Da biste živeli duže hranite se poput Japanaca

U Srbiji da biste živeli uopšte, hranite se kako znate i umete...
Naravno, ako išta imate...

Srbi ne jedu masnog šarana i ružnu grdobu, a slaninu i beli luk redovno jedu i pucaju od zdravlja.
Milka, donesi mi još jedan litar šljivovice za jetru!

Sa druge strane, sledeci primer. Kolicina Bakalara u severnom Atlantiku je pala na 1.6 miliona tona do 1960. A do 1990. na 22000 tona.

Preporuke ove vrste su mi bez veze. Bilo bi glupo da se hranimo algama, samo ribom i pirinčem i ovo poslednje ne znam čak ni šta je jer nam naše podneblje nudi drugačiju vrstu ishrane. Ne mislim da ljudi ne bi trebalo da probaju razne kuhinje i to što više njih, ali izvorno, a ne instant. Te alge koje bismo pojeli (ako bismo ih uopšte jeli sigurno ne mogu biti sveže i zdrave kao u Japanu), o drugome i da ne govorim. Nikad probala alge, možda u kozmetici, ali čak i da su sušene.
Mislim da da su za ljude najzdravije namirnice i plodovi iz podneblja gde žive.
P.S. Bila je priča da Japanke najmanje obolevaju od raka dojke jer jedu fermentisanu soju to jest tofu. Tofu i soja su sada pod velikim znakom pitanja, posebno za čestu upotrebu.

Kakvo zamajavanje...

Naučna činjenica - incidenca karcinoma želuca je ubedljivo najveća u Japanu... zbog ISHRANE.

Isti ti Japanci, koji se rode i žive na tlu USA i jedu tzv. "američki junk food", nemaju ni približno lošu sliku u zastupljenosti ove bolesti.

Razlog je preterana konzumacija termički lako obrađenih ili potpuno neobrađenih namirnica, a posebno morskih plodova, čije visoko prisustvo žive upravo kumuje goreopisanoj pojavi.

Pa se vi slobodno hranite kao Japanci.

Toliko o statistici i urbanim mitovima.

Svakodnevno gledam stare japance koji se pogubljeni jedva vuku po ulici i šoping molovima... neka im tih dodatnih nekoliko godina života u odnosu na mene, ne želim...

"bolje da ne jedem ništa, nego da jedem to djubre"

"Japanci imaju jedan praznik pa i tada rade".

"bolje da ne jedem ništa, nego da jedem to djubre"

Kakvo zamajavanje...

Naučna činjenica - incidenca karcinoma želuca je ubedljivo najveća u Japanu... zbog ISHRANE.

Isti ti Japanci, koji se rode i žive na tlu USA i jedu tzv. "američki junk food", nemaju ni približno lošu sliku u zastupljenosti ove bolesti.

Razlog je preterana konzumacija termički lako obrađenih ili potpuno neobrađenih namirnica, a posebno morskih plodova, čije visoko prisustvo žive upravo kumuje goreopisanoj pojavi.

Pa se vi slobodno hranite kao Japanci.

Toliko o statistici i urbanim mitovima.

Srbi ne jedu masnog šarana i ružnu grdobu, a slaninu i beli luk redovno jedu i pucaju od zdravlja.
Milka, donesi mi još jedan litar šljivovice za jetru!

U Srbiji da biste živeli uopšte, hranite se kako znate i umete...
Naravno, ako išta imate...

Svakodnevno gledam stare japance koji se pogubljeni jedva vuku po ulici i šoping molovima... neka im tih dodatnih nekoliko godina života u odnosu na mene, ne želim...

Preporuke ove vrste su mi bez veze. Bilo bi glupo da se hranimo algama, samo ribom i pirinčem i ovo poslednje ne znam čak ni šta je jer nam naše podneblje nudi drugačiju vrstu ishrane. Ne mislim da ljudi ne bi trebalo da probaju razne kuhinje i to što više njih, ali izvorno, a ne instant. Te alge koje bismo pojeli (ako bismo ih uopšte jeli sigurno ne mogu biti sveže i zdrave kao u Japanu), o drugome i da ne govorim. Nikad probala alge, možda u kozmetici, ali čak i da su sušene.
Mislim da da su za ljude najzdravije namirnice i plodovi iz podneblja gde žive.
P.S. Bila je priča da Japanke najmanje obolevaju od raka dojke jer jedu fermentisanu soju to jest tofu. Tofu i soja su sada pod velikim znakom pitanja, posebno za čestu upotrebu.

"Japanci imaju jedan praznik pa i tada rade".

Sa druge strane, sledeci primer. Kolicina Bakalara u severnom Atlantiku je pala na 1.6 miliona tona do 1960. A do 1990. na 22000 tona.