Ne razumem. Ovo je drugi put da gospoding Marko D. Popovic pise recenziju naucno fantasticnog filma i da se ona sastoji od gomile blago receno nebuloza.
Za mene, T4 nije nikakvo remek delo ali je sasvim ok za neku varijantu opustenog gledanja filma.
Naucna fantastika je moj omiljeni zanr i osecam se pozvanim da dam svoj komentar na ovaj tekst buduci da skoro sve njegove postavke i argumente vidim kao neosnovane i netacne.
Kao prvo, smatram pogresnom tvrdnju da su naucno-fantasticni filmovi sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka nastali kao produkti hladnoratovske atmosfere i da je njihov koncept formiran na osnovu blokovske podele sveta. Da to nije istinito sasvim jasno se poze videti ako se pozljivo sagledaju drustveno-socioloske prilike opisane u tim filmovima.
'Zvezdane staze',koje su snimane od 1979.godine (dakle u jeku Hladnog rata) ne sadrze u sebi skoro nista sto bi cak i podsecalo na hladnoratovski nacin postojanja sveta. Posada Enterprajza sacinjena je od ljudi crne, zute i bele rase, od Amerikanaca, Rusa, Afikanaca, Kineza i mnogih vrsta vanzemaljskih rasa. Federacija Planeta je demokratska, istrazivacko-odbrambena organizacija ciji zakoni pocivaju na nacelima drustvene pravde, altruizma, rasne, verske i seksualne ravnopravnosti. To je vizija jednog multietnickog i multikulturalnog drustva koje ni sa kim nije blokovski konfrontirano vec je samo ponekad primorano da udje u lokalne sukobe i to vise u vidu kratkotrajne intervencije nego u vidu otvorenog rata. Svet buducnosti koji je predstavljen u 'Zvezdanim stazama' nalik je na sliku ujedinjenog i globalizovanog covecanstva a ne na sliku blokovski podeljenog sveta. Misao onih koji su stvarali ovaj serijal filmova nije se dala ograniciti tadasnjim istorijsko-politickim prilikama. Nprotiv, oni su razmisljali vizionarski, ispred svog vremena, podnoseci mnoge zrtve zbog toga. Naime, nije mnogo poznato da su pojedini glumci iz ovog serijala koji su bili Afro-amerikanci morali da izdrze buru negodovanja tadasnje americke rasisticke struje kojoj se nikako nije svidjalo da na Enterprajzu vidi Rusa, svog smrtnog neprijatelja i 'crnca' koga smatra nizim bicem. A osim toga rsdnja 'Zvezdanih staza' uopste se ne bavi svemirskim bitkama niti je svemir zamisljen kao polje konflikta. Zamislen je kao polje naseg zivljenja, naseg usavrsavanja, naseg istrazivanja stvarnosti, nasih moralnih odluka i iznad svega-kao polje naseg beskrajnog pregnuca za smislom, za novim granicama koje postojanju doneti uzviseniju svrhu. To su vecne filosofke i antropoloske teme koje ni u kom slucaju nisu inspirisane Hladnim ratom. Osim toga, neke ideje 'Zvezdanih staza' kao sto su putovanje nadsvetlosnom brzinom, teleportovanje, lasersko oruzje i postojanje vanzemaljaca ni danas nisu dostignute pa stoga jos uvek ne mogu biti prevazidjene i diskreditovane kako autor teksta koji kritikujem kaze. Zelim da dodam jos i to da se u tom pogledu ni novi Star Trek film ni malo ne izdvaja. U svemu je dosledan duhu predhodnih delova. To nijeisprazni letnji blokbaster vec jos jedan nastavak koji ce zajedno sa predhodnim delovima koji to vec jesu, steci status klasika u oblasti svog zanra.
Sto se tice 'Ratova Zvezda' stvari su prilicno drugacije mada ni tu autor nema pravo kada ih dovodi u vezu sa Hladnim ratom. U 'Ratovima Zvezda' kosmos jeste prikazan kao polje beskrajnog konflikta, otvorenog i neprestanog rata izmedju dve jasno suprotstavljene strane. Medjutim, inspiracija nije bio Hladni rat vec sasvim sigurno Drugi Svetski Rat. Lik imperatora Palpatina i koncept Imperije koja hoce apsolutnu moc i vlast nastala je na osnovu istorijske slike Treceg Rajha a ne osnovu slike Istocnog ili Zapadnog bloka. Galakticki rat izmedju vitezova Dzedaja i mracnih gospodara Sita mnogo vise lici na otvoreni rat zapadnih demokratija protiv Nemacke nego na hladnoratovski antagonizam izmedju blokova. To se vidi i na osnovu kostimografije filma-oruzje kojim su naoruzani vojnoci u ovom filmu dizajnirano je na osnovu oruzja kojim su bili opremljeni vojnici Vermahta, Dart Vejderava kaciga neodoljivo lici na nemacki slem.
Ali ni u 'Ratovima Zvezda' ova borba izmedju dve zaracene strane nije glavna okosnica filma. Glavne teme i motivi filma su psiholoske, mitske, arhetipske igotovo religiozne. To su teme odnosa sa ocem, odnosa sa decom, odnosa sa zenom sa onim sto je transcendentno. U epizoddama 4, 5 i 6 Luk Skajvoker prolazi put inicijacije heroja ostvarujuci sebe kroz susret, sukob i pomirenje sa ocem. U epizodama 1, 2 i 3 Anakin Skajvoker gubi sebe i prelazi na Tamnu stanu Sile zbog toga sto je ljubav prema zeni pretpostavio ljubavi prema Dobru tj. prema Sili. Radnja se znaci u sustini bavi tima kako se likovi postavljaju u odnosu na Silu-u odnosu na metafizicku stvarnost. Dakle, ni 'Ratovi Zvezda nisu bili nadahnuti Hladnim ratom vec necim sto je mnogo starije od njega, necim sto je arhetipsko i univerzalno te stoga nikada ne moze biti prevazidjeno bez obzira na to da li je Hladni rat uopste postojao ili ne.
Kada je rec o 'Terminatoru' takodje nema mesta tvrdnji da je zahvaljujuci hladnoratovskom ambijentu i da van njega nema pokrice. Sta vise, tu se i ne radi o ratu izmedju ljudi vec o apokalipticnom pokusaju prezivljavanja vrste u ultimativnoj borbi protiv vestacke inteligencije. Dva su osnovna temelja na kojima se zasniva konsrukcija 'Terminatora'. To su-fiktivna mogucnost agresivne vestacke inteligencije i strah od nuklearnog udara koji je zamislen kao Sudnji Dan. Smatram da je i jedno i drugo i danas veoma aktuelno. Snimati i danas takve filmove ni najmanje nije neosnovano i prevazidjeno kao sto se u tekstu 'Zombifikacija zanra' tvrdi. To sto Dip-Blu koji je pobedio Kasparova u partiji saha nije pokazao znake samosvesti nije nikakav dokaz da neki kompjuter u buducnosti nece. U najmanju ruku, to ne oduzima kredibilitet mastanju o vestackoj inteligenciji i strahu od pantehnologizacije zivita. Jos manje mi se cini potrebnim da naglasim da opasnost od atomskog rata uopste nije izbegnuta raspadom Sovjetskog Saveza i padom Berlinskog zida. Multipolarni svet podjednako je preokupiran naoruzavanjem i podjednako se 'igra vatrom' kao i blokovski svet. Ni tema huklearnog oruzja ,dakle, nije zastarela pa ni filmovi koji se time bave nisu diskfalifikovani. Mene i danas podidje neka jeza kada se setim najavne spice za 'Terminatora 2' gde je prikazan deciji park za igranje, ljuljaske i konjici koji gore u plamenu atomskog pozara.
Dodacu jos i to da iako ni sam odusevljen 'Terminatorom 4-Spasenje' ipak ne mogu da se slozim sa tako ostrim kritikama na njegov racun. To je film koji je imao izuzetno ogranicene mogucnosti. Nije se vise radnja mogla baviti slanjem terminatora u proslast i spasavanjem Dzona Konora (jer je ta tema sasvim iscrpljena) a sa druge strane nije mogla ni prikazati kraj rata protiv masina jer je to tek prvi film nove trilogije. To je njegovo opravdanje i to je njegova uloga-'Terminator-Spasenje' je prvi film u okviru nove trilogije i obezbedio je prostor za dalji razvoj radnje iako sam bas i ne moze da se pohvali njom.
Postoji samo jedan naucno-fantasticni film koji je nedvosmisleno inspirisan Hladnim ratom, to su 'Nadziraci'. Ali taj film se u potpunosti bavi temama koje je izrodiop Hladni rat i stoga se nikako ne moze stavljati u isti konteks sa 'Zvezdanim stazama', 'Ratovima Zvezda' i 'Terminatorom'. Naglasavam dakle da ovi prvoklasni filmovi nisu zasnovani na Hladnom ratu vec na temama koje su daleko vaznije i trajnije te da stoga snimanje nastavaka tih filmova ima puni smisao. Takodje isticem da su zapravo akcioni filmovi a ne naucno-fantasticni obelezeni doktrinama Hladnog rata. Setite se samo filmova'Rambo 3', 'Roki 4' i mnogih filmova sa Dolfom Langdrinom i Majklom Dudikofom u glavnoj ulozi.
Takodje, smatram da ako film govori o univerzalnim temama vezanim za smisao, granice i svrhu covekovog postojanja kao sto to rade cuveni naucno-fantasticni serijali onda je logicno da takav film zaradi mnogo novca jer ce biti zanimljiv i drgocen mnogima, sto je sasvim normalno. Verujem da tako dobri i lepi filmovi nisu mogli nastati od strane ljudi kojima je profit na prvom mestu i smatram da nisu komercialni proizvod programiran da izvlaci novac iz dzepova vec delo ljudi kojima je prvenstveno stalo do toga da svoju ideju pokazu drugima, sto i jeste sustina svakog stvaralastva.
Odlicna kritika, mislim da jasno daje par centralnih razloga zasto je danas ovakve filmove praviti besmisleno, i zasto oni vise nikad ne mogu stvoriti to uzbudjenje koje je recimo Terminator II mogao. I naravno, to ne znaci da autor misli da je vreme robotike proslo - izvlaciti takve zakljucke iz teksta je tek besmisleno. A za sve one koji misle da ovaj film 'dobro prolazi kod publike': http://www.rottentomatoes.com/m/terminator_salvation/
Autora teksta posaljite u penziju. Ocigledno je da se radi o covjeku koji je rastao uz filmove iz 60-70 godina pa mu je danas svaki rimejk tih filmova ravan nuli. A zaista nije tako za novije generacije filmofila koji nisu imali kontakt sa tim periodom stvaranja filma.
S obzirom na uspeh ovogodisnjeg Star Trek filma tesko da bih mogao da se slozim sa autorom kritike. Novi Star Trek film je odlican a prolazi sjajno i na blagajnama, ponajvise zahvaljujuci preporukama koje dobija medju samom publikom a ne iz agresivnog studijskog marketinga. Ima ocenu preko 8 na imdb-u i fenomenalne kritike sa kojima se u potpunosti slazem.
Autor kritke Terminatora bi stvarno trebao malo vise da se informise - tesko da je sf zanr mrtav. Naprotiv, zivlji je nego ikada. A o uspehu Ratova Zvezda tj. epizoda 1,2 i 3 ne treba ni da pricam. Ok., fanovi prethodnih delova ovog serijala su pomalo razocarani, ALI, poslednje epizode su medju najgledanijim filmovima u istoriji. Bas kao i epizode 4,5 i 6.
Steta sto Dzejms Kameron nije stao i iza ovog Terminatora, kao sto je to uradio za drugi deo, jer ruku na srce, kada se setim Demi Mur koja uz pomoc svog ogrtaca slece sa zgrade u prethodnom filmu MCG-a (Carlijevi Andjeli 2) nije ni cudo sto je Terminator Salvation razocarao vecinu iole starijih gledalaca.
Mislim da je kritika malo preoštra, ali u principu mnoge rečene stvari su tačne. Neke teme prosto vremenom postanu prevaziđene. Nauka napreduje, društvo se menja, ne mogu nam vizije budućnosti danas biti iste kao pre 100, 50, ali i 20 godina. Zato i s/f filmovi danas treba da pronađu neku drugu tematiku, a ne jedno te isto u nedogled.
pročitao sam prvi i poslednji pasus i mislim da mi je dovoljno. ono između ne mogu. očigledno je da autor prezire SF žanr. bolje da gleda hanu Montanu.
Dodao bi jos da je par kljucnih filmova u SF zanru nastalo pocetkom, a ne krajem pedesetih (The Day the earth stood still, Thing from another world). Nego, to je ta nova generacija wiki pametnica koji znaju sve i zbog kojih generalno ne citam filmske kritike. Doduse, nekad se prevarim, i kao sto se vidi iz prilozenog - samo se iznerviram.
Neki bi kada je SF film u pitanju trebalo da pocnu od \"Metropolisa\" pa onda polako, malo literature malo filma pa mozda i steknu sposobnosti da prepoznaju sta je dobro a sta lose u tom zanru ili sta kultno a sta ne.
Sto ne bi poredio Terminatora sa Ratovima Zvezda? T1 i T2 su kultni filmovi SF-a, mnogo bolji od Epizode 1,2 i 3.
Gledao sam T4. Ocajan je. Kao sto je Marko lepo rekao, tanka prica koja je tu da popuni rupe izmedju akcionih scena. Film bez ikakvog sadrzaja.
Ono sto se ne slazem je da nema vise mesta takvim filmovima. Nije problem drustveni kontekst naseg doba, nego pohlepa holivudskih kompanija. Filmovi se prave po receptu, kao na traci, bez imalo srca.
Uvek se setim nekog filma gde prave scenario za film, i to izvode na tabli po nekim formulama - tipa morate imati ljubavni trougao, itd. Ne sumnjam da producenti tamo rade bas tako.
Nakon pogledanog T4 u bioskopu, skidanje filmova sa torenta mi deluje kao poetska pravda servirana *industriji* zabave.
Jos jedna recenzija utemeljena na cistom neznanju ili povrsnom znanju autora iste, koji je vise vremena posvetio svom rukopisu i stilu negu zanru koji ocigledno nije u njegovoj sferi interesovannja - SF=Hal :)tako da cu kulturu - filmovi- prestati da posecujem na ovom sajtu.
Jedino što je gore od nekvalitetnog nastavka nekog od starih filmskih serijala je kada vam prikaz filma pise čovek čije je nepoznavanje SF-a, kako knjizevnog tako i filmskog, prevaziđeno jedino nečuvenom pretenzioznošću i arogancijom. Visokoumne analize nekoga ko veruje da je istraživanje svemira bacanje para, ili da je opasnost od nuklearne katastrofe prevaziđena, začinjene geostrateškim procenama na nivou prosečnog čitaoca "Večernjih novosti", još jedan su pokazatelj da je za pisanje o SF-u potrebno raspolagati ne samo solidnom načitanošću nego i kvalitetnim opštim obrazovanjem. Jedna je stvar konstatovati nesporno nizak kvalitet filmova kao što su "T4" ili "Star Trek 11", a sasvim druga ne shvatati da su, recimo, oko Star Wars ili Star Trek serijala nastali čitavi mali paralelni univerzumi koji se s vremenom dograđuju i obogaćuju. Samo postojanje ovih univerzuma, uz njihovu prirodnu funkciju donošenja profita, pokazuje da iz generacije u generaciju opstaje ona drevna žeđ za nepoznatim, za Mitom, koja je i iznedrila naučnu fantastiku u prošlom veku. Uprkos prozaičnim cinicima koji pišu ovakve prikaze!
moderni sf se utapa u moderno drustvo a to je instant vrednost, povrsnost koja sljasti, hiperprodukcija bez sadržaja...opet...sve to u cilju zagljupljivanja mase (ljudi)kako bi lakse mogli da se kontrolisu...ua bre!
Nisam gledao film (i, iskreno, mislim da i neću), ali moram da reagujem na prvih 6 pasusa teksta.
Olako gurati pod prašinu 90% SF dela iz 20. veka, kao, za današnje doba, anahrone proizvode, pokazuje ne samo nepoznavanje žanra, već i nepoznavanje aktuelnih dostignuća i tokova nauke. Da li je moguće da neko danas misli kako je robotika završila svoj put u fabrikama automobila, računari u dečijim sobama, a atomsko oružje u udžbenicima istorije?
star warsi 4,5, i 6 nisu nastali pre par godina vec sedamdesetih, a sada su nastali 1,2 i 3, kako je i bilo planirano od samog pocetka. kada vec pametujes i poredis trminatora sa jednim od najboljih sf serijala ikada bar se udostoji da prepises informacije sa neta kako treba.
star warsi 4,5, i 6 nisu nastali pre par godina vec sedamdesetih, a sada su nastali 1,2 i 3, kako je i bilo planirano od samog pocetka. kada vec pametujes i poredis trminatora sa jednim od najboljih sf serijala ikada bar se udostoji da prepises informacije sa neta kako treba.
Nisam gledao film (i, iskreno, mislim da i neću), ali moram da reagujem na prvih 6 pasusa teksta.
Olako gurati pod prašinu 90% SF dela iz 20. veka, kao, za današnje doba, anahrone proizvode, pokazuje ne samo nepoznavanje žanra, već i nepoznavanje aktuelnih dostignuća i tokova nauke. Da li je moguće da neko danas misli kako je robotika završila svoj put u fabrikama automobila, računari u dečijim sobama, a atomsko oružje u udžbenicima istorije?
Naucna fantastika je moj omiljeni zanr i osecam se pozvanim da dam svoj komentar na ovaj tekst buduci da skoro sve njegove postavke i argumente vidim kao neosnovane i netacne.
Kao prvo, smatram pogresnom tvrdnju da su naucno-fantasticni filmovi sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka nastali kao produkti hladnoratovske atmosfere i da je njihov koncept formiran na osnovu blokovske podele sveta. Da to nije istinito sasvim jasno se poze videti ako se pozljivo sagledaju drustveno-socioloske prilike opisane u tim filmovima.
'Zvezdane staze',koje su snimane od 1979.godine (dakle u jeku Hladnog rata) ne sadrze u sebi skoro nista sto bi cak i podsecalo na hladnoratovski nacin postojanja sveta. Posada Enterprajza sacinjena je od ljudi crne, zute i bele rase, od Amerikanaca, Rusa, Afikanaca, Kineza i mnogih vrsta vanzemaljskih rasa. Federacija Planeta je demokratska, istrazivacko-odbrambena organizacija ciji zakoni pocivaju na nacelima drustvene pravde, altruizma, rasne, verske i seksualne ravnopravnosti. To je vizija jednog multietnickog i multikulturalnog drustva koje ni sa kim nije blokovski konfrontirano vec je samo ponekad primorano da udje u lokalne sukobe i to vise u vidu kratkotrajne intervencije nego u vidu otvorenog rata. Svet buducnosti koji je predstavljen u 'Zvezdanim stazama' nalik je na sliku ujedinjenog i globalizovanog covecanstva a ne na sliku blokovski podeljenog sveta. Misao onih koji su stvarali ovaj serijal filmova nije se dala ograniciti tadasnjim istorijsko-politickim prilikama. Nprotiv, oni su razmisljali vizionarski, ispred svog vremena, podnoseci mnoge zrtve zbog toga. Naime, nije mnogo poznato da su pojedini glumci iz ovog serijala koji su bili Afro-amerikanci morali da izdrze buru negodovanja tadasnje americke rasisticke struje kojoj se nikako nije svidjalo da na Enterprajzu vidi Rusa, svog smrtnog neprijatelja i 'crnca' koga smatra nizim bicem. A osim toga rsdnja 'Zvezdanih staza' uopste se ne bavi svemirskim bitkama niti je svemir zamisljen kao polje konflikta. Zamislen je kao polje naseg zivljenja, naseg usavrsavanja, naseg istrazivanja stvarnosti, nasih moralnih odluka i iznad svega-kao polje naseg beskrajnog pregnuca za smislom, za novim granicama koje postojanju doneti uzviseniju svrhu. To su vecne filosofke i antropoloske teme koje ni u kom slucaju nisu inspirisane Hladnim ratom. Osim toga, neke ideje 'Zvezdanih staza' kao sto su putovanje nadsvetlosnom brzinom, teleportovanje, lasersko oruzje i postojanje vanzemaljaca ni danas nisu dostignute pa stoga jos uvek ne mogu biti prevazidjene i diskreditovane kako autor teksta koji kritikujem kaze. Zelim da dodam jos i to da se u tom pogledu ni novi Star Trek film ni malo ne izdvaja. U svemu je dosledan duhu predhodnih delova. To nijeisprazni letnji blokbaster vec jos jedan nastavak koji ce zajedno sa predhodnim delovima koji to vec jesu, steci status klasika u oblasti svog zanra.
Sto se tice 'Ratova Zvezda' stvari su prilicno drugacije mada ni tu autor nema pravo kada ih dovodi u vezu sa Hladnim ratom. U 'Ratovima Zvezda' kosmos jeste prikazan kao polje beskrajnog konflikta, otvorenog i neprestanog rata izmedju dve jasno suprotstavljene strane. Medjutim, inspiracija nije bio Hladni rat vec sasvim sigurno Drugi Svetski Rat. Lik imperatora Palpatina i koncept Imperije koja hoce apsolutnu moc i vlast nastala je na osnovu istorijske slike Treceg Rajha a ne osnovu slike Istocnog ili Zapadnog bloka. Galakticki rat izmedju vitezova Dzedaja i mracnih gospodara Sita mnogo vise lici na otvoreni rat zapadnih demokratija protiv Nemacke nego na hladnoratovski antagonizam izmedju blokova. To se vidi i na osnovu kostimografije filma-oruzje kojim su naoruzani vojnoci u ovom filmu dizajnirano je na osnovu oruzja kojim su bili opremljeni vojnici Vermahta, Dart Vejderava kaciga neodoljivo lici na nemacki slem.
Ali ni u 'Ratovima Zvezda' ova borba izmedju dve zaracene strane nije glavna okosnica filma. Glavne teme i motivi filma su psiholoske, mitske, arhetipske igotovo religiozne. To su teme odnosa sa ocem, odnosa sa decom, odnosa sa zenom sa onim sto je transcendentno. U epizoddama 4, 5 i 6 Luk Skajvoker prolazi put inicijacije heroja ostvarujuci sebe kroz susret, sukob i pomirenje sa ocem. U epizodama 1, 2 i 3 Anakin Skajvoker gubi sebe i prelazi na Tamnu stanu Sile zbog toga sto je ljubav prema zeni pretpostavio ljubavi prema Dobru tj. prema Sili. Radnja se znaci u sustini bavi tima kako se likovi postavljaju u odnosu na Silu-u odnosu na metafizicku stvarnost. Dakle, ni 'Ratovi Zvezda nisu bili nadahnuti Hladnim ratom vec necim sto je mnogo starije od njega, necim sto je arhetipsko i univerzalno te stoga nikada ne moze biti prevazidjeno bez obzira na to da li je Hladni rat uopste postojao ili ne.
Kada je rec o 'Terminatoru' takodje nema mesta tvrdnji da je zahvaljujuci hladnoratovskom ambijentu i da van njega nema pokrice. Sta vise, tu se i ne radi o ratu izmedju ljudi vec o apokalipticnom pokusaju prezivljavanja vrste u ultimativnoj borbi protiv vestacke inteligencije. Dva su osnovna temelja na kojima se zasniva konsrukcija 'Terminatora'. To su-fiktivna mogucnost agresivne vestacke inteligencije i strah od nuklearnog udara koji je zamislen kao Sudnji Dan. Smatram da je i jedno i drugo i danas veoma aktuelno. Snimati i danas takve filmove ni najmanje nije neosnovano i prevazidjeno kao sto se u tekstu 'Zombifikacija zanra' tvrdi. To sto Dip-Blu koji je pobedio Kasparova u partiji saha nije pokazao znake samosvesti nije nikakav dokaz da neki kompjuter u buducnosti nece. U najmanju ruku, to ne oduzima kredibilitet mastanju o vestackoj inteligenciji i strahu od pantehnologizacije zivita. Jos manje mi se cini potrebnim da naglasim da opasnost od atomskog rata uopste nije izbegnuta raspadom Sovjetskog Saveza i padom Berlinskog zida. Multipolarni svet podjednako je preokupiran naoruzavanjem i podjednako se 'igra vatrom' kao i blokovski svet. Ni tema huklearnog oruzja ,dakle, nije zastarela pa ni filmovi koji se time bave nisu diskfalifikovani. Mene i danas podidje neka jeza kada se setim najavne spice za 'Terminatora 2' gde je prikazan deciji park za igranje, ljuljaske i konjici koji gore u plamenu atomskog pozara.
Dodacu jos i to da iako ni sam odusevljen 'Terminatorom 4-Spasenje' ipak ne mogu da se slozim sa tako ostrim kritikama na njegov racun. To je film koji je imao izuzetno ogranicene mogucnosti. Nije se vise radnja mogla baviti slanjem terminatora u proslast i spasavanjem Dzona Konora (jer je ta tema sasvim iscrpljena) a sa druge strane nije mogla ni prikazati kraj rata protiv masina jer je to tek prvi film nove trilogije. To je njegovo opravdanje i to je njegova uloga-'Terminator-Spasenje' je prvi film u okviru nove trilogije i obezbedio je prostor za dalji razvoj radnje iako sam bas i ne moze da se pohvali njom.
Postoji samo jedan naucno-fantasticni film koji je nedvosmisleno inspirisan Hladnim ratom, to su 'Nadziraci'. Ali taj film se u potpunosti bavi temama koje je izrodiop Hladni rat i stoga se nikako ne moze stavljati u isti konteks sa 'Zvezdanim stazama', 'Ratovima Zvezda' i 'Terminatorom'. Naglasavam dakle da ovi prvoklasni filmovi nisu zasnovani na Hladnom ratu vec na temama koje su daleko vaznije i trajnije te da stoga snimanje nastavaka tih filmova ima puni smisao. Takodje isticem da su zapravo akcioni filmovi a ne naucno-fantasticni obelezeni doktrinama Hladnog rata. Setite se samo filmova'Rambo 3', 'Roki 4' i mnogih filmova sa Dolfom Langdrinom i Majklom Dudikofom u glavnoj ulozi.
Takodje, smatram da ako film govori o univerzalnim temama vezanim za smisao, granice i svrhu covekovog postojanja kao sto to rade cuveni naucno-fantasticni serijali onda je logicno da takav film zaradi mnogo novca jer ce biti zanimljiv i drgocen mnogima, sto je sasvim normalno. Verujem da tako dobri i lepi filmovi nisu mogli nastati od strane ljudi kojima je profit na prvom mestu i smatram da nisu komercialni proizvod programiran da izvlaci novac iz dzepova vec delo ljudi kojima je prvenstveno stalo do toga da svoju ideju pokazu drugima, sto i jeste sustina svakog stvaralastva.
Jos jedna recenzija utemeljena na cistom neznanju ili povrsnom znanju autora iste, koji je vise vremena posvetio svom rukopisu i stilu negu zanru koji ocigledno nije u njegovoj sferi interesovannja - SF=Hal :)tako da cu kulturu - filmovi- prestati da posecujem na ovom sajtu.
Jedino što je gore od nekvalitetnog nastavka nekog od starih filmskih serijala je kada vam prikaz filma pise čovek čije je nepoznavanje SF-a, kako knjizevnog tako i filmskog, prevaziđeno jedino nečuvenom pretenzioznošću i arogancijom. Visokoumne analize nekoga ko veruje da je istraživanje svemira bacanje para, ili da je opasnost od nuklearne katastrofe prevaziđena, začinjene geostrateškim procenama na nivou prosečnog čitaoca "Večernjih novosti", još jedan su pokazatelj da je za pisanje o SF-u potrebno raspolagati ne samo solidnom načitanošću nego i kvalitetnim opštim obrazovanjem. Jedna je stvar konstatovati nesporno nizak kvalitet filmova kao što su "T4" ili "Star Trek 11", a sasvim druga ne shvatati da su, recimo, oko Star Wars ili Star Trek serijala nastali čitavi mali paralelni univerzumi koji se s vremenom dograđuju i obogaćuju. Samo postojanje ovih univerzuma, uz njihovu prirodnu funkciju donošenja profita, pokazuje da iz generacije u generaciju opstaje ona drevna žeđ za nepoznatim, za Mitom, koja je i iznedrila naučnu fantastiku u prošlom veku. Uprkos prozaičnim cinicima koji pišu ovakve prikaze!
Sto ne bi poredio Terminatora sa Ratovima Zvezda? T1 i T2 su kultni filmovi SF-a, mnogo bolji od Epizode 1,2 i 3.
Gledao sam T4. Ocajan je. Kao sto je Marko lepo rekao, tanka prica koja je tu da popuni rupe izmedju akcionih scena. Film bez ikakvog sadrzaja.
Ono sto se ne slazem je da nema vise mesta takvim filmovima. Nije problem drustveni kontekst naseg doba, nego pohlepa holivudskih kompanija. Filmovi se prave po receptu, kao na traci, bez imalo srca.
Uvek se setim nekog filma gde prave scenario za film, i to izvode na tabli po nekim formulama - tipa morate imati ljubavni trougao, itd. Ne sumnjam da producenti tamo rade bas tako.
Nakon pogledanog T4 u bioskopu, skidanje filmova sa torenta mi deluje kao poetska pravda servirana *industriji* zabave.
moderni sf se utapa u moderno drustvo a to je instant vrednost, povrsnost koja sljasti, hiperprodukcija bez sadržaja...opet...sve to u cilju zagljupljivanja mase (ljudi)kako bi lakse mogli da se kontrolisu...ua bre!
Mislim da je kritika malo preoštra, ali u principu mnoge rečene stvari su tačne. Neke teme prosto vremenom postanu prevaziđene. Nauka napreduje, društvo se menja, ne mogu nam vizije budućnosti danas biti iste kao pre 100, 50, ali i 20 godina. Zato i s/f filmovi danas treba da pronađu neku drugu tematiku, a ne jedno te isto u nedogled.
Neki bi kada je SF film u pitanju trebalo da pocnu od \"Metropolisa\" pa onda polako, malo literature malo filma pa mozda i steknu sposobnosti da prepoznaju sta je dobro a sta lose u tom zanru ili sta kultno a sta ne.
pročitao sam prvi i poslednji pasus i mislim da mi je dovoljno. ono između ne mogu. očigledno je da autor prezire SF žanr. bolje da gleda hanu Montanu.
Dodao bi jos da je par kljucnih filmova u SF zanru nastalo pocetkom, a ne krajem pedesetih (The Day the earth stood still, Thing from another world). Nego, to je ta nova generacija wiki pametnica koji znaju sve i zbog kojih generalno ne citam filmske kritike. Doduse, nekad se prevarim, i kao sto se vidi iz prilozenog - samo se iznerviram.
S obzirom na uspeh ovogodisnjeg Star Trek filma tesko da bih mogao da se slozim sa autorom kritike. Novi Star Trek film je odlican a prolazi sjajno i na blagajnama, ponajvise zahvaljujuci preporukama koje dobija medju samom publikom a ne iz agresivnog studijskog marketinga. Ima ocenu preko 8 na imdb-u i fenomenalne kritike sa kojima se u potpunosti slazem.
Autor kritke Terminatora bi stvarno trebao malo vise da se informise - tesko da je sf zanr mrtav. Naprotiv, zivlji je nego ikada. A o uspehu Ratova Zvezda tj. epizoda 1,2 i 3 ne treba ni da pricam. Ok., fanovi prethodnih delova ovog serijala su pomalo razocarani, ALI, poslednje epizode su medju najgledanijim filmovima u istoriji. Bas kao i epizode 4,5 i 6.
Steta sto Dzejms Kameron nije stao i iza ovog Terminatora, kao sto je to uradio za drugi deo, jer ruku na srce, kada se setim Demi Mur koja uz pomoc svog ogrtaca slece sa zgrade u prethodnom filmu MCG-a (Carlijevi Andjeli 2) nije ni cudo sto je Terminator Salvation razocarao vecinu iole starijih gledalaca.
Ne razumem. Ovo je drugi put da gospoding Marko D. Popovic pise recenziju naucno fantasticnog filma i da se ona sastoji od gomile blago receno nebuloza.
Za mene, T4 nije nikakvo remek delo ali je sasvim ok za neku varijantu opustenog gledanja filma.
Autora teksta posaljite u penziju. Ocigledno je da se radi o covjeku koji je rastao uz filmove iz 60-70 godina pa mu je danas svaki rimejk tih filmova ravan nuli. A zaista nije tako za novije generacije filmofila koji nisu imali kontakt sa tim periodom stvaranja filma.
Odlicna kritika, mislim da jasno daje par centralnih razloga zasto je danas ovakve filmove praviti besmisleno, i zasto oni vise nikad ne mogu stvoriti to uzbudjenje koje je recimo Terminator II mogao. I naravno, to ne znaci da autor misli da je vreme robotike proslo - izvlaciti takve zakljucke iz teksta je tek besmisleno. A za sve one koji misle da ovaj film 'dobro prolazi kod publike': http://www.rottentomatoes.com/m/terminator_salvation/
star warsi 4,5, i 6 nisu nastali pre par godina vec sedamdesetih, a sada su nastali 1,2 i 3, kako je i bilo planirano od samog pocetka. kada vec pametujes i poredis trminatora sa jednim od najboljih sf serijala ikada bar se udostoji da prepises informacije sa neta kako treba.
moderni sf se utapa u moderno drustvo a to je instant vrednost, povrsnost koja sljasti, hiperprodukcija bez sadržaja...opet...sve to u cilju zagljupljivanja mase (ljudi)kako bi lakse mogli da se kontrolisu...ua bre!
Nisam gledao film (i, iskreno, mislim da i neću), ali moram da reagujem na prvih 6 pasusa teksta.
Olako gurati pod prašinu 90% SF dela iz 20. veka, kao, za današnje doba, anahrone proizvode, pokazuje ne samo nepoznavanje žanra, već i nepoznavanje aktuelnih dostignuća i tokova nauke. Da li je moguće da neko danas misli kako je robotika završila svoj put u fabrikama automobila, računari u dečijim sobama, a atomsko oružje u udžbenicima istorije?
Jos jedna recenzija utemeljena na cistom neznanju ili povrsnom znanju autora iste, koji je vise vremena posvetio svom rukopisu i stilu negu zanru koji ocigledno nije u njegovoj sferi interesovannja - SF=Hal :)tako da cu kulturu - filmovi- prestati da posecujem na ovom sajtu.
Jedino što je gore od nekvalitetnog nastavka nekog od starih filmskih serijala je kada vam prikaz filma pise čovek čije je nepoznavanje SF-a, kako knjizevnog tako i filmskog, prevaziđeno jedino nečuvenom pretenzioznošću i arogancijom. Visokoumne analize nekoga ko veruje da je istraživanje svemira bacanje para, ili da je opasnost od nuklearne katastrofe prevaziđena, začinjene geostrateškim procenama na nivou prosečnog čitaoca "Večernjih novosti", još jedan su pokazatelj da je za pisanje o SF-u potrebno raspolagati ne samo solidnom načitanošću nego i kvalitetnim opštim obrazovanjem. Jedna je stvar konstatovati nesporno nizak kvalitet filmova kao što su "T4" ili "Star Trek 11", a sasvim druga ne shvatati da su, recimo, oko Star Wars ili Star Trek serijala nastali čitavi mali paralelni univerzumi koji se s vremenom dograđuju i obogaćuju. Samo postojanje ovih univerzuma, uz njihovu prirodnu funkciju donošenja profita, pokazuje da iz generacije u generaciju opstaje ona drevna žeđ za nepoznatim, za Mitom, koja je i iznedrila naučnu fantastiku u prošlom veku. Uprkos prozaičnim cinicima koji pišu ovakve prikaze!
Neki bi kada je SF film u pitanju trebalo da pocnu od \"Metropolisa\" pa onda polako, malo literature malo filma pa mozda i steknu sposobnosti da prepoznaju sta je dobro a sta lose u tom zanru ili sta kultno a sta ne.
pročitao sam prvi i poslednji pasus i mislim da mi je dovoljno. ono između ne mogu. očigledno je da autor prezire SF žanr. bolje da gleda hanu Montanu.
Dodao bi jos da je par kljucnih filmova u SF zanru nastalo pocetkom, a ne krajem pedesetih (The Day the earth stood still, Thing from another world). Nego, to je ta nova generacija wiki pametnica koji znaju sve i zbog kojih generalno ne citam filmske kritike. Doduse, nekad se prevarim, i kao sto se vidi iz prilozenog - samo se iznerviram.
S obzirom na uspeh ovogodisnjeg Star Trek filma tesko da bih mogao da se slozim sa autorom kritike. Novi Star Trek film je odlican a prolazi sjajno i na blagajnama, ponajvise zahvaljujuci preporukama koje dobija medju samom publikom a ne iz agresivnog studijskog marketinga. Ima ocenu preko 8 na imdb-u i fenomenalne kritike sa kojima se u potpunosti slazem.
Autor kritke Terminatora bi stvarno trebao malo vise da se informise - tesko da je sf zanr mrtav. Naprotiv, zivlji je nego ikada. A o uspehu Ratova Zvezda tj. epizoda 1,2 i 3 ne treba ni da pricam. Ok., fanovi prethodnih delova ovog serijala su pomalo razocarani, ALI, poslednje epizode su medju najgledanijim filmovima u istoriji. Bas kao i epizode 4,5 i 6.
Steta sto Dzejms Kameron nije stao i iza ovog Terminatora, kao sto je to uradio za drugi deo, jer ruku na srce, kada se setim Demi Mur koja uz pomoc svog ogrtaca slece sa zgrade u prethodnom filmu MCG-a (Carlijevi Andjeli 2) nije ni cudo sto je Terminator Salvation razocarao vecinu iole starijih gledalaca.
Mislim da je kritika malo preoštra, ali u principu mnoge rečene stvari su tačne. Neke teme prosto vremenom postanu prevaziđene. Nauka napreduje, društvo se menja, ne mogu nam vizije budućnosti danas biti iste kao pre 100, 50, ali i 20 godina. Zato i s/f filmovi danas treba da pronađu neku drugu tematiku, a ne jedno te isto u nedogled.
Odlicna kritika, mislim da jasno daje par centralnih razloga zasto je danas ovakve filmove praviti besmisleno, i zasto oni vise nikad ne mogu stvoriti to uzbudjenje koje je recimo Terminator II mogao. I naravno, to ne znaci da autor misli da je vreme robotike proslo - izvlaciti takve zakljucke iz teksta je tek besmisleno. A za sve one koji misle da ovaj film 'dobro prolazi kod publike': http://www.rottentomatoes.com/m/terminator_salvation/
Sto ne bi poredio Terminatora sa Ratovima Zvezda? T1 i T2 su kultni filmovi SF-a, mnogo bolji od Epizode 1,2 i 3.
Gledao sam T4. Ocajan je. Kao sto je Marko lepo rekao, tanka prica koja je tu da popuni rupe izmedju akcionih scena. Film bez ikakvog sadrzaja.
Ono sto se ne slazem je da nema vise mesta takvim filmovima. Nije problem drustveni kontekst naseg doba, nego pohlepa holivudskih kompanija. Filmovi se prave po receptu, kao na traci, bez imalo srca.
Uvek se setim nekog filma gde prave scenario za film, i to izvode na tabli po nekim formulama - tipa morate imati ljubavni trougao, itd. Ne sumnjam da producenti tamo rade bas tako.
Nakon pogledanog T4 u bioskopu, skidanje filmova sa torenta mi deluje kao poetska pravda servirana *industriji* zabave.
Autora teksta posaljite u penziju. Ocigledno je da se radi o covjeku koji je rastao uz filmove iz 60-70 godina pa mu je danas svaki rimejk tih filmova ravan nuli. A zaista nije tako za novije generacije filmofila koji nisu imali kontakt sa tim periodom stvaranja filma.
Naucna fantastika je moj omiljeni zanr i osecam se pozvanim da dam svoj komentar na ovaj tekst buduci da skoro sve njegove postavke i argumente vidim kao neosnovane i netacne.
Kao prvo, smatram pogresnom tvrdnju da su naucno-fantasticni filmovi sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina dvadesetog veka nastali kao produkti hladnoratovske atmosfere i da je njihov koncept formiran na osnovu blokovske podele sveta. Da to nije istinito sasvim jasno se poze videti ako se pozljivo sagledaju drustveno-socioloske prilike opisane u tim filmovima.
'Zvezdane staze',koje su snimane od 1979.godine (dakle u jeku Hladnog rata) ne sadrze u sebi skoro nista sto bi cak i podsecalo na hladnoratovski nacin postojanja sveta. Posada Enterprajza sacinjena je od ljudi crne, zute i bele rase, od Amerikanaca, Rusa, Afikanaca, Kineza i mnogih vrsta vanzemaljskih rasa. Federacija Planeta je demokratska, istrazivacko-odbrambena organizacija ciji zakoni pocivaju na nacelima drustvene pravde, altruizma, rasne, verske i seksualne ravnopravnosti. To je vizija jednog multietnickog i multikulturalnog drustva koje ni sa kim nije blokovski konfrontirano vec je samo ponekad primorano da udje u lokalne sukobe i to vise u vidu kratkotrajne intervencije nego u vidu otvorenog rata. Svet buducnosti koji je predstavljen u 'Zvezdanim stazama' nalik je na sliku ujedinjenog i globalizovanog covecanstva a ne na sliku blokovski podeljenog sveta. Misao onih koji su stvarali ovaj serijal filmova nije se dala ograniciti tadasnjim istorijsko-politickim prilikama. Nprotiv, oni su razmisljali vizionarski, ispred svog vremena, podnoseci mnoge zrtve zbog toga. Naime, nije mnogo poznato da su pojedini glumci iz ovog serijala koji su bili Afro-amerikanci morali da izdrze buru negodovanja tadasnje americke rasisticke struje kojoj se nikako nije svidjalo da na Enterprajzu vidi Rusa, svog smrtnog neprijatelja i 'crnca' koga smatra nizim bicem. A osim toga rsdnja 'Zvezdanih staza' uopste se ne bavi svemirskim bitkama niti je svemir zamisljen kao polje konflikta. Zamislen je kao polje naseg zivljenja, naseg usavrsavanja, naseg istrazivanja stvarnosti, nasih moralnih odluka i iznad svega-kao polje naseg beskrajnog pregnuca za smislom, za novim granicama koje postojanju doneti uzviseniju svrhu. To su vecne filosofke i antropoloske teme koje ni u kom slucaju nisu inspirisane Hladnim ratom. Osim toga, neke ideje 'Zvezdanih staza' kao sto su putovanje nadsvetlosnom brzinom, teleportovanje, lasersko oruzje i postojanje vanzemaljaca ni danas nisu dostignute pa stoga jos uvek ne mogu biti prevazidjene i diskreditovane kako autor teksta koji kritikujem kaze. Zelim da dodam jos i to da se u tom pogledu ni novi Star Trek film ni malo ne izdvaja. U svemu je dosledan duhu predhodnih delova. To nijeisprazni letnji blokbaster vec jos jedan nastavak koji ce zajedno sa predhodnim delovima koji to vec jesu, steci status klasika u oblasti svog zanra.
Sto se tice 'Ratova Zvezda' stvari su prilicno drugacije mada ni tu autor nema pravo kada ih dovodi u vezu sa Hladnim ratom. U 'Ratovima Zvezda' kosmos jeste prikazan kao polje beskrajnog konflikta, otvorenog i neprestanog rata izmedju dve jasno suprotstavljene strane. Medjutim, inspiracija nije bio Hladni rat vec sasvim sigurno Drugi Svetski Rat. Lik imperatora Palpatina i koncept Imperije koja hoce apsolutnu moc i vlast nastala je na osnovu istorijske slike Treceg Rajha a ne osnovu slike Istocnog ili Zapadnog bloka. Galakticki rat izmedju vitezova Dzedaja i mracnih gospodara Sita mnogo vise lici na otvoreni rat zapadnih demokratija protiv Nemacke nego na hladnoratovski antagonizam izmedju blokova. To se vidi i na osnovu kostimografije filma-oruzje kojim su naoruzani vojnoci u ovom filmu dizajnirano je na osnovu oruzja kojim su bili opremljeni vojnici Vermahta, Dart Vejderava kaciga neodoljivo lici na nemacki slem.
Ali ni u 'Ratovima Zvezda' ova borba izmedju dve zaracene strane nije glavna okosnica filma. Glavne teme i motivi filma su psiholoske, mitske, arhetipske igotovo religiozne. To su teme odnosa sa ocem, odnosa sa decom, odnosa sa zenom sa onim sto je transcendentno. U epizoddama 4, 5 i 6 Luk Skajvoker prolazi put inicijacije heroja ostvarujuci sebe kroz susret, sukob i pomirenje sa ocem. U epizodama 1, 2 i 3 Anakin Skajvoker gubi sebe i prelazi na Tamnu stanu Sile zbog toga sto je ljubav prema zeni pretpostavio ljubavi prema Dobru tj. prema Sili. Radnja se znaci u sustini bavi tima kako se likovi postavljaju u odnosu na Silu-u odnosu na metafizicku stvarnost. Dakle, ni 'Ratovi Zvezda nisu bili nadahnuti Hladnim ratom vec necim sto je mnogo starije od njega, necim sto je arhetipsko i univerzalno te stoga nikada ne moze biti prevazidjeno bez obzira na to da li je Hladni rat uopste postojao ili ne.
Kada je rec o 'Terminatoru' takodje nema mesta tvrdnji da je zahvaljujuci hladnoratovskom ambijentu i da van njega nema pokrice. Sta vise, tu se i ne radi o ratu izmedju ljudi vec o apokalipticnom pokusaju prezivljavanja vrste u ultimativnoj borbi protiv vestacke inteligencije. Dva su osnovna temelja na kojima se zasniva konsrukcija 'Terminatora'. To su-fiktivna mogucnost agresivne vestacke inteligencije i strah od nuklearnog udara koji je zamislen kao Sudnji Dan. Smatram da je i jedno i drugo i danas veoma aktuelno. Snimati i danas takve filmove ni najmanje nije neosnovano i prevazidjeno kao sto se u tekstu 'Zombifikacija zanra' tvrdi. To sto Dip-Blu koji je pobedio Kasparova u partiji saha nije pokazao znake samosvesti nije nikakav dokaz da neki kompjuter u buducnosti nece. U najmanju ruku, to ne oduzima kredibilitet mastanju o vestackoj inteligenciji i strahu od pantehnologizacije zivita. Jos manje mi se cini potrebnim da naglasim da opasnost od atomskog rata uopste nije izbegnuta raspadom Sovjetskog Saveza i padom Berlinskog zida. Multipolarni svet podjednako je preokupiran naoruzavanjem i podjednako se 'igra vatrom' kao i blokovski svet. Ni tema huklearnog oruzja ,dakle, nije zastarela pa ni filmovi koji se time bave nisu diskfalifikovani. Mene i danas podidje neka jeza kada se setim najavne spice za 'Terminatora 2' gde je prikazan deciji park za igranje, ljuljaske i konjici koji gore u plamenu atomskog pozara.
Dodacu jos i to da iako ni sam odusevljen 'Terminatorom 4-Spasenje' ipak ne mogu da se slozim sa tako ostrim kritikama na njegov racun. To je film koji je imao izuzetno ogranicene mogucnosti. Nije se vise radnja mogla baviti slanjem terminatora u proslast i spasavanjem Dzona Konora (jer je ta tema sasvim iscrpljena) a sa druge strane nije mogla ni prikazati kraj rata protiv masina jer je to tek prvi film nove trilogije. To je njegovo opravdanje i to je njegova uloga-'Terminator-Spasenje' je prvi film u okviru nove trilogije i obezbedio je prostor za dalji razvoj radnje iako sam bas i ne moze da se pohvali njom.
Postoji samo jedan naucno-fantasticni film koji je nedvosmisleno inspirisan Hladnim ratom, to su 'Nadziraci'. Ali taj film se u potpunosti bavi temama koje je izrodiop Hladni rat i stoga se nikako ne moze stavljati u isti konteks sa 'Zvezdanim stazama', 'Ratovima Zvezda' i 'Terminatorom'. Naglasavam dakle da ovi prvoklasni filmovi nisu zasnovani na Hladnom ratu vec na temama koje su daleko vaznije i trajnije te da stoga snimanje nastavaka tih filmova ima puni smisao. Takodje isticem da su zapravo akcioni filmovi a ne naucno-fantasticni obelezeni doktrinama Hladnog rata. Setite se samo filmova'Rambo 3', 'Roki 4' i mnogih filmova sa Dolfom Langdrinom i Majklom Dudikofom u glavnoj ulozi.
Takodje, smatram da ako film govori o univerzalnim temama vezanim za smisao, granice i svrhu covekovog postojanja kao sto to rade cuveni naucno-fantasticni serijali onda je logicno da takav film zaradi mnogo novca jer ce biti zanimljiv i drgocen mnogima, sto je sasvim normalno. Verujem da tako dobri i lepi filmovi nisu mogli nastati od strane ljudi kojima je profit na prvom mestu i smatram da nisu komercialni proizvod programiran da izvlaci novac iz dzepova vec delo ljudi kojima je prvenstveno stalo do toga da svoju ideju pokazu drugima, sto i jeste sustina svakog stvaralastva.
Ne razumem. Ovo je drugi put da gospoding Marko D. Popovic pise recenziju naucno fantasticnog filma i da se ona sastoji od gomile blago receno nebuloza.
Za mene, T4 nije nikakvo remek delo ali je sasvim ok za neku varijantu opustenog gledanja filma.
IMAGE SOURCE
17 Komentari
Sortiraj po: