Na desetine hiljada građana se upisalo u Knjigu žalosti

Ne mogu da opisem svoju bol i tugu. Srce me boli kao da si mi najrodjeniji bio. Hvala ti za svu nesebicnost koju si pokazao, i za sve sto si ucinio za nas napaceni narod. Nismo znali sta smo imali dok te nismo izgubili. Neka ti je vecna slava.

Ne mozemo jos da verujemo.........
Pitamo se zasto opet u Srbiji........
Duboko smo potreseni.................
ne mozemo da izmislimo kaznu koju zasluzuju zlocinci ovog djavolskog dela.

Tragicno i izuzetno tesko nam pada ovaj gubitak prvog vrednog, modernog i dinamicnog srpskog drzavnika u novije vreme, Premijera Dr. Zorana Djindjica.

Primite nase saucesce, porodici Djindjic, Demokratskoj Stranci, vladi Srbije i narodu Srbije.
Puno snage i mudrosti vam zelimo u ovom teskom periodu zalosti.

Nije tajna da smo mi u Holandiji kao i mnogi u Evropi zeleli premijera kvaliteta Dr. Zorana Djindjica. Njegovo zivotno delo neka bude inspiracija za danasnje i buduce generacije Srbije na svom evropskom putu ka miru, slobodi i demokratiji!

Neka mu Bog dusu oprosti.

Ne mogu doci da se upisem , zato zelim ovde to da ucinim .
-Ne mogu da verujem da se ovo dogodilo. Imam i jakao i mnogi drugi, osecaj da nam je umro neko nas . On i jeste bio nas ! Sa njim smo sve ove godine bili borci protiv zla . ON je uvek bio tu . I na dalje ce ostati , sada zauvek upisan u istoriju , iako je tamo vec vise puta upisivan . Nisam bila njegov fan , ali sam strasno postovala ono sta radi i kako radi za napredak Srbije . Njegovi naslednici , moraju nastaviti tim putem , on im drugacuje ne bi oprostio . Oni koji su hteli da ga ubiju , samo su ga uzdigli u neslucene visine i smestili ga u velikane . Zalosno je sto vidimo da je neko veliki , tek onda kad ga vise nema . Dok je bio ziv osporavali su njegova dela , sada vide koliko su gresili . Sada je u Srbiji ostala jedna velika praznina, dugo se nece ispuniti .Skupimo svu njegovu energiju i pobedimo zlo . ON to zasluzuje !

Za Djindjicem zale svi dobronamerni gradjani Srbije.

Dragi Zorane , uvek si bio iznad svih i iznad svega. To mogu samo veliki ljudi.Uspeo si da ujedinis Srbiju dva puta. Prvi put- protiv zla bivseg rezima . Tvoj uspeh mnogi su prisvajali i svasta su ti osporavali . Neki zli neljudi su te ubili , ali ti se ni mrtav nisi predao -otvorio si oci onima koji nisu hteli da vide tvoju velicinu . Ujedinio si Srbiju i drugi put - protiv zla koje te je ubilo. Oni su ubili samo tvoje telo , a smisao tvog postojanja otisao je u vecnost . Hvala ti za nadu koju si nam ulio .

Zorane pokusao si da od ove nase trule zemlje napravis nesto.Ne brini uspecemo mi i bez tebe da napredujemo i pokazemo koliko vredimo.
Hvala ti na svemu...

Neka u miru pociva covek koji je svojoj zemlji i svom narodu ucinio sve sto je mogao i zeleo samo dobro. Neka mu je vecna slava i hvala!

Mnogo mi je žao što se sve dogodilo tako!Žao mi je Đinđića prvo kao oca i muža, (stalno razmišljam kako je njima) a zatim i njega kao simbola svega što je Srbija trebalo da postane.On mi je davao nadu da ovde ipak može da bude života. Sada sam skeptična.
Čak iako se budemo "podigli" biće to životna ironija, da je opet on, sada svojom smrću, uradio toliko koliko niko drugi.
Malo, malo pa pomislim da ću ga ipak negde videti ili čuti. Mnogo mi je žao. Više nećemo biti isti.

Na svoja pleca si preuzeo teret , za sve nas , i za one hrabre i za one koji to nisu . Imao si tu snagu . Uvek si znao kad , kako i zasto . Zbog toga te mnogi nisu voleli , ali mnogi su te postovali . Hvala sto si postojao .

Zalosno je, zalosno do bola, da si ti Djiki svojom smrcu morao nevernicima da dokazes svoj patriotizam i da nas sve ujedinis u borbi koju si i sam zapoceo. Bio si svuda gde si morao da budes kao lider znajuci da ce neprijatelj iskoristiti svaki tvoj potez za svoje manipulacije. Moramo ti obecati da nisi zalud izgubio dah jer cemo mi, kao narod, disati u duhu pobede, disacemo slobodu ciju viziju si nam ostavio u amanet. Svi oni koji su pokusali da nas zavade i unazade ce biti zauvek uklonjeni iz grupe normalnih ljudi. Neka nas tvoje ime zauvek greje nadom....... placem...

Nemam reci da opisem ovaj uzasan cin, ali ubice nece postici svoj cilj.
Premijer Djindjic je bio veliki covek i heroj a sada je njegova licnost i delo neizbrisivo u istoriji i secanju svih dobrih ljudi. Bio je bolji od njih , zato su ga mrzeli.
Neka mu je vecna Slava!

Duša be boli što nismo umeli da te sačuvamo.
Bio si moj glas.
Ali neću ostati nem.
To dugujemo Luki i Jovani. To ja dugujem svojoj deci, do svi dugujemo svoj svojoj deci.
Srbija će biti onakva kavu smo je sanjali.
Borba se nastavlja!

Nemam reci kojima mogu da opisem zalost koju osecam za svojom zemljom i narodom koji nije bio u stanju i jos uvek nije, ogromna vecina, da shvati kakvu je ulogu Zoran Djindjic odigrao. Licno se nisam mnogo slagala sa nacinom na koji je premijer cesto reagovao i brzinom sa kojom je pokusavao da zavrsi posla, verovatno zato sto nemam ni trunke snage koju je neko kao on imao. Tuzna sam da su mnogi medju mojim narodom mislili o ovom coveku kao o nekom ko radi iskljucivo za sebe, protiv njih, kao da je stalno neko protiv njih; ceo svet se zaverio protiv nas Srba; hajde da trazimo krivce u drugome bezeci sto dalje od nas samih i rupe u koju vucemo jedni druge, svojim mrakom.
Godinama zivimo u nadi da ce da bude bolje i da cemo da se vratimo, tamo u tu prokletu zemlju koja nas je sve nemilosrdno odgurnula.

Zapanjena sam i zgrozena ubistvom najpametnijeg i najboljeg coveka koji nas je ikad predstavljao. Cesto sam se pitala sta mu je trebalo da rizikuje svoj i zivot svoje porodice, kad je mogao kao i vecina drugih pametnih ljudi da napusti zemlju i da lepo i komotno zivi na zapadu. Ako nista drugo bar bi mu deca i dalje imala oca i zivela neki srecniji mirniji zivot. Ne mogu da shvatim zasto su ga neki tako sramno kritikovali kad je ocigledno iz ciste ljubavi prema svojoj zemlji i narodu ostao da se bori za naprednu i demokratsku Srbiju.

Dragi Zoki, odigrao si bitnu ulogu u mom odrastanju u Srbiji jer je u tim vremenima bilo gotovo nemoguce ostati apolitican. Hvala ti sto si mi godinama davao tracak nade da ce Srbija jednog dana postati zemlja snova, mojih snova. Ponosna sam sto sam iz Srbije jer je ta zemlja imala i ima ljude kao sto si ti. Hvala ti i neka ti je vecna slava.

Imponovalo mi je sto je nas premijer bio Evropejac, akademski obrazovan filozof i izuzetno svestrana licnost. Secam ga se sa velikim sentimentom sa svog ispita iz etike, kada je, iako nije bio clan komisije dosao sasvim slucajno i prisustvovao do kraja mom odgovoru, postavljajuci mi, pri tom, uprkos mom protivljenju, nimalo laka pitanja iz meta-etike i kriticke teorije drustva. To je bilo na samom pocetku uvodjenja visestranackog sistema, kada je za sve nas liberalne studente, bio simpatican filozof iz Instituta, cije su se lucidne dosetke sa sastanaka strucnih tela Univerziteta, prepricavale. Kasnije smo se sretali u knjizari-antikvarnici Matice srpske u Knez-Mihailovoj, cunjajuci obojica za starim i dobrim knjigama, kao pravi bibliofili. U mnogim njegovim osobinama video sam odlike licnosti za uzor, narocito pragmaticnost i razlozna otvorenost za argumentovano suceljavanje stavova. Njegove osobine kao politicara, na zalost, danas ne vidim ni u jednom aktuelnom. Zorane, putuj u vecnost, mesto ti je u galeriji velikih praktickih umova. Srbija je izgubljena bez ljudi kao sto si bio ti, nadam se da ce stasati jos srpskih politicara nalik tebi. Slava!

Sta covek moze da kaze? Ako ikada bude bolje, sada ce se to osetiti par generacija kasnije nego da je Zoki ostao na celu. Imam 27 godina i prvi put u zivotu mi je zao nekog politicara.... i Srbije.

probudimo Zorana Djindjica u nama i nemojmo misliti kako da odemo iz zemlje zato sto on sigurno ne bi otisao da je na nasem mestu.Nemojmo cekati da nam drugi nesto stvori nego uradimo to i sami.To je ideja tog coveka a ne defetizam.Ispratimo ga sutra i nastavimo dalje, to bi on sigurno najvise voleo.
Gospodine Djindjicu, Hvala Vam na svemu, bila je cast ziveti sa Vama.

Zorane hvala ti

Ne postoje reci kojima bi mogli da izrazimo tugu i zalost sto smo te izgubili.Bio si jedini koji si mogao da nas predstavis svetu.Da se boris za nas, pre svega da bi nasa deca imala bolju buducnost.Bio si jedina karta za nas povratak kuci,a sada....
Nikada te necemo zaboraviti i sve ono sto si cinio za nas narod.
Nadamo se da ce sada oni nerazumni postati razumni i shvatiti koga su izgubili.

Zbog Tebe sam šetao,
Zbog Tebe sam bežao ulicama Beograda,
U Tebe sam se uzdao,
Na Tebe sam se ljutio,
Tebi sam se divio!
Zorane, Fukara je bila oko tebe,fukari si glavu poverio, fukara ti je GLAVU UZELA!
Pamtiću te a svojoj deci ću pričati o tebi!

Nikada necu zaboraviti telefonski poziv moje uplakane mame: “Ivana, ubili su nam Djindju!” Posle smrti moga oca, mislim da je ovo najtuzniji period u mom zivotu…..potpuno sam slomljena!!! Ti si svima nama koji smo u svojim najranjivijim godinama otisli od svojih kuca i roditelja u inostranstvo, dao nadu da ce nas Beograd biti jednoga dana ponovo nas i nasa zemlja pripadati ponovo nama, a ne njima - sljamu i bagri, koja te je tako kukavicki pokosila u tvojim najboljim godinama. Bio si za nas mlade nas istinski vodja, nase svetlo na kraju tunela, vodio nas kroz revolucije, borio se za nasu buducnost i buducnost nase dece, i uspeo ti sam da nas spases od komunjara, da se suprotstavis najgorem zmijskom gnezdu, da izazoves prevrat i pruzis nam opet nadu. Sve si to izveo svojom upornoscu, samouverenoscu, odlucnoscu, hrabroscu i drcnoscu, i pobedio si Djindjo....svi smo zbog tebe pobedili!! Uspeli su da te ubiju, ali nisu ubili tvoju energiju, tvoju viziju, tvoj duh i nikada nece moci da ubiju ono sto si zapoceo i ostavio za nama - DEMOKRATIJU! Nazalost nisam u mogucnosti da se upisem u knjigu zalosti, niti da odem na ispracaj, ali znam da ce moja porodica uciniti to i u moje ime, dok ne budem mogla licno da polozim cvece na tvoj grob. Zbogom Djindjo, nikada te necu zaboraviti ni preboleti!!!

prava i najvaznija reforma koju se pokojni premijer pokusavao da sprovede je, ako nekom jos nije jasno, demontiranje despotskog sistema, kulta licnosti, mentaliteta stada, utuviti ljudima u glavu shvatanje da mogu sami da prave svoju sudbinu i uticu na kolektivnu. Nazalost, ponasanje javnosti od srede, sav taj ocaj i rezignacija u koju su ljudi zapali govori da ga bas i nisu shvatili, i da su se na isti nacin kacili na njega i pravili od njega idola, kao nekad od kralja, Tita, Milosevica, (danas mozda Kostunicu, jer smo, kao sto se zna, podeljeni).
Kukate da je odsustvo Zorana Djindjica tragedija za Srbiju; jeste, i bice ako ga shvatite kao "vladara" i nekoga ko je - dobro ili lose, svejedno - upravljao zemljom i vasim zivotima. Nije, ako ga shvatite onako kako je on hteo da ga shvatite.

Dvoumila sam se da li da posaljem svoj komentar.Pomislila sam da necu imati reci ni za jednu jedinu recenicu. Cini mi se da danas u Srbiji tisina mnogo vise govori. Dok smo za vreme Milosevica imali potrebu da svoj osecanja iskazujemo recima sada ih iskazujemo pogledom u zemlju. Nemi smo od bola I soka. Osecam se kao da mi je srce iscupano.

Pre revolicije je Srbija stala da bi jedan covek postao proslost I da bismo mi imali buducnost , a sada je Srbija stala jer je drugi covek postao proslost. Ustuknuli smo. Na hiljade ljudi je u u istom trenu u sebi ponavljalo jedno isto pitanje “Imam li JA buducnost ovde?”
Zorane, bio si previse dobar za Srbiju. Ova zemlja kao da je prokleta I sve napredno unisti, satre. Nisam sigurna da li imam veru u ovu zemlju, u ovaj narod. Sramota me je sto sam Srpkinja kada Srbin tako lako Srbina ubije. Ponosna sam sto sam Srpkinja jer smo imali ljude kao sto si ti.
Velika je ironija da ne shvatis sta si imao sve dok to sto si imao ne izgubis.
Zorane, zasluzio si mnogo vise. Mnogo vise nego sto ti je Srbija ikada pruzila. Hvala ti sto si postojao.

Koristim vas sajt da izrazim najiskrenije saucesce Zoranovoj porodici i da im se izvinim u ime svih nas koji smo dozvolili da ode najbolji.
Sve je vec receno, tuga i stid se ne mogu opisati recima.
Zorana cemo nositi u srcu uvek.Hvala mu.

kada su ga ubili osetila sam BES , nezadrzivi bes ...malo potom telo mi je potpuno obamrlo i sama sam se iznenadila. Kao da je odsecen jedan deo pozitivne stvarnosti koji se obrusio u sekundi i docekao me nespremnu. Valjda sam vec zivela u buducnosti i nisam bila spremna na takvu tragediju. Sedela sam nemo ... Pricala sam sa starijim kolegama i neko je pomenuo TITA a ja sam rekla TITO PUENTE , mislite ? Nemo su me pogledali i naravno da nisu razumeli moj sarkazam. Sa Zoranom nisam bila opterecena proslim vremenima , pokusavala sam da budem i dalje pokusavam da budem dobar covek pre svega , jer samo tako mogu da doprinesem boljitku .Setila sam se njegovog govora iz Skupstine , kada je vec vidno uznemiren , uzbudjen i iznerviran pokusavao da objasni da vise nemamo vremena za gluposti i budalastine . Sagledala sam tada sopstvenu situaciju i krenula ...setila sam se jedne pesme koja ide ovako ~ Nocas je moja tuga poprimila ljudski oblik , otvorio sam oci i ispred sebe ugledao svoj lik , pruzio sam sebi ruku i rekao HAJDE VREME JE DA SE KRENE!
NEKA TI JE VECNA SLAVA I HVALA

Pre nesto vise od godinu dana napustila sam moju Srbiju i dosla na studije u Ameriku. Taj korak sam napravila sa velikom tugom , ali i cvrstom nadom u srcu da cu se ubrzo vratiti u Srbiju koja je krenula putem napredka, modernizacije, prosperiteta. Takvu Srbiju je stvarao svojom pamecu, energijom i neizmernim pozrtvovanjem dr.Zoran Djindjic. Tu nadu mi je ulivao nas premijer.
Hvala mu na svemu sto je ucnio za nasu zemlju i za nas narod. Zaista je bio nas prozor u svet i nada u bolje sutra. Tesko nam je da se oprostimo od takvog coveka. Njegov lik, delo i reci nikada nece prestati da zive i uvek ce ostati cvrsto i duboko urezani u moje secanje. Neka mu je vecna slava, a njegovoj porodici izrazi dubokog saucesca.
S vecitim postovanjem i velikom tugom u srcu,

Kada sam otisao pre dve godine na studije u Ameriku mislio sam du cu se vratiti u naprednu i modernu Srbiju. Siguran sam da je sada bez njega takva Srbija dalje nego ikad. Mislim da Srbija nikada nije imala tako sposobnog coveka na celu koga je podrzavao narod. Imao sam cast da ga upoznam na Harvardu i to cu pamtiti do kraja zivota.
Neka mu je vecna slava i hvala.
Boris

--- Jako mi je tesko ...
Da li je Srbija vredna ovakve zrtve ? ... Gosp. Zoran bio je covek i politicar zbog koga su mogle da nam zavide i mnogo razvijenije zemlje ...
Takav covek nas je toliko zaduzio , i zato vas molim narode Srbije , ujedinimo se i pokusajmo da shvatimo cenu ovakve zrtve ...
Trenutno se nalazim van zemlje i jedino sto sada zelim je da se bar na sat vremena stvorim u Beogradu ... Zato sto to ne mogu , ispisujem ove reci , pokusavajuci da bar nesto od svog osecanja prenesem ... cini mi se da su reci suvisne ... postoji samo velika zelja za borbom , koja je bila svojstvena ovom Velikom Coveku ---

Mnogo mi je tesko tako da nemam moci nesto duze da napisem, samo cu reci bez drugog komentara da smo izgubili veliku glavu i da svim crnim mravima zelim crne dane......
VELIKI POZDRAV I ISKRENO VJECITO POSTOVANJE GOSPODINE DJINDJICU, NEKA VAM JE LAKA ZEMLJA I DA VAM DUSA,UZ BIJELE ANDJELE, ODE GDJE GOD POZELITE

Procitala sam u novinama da je na komemoraciji u Rakovici , procitana pesma Radjarda Kiplinga "Ako" - to je pesma koja kao da je pisana za Djikija , sve je tu receno:
" Ako mozes da sacuvas glavu kad svi
oko tebe gobe svoje i okrivljuju te za to,
ako mozes da verujes sebi kada svi u tebe
sumnjaju,
i cak pridodajes njihovim sumnjama,
ako mozes da cekas , a da ti ne dosadi
cekanje,
ili ako si prevaren da ne lazes
ili ako si omrznut da ne mrzis,
a pored toga da ne izgledas predobar ili
premudar.
Ako mozes da sanjaris, a da snovi ne
ovladaju tobom,
Ako mozes da razmisljas, a da ti mastanje
ne bude cilj,
ako mozes da se suocis sa uspehom i
neuspehom
i da smatras, te dve varalice kao da su
potpuno iste,
ako mozes da podneses kada cujes da su
istinu koju si rekao
izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku
za budale,
ili da posmatras propast onoga cemu si
posvetio ceo zivot,
i da pogrbljen sa dotrajalim alatom
ponovo stvaras,
Ako mozes da stavis na gomilu sve sto imas
i da ga bacis na kocku,
izgubis i opet pocnes ispocetka
i nikada ne izustis rec o tom svom
gubitku,
ako mozes da prisilis svoje srce i nerve
i tetive,
da te sluze dugo iako ih vise nemas,
i tako izdrzis kada nema nicega u tebi
sem tvoje volje koja ti dovikuje "istraj"
ako mozes da razgovaras sa najnizim, i da
sacuvas svoje dostojanstvo,
ili da setas sa kraljevima, a da ne
izgubis razumevanje za obicne ljude.
Ako ni neprijatelji ni prijatelji ne mogu
da te uvrede,
ako te svi cene , ali ne suvise,
ako mozes da ispunis jedan nezaboravan
minut
sadrzajem koji traje sezdeset sekundi,
Tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i iznad svega bices covek , sine moj !"

Eto to je bas bio Zoran Djindjic, covek kojeg je necovek ubio! Srbijo, hoces li ikada vise imati ovakvog coveka!? Zasluzujes li to ?

Da bi ti smo se oduzili za sve sto si za nas ucinio , trbamo zalupiti vrata zlu i jasno i glasno sa (onim srpskim ) prkosom reci :
"SVI SMO MI ZORAN DJINDJIC"

Uvuci se Srbijo u misju rupu iz koje si plasljivo izvirivala da nemarno posmatras borbu jednog coveka da ti pruzi dostojanstvo koje nikada nisi znala da cenis.Vrati se u mrak, ponekad dovikni i neprestano sazaljevaj sebe.Cekaj, samo cekaj da se ponovo pojavi covek koji ce se osmeliti i izaci iz rupe da te povede napolje.Ne rizikuj nista, ginuce drugi u borbi za tvoju cast.
Neka je vecna slava Zoranu Djindjicu, onome koji nije pristajao na zivot u mraku.

Dr. Djindjic je bila jedna, jedina, karizmaticna osoba koja zracila svetlost za bolju buducnost nase omladine, a toplinom svog osmeha davao nam je nadu i moc za uspeh. Srbi (srbijanci ili crnogorci, svejedno na kakva se imena ili plemena delimo) ujedinimo se i unistimo zlo u koje srljamo sve dublje i dublje. Sauccesce porodici Djindjic. Ivan, Bec, Austria

Ja lično kao čovjek, neko vrijeme nisam sebi mogao da pojasnim zašto iznenada osjećam strašnu prazninu, tugu, čistu žalost,... sve izazvano bolno drskim, nemjerljivo podlim ubistvom čovjeka, oca, državnika čiji pojedini postupci mi nisu bili niti malo simpatični - ali sam ga trpio shvatajući da Srbi, možda po prvi put tako jasno i čisto imaju državnika koji je prije svega pozitivno racionalan, pragmatičan, i neko kome vlastiti korjeni ne smetaju na putu prema Evropi, na putu ka zvjezdama - čovjeka koji kao most iz amaneta časnih predaka akumulira sutrašnje dobro, vizije nade i to ne samo i isključivo za svoj narod - jer svi smo djeca jednog boga, djelovi istog čovječanstva, komadići iste božanske vizije.
Tako prazan se vjerovatno osjeća bilo ko shvatajući, kad sazna da je neko malen, ništavan, običan, svakodnevno jadan uspio, pa bar za trenutak da pobjedi boljeg od sebe, boljeg od mnogo nas, boljeg od velike većine nas, jednostavno BOLJEG i prvog među nama.
No, nije pobijedio, nisu pobijedili, neće nikad.
To je i 5. oktobar nagovjestio. Kada su diljem svjeta očekivali potoke krvi Beogradom, Srbijom, Jugoslavijom... ovaj narod je mudro vođen pokazao da ima srce, da ima prošlost i dušu koju ne smije iznevjeriti.
Neće oni ni danas biti bolji.
A i kako će? Ko je još zaustavio kometu?
Kažu da se rijetko u istoriji čovječanstva pojave meteori čiji blijesak osvjetljava pute generacijama i generacijama koje dolaze.
Mi smo imali tu čast da budemo djelovi jednog takvog sna, kojeg smrt neće zaustaviti, jer je točak istorije Srbije čovjek zvan Zoran Đinđić definitivno pokrenuo i usmjerio u sretniju budućnost.
To više ne može izmjeniti ni sitnica kao smrt, i šta je tužna smrt pred ljepotom vječnosti.
Porodici gosp. Zorana Đinđića je nesumnjivo teško, djeci najteže, ali molim neka crpe snagu znajući da je u godinama i decenijama koje dolaze njihov muž i otac ona tačka oslonca njima prijeko potrebna i koja je grubo i naslinički otrgnuta od njih, ali da će njegove vizije, ideje, misli, njegovo životno djelo biti ona tačka oslonca koju je očajnički trebao čitav jedan narod da bi opstao i osigurao sretnu budućnost za milione svoje djece.
Tužan sam jer je otet čovjek koji je imao neobičan dar da milione oko sebe čini više vrijednim samim svojim prisustvom, svojom izgovorenom rječju.
Nije to harizma, to je sudbina, to je budućnost koju nismo stigli prepoznati, ona je uobličila nas.
Srbija neće klonuti, no će kao i previše puta do sada prkosno, visoka čela i čista srca plakati i voljeti, voljeti i plakati za onima koje nije prepoznala.
Moje saučešće i duboko poštovanje porodici Đinđić.

Najdublji naklon i neka ti je vecna slava!
igor,dajana i laura

Sedim i placem vec tri dana i ne mogu da verujem da naseg Djikija vise nema.Djiki je bio nesto najlepse i najbolje sto je moglo Srbiji da se desi.Sa njim smo mogli sve.Bez njega bojim se necemo moci,necemo umeti nista.
Neka mu je vecna slava i hvala i neka ga andjeli na nebu cuvaju.

Bio je jedini politicar sa vizijom, jedini koji je mogao da vidi Srbiju deset godina unapred, jedini sa sposobnoscu i petljom da tu viziju pretvori u stvarnost.
Jedini koji je zracio nadom da se vredi boriti za ovu zemlju.
Hvala ti za nadu...
Vecna slava i mir

Zorane,

ucinio si mnogo nego sto smomogli sagledati dok si bio ziv, vec dva dana od kada te nema sve nas je tuga obuhvatila.

Bio si korak ispred, onaj korak koji nam je falio.

U Nemackoj gde zivim si cenjen vise nego u Srbiji za koju si zivot ostavio.

Smatram te velikim gubitkom srbije u ovome trenutku, ali i jos vecim podstrekacem. Konacno tvoje vizije, zelje, i sve za sta si se borio stupaju na videlo.

Nadam se da ces sa neba moci da vidis za sta si se borio. Da nije uzaludno bilo !!!

NEKA TI JE VECNA SLAVA

Tacno u vreme atentata branio sam magistarski rad u Nemackoj. Taj rad bi mozda mogao da bude ulaznica za lagodniji zivot u inostranstvu. Ali, u tom slucaju, ono sto je Djiki radio zaista ne bi imalo smisla. Najmanje sto mogu da uradim je da ostanem u Srbiji i pokusam da neke stvari popravim, onako kako je on pokusavao, potpuno svestan mnogobrojnih mana svog naroda. Ljudi, nema povlacenja...
I hvala B92 na prilici da ovo napisem, jer sam jos uvek "napolju", a uzasno zelim da sam kod kuce...

hvala ti zorane

I am an American, married to a Belgrade girl. It has been very difficult seeing my wife so sad. She adored Mr. Djindjic, to say the least. It has been quite a shock hearing and believing what happened. I am just so overwhelmed with everyone’s emotions. I am so sorry. I have no words to express how sorry I feel.

Dear Mr. Djindjic, may you rest in peace and may God be with you!

Bol i praznina u dusama. Duboki naklon i postovanje. Snaga, ponos, ideja i vizija da nastavimo Tvojim putem. Hvala Ti u ime svih nas! Vecna Ti slava Zorane!

iako po pitanju politike nisam bio na istom putu zadnjih 6-7 godina pocev od 1993, imao sam veliku nadu u dr.djindjica sto se tice buducnosti srbije a i kosova.nek mu je vecna slava i puno saucesca porodici djindjic.

....nevjerovatno....tužno....

Ne mozemo jos da verujemo.........
Pitamo se zasto opet u Srbiji........
Duboko smo potreseni.................
ne mozemo da izmislimo kaznu koju zasluzuju zlocinci ovog djavolskog dela.

Tragicno i izuzetno tesko nam pada ovaj gubitak prvog vrednog, modernog i dinamicnog srpskog drzavnika u novije vreme, Premijera Dr. Zorana Djindjica.

Primite nase saucesce, porodici Djindjic, Demokratskoj Stranci, vladi Srbije i narodu Srbije.
Puno snage i mudrosti vam zelimo u ovom teskom periodu zalosti.

Nije tajna da smo mi u Holandiji kao i mnogi u Evropi zeleli premijera kvaliteta Dr. Zorana Djindjica. Njegovo zivotno delo neka bude inspiracija za danasnje i buduce generacije Srbije na svom evropskom putu ka miru, slobodi i demokratiji!

Neka mu Bog dusu oprosti.

Ne mogu doci da se upisem , zato zelim ovde to da ucinim .
-Ne mogu da verujem da se ovo dogodilo. Imam i jakao i mnogi drugi, osecaj da nam je umro neko nas . On i jeste bio nas ! Sa njim smo sve ove godine bili borci protiv zla . ON je uvek bio tu . I na dalje ce ostati , sada zauvek upisan u istoriju , iako je tamo vec vise puta upisivan . Nisam bila njegov fan , ali sam strasno postovala ono sta radi i kako radi za napredak Srbije . Njegovi naslednici , moraju nastaviti tim putem , on im drugacuje ne bi oprostio . Oni koji su hteli da ga ubiju , samo su ga uzdigli u neslucene visine i smestili ga u velikane . Zalosno je sto vidimo da je neko veliki , tek onda kad ga vise nema . Dok je bio ziv osporavali su njegova dela , sada vide koliko su gresili . Sada je u Srbiji ostala jedna velika praznina, dugo se nece ispuniti .Skupimo svu njegovu energiju i pobedimo zlo . ON to zasluzuje !

Za Djindjicem zale svi dobronamerni gradjani Srbije.

Dragi Zorane , uvek si bio iznad svih i iznad svega. To mogu samo veliki ljudi.Uspeo si da ujedinis Srbiju dva puta. Prvi put- protiv zla bivseg rezima . Tvoj uspeh mnogi su prisvajali i svasta su ti osporavali . Neki zli neljudi su te ubili , ali ti se ni mrtav nisi predao -otvorio si oci onima koji nisu hteli da vide tvoju velicinu . Ujedinio si Srbiju i drugi put - protiv zla koje te je ubilo. Oni su ubili samo tvoje telo , a smisao tvog postojanja otisao je u vecnost . Hvala ti za nadu koju si nam ulio .

Zorane pokusao si da od ove nase trule zemlje napravis nesto.Ne brini uspecemo mi i bez tebe da napredujemo i pokazemo koliko vredimo.
Hvala ti na svemu...

Neka u miru pociva covek koji je svojoj zemlji i svom narodu ucinio sve sto je mogao i zeleo samo dobro. Neka mu je vecna slava i hvala!

Mnogo mi je žao što se sve dogodilo tako!Žao mi je Đinđića prvo kao oca i muža, (stalno razmišljam kako je njima) a zatim i njega kao simbola svega što je Srbija trebalo da postane.On mi je davao nadu da ovde ipak može da bude života. Sada sam skeptična.
Čak iako se budemo "podigli" biće to životna ironija, da je opet on, sada svojom smrću, uradio toliko koliko niko drugi.
Malo, malo pa pomislim da ću ga ipak negde videti ili čuti. Mnogo mi je žao. Više nećemo biti isti.

Na svoja pleca si preuzeo teret , za sve nas , i za one hrabre i za one koji to nisu . Imao si tu snagu . Uvek si znao kad , kako i zasto . Zbog toga te mnogi nisu voleli , ali mnogi su te postovali . Hvala sto si postojao .

Zalosno je, zalosno do bola, da si ti Djiki svojom smrcu morao nevernicima da dokazes svoj patriotizam i da nas sve ujedinis u borbi koju si i sam zapoceo. Bio si svuda gde si morao da budes kao lider znajuci da ce neprijatelj iskoristiti svaki tvoj potez za svoje manipulacije. Moramo ti obecati da nisi zalud izgubio dah jer cemo mi, kao narod, disati u duhu pobede, disacemo slobodu ciju viziju si nam ostavio u amanet. Svi oni koji su pokusali da nas zavade i unazade ce biti zauvek uklonjeni iz grupe normalnih ljudi. Neka nas tvoje ime zauvek greje nadom....... placem...

Nemam reci da opisem ovaj uzasan cin, ali ubice nece postici svoj cilj.
Premijer Djindjic je bio veliki covek i heroj a sada je njegova licnost i delo neizbrisivo u istoriji i secanju svih dobrih ljudi. Bio je bolji od njih , zato su ga mrzeli.
Neka mu je vecna Slava!

Duša be boli što nismo umeli da te sačuvamo.
Bio si moj glas.
Ali neću ostati nem.
To dugujemo Luki i Jovani. To ja dugujem svojoj deci, do svi dugujemo svoj svojoj deci.
Srbija će biti onakva kavu smo je sanjali.
Borba se nastavlja!

Nemam reci kojima mogu da opisem zalost koju osecam za svojom zemljom i narodom koji nije bio u stanju i jos uvek nije, ogromna vecina, da shvati kakvu je ulogu Zoran Djindjic odigrao. Licno se nisam mnogo slagala sa nacinom na koji je premijer cesto reagovao i brzinom sa kojom je pokusavao da zavrsi posla, verovatno zato sto nemam ni trunke snage koju je neko kao on imao. Tuzna sam da su mnogi medju mojim narodom mislili o ovom coveku kao o nekom ko radi iskljucivo za sebe, protiv njih, kao da je stalno neko protiv njih; ceo svet se zaverio protiv nas Srba; hajde da trazimo krivce u drugome bezeci sto dalje od nas samih i rupe u koju vucemo jedni druge, svojim mrakom.
Godinama zivimo u nadi da ce da bude bolje i da cemo da se vratimo, tamo u tu prokletu zemlju koja nas je sve nemilosrdno odgurnula.

Zapanjena sam i zgrozena ubistvom najpametnijeg i najboljeg coveka koji nas je ikad predstavljao. Cesto sam se pitala sta mu je trebalo da rizikuje svoj i zivot svoje porodice, kad je mogao kao i vecina drugih pametnih ljudi da napusti zemlju i da lepo i komotno zivi na zapadu. Ako nista drugo bar bi mu deca i dalje imala oca i zivela neki srecniji mirniji zivot. Ne mogu da shvatim zasto su ga neki tako sramno kritikovali kad je ocigledno iz ciste ljubavi prema svojoj zemlji i narodu ostao da se bori za naprednu i demokratsku Srbiju.

Dragi Zoki, odigrao si bitnu ulogu u mom odrastanju u Srbiji jer je u tim vremenima bilo gotovo nemoguce ostati apolitican. Hvala ti sto si mi godinama davao tracak nade da ce Srbija jednog dana postati zemlja snova, mojih snova. Ponosna sam sto sam iz Srbije jer je ta zemlja imala i ima ljude kao sto si ti. Hvala ti i neka ti je vecna slava.

Ne mogu da opisem svoju bol i tugu. Srce me boli kao da si mi najrodjeniji bio. Hvala ti za svu nesebicnost koju si pokazao, i za sve sto si ucinio za nas napaceni narod. Nismo znali sta smo imali dok te nismo izgubili. Neka ti je vecna slava.

Imponovalo mi je sto je nas premijer bio Evropejac, akademski obrazovan filozof i izuzetno svestrana licnost. Secam ga se sa velikim sentimentom sa svog ispita iz etike, kada je, iako nije bio clan komisije dosao sasvim slucajno i prisustvovao do kraja mom odgovoru, postavljajuci mi, pri tom, uprkos mom protivljenju, nimalo laka pitanja iz meta-etike i kriticke teorije drustva. To je bilo na samom pocetku uvodjenja visestranackog sistema, kada je za sve nas liberalne studente, bio simpatican filozof iz Instituta, cije su se lucidne dosetke sa sastanaka strucnih tela Univerziteta, prepricavale. Kasnije smo se sretali u knjizari-antikvarnici Matice srpske u Knez-Mihailovoj, cunjajuci obojica za starim i dobrim knjigama, kao pravi bibliofili. U mnogim njegovim osobinama video sam odlike licnosti za uzor, narocito pragmaticnost i razlozna otvorenost za argumentovano suceljavanje stavova. Njegove osobine kao politicara, na zalost, danas ne vidim ni u jednom aktuelnom. Zorane, putuj u vecnost, mesto ti je u galeriji velikih praktickih umova. Srbija je izgubljena bez ljudi kao sto si bio ti, nadam se da ce stasati jos srpskih politicara nalik tebi. Slava!

Sta covek moze da kaze? Ako ikada bude bolje, sada ce se to osetiti par generacija kasnije nego da je Zoki ostao na celu. Imam 27 godina i prvi put u zivotu mi je zao nekog politicara.... i Srbije.

probudimo Zorana Djindjica u nama i nemojmo misliti kako da odemo iz zemlje zato sto on sigurno ne bi otisao da je na nasem mestu.Nemojmo cekati da nam drugi nesto stvori nego uradimo to i sami.To je ideja tog coveka a ne defetizam.Ispratimo ga sutra i nastavimo dalje, to bi on sigurno najvise voleo.
Gospodine Djindjicu, Hvala Vam na svemu, bila je cast ziveti sa Vama.

Zorane hvala ti

Ne postoje reci kojima bi mogli da izrazimo tugu i zalost sto smo te izgubili.Bio si jedini koji si mogao da nas predstavis svetu.Da se boris za nas, pre svega da bi nasa deca imala bolju buducnost.Bio si jedina karta za nas povratak kuci,a sada....
Nikada te necemo zaboraviti i sve ono sto si cinio za nas narod.
Nadamo se da ce sada oni nerazumni postati razumni i shvatiti koga su izgubili.

Zbog Tebe sam šetao,
Zbog Tebe sam bežao ulicama Beograda,
U Tebe sam se uzdao,
Na Tebe sam se ljutio,
Tebi sam se divio!
Zorane, Fukara je bila oko tebe,fukari si glavu poverio, fukara ti je GLAVU UZELA!
Pamtiću te a svojoj deci ću pričati o tebi!

Nikada necu zaboraviti telefonski poziv moje uplakane mame: “Ivana, ubili su nam Djindju!” Posle smrti moga oca, mislim da je ovo najtuzniji period u mom zivotu…..potpuno sam slomljena!!! Ti si svima nama koji smo u svojim najranjivijim godinama otisli od svojih kuca i roditelja u inostranstvo, dao nadu da ce nas Beograd biti jednoga dana ponovo nas i nasa zemlja pripadati ponovo nama, a ne njima - sljamu i bagri, koja te je tako kukavicki pokosila u tvojim najboljim godinama. Bio si za nas mlade nas istinski vodja, nase svetlo na kraju tunela, vodio nas kroz revolucije, borio se za nasu buducnost i buducnost nase dece, i uspeo ti sam da nas spases od komunjara, da se suprotstavis najgorem zmijskom gnezdu, da izazoves prevrat i pruzis nam opet nadu. Sve si to izveo svojom upornoscu, samouverenoscu, odlucnoscu, hrabroscu i drcnoscu, i pobedio si Djindjo....svi smo zbog tebe pobedili!! Uspeli su da te ubiju, ali nisu ubili tvoju energiju, tvoju viziju, tvoj duh i nikada nece moci da ubiju ono sto si zapoceo i ostavio za nama - DEMOKRATIJU! Nazalost nisam u mogucnosti da se upisem u knjigu zalosti, niti da odem na ispracaj, ali znam da ce moja porodica uciniti to i u moje ime, dok ne budem mogla licno da polozim cvece na tvoj grob. Zbogom Djindjo, nikada te necu zaboraviti ni preboleti!!!

prava i najvaznija reforma koju se pokojni premijer pokusavao da sprovede je, ako nekom jos nije jasno, demontiranje despotskog sistema, kulta licnosti, mentaliteta stada, utuviti ljudima u glavu shvatanje da mogu sami da prave svoju sudbinu i uticu na kolektivnu. Nazalost, ponasanje javnosti od srede, sav taj ocaj i rezignacija u koju su ljudi zapali govori da ga bas i nisu shvatili, i da su se na isti nacin kacili na njega i pravili od njega idola, kao nekad od kralja, Tita, Milosevica, (danas mozda Kostunicu, jer smo, kao sto se zna, podeljeni).
Kukate da je odsustvo Zorana Djindjica tragedija za Srbiju; jeste, i bice ako ga shvatite kao "vladara" i nekoga ko je - dobro ili lose, svejedno - upravljao zemljom i vasim zivotima. Nije, ako ga shvatite onako kako je on hteo da ga shvatite.

Dvoumila sam se da li da posaljem svoj komentar.Pomislila sam da necu imati reci ni za jednu jedinu recenicu. Cini mi se da danas u Srbiji tisina mnogo vise govori. Dok smo za vreme Milosevica imali potrebu da svoj osecanja iskazujemo recima sada ih iskazujemo pogledom u zemlju. Nemi smo od bola I soka. Osecam se kao da mi je srce iscupano.

Pre revolicije je Srbija stala da bi jedan covek postao proslost I da bismo mi imali buducnost , a sada je Srbija stala jer je drugi covek postao proslost. Ustuknuli smo. Na hiljade ljudi je u u istom trenu u sebi ponavljalo jedno isto pitanje “Imam li JA buducnost ovde?”
Zorane, bio si previse dobar za Srbiju. Ova zemlja kao da je prokleta I sve napredno unisti, satre. Nisam sigurna da li imam veru u ovu zemlju, u ovaj narod. Sramota me je sto sam Srpkinja kada Srbin tako lako Srbina ubije. Ponosna sam sto sam Srpkinja jer smo imali ljude kao sto si ti.
Velika je ironija da ne shvatis sta si imao sve dok to sto si imao ne izgubis.
Zorane, zasluzio si mnogo vise. Mnogo vise nego sto ti je Srbija ikada pruzila. Hvala ti sto si postojao.

Koristim vas sajt da izrazim najiskrenije saucesce Zoranovoj porodici i da im se izvinim u ime svih nas koji smo dozvolili da ode najbolji.
Sve je vec receno, tuga i stid se ne mogu opisati recima.
Zorana cemo nositi u srcu uvek.Hvala mu.

kada su ga ubili osetila sam BES , nezadrzivi bes ...malo potom telo mi je potpuno obamrlo i sama sam se iznenadila. Kao da je odsecen jedan deo pozitivne stvarnosti koji se obrusio u sekundi i docekao me nespremnu. Valjda sam vec zivela u buducnosti i nisam bila spremna na takvu tragediju. Sedela sam nemo ... Pricala sam sa starijim kolegama i neko je pomenuo TITA a ja sam rekla TITO PUENTE , mislite ? Nemo su me pogledali i naravno da nisu razumeli moj sarkazam. Sa Zoranom nisam bila opterecena proslim vremenima , pokusavala sam da budem i dalje pokusavam da budem dobar covek pre svega , jer samo tako mogu da doprinesem boljitku .Setila sam se njegovog govora iz Skupstine , kada je vec vidno uznemiren , uzbudjen i iznerviran pokusavao da objasni da vise nemamo vremena za gluposti i budalastine . Sagledala sam tada sopstvenu situaciju i krenula ...setila sam se jedne pesme koja ide ovako ~ Nocas je moja tuga poprimila ljudski oblik , otvorio sam oci i ispred sebe ugledao svoj lik , pruzio sam sebi ruku i rekao HAJDE VREME JE DA SE KRENE!
NEKA TI JE VECNA SLAVA I HVALA

Pre nesto vise od godinu dana napustila sam moju Srbiju i dosla na studije u Ameriku. Taj korak sam napravila sa velikom tugom , ali i cvrstom nadom u srcu da cu se ubrzo vratiti u Srbiju koja je krenula putem napredka, modernizacije, prosperiteta. Takvu Srbiju je stvarao svojom pamecu, energijom i neizmernim pozrtvovanjem dr.Zoran Djindjic. Tu nadu mi je ulivao nas premijer.
Hvala mu na svemu sto je ucnio za nasu zemlju i za nas narod. Zaista je bio nas prozor u svet i nada u bolje sutra. Tesko nam je da se oprostimo od takvog coveka. Njegov lik, delo i reci nikada nece prestati da zive i uvek ce ostati cvrsto i duboko urezani u moje secanje. Neka mu je vecna slava, a njegovoj porodici izrazi dubokog saucesca.
S vecitim postovanjem i velikom tugom u srcu,

Kada sam otisao pre dve godine na studije u Ameriku mislio sam du cu se vratiti u naprednu i modernu Srbiju. Siguran sam da je sada bez njega takva Srbija dalje nego ikad. Mislim da Srbija nikada nije imala tako sposobnog coveka na celu koga je podrzavao narod. Imao sam cast da ga upoznam na Harvardu i to cu pamtiti do kraja zivota.
Neka mu je vecna slava i hvala.
Boris

--- Jako mi je tesko ...
Da li je Srbija vredna ovakve zrtve ? ... Gosp. Zoran bio je covek i politicar zbog koga su mogle da nam zavide i mnogo razvijenije zemlje ...
Takav covek nas je toliko zaduzio , i zato vas molim narode Srbije , ujedinimo se i pokusajmo da shvatimo cenu ovakve zrtve ...
Trenutno se nalazim van zemlje i jedino sto sada zelim je da se bar na sat vremena stvorim u Beogradu ... Zato sto to ne mogu , ispisujem ove reci , pokusavajuci da bar nesto od svog osecanja prenesem ... cini mi se da su reci suvisne ... postoji samo velika zelja za borbom , koja je bila svojstvena ovom Velikom Coveku ---

Mnogo mi je tesko tako da nemam moci nesto duze da napisem, samo cu reci bez drugog komentara da smo izgubili veliku glavu i da svim crnim mravima zelim crne dane......
VELIKI POZDRAV I ISKRENO VJECITO POSTOVANJE GOSPODINE DJINDJICU, NEKA VAM JE LAKA ZEMLJA I DA VAM DUSA,UZ BIJELE ANDJELE, ODE GDJE GOD POZELITE

Procitala sam u novinama da je na komemoraciji u Rakovici , procitana pesma Radjarda Kiplinga "Ako" - to je pesma koja kao da je pisana za Djikija , sve je tu receno:
" Ako mozes da sacuvas glavu kad svi
oko tebe gobe svoje i okrivljuju te za to,
ako mozes da verujes sebi kada svi u tebe
sumnjaju,
i cak pridodajes njihovim sumnjama,
ako mozes da cekas , a da ti ne dosadi
cekanje,
ili ako si prevaren da ne lazes
ili ako si omrznut da ne mrzis,
a pored toga da ne izgledas predobar ili
premudar.
Ako mozes da sanjaris, a da snovi ne
ovladaju tobom,
Ako mozes da razmisljas, a da ti mastanje
ne bude cilj,
ako mozes da se suocis sa uspehom i
neuspehom
i da smatras, te dve varalice kao da su
potpuno iste,
ako mozes da podneses kada cujes da su
istinu koju si rekao
izvrnuli nitkovi da bi napravili zamku
za budale,
ili da posmatras propast onoga cemu si
posvetio ceo zivot,
i da pogrbljen sa dotrajalim alatom
ponovo stvaras,
Ako mozes da stavis na gomilu sve sto imas
i da ga bacis na kocku,
izgubis i opet pocnes ispocetka
i nikada ne izustis rec o tom svom
gubitku,
ako mozes da prisilis svoje srce i nerve
i tetive,
da te sluze dugo iako ih vise nemas,
i tako izdrzis kada nema nicega u tebi
sem tvoje volje koja ti dovikuje "istraj"
ako mozes da razgovaras sa najnizim, i da
sacuvas svoje dostojanstvo,
ili da setas sa kraljevima, a da ne
izgubis razumevanje za obicne ljude.
Ako ni neprijatelji ni prijatelji ne mogu
da te uvrede,
ako te svi cene , ali ne suvise,
ako mozes da ispunis jedan nezaboravan
minut
sadrzajem koji traje sezdeset sekundi,
Tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i iznad svega bices covek , sine moj !"

Eto to je bas bio Zoran Djindjic, covek kojeg je necovek ubio! Srbijo, hoces li ikada vise imati ovakvog coveka!? Zasluzujes li to ?

Da bi ti smo se oduzili za sve sto si za nas ucinio , trbamo zalupiti vrata zlu i jasno i glasno sa (onim srpskim ) prkosom reci :
"SVI SMO MI ZORAN DJINDJIC"

Uvuci se Srbijo u misju rupu iz koje si plasljivo izvirivala da nemarno posmatras borbu jednog coveka da ti pruzi dostojanstvo koje nikada nisi znala da cenis.Vrati se u mrak, ponekad dovikni i neprestano sazaljevaj sebe.Cekaj, samo cekaj da se ponovo pojavi covek koji ce se osmeliti i izaci iz rupe da te povede napolje.Ne rizikuj nista, ginuce drugi u borbi za tvoju cast.
Neka je vecna slava Zoranu Djindjicu, onome koji nije pristajao na zivot u mraku.

Dr. Djindjic je bila jedna, jedina, karizmaticna osoba koja zracila svetlost za bolju buducnost nase omladine, a toplinom svog osmeha davao nam je nadu i moc za uspeh. Srbi (srbijanci ili crnogorci, svejedno na kakva se imena ili plemena delimo) ujedinimo se i unistimo zlo u koje srljamo sve dublje i dublje. Sauccesce porodici Djindjic. Ivan, Bec, Austria

Ja lično kao čovjek, neko vrijeme nisam sebi mogao da pojasnim zašto iznenada osjećam strašnu prazninu, tugu, čistu žalost,... sve izazvano bolno drskim, nemjerljivo podlim ubistvom čovjeka, oca, državnika čiji pojedini postupci mi nisu bili niti malo simpatični - ali sam ga trpio shvatajući da Srbi, možda po prvi put tako jasno i čisto imaju državnika koji je prije svega pozitivno racionalan, pragmatičan, i neko kome vlastiti korjeni ne smetaju na putu prema Evropi, na putu ka zvjezdama - čovjeka koji kao most iz amaneta časnih predaka akumulira sutrašnje dobro, vizije nade i to ne samo i isključivo za svoj narod - jer svi smo djeca jednog boga, djelovi istog čovječanstva, komadići iste božanske vizije.
Tako prazan se vjerovatno osjeća bilo ko shvatajući, kad sazna da je neko malen, ništavan, običan, svakodnevno jadan uspio, pa bar za trenutak da pobjedi boljeg od sebe, boljeg od mnogo nas, boljeg od velike većine nas, jednostavno BOLJEG i prvog među nama.
No, nije pobijedio, nisu pobijedili, neće nikad.
To je i 5. oktobar nagovjestio. Kada su diljem svjeta očekivali potoke krvi Beogradom, Srbijom, Jugoslavijom... ovaj narod je mudro vođen pokazao da ima srce, da ima prošlost i dušu koju ne smije iznevjeriti.
Neće oni ni danas biti bolji.
A i kako će? Ko je još zaustavio kometu?
Kažu da se rijetko u istoriji čovječanstva pojave meteori čiji blijesak osvjetljava pute generacijama i generacijama koje dolaze.
Mi smo imali tu čast da budemo djelovi jednog takvog sna, kojeg smrt neće zaustaviti, jer je točak istorije Srbije čovjek zvan Zoran Đinđić definitivno pokrenuo i usmjerio u sretniju budućnost.
To više ne može izmjeniti ni sitnica kao smrt, i šta je tužna smrt pred ljepotom vječnosti.
Porodici gosp. Zorana Đinđića je nesumnjivo teško, djeci najteže, ali molim neka crpe snagu znajući da je u godinama i decenijama koje dolaze njihov muž i otac ona tačka oslonca njima prijeko potrebna i koja je grubo i naslinički otrgnuta od njih, ali da će njegove vizije, ideje, misli, njegovo životno djelo biti ona tačka oslonca koju je očajnički trebao čitav jedan narod da bi opstao i osigurao sretnu budućnost za milione svoje djece.
Tužan sam jer je otet čovjek koji je imao neobičan dar da milione oko sebe čini više vrijednim samim svojim prisustvom, svojom izgovorenom rječju.
Nije to harizma, to je sudbina, to je budućnost koju nismo stigli prepoznati, ona je uobličila nas.
Srbija neće klonuti, no će kao i previše puta do sada prkosno, visoka čela i čista srca plakati i voljeti, voljeti i plakati za onima koje nije prepoznala.
Moje saučešće i duboko poštovanje porodici Đinđić.

Najdublji naklon i neka ti je vecna slava!
igor,dajana i laura

Sedim i placem vec tri dana i ne mogu da verujem da naseg Djikija vise nema.Djiki je bio nesto najlepse i najbolje sto je moglo Srbiji da se desi.Sa njim smo mogli sve.Bez njega bojim se necemo moci,necemo umeti nista.
Neka mu je vecna slava i hvala i neka ga andjeli na nebu cuvaju.

Bio je jedini politicar sa vizijom, jedini koji je mogao da vidi Srbiju deset godina unapred, jedini sa sposobnoscu i petljom da tu viziju pretvori u stvarnost.
Jedini koji je zracio nadom da se vredi boriti za ovu zemlju.
Hvala ti za nadu...
Vecna slava i mir

Zorane,

ucinio si mnogo nego sto smomogli sagledati dok si bio ziv, vec dva dana od kada te nema sve nas je tuga obuhvatila.

Bio si korak ispred, onaj korak koji nam je falio.

U Nemackoj gde zivim si cenjen vise nego u Srbiji za koju si zivot ostavio.

Smatram te velikim gubitkom srbije u ovome trenutku, ali i jos vecim podstrekacem. Konacno tvoje vizije, zelje, i sve za sta si se borio stupaju na videlo.

Nadam se da ces sa neba moci da vidis za sta si se borio. Da nije uzaludno bilo !!!

NEKA TI JE VECNA SLAVA

Tacno u vreme atentata branio sam magistarski rad u Nemackoj. Taj rad bi mozda mogao da bude ulaznica za lagodniji zivot u inostranstvu. Ali, u tom slucaju, ono sto je Djiki radio zaista ne bi imalo smisla. Najmanje sto mogu da uradim je da ostanem u Srbiji i pokusam da neke stvari popravim, onako kako je on pokusavao, potpuno svestan mnogobrojnih mana svog naroda. Ljudi, nema povlacenja...
I hvala B92 na prilici da ovo napisem, jer sam jos uvek "napolju", a uzasno zelim da sam kod kuce...

hvala ti zorane

I am an American, married to a Belgrade girl. It has been very difficult seeing my wife so sad. She adored Mr. Djindjic, to say the least. It has been quite a shock hearing and believing what happened. I am just so overwhelmed with everyone’s emotions. I am so sorry. I have no words to express how sorry I feel.

Dear Mr. Djindjic, may you rest in peace and may God be with you!

Bol i praznina u dusama. Duboki naklon i postovanje. Snaga, ponos, ideja i vizija da nastavimo Tvojim putem. Hvala Ti u ime svih nas! Vecna Ti slava Zorane!

iako po pitanju politike nisam bio na istom putu zadnjih 6-7 godina pocev od 1993, imao sam veliku nadu u dr.djindjica sto se tice buducnosti srbije a i kosova.nek mu je vecna slava i puno saucesca porodici djindjic.

....nevjerovatno....tužno....