Osnivač Netfliksa: "Jedan vanserijski programer vredi kao deset prosečnih"

Hvala bogu nema toliko tih rok zvezda tako da ima posla i za nas prosečne.

Ne odnosi se ovo na programere, već bilo koje druge vrhunske profesionalce u svom poslu.

Dokaz zasto je kapitalizam pobedio komunizam. Jedan vanserijaki covek sa idejom je mogao da zameni hiljade radnika iz procesa proizvodnje u nekoj fabrici.

Slažem se, slično vredi i u drugim industrijama.
Ne bih da nas preterano hvalim (to drugi već rade) ali jedna od komparativnih prednosti naših ljudi, bar u IT industriji, jesu kreativnost i proaktivnost, a što se recimo ne može dobiti od Indijaca.
(dzigi, 11. septembar 2020 12:41)

Ima tu istine, al opet ima istine i u tome da je Indijac CEO Googla.

Slažem se, slično vredi i u drugim industrijama.
Ne bih da nas preterano hvalim (to drugi već rade) ali jedna od komparativnih prednosti naših ljudi, bar u IT industriji, jesu kreativnost i proaktivnost, a što se recimo ne može dobiti od Indijaca.

Tačno! Potpisujem svaku reč!

Velika greška za indijce, ima i njih veoma dobrih. Mi u trenutnom timu imamo 50/50, ne mogu bas svi biti rockstars :)

jako zanimljivo je ovo. danas se sve manje cuje ovako nesto i uglavnom se prica o nekom osnazivanju ljudi i crowdsoursingu. Danasnje kompanije sve vise zele da izbegnu ljude koji mnogo doprinose sami. cene se prosecni timovi jer to omogucava upper managmentu da opravda svoj posao. ako imate par ljudi koju mogu sve sta ce vam onda gomila rukovodioca koji treba da organizuje ogromne timove

Uf, kad citam ove komentare, pomislim da smo super sila u IT-u. Navedite mi neku biblioteku za bilo koji programski jezik, koja se koristi u svetu a da smo je mi napravili. Ili neki program, bazu servis, bilo sta. Moze i neki algoritam... Bilo kakav doprinos bez koga bi IT svet bio siromasniji.

@cica Evo ti par iskljucivo srpskih softverskih proizvoda koji su poznati u svetu:

ClaudiaJS - serverless framework
Mainflux - IoT platforma
Scorn i Hellion - PC igre
Clockify - softver nalik Jiri
Semaphore - continious integration alat
Frame - softver za virtuelizaciju (desktop as a service)

@(dule, 11. septembar 2020 15:51)
Indijac je i na celu Microsofta.

Nego pitanje za ovog nindzu iz Netflixa kako se postaje vrhunski vanserijski programer? Jel se rodi takav i odma razvaljuje kako programira? Vanserijski programer se pravi, razvija vremenom. Od juniora za par godina moze da se napravi takav, ali potrebno je i posvecenosti i ulaganja i dobrog planiranja za nekog ko pokaze potencijal i volju da konstantno uci. A ovaj nindza je ocigledno iz firme koja radije ne zeli da se bavi takvim stvarima, nego "otima" drugim firmama programere jer su tako u mogucnosti, pa se sad pravi pametan. Izjava mu je u rangu more je slano.

@superhik
Ima ali je odnos veoma kvalitetnih i prosecnih veoma nizak. Dok medju nasim ljudima to moze biti 1:5, kod Indijaca je 1:100.

Pričao sam pre par godina sa jednim od direktora Pinteresta i AirBnb-a. Kad dovode inženjere, nešto što oni očekuju je da od 10 jedan bude natprosečan i vrhunski, 7 prosečnih i 2 koja će da hvataju krivine i ništa ne doprinose. Jednostavno, ne možeš za svakog kandidata da predvidiš sa sigurnošću kakav će biti, ali bitno je da u 10 bude taj jedan vrhunski, jer on doprinese više nego preostalih 9.

Nisu to losi softveri, ali svi ti softveri su razvijeni na nekim uvezenim platformama. Nema tu ni 5 procenara naseg znanja.
Covek te je pitao da li smo u stanju da napravimo neku bazicnu stvar, tipa neki linux, neki programski jezik, pretrazivac ili neki ozbiljan hardver za visoko tehnoloske uredjaje kao sto su to u stanju da urade Kina, rusija i amerika.

Potpuno tačno ne samo za programere, nego i za druge tehničke i inžinjerske discipline. Bar po ovim američkim kompanijama, 10% zaposlenih su srž kompanije. Oni pronalaze kreativne tehničke pristupe, rešavaju probleme i vuku kompaniju napred. Ostali obavljaju uglavnom rutinske tehničke zadatke, a u boljem slučaju, ako su manje stručno talentovani ali prodorni i dobro povezani, završavaju na nižim i srednjim menadžerskim pozicijama.

Ne bih rekao ako pogledamo kako sve te velike službe rade.... tragedija. ne vredi danas nista, tako ni programeri.

A deset prosecnih programera kao hiljadu menadzera

@donji dzep

Nema veze sa kapitalizmom ili komunizmom, ima veze sa osobom. Tj. ljudima.

Stepen razvijenosti jednog društva ogleda se u dve stvari: Kako nagrađuje nadprosečne, kako socijalno pomaže nemoće. Primere za izrečenu tvrdnju, sem rokenrola i programiranja imamo u svakoj oblasti ljudskog delovanja.Tako je i u sportskoj ekipi: Maradona, Mesi, Žarko Paspalj, Bodiroga, Dražen Petrović, Toni Kukoč itd. U pozorištu, na filmu. U ekipi rekreativaca malog fudbala. U školskom razredu. U kućnom savetu. U selu.

Uf, kad citam ove komentare, pomislim da smo super sila u IT-u. Navedite mi neku biblioteku za bilo koji programski jezik, koja se koristi u svetu a da smo je mi napravili. Ili neki program, bazu servis, bilo sta. Moze i neki algoritam... Bilo kakav doprinos bez koga bi IT svet bio siromasniji.

@(dule, 11. septembar 2020 15:51)
Indijac je i na celu Microsofta.

Nego pitanje za ovog nindzu iz Netflixa kako se postaje vrhunski vanserijski programer? Jel se rodi takav i odma razvaljuje kako programira? Vanserijski programer se pravi, razvija vremenom. Od juniora za par godina moze da se napravi takav, ali potrebno je i posvecenosti i ulaganja i dobrog planiranja za nekog ko pokaze potencijal i volju da konstantno uci. A ovaj nindza je ocigledno iz firme koja radije ne zeli da se bavi takvim stvarima, nego "otima" drugim firmama programere jer su tako u mogucnosti, pa se sad pravi pametan. Izjava mu je u rangu more je slano.

Dokaz zasto je kapitalizam pobedio komunizam. Jedan vanserijaki covek sa idejom je mogao da zameni hiljade radnika iz procesa proizvodnje u nekoj fabrici.

Slažem se, slično vredi i u drugim industrijama.
Ne bih da nas preterano hvalim (to drugi već rade) ali jedna od komparativnih prednosti naših ljudi, bar u IT industriji, jesu kreativnost i proaktivnost, a što se recimo ne može dobiti od Indijaca.

Nisu to losi softveri, ali svi ti softveri su razvijeni na nekim uvezenim platformama. Nema tu ni 5 procenara naseg znanja.
Covek te je pitao da li smo u stanju da napravimo neku bazicnu stvar, tipa neki linux, neki programski jezik, pretrazivac ili neki ozbiljan hardver za visoko tehnoloske uredjaje kao sto su to u stanju da urade Kina, rusija i amerika.

@cica Evo ti par iskljucivo srpskih softverskih proizvoda koji su poznati u svetu:

ClaudiaJS - serverless framework
Mainflux - IoT platforma
Scorn i Hellion - PC igre
Clockify - softver nalik Jiri
Semaphore - continious integration alat
Frame - softver za virtuelizaciju (desktop as a service)

Slažem se, slično vredi i u drugim industrijama.
Ne bih da nas preterano hvalim (to drugi već rade) ali jedna od komparativnih prednosti naših ljudi, bar u IT industriji, jesu kreativnost i proaktivnost, a što se recimo ne može dobiti od Indijaca.
(dzigi, 11. septembar 2020 12:41)

Ima tu istine, al opet ima istine i u tome da je Indijac CEO Googla.

Tačno! Potpisujem svaku reč!

jako zanimljivo je ovo. danas se sve manje cuje ovako nesto i uglavnom se prica o nekom osnazivanju ljudi i crowdsoursingu. Danasnje kompanije sve vise zele da izbegnu ljude koji mnogo doprinose sami. cene se prosecni timovi jer to omogucava upper managmentu da opravda svoj posao. ako imate par ljudi koju mogu sve sta ce vam onda gomila rukovodioca koji treba da organizuje ogromne timove

@superhik
Ima ali je odnos veoma kvalitetnih i prosecnih veoma nizak. Dok medju nasim ljudima to moze biti 1:5, kod Indijaca je 1:100.

Velika greška za indijce, ima i njih veoma dobrih. Mi u trenutnom timu imamo 50/50, ne mogu bas svi biti rockstars :)

Ne bih rekao ako pogledamo kako sve te velike službe rade.... tragedija. ne vredi danas nista, tako ni programeri.

Hvala bogu nema toliko tih rok zvezda tako da ima posla i za nas prosečne.

Ne odnosi se ovo na programere, već bilo koje druge vrhunske profesionalce u svom poslu.

@donji dzep

Nema veze sa kapitalizmom ili komunizmom, ima veze sa osobom. Tj. ljudima.

Pričao sam pre par godina sa jednim od direktora Pinteresta i AirBnb-a. Kad dovode inženjere, nešto što oni očekuju je da od 10 jedan bude natprosečan i vrhunski, 7 prosečnih i 2 koja će da hvataju krivine i ništa ne doprinose. Jednostavno, ne možeš za svakog kandidata da predvidiš sa sigurnošću kakav će biti, ali bitno je da u 10 bude taj jedan vrhunski, jer on doprinese više nego preostalih 9.

Potpuno tačno ne samo za programere, nego i za druge tehničke i inžinjerske discipline. Bar po ovim američkim kompanijama, 10% zaposlenih su srž kompanije. Oni pronalaze kreativne tehničke pristupe, rešavaju probleme i vuku kompaniju napred. Ostali obavljaju uglavnom rutinske tehničke zadatke, a u boljem slučaju, ako su manje stručno talentovani ali prodorni i dobro povezani, završavaju na nižim i srednjim menadžerskim pozicijama.

A deset prosecnih programera kao hiljadu menadzera

Stepen razvijenosti jednog društva ogleda se u dve stvari: Kako nagrađuje nadprosečne, kako socijalno pomaže nemoće. Primere za izrečenu tvrdnju, sem rokenrola i programiranja imamo u svakoj oblasti ljudskog delovanja.Tako je i u sportskoj ekipi: Maradona, Mesi, Žarko Paspalj, Bodiroga, Dražen Petrović, Toni Kukoč itd. U pozorištu, na filmu. U ekipi rekreativaca malog fudbala. U školskom razredu. U kućnom savetu. U selu.