Svenki Savić nagrada za doprinos ravnopravnosti

Zenske studije, ili u svom unekoliko elaboriranijem vidu, studije roda, nisu i ne mogu biti akademska disciplina, niti ispunjavaju osnovne uslove da se takvim nazovu. Na tim "studijima" se: 1. ne prenosi nikakvo pozitivno znanje, jer nikakvog objektivnog saznanja o predmetu njihovog izucavanja ne moze ni biti, 2. ne razvija kriticko misljenje studenata, vec se ono, naprotiv, gusi i sputava. Radi se o kvazi-naucnoj disciplini koja koristi para-naucne metode radi odbrane svojih, nesumnjivo ideoloskih, dogmi. Na njima se sprovodi temeljna indoktrinacija studenata, a nagradjuje nedostatak akademske hrabrosti i odsustvo volje da se misljenja predavacica dovedu u pitanje - o ovoj pojavi mogu se naci veoma dobri tekstovi americke teoreticarke Camille Paglia, koja se zalozila za "izbacivanje" Zenskih studija sa malobrojnih americkih univerziteta na kojima su one uvedene. Mora se napomenuti da ove "studije" ne uzivaju nikakav ugled u stranoj akademskoj javnosti, prevashodno kod kolega (oba pola, naravno) sa ozbiljnih odeljenja. Naprotiv, one su postale mesto na kome se okupljaju studenti neuspesni u svim "tradicionalnim" akademskim disciplinama, ali zato dovoljno ambiciozni da bi stekli akademsko zvanje. Medju univerzitetskim radnicima u UK, gde sam imao srecu da studiram, poseban predmet poruge predstavljaju tzv. "peer review", pregledi i "kritike" tekstova koji veoma nalice na "kritike" kakve su marksisti objavljivali jedni o drugima. Nemojte me pogresno shvatiti, "gender studies" su popularne studije, jer je na njima za visoku ocenu dovoljno bespogovorno slaganje sa predavacicom. Uvodjenje Zenskih studija na nase univerzitete govori samo o neizgradjenosti nasih institucija, akademskoj akraziji i sveopstem neznanju.

Zenske studije, ili u svom unekoliko elaboriranijem vidu, studije roda, nisu i ne mogu biti akademska disciplina, niti ispunjavaju osnovne uslove da se takvim nazovu. Na tim "studijima" se: 1. ne prenosi nikakvo pozitivno znanje, jer nikakvog objektivnog saznanja o predmetu njihovog izucavanja ne moze ni biti, 2. ne razvija kriticko misljenje studenata, vec se ono, naprotiv, gusi i sputava. Radi se o kvazi-naucnoj disciplini koja koristi para-naucne metode radi odbrane svojih, nesumnjivo ideoloskih, dogmi. Na njima se sprovodi temeljna indoktrinacija studenata, a nagradjuje nedostatak akademske hrabrosti i odsustvo volje da se misljenja predavacica dovedu u pitanje - o ovoj pojavi mogu se naci veoma dobri tekstovi americke teoreticarke Camille Paglia, koja se zalozila za "izbacivanje" Zenskih studija sa malobrojnih americkih univerziteta na kojima su one uvedene. Mora se napomenuti da ove "studije" ne uzivaju nikakav ugled u stranoj akademskoj javnosti, prevashodno kod kolega (oba pola, naravno) sa ozbiljnih odeljenja. Naprotiv, one su postale mesto na kome se okupljaju studenti neuspesni u svim "tradicionalnim" akademskim disciplinama, ali zato dovoljno ambiciozni da bi stekli akademsko zvanje. Medju univerzitetskim radnicima u UK, gde sam imao srecu da studiram, poseban predmet poruge predstavljaju tzv. "peer review", pregledi i "kritike" tekstova koji veoma nalice na "kritike" kakve su marksisti objavljivali jedni o drugima. Nemojte me pogresno shvatiti, "gender studies" su popularne studije, jer je na njima za visoku ocenu dovoljno bespogovorno slaganje sa predavacicom. Uvodjenje Zenskih studija na nase univerzitete govori samo o neizgradjenosti nasih institucija, akademskoj akraziji i sveopstem neznanju.