Treba izlečiti strah od slova

(Jan Raš, 14. decembar 2015 12:33)

U pravu ste za americku knjizevnost, ja kao srednjoskolac uvek govorim da Amerika dosta nudi ali mi nista ne uzimamo sto se tice knjizevnosti. Da se izbaci Kafka iz skolstva je po meni van svake pameti, mislim da "Proces" nema zamenu. Takodje neki ruski klasik da se izbaci je po meni nezamislivo, time bi ste bukvalno drvetu sekli koren. Nisam ljubitelj ruske knjizevnosti ali to sta su oni stvorili su remek dela, samo sto moji vrsnjaci se plase kako kazu debljine knjige, nemaju vremena za to, a i ta ruska filosofija kroz knjizevnost je naporna za njih, ali to je samo lenjost njihova i nemarnost drzave za obrazovni sistem. Velika je steta sto smo u ovakvoj situaciji gde se jako malo cita, znam jer sam okruzen time svakodnevno, a i ono sto se cita po meni su knjige za koje ti ne treba mozak i koje nemaju tezinu...

Tekst je odličan i većim delom se odnosi na decu osnovnih škola, ali veliki je problem i kod srednjoškolaca koji će teško izlečiti strah od slova ovakvim izborom školske lektire. Svaka čast akademicima koji odlučuju o tome, ali vreme je da školska lektira evoluira, veoma je malo, na primer, američke književnosti.
Neke izmene u hodu kao recimo zameniti Kafkin "Proces" Stajnbekovim "O miševima i ljudima" ili neki ruski klasik sa romanom "Ubiti pticu rugalicu" bi veoma pomogla u prihvatanju knjige.

Kompjuteri, tableti, mobteli, biće sluge ljudima, dobre sluge dobrim gospodarima! Ne treba paničiti. Knjiga, kao fenomen i velika tajna, ipak, postoji dve i po hiljade godina!

Pogresno! Knjiga postoji od Guttemberga. Prethodne 2000 godina postojala su pisma, epistole. Pisma koja su se umnozavala, prepisivala, delila... Cak i ono sto danas smatramo knjigama, a preosalo nam je iz te proslosti, izvorno je bilo u epistolarnoj formi. Uostalom i u srpskom jeziku je "knjiga", kao sto znamo po epskim pesmama, oznacavala pismo ("sitnu knjigu pise") Guttemberg nam je nametnuo "kulturu" u smislu centara kulturne moci, koji nam namecu sta cemo citati i kako moramo misliti, koga slusati (dok smo podlozni tom-i-tom centru kulturne moci). I ranije su postojali neki pisci koji su uzivali opste postovanje, ali su ga morali zaluzivati "od vrata do vrata". Nakon Guttemberga bivaju nam nametnuti etablirani "autori", od dvorista do dvorista. Internet nas oslobadja i vraca u predjasnje, predguttembrgovsko, epistolarno stanje, vraca ideal Erazma Roterdamskog. Nego, deca u Srbiji (sigurno ne jedina) imaju jedan problem. Kad prerastu deciju literaturu (zaista vrlo korisnu za razvoj intelektualnih sposobnosti) naici ce na literarnu bastinu koja nije drugo do trovacnica mozga. Cak i kad se radi o prevedenoj literaturi. Jer je izbor jako selektivan i cesto tendenciozan, a i jer su prevodi falsifikati. "Prozor u Svet" kroz sobu iskrivljenih ogledala". Bilo bi im bolje da ostanu nepismena.

Kompjuteri, tableti, mobteli, biće sluge ljudima, dobre sluge dobrim gospodarima! Ne treba paničiti. Knjiga, kao fenomen i velika tajna, ipak, postoji dve i po hiljade godina!

Pogresno! Knjiga postoji od Guttemberga. Prethodne 2000 godina postojala su pisma, epistole. Pisma koja su se umnozavala, prepisivala, delila... Cak i ono sto danas smatramo knjigama, a preosalo nam je iz te proslosti, izvorno je bilo u epistolarnoj formi. Uostalom i u srpskom jeziku je "knjiga", kao sto znamo po epskim pesmama, oznacavala pismo ("sitnu knjigu pise") Guttemberg nam je nametnuo "kulturu" u smislu centara kulturne moci, koji nam namecu sta cemo citati i kako moramo misliti, koga slusati (dok smo podlozni tom-i-tom centru kulturne moci). I ranije su postojali neki pisci koji su uzivali opste postovanje, ali su ga morali zaluzivati "od vrata do vrata". Nakon Guttemberga bivaju nam nametnuti etablirani "autori", od dvorista do dvorista. Internet nas oslobadja i vraca u predjasnje, predguttembrgovsko, epistolarno stanje, vraca ideal Erazma Roterdamskog. Nego, deca u Srbiji (sigurno ne jedina) imaju jedan problem. Kad prerastu deciju literaturu (zaista vrlo korisnu za razvoj intelektualnih sposobnosti) naici ce na literarnu bastinu koja nije drugo do trovacnica mozga. Cak i kad se radi o prevedenoj literaturi. Jer je izbor jako selektivan i cesto tendenciozan, a i jer su prevodi falsifikati. "Prozor u Svet" kroz sobu iskrivljenih ogledala". Bilo bi im bolje da ostanu nepismena.

Tekst je odličan i većim delom se odnosi na decu osnovnih škola, ali veliki je problem i kod srednjoškolaca koji će teško izlečiti strah od slova ovakvim izborom školske lektire. Svaka čast akademicima koji odlučuju o tome, ali vreme je da školska lektira evoluira, veoma je malo, na primer, američke književnosti.
Neke izmene u hodu kao recimo zameniti Kafkin "Proces" Stajnbekovim "O miševima i ljudima" ili neki ruski klasik sa romanom "Ubiti pticu rugalicu" bi veoma pomogla u prihvatanju knjige.

(Jan Raš, 14. decembar 2015 12:33)

U pravu ste za americku knjizevnost, ja kao srednjoskolac uvek govorim da Amerika dosta nudi ali mi nista ne uzimamo sto se tice knjizevnosti. Da se izbaci Kafka iz skolstva je po meni van svake pameti, mislim da "Proces" nema zamenu. Takodje neki ruski klasik da se izbaci je po meni nezamislivo, time bi ste bukvalno drvetu sekli koren. Nisam ljubitelj ruske knjizevnosti ali to sta su oni stvorili su remek dela, samo sto moji vrsnjaci se plase kako kazu debljine knjige, nemaju vremena za to, a i ta ruska filosofija kroz knjizevnost je naporna za njih, ali to je samo lenjost njihova i nemarnost drzave za obrazovni sistem. Velika je steta sto smo u ovakvoj situaciji gde se jako malo cita, znam jer sam okruzen time svakodnevno, a i ono sto se cita po meni su knjige za koje ti ne treba mozak i koje nemaju tezinu...