Optimizam otklanja stres

Optimizam je stvarno preko potreban Srbiji. Stres na poslu i nezadovoljstvo malim platama, stres i nerviranje u sabraćaju na putu do posla i nazad, nerviranje za najobičnije parking mesto posle posla, čekanje po raznim redovima za svakakva potrebna i nepotrebna dokumenta i dozvole kako bi se opravdao prenaduvani državni aparat i njegovi bahati, dokoni i iskopleksirani činovnici, čekanje u kilometarskim redovima za lekare, cene koje skaču svaki dan, maltretiranje građana svakojakim porezima i akcizama... Kraja i da nema. Problem je što su nam od svega ovoga ljudi sivi i u glavama i licima, pošto i fizički i psihički popuštaju. Ne plašim se nedostatka novca ili hrane. Otići ću na neko selo da radim i živim, nije mi teško. Više me plaši što ova Srbija počinje da liči na jednu veliku ludaru...

Uf, lako je reci. Maximalno se trudim da sve aktivnosti na dnevnom nivou obavljam kako treba. U poslednje vreme, tu mi kazes - tu zaboravim. Brige puste, u Srbiji je nemoguce potisnuti ih, jer dolaze nove i nove i nove... i nikad kraja. Na momenat pomislim da je zivot lep i ucini mi se takvim ali kratko traje. Definitivno ostaje optimizam i nada da bice nam bolje. Mi smo umorni, pogledajte lica nasih ljudi. Nepravda, nemastina i td i td nas prave ovakvim kakvi jesmo pa ti budi "optimistican" bar na sekundicu. Pa to je luksuz ! :-)

Bila jednom jedna zemlja..... puna optimizma.... al nije Srbija.... :D

Optimizam? Ma ne verujem :(

Optimizam? Ma ne verujem :(

Optimizam je stvarno preko potreban Srbiji. Stres na poslu i nezadovoljstvo malim platama, stres i nerviranje u sabraćaju na putu do posla i nazad, nerviranje za najobičnije parking mesto posle posla, čekanje po raznim redovima za svakakva potrebna i nepotrebna dokumenta i dozvole kako bi se opravdao prenaduvani državni aparat i njegovi bahati, dokoni i iskopleksirani činovnici, čekanje u kilometarskim redovima za lekare, cene koje skaču svaki dan, maltretiranje građana svakojakim porezima i akcizama... Kraja i da nema. Problem je što su nam od svega ovoga ljudi sivi i u glavama i licima, pošto i fizički i psihički popuštaju. Ne plašim se nedostatka novca ili hrane. Otići ću na neko selo da radim i živim, nije mi teško. Više me plaši što ova Srbija počinje da liči na jednu veliku ludaru...

Bila jednom jedna zemlja..... puna optimizma.... al nije Srbija.... :D

Uf, lako je reci. Maximalno se trudim da sve aktivnosti na dnevnom nivou obavljam kako treba. U poslednje vreme, tu mi kazes - tu zaboravim. Brige puste, u Srbiji je nemoguce potisnuti ih, jer dolaze nove i nove i nove... i nikad kraja. Na momenat pomislim da je zivot lep i ucini mi se takvim ali kratko traje. Definitivno ostaje optimizam i nada da bice nam bolje. Mi smo umorni, pogledajte lica nasih ljudi. Nepravda, nemastina i td i td nas prave ovakvim kakvi jesmo pa ti budi "optimistican" bar na sekundicu. Pa to je luksuz ! :-)