Zbog čega žale ljudi na samrti?

Verovatno 99% ljudi može da nađe neki razlog da se kaje ali to nije fer prema sebi. Dobiti šansu i proživeti ceo život i doživeti starost je neviđen dar. Jednom kao starac, biću ponosan što sam imao prilike da boravim na ovom svetu i to kao čovek. Prosto ne postoji ništa bolje što bih mogao da poželim da budem. Znam da nisam živeo kao najveći srećnik iako sam sada još vrlo mlad, ali sigurno nisam i ne živim kao nesrećni ljudi u siromašnim krajevima sveta. Zahvalan sam na tome i neću biti sitničar na kraju.

Zanimljiva ideja.

Nisam na samrti, ili možda jesam? Jer svaki dan je rizik, posebno u srbijanskoj borbi za preživljavanje, jurnjavi po Beogradu, sudaru sa ološem i muljem koji nas pritiska...
Svaki dan žalim što sam poverovala da može biti bolje i ostala...
žalim što trošim nerve da bih uhvatila dah, umesto da dam svu svoju snagu samo detetu i prijateljima koji to zaslužuju!!!
Žalim što mi je jasno da teško da mogu da budem srećna,jer ovde nedostaju prave ljudske emocije!!!!To je moja lista!
Mari

Ja znam za cim najvise zale u Srbiji: Sto nisu imali Golfa 2-ku :-)

Veoma dobar nacin da se ljudi sirom sveta zamisle i potraze delove stvarnog ja. To znaci i napustiti kontrolisano ponasanje i razmisljanje, kao sto su trendovi, kontrolisana potrosnja (kupovina, moda i sl.), `moderni` ili `savremeni` stavovi, principi i shvatanja, kolektivni kompleksi, jednom recju, sve ono sto od nas cini robu: predvidljive potrosace, poslusne glasace ili pokorne sluge. Mada, tesko je prepoznati sebe u sistemu u kome su ovako dobro razradjeni marketinski i propagandni pristupi. Mozda je najbolji lek ne zadovoljavati se nikad nicim manjim od istine. A posto danas svetom vladaju lazi, istina se uvek nalazi tamo gde su putevi kojima se redje ide. Ili jos jednostavnije: tamo odakle upornim ponavljanjima i trendovima zele da nas isteraju.

Kada mi ide dobro ili lose, nekad zamislim da sam starac i da mi je sutra zadnji dan zivota. I secam se dogadjaja koji su mi se desavali u zivotu, bili oni losi ili dobri. I koliko je sve to bilo bitno u zivotu. Ako se desilo nesto zbog cega sam se naljutio ili rastuzio, da li je moja reakcija bila vredna toga sada kada gledam is perspektive starca koji ima da zivi jos samo jedan dan. Zar ne bi bilo lepse da sam drugacije postupio. Na kraju svi isto zavrsimo, i cemu onda tolika briga i nesreca. Ali isto tako kada nam dobro ide, to nije vecno. Ako je sutra zadnji dan mog zivota, sta ja imam sad od toga sto mi je u tom trenutku bilo dobro. U tom trenutku sam uzivao ali sledeci je mozda bio drugaciji. Danas mi je to samo u secanju, a sutra kada nestanem, nestace cak i to secanje. Taj trenutak, dobar ili los je proslost, i trebamo da ga zaboravimo kako bi na najbolji moguci nacin iskoristili sledeci trenutak. I onda kada dok starac kome je ostao jos jedan dan u zivotu se seceam kako je taj zivot prosao, nemam za cim da zalim, jer sam maksimalno ziveo i dao sve od sebe, i bavio se samo stvarima koje su bitne, jer nebitne stvari nisu bile deo mog zivota.

kad budem umiro zalicu sto sam ovoliko ziveo u Srbiji..

Strah od smrti je osnovni strah svakog ljudskog bica i pokretac mnogih ponasanja. Mnogi ljudi provedu zivot bojeci se od smrti, a to je neminovnost i samim tim i najveci paradoks zivota.

Sta god uradili i kako god se ponasali u toku zivota, uvek bi postojalo nesto zbog cega bi se kajali, sasvim normalna stvar...

Memento mori.

učini nešto

Zale...(ili bi barem trebalo da zale), za svaku ruznu pomisao, rec, ili bilo sta drugo cime su povredili drage osobe..(ili bilo koga drugog...)

Preporuka za knjigu na ovu zanimjivu temu, dr Berni Zigel: LJUBAV MEDICINA I ČUDA

Ne boje se svi ljudi smrti. Smrt je dobro. Život boli, a smrt oslobađa. Moje mišljenje, najiskrenije....

Ne boje se svi ljudi smrti. Smrt je dobro. Život boli, a smrt oslobađa. Moje mišljenje, najiskrenije....
(vanja, 3. februar 2012 12:31)

Potrazi pomoc dok nije prekasno...

Onaj ko ne zna kuda ide, ne treba ni da hoda..

nisam na samrti, ali ne zalim za nicim sto jesam ili nisam uradio, savest mi je cista

kad budem umiro zalicu sto sam ovoliko ziveo u Srbiji..

Onaj ko ne zna kuda ide, ne treba ni da hoda..

nisam na samrti, ali ne zalim za nicim sto jesam ili nisam uradio, savest mi je cista

Ja znam za cim najvise zale u Srbiji: Sto nisu imali Golfa 2-ku :-)

Nisam na samrti, ili možda jesam? Jer svaki dan je rizik, posebno u srbijanskoj borbi za preživljavanje, jurnjavi po Beogradu, sudaru sa ološem i muljem koji nas pritiska...
Svaki dan žalim što sam poverovala da može biti bolje i ostala...
žalim što trošim nerve da bih uhvatila dah, umesto da dam svu svoju snagu samo detetu i prijateljima koji to zaslužuju!!!
Žalim što mi je jasno da teško da mogu da budem srećna,jer ovde nedostaju prave ljudske emocije!!!!To je moja lista!
Mari

Zale...(ili bi barem trebalo da zale), za svaku ruznu pomisao, rec, ili bilo sta drugo cime su povredili drage osobe..(ili bilo koga drugog...)

Ne boje se svi ljudi smrti. Smrt je dobro. Život boli, a smrt oslobađa. Moje mišljenje, najiskrenije....
(vanja, 3. februar 2012 12:31)

Potrazi pomoc dok nije prekasno...

Ne boje se svi ljudi smrti. Smrt je dobro. Život boli, a smrt oslobađa. Moje mišljenje, najiskrenije....

Kada mi ide dobro ili lose, nekad zamislim da sam starac i da mi je sutra zadnji dan zivota. I secam se dogadjaja koji su mi se desavali u zivotu, bili oni losi ili dobri. I koliko je sve to bilo bitno u zivotu. Ako se desilo nesto zbog cega sam se naljutio ili rastuzio, da li je moja reakcija bila vredna toga sada kada gledam is perspektive starca koji ima da zivi jos samo jedan dan. Zar ne bi bilo lepse da sam drugacije postupio. Na kraju svi isto zavrsimo, i cemu onda tolika briga i nesreca. Ali isto tako kada nam dobro ide, to nije vecno. Ako je sutra zadnji dan mog zivota, sta ja imam sad od toga sto mi je u tom trenutku bilo dobro. U tom trenutku sam uzivao ali sledeci je mozda bio drugaciji. Danas mi je to samo u secanju, a sutra kada nestanem, nestace cak i to secanje. Taj trenutak, dobar ili los je proslost, i trebamo da ga zaboravimo kako bi na najbolji moguci nacin iskoristili sledeci trenutak. I onda kada dok starac kome je ostao jos jedan dan u zivotu se seceam kako je taj zivot prosao, nemam za cim da zalim, jer sam maksimalno ziveo i dao sve od sebe, i bavio se samo stvarima koje su bitne, jer nebitne stvari nisu bile deo mog zivota.

Sta god uradili i kako god se ponasali u toku zivota, uvek bi postojalo nesto zbog cega bi se kajali, sasvim normalna stvar...

Verovatno 99% ljudi može da nađe neki razlog da se kaje ali to nije fer prema sebi. Dobiti šansu i proživeti ceo život i doživeti starost je neviđen dar. Jednom kao starac, biću ponosan što sam imao prilike da boravim na ovom svetu i to kao čovek. Prosto ne postoji ništa bolje što bih mogao da poželim da budem. Znam da nisam živeo kao najveći srećnik iako sam sada još vrlo mlad, ali sigurno nisam i ne živim kao nesrećni ljudi u siromašnim krajevima sveta. Zahvalan sam na tome i neću biti sitničar na kraju.

Veoma dobar nacin da se ljudi sirom sveta zamisle i potraze delove stvarnog ja. To znaci i napustiti kontrolisano ponasanje i razmisljanje, kao sto su trendovi, kontrolisana potrosnja (kupovina, moda i sl.), `moderni` ili `savremeni` stavovi, principi i shvatanja, kolektivni kompleksi, jednom recju, sve ono sto od nas cini robu: predvidljive potrosace, poslusne glasace ili pokorne sluge. Mada, tesko je prepoznati sebe u sistemu u kome su ovako dobro razradjeni marketinski i propagandni pristupi. Mozda je najbolji lek ne zadovoljavati se nikad nicim manjim od istine. A posto danas svetom vladaju lazi, istina se uvek nalazi tamo gde su putevi kojima se redje ide. Ili jos jednostavnije: tamo odakle upornim ponavljanjima i trendovima zele da nas isteraju.

učini nešto

Zanimljiva ideja.

Memento mori.

Strah od smrti je osnovni strah svakog ljudskog bica i pokretac mnogih ponasanja. Mnogi ljudi provedu zivot bojeci se od smrti, a to je neminovnost i samim tim i najveci paradoks zivota.

Preporuka za knjigu na ovu zanimjivu temu, dr Berni Zigel: LJUBAV MEDICINA I ČUDA