Katarina A. Jovanović: U njoj je ključala vrela srpska krv...

"Patila je kada su joj komunisti posle rata srušili dom u Beogradu. "Neću im nikada oprostiti što su mi uništili moje osmanluke i moju divnu baštu. A već o srušenoj kući i da ne govorimo. Umorna sam od života i umire mi se. Vreme je već da idem", zapisala je Milici u svom poslednjem pismu."
I prekardasilo... Komunisti, bando bez morala...

Došli divlji i otjerali pitome. Tako je svuda, ne samo u BGD-u

Патриотизам у изворном облику!

Da je XXI vek, a da pominje patriotizam i 'vrelu srpsku krv', bila bi od strane mnogih ovdasnjih persona i 'boraca za ljudska prava', obelezena kao radikal, klerofasista, imigrant retrogradnih shvatanja u neskladu s elementarnim evropskim vrednostima, uz pregrst drugih opisnih prideva.

Tuga jedna.

Pročitala sam tekst i nije mi jasno šta je žena tako značajno postigla da bi se o njoj pisalo. Lutala po svetu, išla na kurseve jezika, posećivala muzeje, pomagala četnicima. Vau.

Puno je ovakvih priča poteklo iz starog Beograda! Otprilike, ja sam treca generacija Beogradjana. Da ne sirim pricu, zadrzacu se na mom deki po majci. Dosao je iz Krusevca u Beograd (zato otprilike)1903, nakon sto mu je tubekuloza pobila vecinu porodice. Ucesnik II Balkanskog rata, u WWI jedan od 1300 kaplara. Kontuzovan na Ceru, deportovan u u Austrougarsku. Vratio se 1919 u Beograd, zavrsio je Gradjevinski Fakultet i otvorio jednu od prvih privatnih gradjevinskih firmi. WWII docekao sa mojom bakom u Kondinoj ulici, 6 aprila je stuka unistila kucu. Nije ostalo nista. Dete mu se rodilo na saveznicko bombardovanje. Dobio mozdani udar kada je video razularene Ruse na ulicama Beograda 20 okt., o cijoj "dobroti" dosta znam iz prica. Posle rata su mu 2x pretresali kucu i jedva je izbegao zatvor zbog strucne, inzinjerske literature na Nemackom. Nikad vise nije radio. Ostao je utvara, avet koja se setala po nekim novim, cudnim Beogradom. Do kraja je govorio da je veliki Srbin, prezirao je Jugoslaviju i pored svega obožavao Zapad. Slavio je slavu svake godine. Uvek je bio oslovljavan sa "gospodine".
Sada sam i ja avet kao i moj deda, vaspitan u sasvim jednom drugom duhu i mentalitetu od ljudi kojima sam okruzen,od kojih mnogi otvoreno preziru ovaj grad a sasvim dobro zive (i rade u njemu. Neretko sam bio zbog svoje "beogradjanstine" meta prebacivanja i prekih pogleda. Nikad nisam otisao jer ne zelim da napustim svoj dom. Volim svoj Beograd!

@(Dorcolac, 07. avgust 2015 11:45)
Komunisti su, kao i mnoge druge hrupe ljufi kroz istoriju, mnogo zla naneli u Srbiji kada su oslobađali gradove i sela 44/45, ubijajući ljude po bez suđenja sa spremnim spiskovima. To je sada ocigledno jer ima mnogo dokymentovanih slucajeva.
Bitno je da sada trazimo nove nacine da pomognemo svojim bliznjima, ali i drugim ljudima koje i ne poznajemo. Bitno je da taj zdrav sistem vrednosti prenosimo u svom okruzenju i zivimo kao primer svoj deci i svimaoko sebe.
Bez obzira na politicare i polusvet koji nas godinama vuku ka dnu iskusio sam da su dobri ljudi neuporedivo jaci. Uz sirenje te kriticne mase dobrih lhudi i mnogo rada mislim da mozemo mnogo da promenimo sebe i Srbiju
To je najtezi put na kratak rok, ali i najbolji i najprijatniji koji donosi duhovno i svako drugon ispunjenje.
Svakodmevno ima prilike da vidim razne situacije i ljude i fokusiram se na one koji cine dobra dela. Pa dobijam inspiraciju da nalazim nove navine da budem bolji covek i u mislima i u delima.
Pozdrav svima i sve najbolje

Prevela je Gorski vijenac i Luču mikrokozmu na nemački jezik, itd. videti http://www.bastabalkana.com/2013/08/katarina-jovanovic-mamica-koju-pamti-dijaspora-i-svet/

Pročitala sam tekst i nije mi jasno šta je žena tako značajno postigla da bi se o njoj pisalo. Lutala po svetu, išla na kurseve jezika, posećivala muzeje, pomagala četnicima. Vau.

"Patila je kada su joj komunisti posle rata srušili dom u Beogradu. "Neću im nikada oprostiti što su mi uništili moje osmanluke i moju divnu baštu. A već o srušenoj kući i da ne govorimo. Umorna sam od života i umire mi se. Vreme je već da idem", zapisala je Milici u svom poslednjem pismu."
I prekardasilo... Komunisti, bando bez morala...

Da je XXI vek, a da pominje patriotizam i 'vrelu srpsku krv', bila bi od strane mnogih ovdasnjih persona i 'boraca za ljudska prava', obelezena kao radikal, klerofasista, imigrant retrogradnih shvatanja u neskladu s elementarnim evropskim vrednostima, uz pregrst drugih opisnih prideva.

Tuga jedna.

Puno je ovakvih priča poteklo iz starog Beograda! Otprilike, ja sam treca generacija Beogradjana. Da ne sirim pricu, zadrzacu se na mom deki po majci. Dosao je iz Krusevca u Beograd (zato otprilike)1903, nakon sto mu je tubekuloza pobila vecinu porodice. Ucesnik II Balkanskog rata, u WWI jedan od 1300 kaplara. Kontuzovan na Ceru, deportovan u u Austrougarsku. Vratio se 1919 u Beograd, zavrsio je Gradjevinski Fakultet i otvorio jednu od prvih privatnih gradjevinskih firmi. WWII docekao sa mojom bakom u Kondinoj ulici, 6 aprila je stuka unistila kucu. Nije ostalo nista. Dete mu se rodilo na saveznicko bombardovanje. Dobio mozdani udar kada je video razularene Ruse na ulicama Beograda 20 okt., o cijoj "dobroti" dosta znam iz prica. Posle rata su mu 2x pretresali kucu i jedva je izbegao zatvor zbog strucne, inzinjerske literature na Nemackom. Nikad vise nije radio. Ostao je utvara, avet koja se setala po nekim novim, cudnim Beogradom. Do kraja je govorio da je veliki Srbin, prezirao je Jugoslaviju i pored svega obožavao Zapad. Slavio je slavu svake godine. Uvek je bio oslovljavan sa "gospodine".
Sada sam i ja avet kao i moj deda, vaspitan u sasvim jednom drugom duhu i mentalitetu od ljudi kojima sam okruzen,od kojih mnogi otvoreno preziru ovaj grad a sasvim dobro zive (i rade u njemu. Neretko sam bio zbog svoje "beogradjanstine" meta prebacivanja i prekih pogleda. Nikad nisam otisao jer ne zelim da napustim svoj dom. Volim svoj Beograd!

Došli divlji i otjerali pitome. Tako je svuda, ne samo u BGD-u

Патриотизам у изворном облику!

@(Dorcolac, 07. avgust 2015 11:45)
Komunisti su, kao i mnoge druge hrupe ljufi kroz istoriju, mnogo zla naneli u Srbiji kada su oslobađali gradove i sela 44/45, ubijajući ljude po bez suđenja sa spremnim spiskovima. To je sada ocigledno jer ima mnogo dokymentovanih slucajeva.
Bitno je da sada trazimo nove nacine da pomognemo svojim bliznjima, ali i drugim ljudima koje i ne poznajemo. Bitno je da taj zdrav sistem vrednosti prenosimo u svom okruzenju i zivimo kao primer svoj deci i svimaoko sebe.
Bez obzira na politicare i polusvet koji nas godinama vuku ka dnu iskusio sam da su dobri ljudi neuporedivo jaci. Uz sirenje te kriticne mase dobrih lhudi i mnogo rada mislim da mozemo mnogo da promenimo sebe i Srbiju
To je najtezi put na kratak rok, ali i najbolji i najprijatniji koji donosi duhovno i svako drugon ispunjenje.
Svakodmevno ima prilike da vidim razne situacije i ljude i fokusiram se na one koji cine dobra dela. Pa dobijam inspiraciju da nalazim nove navine da budem bolji covek i u mislima i u delima.
Pozdrav svima i sve najbolje

Prevela je Gorski vijenac i Luču mikrokozmu na nemački jezik, itd. videti http://www.bastabalkana.com/2013/08/katarina-jovanovic-mamica-koju-pamti-dijaspora-i-svet/