volimo jedino što imamo na ovom svetu. Kad se toga setite, zagrlite ih. Nije važan parking, stres zbog posla.. Usporite život.

Najveće blago za čoveka koji ode sa ovog sveta je da ga se ljudi sećaju i nakon toga i pričaju o njemu. Zato ću ja mojoj deci pričati o mojim roditeljima i precima o kojima su meni moji roditelji pričali. Pamtite svoju bližu i dalju porodicu i setite se da bez njih ni vi ne biste bili to što jeste. Budite im zahvalni tako što ćete pisati ovakve divne stvari, i pričati ljudima i posebno svojoj deci kakve ste roditelje i bake i deke imali.

Sve najbolje, dragi Ozmo. Nadam se da će tvoja deca imati iskustva koja si ti imao sa svojim dedom, i da ćeš u devedesetoj pokušati da uradiš zgib sa osmehom na licu dok te unuk bude posmatrao. Ne daj da se zaboravi, živ i zdrav bio, hvala na lepim tekstovima.

Kakav divan, topao, nezan i dirljiv tekst. Da nam je vise ovakvih...Da poduce neku novu decu pravim vrednostima.
Ja sam svoje bake i deke obozavala, i jako sam tesko podnela kada su nas napustili. Pogotovo sto sam ja otisla na drugi kontinent, i nisam imala priliku da njihove poslednje godine provedem sa njima.
Dusa me boli zbog toga, i zato sam jos vise zahvalna jer sam ih imala.

moj voljeni deda je umro pre 2 dana i ovaj teskt me je pogodio pravo u srce. na kraju uvek ostane nesto nedoreceno u mojim secanjima i mislima o njemu, tracak nade da mi je deda tu kraj mene, tracak nade da zapravo nije kraj.

pocivaj u miru, moj usnuli viteže.

Divan,dirljiv,pomalo tužan tekst.Najbolje ga shvataju oni koji su imali tu sreću,privilegiju,da ih odgajaju dede i babe,dajući im beskrajnu ljubav,slobodu i još puno toga.To su najdraže osobe mnogima,i tek kada ih izgubite shvatite njihov ogroman značaj u vašem zivotu.

Retko lepa prica.Svaka cast Momcino.

Moj deda ore nebeske njive. Iako kao klinac možda i nisam tako shvatao, naučio me je puno tog u životu...

Hvala mu na svemu.

Hvala Saša, vratio si me u srećno i bezbrižno detinjstvo.

Toliko iskrene emocije,a na najbolji moguci nacin iskazane...deda bi bio ponosan (kao sto je i inace sigurno bio)

Huh, Saša, rasplakao si me !!!
Svaka čast na svakoj reči, svakoj misli i pasusu!
Čitajući tvoj "Krug života" kao da sam "gledao" deo svog... a tvoje pisanje i članci postaju nestvarno dobri za ovo doba i naše prilike!

Au kakav tekst. Mene i moju sestru je nas deka odgajio(razvedeni roditelji). Vecno sam mu zahvalan. I kad se kunem,kunem se u njega. Njega odavno nema a ja mator i dalje setam ali bez njega.
Ne mogu vise da pisem rasplaka se.

Odrastao sam sa tri zene u kuci (majkom, sestrom i bakom), oca sam imao samo na papiru, nakon razvoda od majke, kada sam imao samo godinu dana. Sve sto sam naucio, svo postenje, cestitost, dobrotu, dovitljivost i mudrost naucio sam od dede koji je preminuo kada sam imao deset godina. Sada imam 24 i dan danas kada nesto hocu da uradim a ne znam kako, zapitam se: Kako li bi to moj deda uradio? Kada nas je napustio i prerano otisao na onaj svet, u tom momentu nije postojala osoba koju sam vise voleo. I ni jednog trenutka mi nije zafalila muska rec u kuci, jer sam svakog puta pomisljao sta bi uradio on? Dragi ljudi ce vecno ziveti u nasim srcima, lepo je setiti ih se, razmisljati i uciti po njihovim zivotima je pravi dokaz velicine tih ljudi koji su nekada ziveli medju nama. Hvala Ozmo. :)

E , morao sam i sve komentare da pročitam. Toliko su i oni dirljivi. I oni su mi pustili suzu iz drugog oka. Dedu i babu po majci nisam imao sreću da "imam". Stradali u ratu II Svetskom. Očevog oca sam voleo više od svega na svetu i od svih njegovih sinova zajedno, mada su me svi oni podjednako voleli. Bio sam u pubertetu kada je umro, a plakao sam noćima jer danju nisam smeo. Dedu mi tada zamenio otac. Bio je razuman i blag. Tada sam njega zavoleo najviše na svetu. Bio mi je tu uvek kada mi je trebao. Sada i njega nema više. Sada sam ja deda. Imam najvoljenijeg unuka na svetu.

Cuvajte one koje volite...

Uh prijatelju, kako si me rasplakao. Kako sam stariji, postajem sve svesniji godina mojih roditelja. Deke nazalost vece neko vreme nisu tu. Trudim se da provodim sa njima sto je vise vremena moguce. Ne smetaju mi vise iste price ponovljene mnogo puta, imam mnogo vise strpljenja i pokazujem im koliko ih volim. Vrednost porodice shvatite kada ste daleko od njih ili kada ih, na zalost, vise ne bude. Cim se probudim, zovem moju baku Bosu da joj kazem koliko je volim i koliko mi nedostaje.

Ti si imao srece. Ja svoje dede nisam upamtio a stigoh u doba da cekam unuke. Lepe uspomene. Ne stidite se da prosetate sa svojim dedom. Vama ce znaciti mnogo a njemu jos vise.

naravno i ja placem... ja nisam bila te srece da se druzim puno sa bakama i dedom, samo ono malo vremana tokom raspusta, ziveli su daleko... fale mi opet puno. mom sinu sam se trudila da omogucim sto vise vremena da provede uz svoje bake i deda. pa ko voli vise i neznije od njih. deca sada vise vremena nazalost provode uz internet i lose programe i igrice. roditelji zure, rade i trude se da sve postignu... deco druzite se sto vise sa bakama i dedama - puno ljubavi, strpljenja i paznje dobicete od njih. uzivajte :)

Jao,rasplaka me. Ja sam zivela sa dedom neko vreme,a i kad nisam stalno sam "visila" kod njega.
Imao je svojih bubica,ali ljubav koju je meni pruzao je bila jedinstvena. Od malih nogu me je odgajao prakticno,sve mi je obezbedjivao, kupao,pricao price pred spavanje.
Mislim da sam do skole spavala s njim u krevetu ( legali u isto vreme :-))
Sa svojih 20 i kusur, morala sam.da objasnjavam da imam potkosulju i da sam sad velika i da.znam da l mi je hladno....
Ali isto tako je razumeo da je ok da mi mladi dodjemo kuci zorom....
Umro je kad je meni bilo 28, i jako mi je zao sto nije doziveo da upozna moju cerku....

Predivan,dirljiv tekst,čuvajte Vaše dragocene uspomene

"Ovo nije tužna priča..." i u stvari tako je... :-)

Ово је најлепши текст који сам икада прочитао на Б92!

Натерао си ме на сузе. Хвала Богу, и даље имам прилику да се дружим са мојим суперхеројем из детињства.

Идентична прича, апсолутно сваки дан као клинац сам био његов привезак. Нисам ишао у вртић због тога. Није могао ни до продавнице по хлеб од мене. Сада сам ја порастао, он није баш за фудбал, али и даље постоји то нешто.

Жив био и да твоји унуци тако пишу о теби, а ти да нам пишеш из Рија!

Želimo više ovakvih tekstova! O ljubavi, porodici, detinjstvu...Ja sam svog dedu izgubila u trećoj godini. I čudo je da se sećam mnogih stvari, toliko sam ga volela. Nikada nisam prebolela taj gubitak...

Moje jedino dete me nije volelo, pa i unučadi nisam imao prava da sanjam.
U maglovitoj ulici pustoj neke zimske noći kraj mene se stvori žensko crno dete, stojimo glupo, meno, iznenađeno, gleda me kao da smo se oduvek znali i među nama se nova porodica rodi. Kao da smo se tražili hiljadama godina...

To dete sam usvojio i sada imam unučad tamnije boje kože.
(I to žensko dete i unučad su svetle svetinje "comme le chocolat au lait".)

Svaki put kada čitam tekst od Saše Ozma, sve sam bliži odluci da upišem novinaratvo ( inače idem u 2. razred gimnazije), hvala Saša što mi olakšavaš i ulepšavaš život.

Stvarno prelep tekst. Slicnu pricu imam sa dedom moje supruge. Posto smo obojica pecarosi, jedva je cekao nedelju, dan kada sam jedino bio slobodan, ali zimske pauze su mu sve teze padale. Jedna mu je dosla glave, jer je umro u februaru i nije mogao docekati prolecnu sezonu. Verujem da bi dolaskom proleca bar malo zivnuo. Ipak, moguce je da sam tom dobrocudnom starcu bar malo produzio zivot, jer smo se medjusobno stvarno odnosili kao pravi deda i unuk. P.S. Moj deda je dosta pre umro, ali smo imali potpuno drugaciji, rekao bih ozbiljniji odnos (puno sam naucio od njega).

Rasplakao si me...na kraju nisam uspela da čitam od suza. Setila sam se moje bake, koja je nedavno preminula...tako smo ona i ja šetale, sećam se kao da je juče bilo, svega, vratio mi se isti osećaj... Hvala ti, Divni, Predivni Saša.

uh ... kakav tekst... vozim se tramvajem... na liniji 9 , .. i dok sam citao ovo ... onako...tesko mi je u grudima... u pravu je ... cuvajte svoje bliznje.... fantastican tekst ...

Мени је један деда умро 1996 а други одмах за њим 1997. Много сам их волео, по једном сам дао име првом сину.

Какав би.био.живот без Деде.Често ми недостаје мој Велики Човек

Rasplaka me.

Pratim redovno tvoje clanke i uzivam u njima.Nekako sam osecao da si nas.
Posle ovog teksta jos te vise cenim.
Ziv bio.

PREDIVNA PRICA.

hhhuh...

Au, matori.... sta mi uradi.... Sad si nam duzan - da nas i nasmejes!! Ziveo!

Hvala Vam za ovu pricu!

Deda... Uvek se rastužim što ga nema više i što nije poživeo da upozna mog sina.

svaka cast za sve sportske clanke, ali ovaj je ipak kategorija iznad.. klasa za sebe.. hvala na inspirativnom odlomku tvojih najdubljih osecanja..

Dirnuo si me, potpuno razumem tvoju zelju da napises nesto na ovu temu. Svaka ti
cast!!!

Divan tekst...

Oh, pa ja sam . . .zatečena. Mislila sam da samo meni nedostaje moj Dimitrije, moj dragi deda. Ponos, podrška, najtopliji
zagrljaj i momenat kada na njegove staračke grudi naslonim glavu - i slušam otkucaje tog velikog srca.
Hvala na tekstu , još više na ovim komentarima. Budimo zahvalni na tome da smo imali priliku da budemo voljeni od strane tih divnih bića, jer -šta je detinjstvo bez deke i bake ? :(

Saša Ozmo, takvim sam te i video...!

Mir i spokoj duši Tvoga dede.
"...Imao se rašta i roditi."!

Rasplakao si me....

Od ovog moze da se rikne!

Svaka cast. Imam klinca 4 god i gledam cesto kako on i njegov deda (moj tata) uzivaju. Deda 71 ali kao decak, podmladjen igra se fudbal, frizbi, igre uloga policajca i lopova. Da odmoris oci i dusu kad ih gledas. Cesto pomislim da je takav odnos poseban i da su to prave vrednosti zivota. To su uspomene koje zelim da obojica nose sa sobom.

Neverovatno koliko sam se pronašao u ovoj tvojoj priči, a koju si na jedan neverovatan, prelep, dirljiv način preneo svima nama. Hvala ti!

I ja sam mog deku skoro izgubila,i eto nema ga vise da mi pozeli laku noc i zagrli me svako vece pred spavanje...najveca je ljubav baka i deka....

Иди, бре, Озмо... :')

Da se pridruzim mnogobrojnima kojima si ovom pricom izmamio suze. Ocit je tvoj blagosloveni talenat - da recju pokrenes plemenite emocije u ljudima, koji, potom, imaju potrebu da ih podele sa drugima. Ima jos nade za nas. Nisam imao dedu.

ja nikada nisam imao dedu •?•

zato se trudim da mojoj deci budem i brat i otac i deda ....

Divan tekst,hvala vam:)

Ovo je najlepsi tekst koji sam u poslednje vreme procitala.Tako istinit i divan!

Svaka cast za tekst,i ja sam sa dedom planirao da odemo 2. aprila,kada mi pocne odmor da mu popravim tv kod majstora,i da dok cekamo popravku odemo u njegovu omiljenu kafanu na kafu i na rucak(deda da casti),ali nazalost,u tu setnju,nikada nismo posli...

SVAKA CAST SALE!!!!

Porodica.

Rasplakala sam se. I ja mog deku volim najvise na svetu i niegova sam vecna princeza! Bravo za tekst Sasa, tvoj deka je sigurno ponosan u raju !

odrastao sam kod bake i njenog drugog muža. deda stojan, a nije mi nista. sećam se, isli smo u varoš on ficok, a ja pepsi...
prošlo je više od 40 godina od tada...

Uh bre Saša...pržiš mnogo. Hvala za ovakav tekst i sve najbolje. Čekam tvoje članke.
p.s. ko na ovakav tekst moze da "udari" minus ?!?!?!? to je izgleda nas glavni problem!

Krasno.

blok i šetnja pored Save, kome se jednom uvuče pod kožu teško odlazi iz bloka..

Rasplaka me covece...ja sam kod babe i dede bio od 2,5 meseca i sve uspomene koje me vezu za njih, a ima ih bezbroj, su lepe da lepse ne mogu biti. Divna ti je ova prica.

Bravo Saša! Ti si čovek, sa "srcem", k'o kuća!

Moja baba - žena stena, moj treći roditelj. Takvih više nema (ako ima, ja ih ne poznajem). Hvala za tekst.

Drugi put čitam članak i komentare i drugi put puštam suzu. Deda i baba više nemam, sada su moji starci postali deda i baka i često razmišljam sta cu kada ih više ne bude... i svaki put mi se grlo stegne. Znam, treba gledati naprijed, ali svejedno je teško.
poruka na kraju članka pogadja srž. Uvijek treba naći bar malo vremena za osobe koje volimo i do kojih nam je stalo. Ne treba se svadjati sa njima i uzimati ih zdravo za gotovo, jer će nam poslije zbog toga biti još teže.
Saša, najiskrenije saučešće za tvog dedu, vidim da je bio veliki čovjek. Hvala ti što si podijelio ovu priču sa nama.

Tako toplo i dirljivo ! Bravo Saša !

Bila sam ubedjena da je moj deda bio jedinstven, na svetu. I sada sam, a imam 57, dedu nemam vec 51 godinu. Ono sto osecam za njega zivo je i mlado kao dok me je svakodnevno vodio u park.

Hvala ti Saša za ovaj tekst. Kako je to lepo rečeno - čuvajte one koje volite ! Da li to uvek radimo, a trebali bi smo.
Jedino što ne razumem ovih nekoliko minusa na ovaj divan izliv sećanja na nekog tako dragog u životu čoveka.

Imam i ja dedu, mog zastitnika i heroja. Odan svojoj deci i unucima, bdi nad nama kao kvocka i dan danas. Bas mu juce ljubim ruke, svaku onu njegovu venicu. Moj oslonac. A patim sto ne mogu da im se posvetim( babi i dedi) koliko bih htela, opterecena poslom, svojom decom, obavezama jer zasluzio je mnogo vise od svih nas. Vidim ga ponekad da place.....sahranio je svog unuka(koji je jos ucek bio dete) pre 3 meseca.....nepravda da takav covek to dozivi......

predivno

Život. Taj lepi život u kome brinemo o svojim bližnjima.

Predivan tekst. O'ma sam se setio mog Jocana...i danas kada setam onako besciljno, stavim obe ruke iza ledja, da li genetski ili samo navika kopi-past i moj deda je znao tako...

I jedan i drugi deda su mi umrli do moje 4 godine,bas mladi,ja znam samo za moje dve predivne babe koje sam voleo do neba!

Svaka čast za tekst. Viđala sam vas svaki dan u tim šetnjama, ja živim u obućarevoj zgradi :) Divan čovek je bio deda..

Svaka cast, Sasa!

Imao sam čast i veliko zadovoljstvo Sale da ti poznajem dedu. Veliki čovek i vanserijska pojava. Ogromnog životnog iskustva, neizmernog poštenja i nepresušnog osmeha uz neiscrpno razumevanje za sve ljude. Njegov optimizam i konstantna veselost su bili stalni izvor motivacije za sve ljude oko njega! Hvala mu za sve!

Najbolja i najiskrenija prica koja dotice

moj deda vec dugo ore nebeske njive, a baka jos cuva sve stvari i sliku naseg sveca... neki novi klinci

Nista lepse ne procitah za poslednjih 25 godina.

Hvala Sasa!

Диван текст :)

Divna priča, i naš deda je bio na Sutjesci! Dede su nešto posebno!

Predivna priča. I tako bi trebalo da bude sa svim unucima i unukama. Bake i deke obožavaju svoju unučad i divno je kada im se ta ljubav uzvrati i u kasnijim godinama kad im to bezkrajno puno znači.

Svaka cast ! Hvala ti !!!

Svaka cast, i bravo za DEDA a ne 'deka'
Voleo bih da budem i ja skroman kao moj deda :)

Imao sam prilku,cast i zadovoljstvo da upoznam aktere ovog texta.
Gotovo 20 godina je proslo i secam se dedinih prica,saveta,ljubaznosti i srdacnosti.Secam se sa koliko ljubavi je pricao o svojim unukama i unucima.Veliki covek velikog srca.
Secam se autora koji je tada bio dete,koje opsesivno prati i voli sport,svoju porodicu i svog dedu.
Sasa,divan gest!Divan text.Divno i veliko HVALA sto si ga podelio sa svima.
Ime tvog dede sa ponosom nosi jedan od unuka,a svi koji su ga znali nosice divne uspomene i secanje na njega

Moji dida i ja..

http://youtu.be/eD6wryJfUNY

Sjajan tekst! Bravo!

Uh ,divan tekst. Zavidim svim ljudima koji imaju tako divne uspomene sa babama i dedama. Ali nemaju ih svi, cak se usudjujem reci nemaju ih vecina. Da bi odnos dete - baba ili deda bio dobar nije dovoljna samo ljubav. U danasnje stresno vreme je to sve evidentnije. Moji roditelji nisu losi ljudi ali uvek su bili veoma zatucani, primitivnih razmisljanja.Znam da me vole ali su vise puta bili u situaciji da mi upropaste zivot svojim glupostima. A volim ih i tesko mi je zbog svega toga. Dovoljno je da kazem da su mog brata psihicki unistili svojim nenormalnim nacinom razmiljsnja , petljanja u sve i svasta- oboleo od psihoze. Sad ja imam dete, i iako zena i ja ne zivimo sa mojim roditeljima , ali ne zelim da mom detetu uskratim babu i dedu. Jos i moji stalno kukaju za unukom, kako zele da ga vidjaju cesce i itd. A onda ga odvedem kod njih i vidim da oni prosto ne znaju da se ponasaju u odnosu sa detetom. Jedan dan sam dete od 6 godina odveo kod njih i kad sam dosao po njega s posla slucajno cujem razgovor moje mame i sina. Umesto da se igra s njim, prica price, nesto zanimljivo ona mu svo vreme pricala o tome kako je bolesna, kakvi su lekari danas , kako su je svi zapostavili. To price za dete od 6 godina nisu. Upozorim je ja .Sledeci put opet odvedem dete i opet cujem mamine i tatine price mom sinu o komsijama, zlim rodjacima, ubijanju beba na selu itd. Prosto neverovatno! Mislim za nepoverovati sta oni pricaju detetu od 6 godina. Vidim I da je dete posetama kod njih zadobilo strrsove i da ne zeli da ide. I kako sad resiti problem? Moji prosto ne znaju sta su price za decu, kako sa decom, ne znaju da provode vreme sa detetom vec koriste dete da bi imali kome da se pozale, izogovaraju..Umesto da pricaju lepe stvari da detrrom, odvedu ga u park, sport . Ne znam vise kako! A nisam jedino sa tim problemom. Sve vise cujem od ljudi da ne znaju kako da se postave, jer su njihovi matorci ili nenormalni ili su oduvek bili cudni.

Велики губитак како за вас, тако и за нас који смо имали ту прилику да га познајемо и "мудрујемо"у улазу зграде.Моје искрено саучешће теби и твојој породици, недостајаће ми ти разговори..

Topla i iskrena priča. Trebalo bi je uvrstiti u školsko štivo.

Cest la vie, mon amie

@ dejan
Nazalost, tako je. Ti medjugeneracijski odnosi su postali sve komplikovaniji.U proslosti je sve bilo lakse jer su roditelji, deca i unuci bili slicnog nivoa obrazovanja, slicnih interesovanja, nacina zivota. Jos to nekako i ide kod danasnjih generacija baki i deki koji su visokoobrazovani ( tu ne mislim samo na nivo obrazovanja vec i na nacin razmisljanja) i koji znaju da zive i kada odu u penziju , koji solidno znaju da se postave i prema svojoj deci pa zatim i prema unucima. Kod onih neobrazovanijih i zatucanijih, staromodnih razmisljanja je mnogo komplikovana situacija. Niti znaju da pricaju sa decom niti sa unucima. Jos kad odu u penziju u nedostatku interesovanja( ne citaju, ne posecuju bioskop, pozoriste, ne idu u setnje, ne druze se) postaju jos gori. Ogovaraju, petljaju se u sve i svasta, svojim primitivnim nacinom razmisljanja samo prave probleme svojoj deci i unucima. Iako vole unucad nemaju nista da im pruže. Samo jadikuju, ogovaraju, niko im ne valja. I tu si sasvim pogodio da ne znaju da pričaju sa unucima. I ja se cesto sablaznim kad čujem neke starije sta pričaju sa unucima, ono slušam i ne mogu da verujem. A to je sve zbog neobrazovanja, zatucanosti i toga sto nemaju nikakva interesovanja i ne druze se i onda nemaju o čemu da pričaju sem o bolestima i rodjacima, komsijama, i to pričaju svima iako to druge ljude i decu ne zanima.. I onda odvedete dete kod njih i posle kad čujete od deteta sta su radili kod babe i dede poludite..

https://www.youtube.com/watch?v=z9qWzpCCf7Q

Najbolji deda je Her Zika!

Odavno nisam procitala tekst sa vise emocija.Sasa svaka cast na ovome.Citala sam polako i pazljivo i negde na pola iskrala se suza,kliznula niz obraz a za njom i druge.Moj odnos prema dedi bio je slican.Bila sam mnogo tuzna kada je otisao ali to je krug zivota.Jos jedan put hvala za ovo veliki Ozmo.

Evo Sutra idite u Veliko Selo i obavestite devojku mladu sa dugom kosom zuckastom kosom prava devojkaaa i sutrada dodje kod mene u kuću u Velikom Selu i sutra cu da se nagledam devojkeee!

volim devojke

i Sad da se prikaze reklama na televizoru pure active 3 in 1!!!

E devojka nek sedi još malo kući pa da se sprema i da čeka autobus 202 na stanici Veterinarska Stanica i da udje i da se vozi do stanice Vuka Vrčevića i 16 do Zelenog Venca i druga devojka! I kad se budem vraćao jedna devojka da se vozi do zadnje stanice Veliko Selo i tu da sidje i da bude ispred moje kuće u ulici Višnjička 17!

E sutra ima da čeka devojka sa 16. Godina autobus 202 kod Veterinarske Stanice na to stajalište *011*1419# i da udje i da se vozi i da sidje kod Omladinskog Stadiona i tramvaj do Dalmatinska i ima da bude uz mene i kad se budem vraćao ima da sidje na zadnju stanicu Veliko Selo i da udje u kuću i hoću da je vidim! Sad neka mi da život!

E Hvala Bogu danas sam zdrav i ičiću danas u školu naravno danas je ponedeljak! Danas je i moj drug Andrej odravio kao ja i on je bio bolestan i on će biti danas u školi! Sad idem na spavanje kasno je i devojka neka gleda sada u telefon i neka spava i da ustane oko 09:00 sati ujutru i da doručkuje i da bude za kompjuterom i da se sprema i oko 11:30 oko pola dvanaest da bude na stanici Veterinarska na to stajalište *011*1419# i da udje i da se vozi kao ja!

Volim devojke u busu 2022~

Najbolji deda je Her Zika!

Odličan tekst. I ti si zatvorio krug žaljenja i izašo bogatiji. Ovo je pravi način da se iz zaljenja izađe veći. Drzim palceve da citamo Sašine tekstove iz Rija.

Moje jedino dete me nije volelo, pa i unučadi nisam imao prava da sanjam.
U maglovitoj ulici pustoj neke zimske noći kraj mene se stvori žensko crno dete, stojimo glupo, meno, iznenađeno, gleda me kao da smo se oduvek znali i među nama se nova porodica rodi. Kao da smo se tražili hiljadama godina...

To dete sam usvojio i sada imam unučad tamnije boje kože.
(I to žensko dete i unučad su svetle svetinje "comme le chocolat au lait".)

Браво за текст!!!

Divan je svaki tekst koji napises. I ja sam plakala, setila sam se svog dede. :(

Иди, бре, Озмо... :')

Uh prijatelju, kako si me rasplakao. Kako sam stariji, postajem sve svesniji godina mojih roditelja. Deke nazalost vece neko vreme nisu tu. Trudim se da provodim sa njima sto je vise vremena moguce. Ne smetaju mi vise iste price ponovljene mnogo puta, imam mnogo vise strpljenja i pokazujem im koliko ih volim. Vrednost porodice shvatite kada ste daleko od njih ili kada ih, na zalost, vise ne bude. Cim se probudim, zovem moju baku Bosu da joj kazem koliko je volim i koliko mi nedostaje.

Saša Ozmo, takvim sam te i video...!

Mir i spokoj duši Tvoga dede.
"...Imao se rašta i roditi."!

Jao,rasplaka me. Ja sam zivela sa dedom neko vreme,a i kad nisam stalno sam "visila" kod njega.
Imao je svojih bubica,ali ljubav koju je meni pruzao je bila jedinstvena. Od malih nogu me je odgajao prakticno,sve mi je obezbedjivao, kupao,pricao price pred spavanje.
Mislim da sam do skole spavala s njim u krevetu ( legali u isto vreme :-))
Sa svojih 20 i kusur, morala sam.da objasnjavam da imam potkosulju i da sam sad velika i da.znam da l mi je hladno....
Ali isto tako je razumeo da je ok da mi mladi dodjemo kuci zorom....
Umro je kad je meni bilo 28, i jako mi je zao sto nije doziveo da upozna moju cerku....

hhhuh...

Divan,dirljiv,pomalo tužan tekst.Najbolje ga shvataju oni koji su imali tu sreću,privilegiju,da ih odgajaju dede i babe,dajući im beskrajnu ljubav,slobodu i još puno toga.To su najdraže osobe mnogima,i tek kada ih izgubite shvatite njihov ogroman značaj u vašem zivotu.

Retko lepa prica.Svaka cast Momcino.

Huh, Saša, rasplakao si me !!!
Svaka čast na svakoj reči, svakoj misli i pasusu!
Čitajući tvoj "Krug života" kao da sam "gledao" deo svog... a tvoje pisanje i članci postaju nestvarno dobri za ovo doba i naše prilike!

Čuvajte one koje volite, a ja bih dodao i setite se povremeno da vreme curi, da su na kraju ljudi koje volimo jedino što imamo na ovom svetu. Kad se toga setite, zagrlite ih. Nije važan parking, stres zbog posla.. Usporite život.

Najveće blago za čoveka koji ode sa ovog sveta je da ga se ljudi sećaju i nakon toga i pričaju o njemu. Zato ću ja mojoj deci pričati o mojim roditeljima i precima o kojima su meni moji roditelji pričali. Pamtite svoju bližu i dalju porodicu i setite se da bez njih ni vi ne biste bili to što jeste. Budite im zahvalni tako što ćete pisati ovakve divne stvari, i pričati ljudima i posebno svojoj deci kakve ste roditelje i bake i deke imali.

Sve najbolje, dragi Ozmo. Nadam se da će tvoja deca imati iskustva koja si ti imao sa svojim dedom, i da ćeš u devedesetoj pokušati da uradiš zgib sa osmehom na licu dok te unuk bude posmatrao. Ne daj da se zaboravi, živ i zdrav bio, hvala na lepim tekstovima.

Kakav divan, topao, nezan i dirljiv tekst. Da nam je vise ovakvih...Da poduce neku novu decu pravim vrednostima.
Ja sam svoje bake i deke obozavala, i jako sam tesko podnela kada su nas napustili. Pogotovo sto sam ja otisla na drugi kontinent, i nisam imala priliku da njihove poslednje godine provedem sa njima.
Dusa me boli zbog toga, i zato sam jos vise zahvalna jer sam ih imala.

Au kakav tekst. Mene i moju sestru je nas deka odgajio(razvedeni roditelji). Vecno sam mu zahvalan. I kad se kunem,kunem se u njega. Njega odavno nema a ja mator i dalje setam ali bez njega.
Ne mogu vise da pisem rasplaka se.

Rasplaka me.

Divan tekst,hvala vam:)

blok i šetnja pored Save, kome se jednom uvuče pod kožu teško odlazi iz bloka..

naravno i ja placem... ja nisam bila te srece da se druzim puno sa bakama i dedom, samo ono malo vremana tokom raspusta, ziveli su daleko... fale mi opet puno. mom sinu sam se trudila da omogucim sto vise vremena da provede uz svoje bake i deda. pa ko voli vise i neznije od njih. deca sada vise vremena nazalost provode uz internet i lose programe i igrice. roditelji zure, rade i trude se da sve postignu... deco druzite se sto vise sa bakama i dedama - puno ljubavi, strpljenja i paznje dobicete od njih. uzivajte :)

Moj deda ore nebeske njive. Iako kao klinac možda i nisam tako shvatao, naučio me je puno tog u životu...

Hvala mu na svemu.

Hvala Saša, vratio si me u srećno i bezbrižno detinjstvo.

Predivan,dirljiv tekst,čuvajte Vaše dragocene uspomene

Мени је један деда умро 1996 а други одмах за њим 1997. Много сам их волео, по једном сам дао име првом сину.

moj voljeni deda je umro pre 2 dana i ovaj teskt me je pogodio pravo u srce. na kraju uvek ostane nesto nedoreceno u mojim secanjima i mislima o njemu, tracak nade da mi je deda tu kraj mene, tracak nade da zapravo nije kraj.

pocivaj u miru, moj usnuli viteže.

Želimo više ovakvih tekstova! O ljubavi, porodici, detinjstvu...Ja sam svog dedu izgubila u trećoj godini. I čudo je da se sećam mnogih stvari, toliko sam ga volela. Nikada nisam prebolela taj gubitak...

Ti si imao srece. Ja svoje dede nisam upamtio a stigoh u doba da cekam unuke. Lepe uspomene. Ne stidite se da prosetate sa svojim dedom. Vama ce znaciti mnogo a njemu jos vise.

PREDIVNA PRICA.

Ово је најлепши текст који сам икада прочитао на Б92!

Натерао си ме на сузе. Хвала Богу, и даље имам прилику да се дружим са мојим суперхеројем из детињства.

Идентична прича, апсолутно сваки дан као клинац сам био његов привезак. Нисам ишао у вртић због тога. Није могао ни до продавнице по хлеб од мене. Сада сам ја порастао, он није баш за фудбал, али и даље постоји то нешто.

Жив био и да твоји унуци тако пишу о теби, а ти да нам пишеш из Рија!

uh ... kakav tekst... vozim se tramvajem... na liniji 9 , .. i dok sam citao ovo ... onako...tesko mi je u grudima... u pravu je ... cuvajte svoje bliznje.... fantastican tekst ...

Rasplakao si me....

Divan tekst...

Rasplakao si me...na kraju nisam uspela da čitam od suza. Setila sam se moje bake, koja je nedavno preminula...tako smo ona i ja šetale, sećam se kao da je juče bilo, svega, vratio mi se isti osećaj... Hvala ti, Divni, Predivni Saša.

I ja sam mog deku skoro izgubila,i eto nema ga vise da mi pozeli laku noc i zagrli me svako vece pred spavanje...najveca je ljubav baka i deka....

Krasno.

Volim devojke u busu 2022~

Toliko iskrene emocije,a na najbolji moguci nacin iskazane...deda bi bio ponosan (kao sto je i inace sigurno bio)

"Ovo nije tužna priča..." i u stvari tako je... :-)

Stvarno prelep tekst. Slicnu pricu imam sa dedom moje supruge. Posto smo obojica pecarosi, jedva je cekao nedelju, dan kada sam jedino bio slobodan, ali zimske pauze su mu sve teze padale. Jedna mu je dosla glave, jer je umro u februaru i nije mogao docekati prolecnu sezonu. Verujem da bi dolaskom proleca bar malo zivnuo. Ipak, moguce je da sam tom dobrocudnom starcu bar malo produzio zivot, jer smo se medjusobno stvarno odnosili kao pravi deda i unuk. P.S. Moj deda je dosta pre umro, ali smo imali potpuno drugaciji, rekao bih ozbiljniji odnos (puno sam naucio od njega).

Odrastao sam sa tri zene u kuci (majkom, sestrom i bakom), oca sam imao samo na papiru, nakon razvoda od majke, kada sam imao samo godinu dana. Sve sto sam naucio, svo postenje, cestitost, dobrotu, dovitljivost i mudrost naucio sam od dede koji je preminuo kada sam imao deset godina. Sada imam 24 i dan danas kada nesto hocu da uradim a ne znam kako, zapitam se: Kako li bi to moj deda uradio? Kada nas je napustio i prerano otisao na onaj svet, u tom momentu nije postojala osoba koju sam vise voleo. I ni jednog trenutka mi nije zafalila muska rec u kuci, jer sam svakog puta pomisljao sta bi uradio on? Dragi ljudi ce vecno ziveti u nasim srcima, lepo je setiti ih se, razmisljati i uciti po njihovim zivotima je pravi dokaz velicine tih ljudi koji su nekada ziveli medju nama. Hvala Ozmo. :)

Hvala Vam za ovu pricu!

Какав би.био.живот без Деде.Често ми недостаје мој Велики Човек

Oh, pa ja sam . . .zatečena. Mislila sam da samo meni nedostaje moj Dimitrije, moj dragi deda. Ponos, podrška, najtopliji
zagrljaj i momenat kada na njegove staračke grudi naslonim glavu - i slušam otkucaje tog velikog srca.
Hvala na tekstu , još više na ovim komentarima. Budimo zahvalni na tome da smo imali priliku da budemo voljeni od strane tih divnih bića, jer -šta je detinjstvo bez deke i bake ? :(

Neverovatno koliko sam se pronašao u ovoj tvojoj priči, a koju si na jedan neverovatan, prelep, dirljiv način preneo svima nama. Hvala ti!

http://youtu.be/eD6wryJfUNY

Au, matori.... sta mi uradi.... Sad si nam duzan - da nas i nasmejes!! Ziveo!

Ovo je najlepsi tekst koji sam u poslednje vreme procitala.Tako istinit i divan!

Rasplakala sam se. I ja mog deku volim najvise na svetu i niegova sam vecna princeza! Bravo za tekst Sasa, tvoj deka je sigurno ponosan u raju !

svaka cast za sve sportske clanke, ali ovaj je ipak kategorija iznad.. klasa za sebe.. hvala na inspirativnom odlomku tvojih najdubljih osecanja..

Od ovog moze da se rikne!

E , morao sam i sve komentare da pročitam. Toliko su i oni dirljivi. I oni su mi pustili suzu iz drugog oka. Dedu i babu po majci nisam imao sreću da "imam". Stradali u ratu II Svetskom. Očevog oca sam voleo više od svega na svetu i od svih njegovih sinova zajedno, mada su me svi oni podjednako voleli. Bio sam u pubertetu kada je umro, a plakao sam noćima jer danju nisam smeo. Dedu mi tada zamenio otac. Bio je razuman i blag. Tada sam njega zavoleo najviše na svetu. Bio mi je tu uvek kada mi je trebao. Sada i njega nema više. Sada sam ja deda. Imam najvoljenijeg unuka na svetu.

ja nikada nisam imao dedu •?•

zato se trudim da mojoj deci budem i brat i otac i deda ....

@ dejan
Nazalost, tako je. Ti medjugeneracijski odnosi su postali sve komplikovaniji.U proslosti je sve bilo lakse jer su roditelji, deca i unuci bili slicnog nivoa obrazovanja, slicnih interesovanja, nacina zivota. Jos to nekako i ide kod danasnjih generacija baki i deki koji su visokoobrazovani ( tu ne mislim samo na nivo obrazovanja vec i na nacin razmisljanja) i koji znaju da zive i kada odu u penziju , koji solidno znaju da se postave i prema svojoj deci pa zatim i prema unucima. Kod onih neobrazovanijih i zatucanijih, staromodnih razmisljanja je mnogo komplikovana situacija. Niti znaju da pricaju sa decom niti sa unucima. Jos kad odu u penziju u nedostatku interesovanja( ne citaju, ne posecuju bioskop, pozoriste, ne idu u setnje, ne druze se) postaju jos gori. Ogovaraju, petljaju se u sve i svasta, svojim primitivnim nacinom razmisljanja samo prave probleme svojoj deci i unucima. Iako vole unucad nemaju nista da im pruže. Samo jadikuju, ogovaraju, niko im ne valja. I tu si sasvim pogodio da ne znaju da pričaju sa unucima. I ja se cesto sablaznim kad čujem neke starije sta pričaju sa unucima, ono slušam i ne mogu da verujem. A to je sve zbog neobrazovanja, zatucanosti i toga sto nemaju nikakva interesovanja i ne druze se i onda nemaju o čemu da pričaju sem o bolestima i rodjacima, komsijama, i to pričaju svima iako to druge ljude i decu ne zanima.. I onda odvedete dete kod njih i posle kad čujete od deteta sta su radili kod babe i dede poludite..

volim devojke

Bravo Sasa, ja se mog dede ne secam, umro je malo pre mog rodjenja, otac kada sam imao 10 godina, iste godine i baka.Ostao sam u kuci sa majkom i dve sestre koje neizmerno volim.Milion puta mi je nedostajala muska ruka u porodici, ali takav je zivot, ponekad veoma tezak...

Porodica.

Pratim redovno tvoje clanke i uzivam u njima.Nekako sam osecao da si nas.
Posle ovog teksta jos te vise cenim.
Ziv bio.

Cuvajte one koje volite...

Uh bre Saša...pržiš mnogo. Hvala za ovakav tekst i sve najbolje. Čekam tvoje članke.
p.s. ko na ovakav tekst moze da "udari" minus ?!?!?!? to je izgleda nas glavni problem!

SVAKA CAST SALE!!!!

Dirnuo si me, potpuno razumem tvoju zelju da napises nesto na ovu temu. Svaka ti
cast!!!

Deda... Uvek se rastužim što ga nema više i što nije poživeo da upozna mog sina.

Divna priča, i naš deda je bio na Sutjesci! Dede su nešto posebno!

Rasplaka me covece...ja sam kod babe i dede bio od 2,5 meseca i sve uspomene koje me vezu za njih, a ima ih bezbroj, su lepe da lepse ne mogu biti. Divna ti je ova prica.

Sjajan tekst! Bravo!

Predivna priča. I tako bi trebalo da bude sa svim unucima i unukama. Bake i deke obožavaju svoju unučad i divno je kada im se ta ljubav uzvrati i u kasnijim godinama kad im to bezkrajno puno znači.

i Sad da se prikaze reklama na televizoru pure active 3 in 1!!!

odrastao sam kod bake i njenog drugog muža. deda stojan, a nije mi nista. sećam se, isli smo u varoš on ficok, a ja pepsi...
prošlo je više od 40 godina od tada...

Svaka cast. Imam klinca 4 god i gledam cesto kako on i njegov deda (moj tata) uzivaju. Deda 71 ali kao decak, podmladjen igra se fudbal, frizbi, igre uloga policajca i lopova. Da odmoris oci i dusu kad ih gledas. Cesto pomislim da je takav odnos poseban i da su to prave vrednosti zivota. To su uspomene koje zelim da obojica nose sa sobom.

Svaka cast za tekst,i ja sam sa dedom planirao da odemo 2. aprila,kada mi pocne odmor da mu popravim tv kod majstora,i da dok cekamo popravku odemo u njegovu omiljenu kafanu na kafu i na rucak(deda da casti),ali nazalost,u tu setnju,nikada nismo posli...

Da se pridruzim mnogobrojnima kojima si ovom pricom izmamio suze. Ocit je tvoj blagosloveni talenat - da recju pokrenes plemenite emocije u ljudima, koji, potom, imaju potrebu da ih podele sa drugima. Ima jos nade za nas. Nisam imao dedu.

Svaki put kada čitam tekst od Saše Ozma, sve sam bliži odluci da upišem novinaratvo ( inače idem u 2. razred gimnazije), hvala Saša što mi olakšavaš i ulepšavaš život.

Moji dida i ja..

Svaka cast ! Hvala ti !!!

Imam i ja dedu, mog zastitnika i heroja. Odan svojoj deci i unucima, bdi nad nama kao kvocka i dan danas. Bas mu juce ljubim ruke, svaku onu njegovu venicu. Moj oslonac. A patim sto ne mogu da im se posvetim( babi i dedi) koliko bih htela, opterecena poslom, svojom decom, obavezama jer zasluzio je mnogo vise od svih nas. Vidim ga ponekad da place.....sahranio je svog unuka(koji je jos ucek bio dete) pre 3 meseca.....nepravda da takav covek to dozivi......

Hvala ti Saša za ovaj tekst. Kako je to lepo rečeno - čuvajte one koje volite ! Da li to uvek radimo, a trebali bi smo.
Jedino što ne razumem ovih nekoliko minusa na ovaj divan izliv sećanja na nekog tako dragog u životu čoveka.

moj deda vec dugo ore nebeske njive, a baka jos cuva sve stvari i sliku naseg sveca... neki novi klinci

Svaka cast, i bravo za DEDA a ne 'deka'
Voleo bih da budem i ja skroman kao moj deda :)

https://www.youtube.com/watch?v=z9qWzpCCf7Q

Drugi put čitam članak i komentare i drugi put puštam suzu. Deda i baba više nemam, sada su moji starci postali deda i baka i često razmišljam sta cu kada ih više ne bude... i svaki put mi se grlo stegne. Znam, treba gledati naprijed, ali svejedno je teško.
poruka na kraju članka pogadja srž. Uvijek treba naći bar malo vremena za osobe koje volimo i do kojih nam je stalo. Ne treba se svadjati sa njima i uzimati ih zdravo za gotovo, jer će nam poslije zbog toga biti još teže.
Saša, najiskrenije saučešće za tvog dedu, vidim da je bio veliki čovjek. Hvala ti što si podijelio ovu priču sa nama.

Диван текст :)

Najbolja i najiskrenija prica koja dotice

Predivan tekst. O'ma sam se setio mog Jocana...i danas kada setam onako besciljno, stavim obe ruke iza ledja, da li genetski ili samo navika kopi-past i moj deda je znao tako...

Bila sam ubedjena da je moj deda bio jedinstven, na svetu. I sada sam, a imam 57, dedu nemam vec 51 godinu. Ono sto osecam za njega zivo je i mlado kao dok me je svakodnevno vodio u park.

Svaka cast, Sasa!

Bravo Saša! Ti si čovek, sa "srcem", k'o kuća!

Život. Taj lepi život u kome brinemo o svojim bližnjima.

I jedan i drugi deda su mi umrli do moje 4 godine,bas mladi,ja znam samo za moje dve predivne babe koje sam voleo do neba!

Tako toplo i dirljivo ! Bravo Saša !

Moja baba - žena stena, moj treći roditelj. Takvih više nema (ako ima, ja ih ne poznajem). Hvala za tekst.

predivno

Nista lepse ne procitah za poslednjih 25 godina.

Hvala Sasa!

Cest la vie, mon amie

Svaka čast za tekst. Viđala sam vas svaki dan u tim šetnjama, ja živim u obućarevoj zgradi :) Divan čovek je bio deda..

Imao sam čast i veliko zadovoljstvo Sale da ti poznajem dedu. Veliki čovek i vanserijska pojava. Ogromnog životnog iskustva, neizmernog poštenja i nepresušnog osmeha uz neiscrpno razumevanje za sve ljude. Njegov optimizam i konstantna veselost su bili stalni izvor motivacije za sve ljude oko njega! Hvala mu za sve!

Uh ,divan tekst. Zavidim svim ljudima koji imaju tako divne uspomene sa babama i dedama. Ali nemaju ih svi, cak se usudjujem reci nemaju ih vecina. Da bi odnos dete - baba ili deda bio dobar nije dovoljna samo ljubav. U danasnje stresno vreme je to sve evidentnije. Moji roditelji nisu losi ljudi ali uvek su bili veoma zatucani, primitivnih razmisljanja.Znam da me vole ali su vise puta bili u situaciji da mi upropaste zivot svojim glupostima. A volim ih i tesko mi je zbog svega toga. Dovoljno je da kazem da su mog brata psihicki unistili svojim nenormalnim nacinom razmiljsnja , petljanja u sve i svasta- oboleo od psihoze. Sad ja imam dete, i iako zena i ja ne zivimo sa mojim roditeljima , ali ne zelim da mom detetu uskratim babu i dedu. Jos i moji stalno kukaju za unukom, kako zele da ga vidjaju cesce i itd. A onda ga odvedem kod njih i vidim da oni prosto ne znaju da se ponasaju u odnosu sa detetom. Jedan dan sam dete od 6 godina odveo kod njih i kad sam dosao po njega s posla slucajno cujem razgovor moje mame i sina. Umesto da se igra s njim, prica price, nesto zanimljivo ona mu svo vreme pricala o tome kako je bolesna, kakvi su lekari danas , kako su je svi zapostavili. To price za dete od 6 godina nisu. Upozorim je ja .Sledeci put opet odvedem dete i opet cujem mamine i tatine price mom sinu o komsijama, zlim rodjacima, ubijanju beba na selu itd. Prosto neverovatno! Mislim za nepoverovati sta oni pricaju detetu od 6 godina. Vidim I da je dete posetama kod njih zadobilo strrsove i da ne zeli da ide. I kako sad resiti problem? Moji prosto ne znaju sta su price za decu, kako sa decom, ne znaju da provode vreme sa detetom vec koriste dete da bi imali kome da se pozale, izogovaraju..Umesto da pricaju lepe stvari da detrrom, odvedu ga u park, sport . Ne znam vise kako! A nisam jedino sa tim problemom. Sve vise cujem od ljudi da ne znaju kako da se postave, jer su njihovi matorci ili nenormalni ili su oduvek bili cudni.

Велики губитак како за вас, тако и за нас који смо имали ту прилику да га познајемо и "мудрујемо"у улазу зграде.Моје искрено саучешће теби и твојој породици, недостајаће ми ти разговори..

Imao sam prilku,cast i zadovoljstvo da upoznam aktere ovog texta.
Gotovo 20 godina je proslo i secam se dedinih prica,saveta,ljubaznosti i srdacnosti.Secam se sa koliko ljubavi je pricao o svojim unukama i unucima.Veliki covek velikog srca.
Secam se autora koji je tada bio dete,koje opsesivno prati i voli sport,svoju porodicu i svog dedu.
Sasa,divan gest!Divan text.Divno i veliko HVALA sto si ga podelio sa svima.
Ime tvog dede sa ponosom nosi jedan od unuka,a svi koji su ga znali nosice divne uspomene i secanje na njega

Topla i iskrena priča. Trebalo bi je uvrstiti u školsko štivo.

Evo Sutra idite u Veliko Selo i obavestite devojku mladu sa dugom kosom zuckastom kosom prava devojkaaa i sutrada dodje kod mene u kuću u Velikom Selu i sutra cu da se nagledam devojkeee!

E devojka nek sedi još malo kući pa da se sprema i da čeka autobus 202 na stanici Veterinarska Stanica i da udje i da se vozi do stanice Vuka Vrčevića i 16 do Zelenog Venca i druga devojka! I kad se budem vraćao jedna devojka da se vozi do zadnje stanice Veliko Selo i tu da sidje i da bude ispred moje kuće u ulici Višnjička 17!

E sutra ima da čeka devojka sa 16. Godina autobus 202 kod Veterinarske Stanice na to stajalište *011*1419# i da udje i da se vozi i da sidje kod Omladinskog Stadiona i tramvaj do Dalmatinska i ima da bude uz mene i kad se budem vraćao ima da sidje na zadnju stanicu Veliko Selo i da udje u kuću i hoću da je vidim! Sad neka mi da život!

E Hvala Bogu danas sam zdrav i ičiću danas u školu naravno danas je ponedeljak! Danas je i moj drug Andrej odravio kao ja i on je bio bolestan i on će biti danas u školi! Sad idem na spavanje kasno je i devojka neka gleda sada u telefon i neka spava i da ustane oko 09:00 sati ujutru i da doručkuje i da bude za kompjuterom i da se sprema i oko 11:30 oko pola dvanaest da bude na stanici Veterinarska na to stajalište *011*1419# i da udje i da se vozi kao ja!

Odavno nisam procitala tekst sa vise emocija.Sasa svaka cast na ovome.Citala sam polako i pazljivo i negde na pola iskrala se suza,kliznula niz obraz a za njom i druge.Moj odnos prema dedi bio je slican.Bila sam mnogo tuzna kada je otisao ali to je krug zivota.Jos jedan put hvala za ovo veliki Ozmo.