Kod psihijatra se sve manje priča?

Preporučite mi nekog psihijatra.

Ovaj tekst se odnosi na Ameriku. Mi nemamo takvih problema, svi ludi a niko nece da se leci...kad bi svako u Srbiji otisao makar na tih 15 minuta...

Ljudi moji! Ako imate psihičkih problema otiđite kod PSIHOLOGA, ali nekog zaista stručnog ko je završio dodatnu edukaciju za psihoterapiju. Psiholozima je psihoterapija glavna stvar, a i jeftiniji su.

Psihijatre nikako ne preporučujem osim u slučajevima zaista teških i očiglednih psihičkih bolesti.

Kao prvo, zbog prirode svog posla i zbog činjenice da uglavnom rade sa težim psihičkim bolesnicima psihijatri imaju profesionalnu deformaciju koja se sastoji u tome da svakoga posmatraju kao pacijenta, a ne ko čovjeka.

Zbog te pokretne trake pomalo su izgubili i empatiju i samo gledaju da ti krknu neki lijek.

A lijekovima se psihički problemi suštinski ne rješavaju!!! Oni se time samo ZAMASKIRAJU. Dobar si dok si pod terapijom. Možda čak i odličan, ali kad se terapija isključi vraćaju se problemi. Samo postaneš trajno zavistan od hemije, a suštinski uzrok tvog psihičkog problema ostaje neriješen. To je ipak nekad dobra opcija u težim slučajevima kada neko nema sredstava za psihoterapiju, ili kada mu je stanje toliko teško da se bez lijekova ne može riješiti. Ali čak i tada preporučljivo bi bilo da čim se stanje pacijenta lijekovima dovede u normalu, da se počne sa psihoterapijom da bi se otklonio pravi UZROK problema i da bi se došlo do trajnog rješenja. Lijekovi su nekada odlično, ali ipak samo privremeno rješenje. U nekim slučajevima su nažalost potrebni i trajno (npr. šizofrenija), ali čak i tada korist od psihoterapije bi bila ogromna.

Po mom mišljenju su za psihoterapiju i bolje kvalifikovani i više spremni i ekonomski više isplativi PSIHOLOZI, ali oni sa zaista dosta iskustva i sa dodatnom psihoterapijskom edukacijom.

Psihijatar je tu samo da utvrdi da li je možda riječ o nekoj teškoj psihičkoj bolesti, da postavi dijagnozu i da propiše lijekove (pošto psiholozi ne mogu propisivati lijekove jer nisu ljekari) - ti lijekovi su po meni samo dodatna POMOĆNA terapija, a pravo rješavanje problema psihoterapijom i zalaženjem u suštinske probleme pacijenta prepustio bih psiholozima.

Naravno ne može vam svaki psiholog pomoći, naročito ne onaj koji je samo ztavršio fakultet psihologije i kraj priče. Takvi rade po školama, testiraju djecu i sl.

Pravi stručnjak za mentalno zdravlje je psiholog sa dodatnom edukacijom psihoterapije i da je po mogućnosti licenciran za neki vid psihoterapije npr. transakciona analiza ili kognitivno-bihevioralna terapija, sa iskustvom.

Oni su, nažalost, kao i psihijatri SKUPI, ali ipak MANJE skupi od psihijatara, bolje potkovani za psihoterapiju, manje profesionalno deformisani (ne gledaju te kao luđaka), i nemaju problem "pokretne trake" koji "muči" psihijatre.

Tacno je da su osiguravajuca drustva obicni lesinari i paraziti, ali ni psihijatri/terapeuti nisu bas gadljivi na novac... Hej, 2000 EUR za sat vremena razgovora??? Pa koje osiguravajuce drustvo to moze da pokrije...

Evo,ja ću preporučiti jednoga. PAVUN SINIŠA. Taj je besmrtan. Nešto bejah klonula duhom, a sad sam jača nego ikad. :) Toplo preporučujem ovog cara.

Pacijenti na pokretnoj traci je model rada, koji je zavladao, čak je i nametnut i u Srbiji, i to ne samo u psihijatriji, nego u svim oblastima medicine, sve do sestrinske nege u bolnici. Sve to rezultuje slabijom zdravstvenom zaštitom pacijenata i nezadovoljnim, često i premorenim zdravstvenim radnicima.

Suva istina za psihijatre u Americi. Za tih 15 min uspe da mi prepise lek, a to naplati 250$. Bila par puta i odustala sam kada sam skapirala da hoce da me samo drogira a i da ne porazgovara sa mnom.

Svugde u svetu je tako, nigde ne mozes dobiti sat sa psihoterapeutom, a da ga pokriva zdravstveno osiguranje.
Ako hoces plati, kod nas ide i do 50 EUR kod profesora univerziteta, a u USA, ne znam, preskupo i mali broj moze sebi da priusti ovo

@Predrag Mozda mogu pomoci. A..., koliko para imas?

Cela istina. Ja sam pobegao od moje psihijatrica koja me je drogirala... U početku mi je tim lekovima zaista pomogla, ali kad sam se smirio malo posle par meseci trebalo mi je nešto drugo. Onda lepo od nje pobegao, jer mi je posvećivala 20 min mesečno. Pobegao kod svoje mame... Lepo smo se ispričali par meseci, čuvala me, pazila. Bio sam kod nje u ljubavi, izbacio cigare, kafu i stres, jeo zdravu hranu, šetao po prirodi i stalno se trudio da dodirujem zemlju (povrtarstvo) I ne postoji problem koji zdrava sredina ne može da reši...

Tako da poručujem svima koji su ovde došli slučajno u potrazi za rešenjem problema: Ako ste ovde došli znači da i niste baš toliko ludi i otkačeni. Smirite se, priberite se, vidite gde ste i pomerite guz*cu, napolju je uvek lepo vreme, čak i kad je loše :) Čeka vas ceo svet, a vi tu sedite za računarom i verujte... sve će biti u redu. Uvek bude, jer tako je sve to priroda odredila, a mi smo deo prirode.... Srećno! :)

nek dodju u Srbiju da rade, ovde je stanje bas takvo i bice zadovoljni. 15min po pacijentu, i samo lekovi.

"Bolnice su nekada pacijentima omogućavale konsultacije i po nekoliko meseci, a danas ih otpuštaju sa receptom za lekove za svega nekoliko dana."

Tо је зато што осигуравајућа друштва плаћају болнице по дијагнози, а не по данима проведеним у болници, што имa смисла јер би болнице фолирале.

39 пацијената за радни дан је невероватно много. Док нису увели компјутере могло је до 30 ПЛАФОН. Са компјутерима 25 је већ екстремно много. Иначе, у Србији је 50 пацијената могуће видети за дан, а и 60.


Тачно је за поклретну траку. Ту наши имају предност, под условом да нису изгубили наш обичај. Тако да неки наши лекари попричају са пацијентом и о небитим стварима, а Амер изађе као пијан и каже: Хеј, лекар попричао са мном!?

Samo je jedan uvek bio i ostao Gajic, nacelnik palmoticeve, ostale zenturace zaboravi

Kao prvo, zbog prirode svog posla i zbog činjenice da uglavnom rade sa težim psihičkim bolesnicima psihijatri imaju profesionalnu deformaciju koja se sastoji u tome da svakoga posmatraju kao pacijenta, a ne ko čovjeka.

U nekim slučajevima su nažalost potrebni i trajno (npr. šizofrenija), ali čak i tada korist od psihoterapije bi bila ogromna.
(dajem_glas_psiholozima, 9. mart 2011 01:10)

Neko u porodici mi je psihijatar,tako da sam upucen...
I verujem da u neki slucajevima kao sto su:
aksioznost-bezrazlozni strah..
Alkoholizam....
raznorazne fobije...
razne traumaticne stvari...

Znaci tamo gde postoji neki razlog, tacnije vidljiv problem koji treba resiti,psihijatrija moze pomoci...


E sad sa sizofrenijom,bi-polarnim poremecajem,teskom depresijom stvari stoje drugacije...
I sto je najbesmislenije to su najteza psihicka oboljenje,a za njih ne postoje nikakvi MATERIJALNI DOKAZI...
I kako sad to leciti?
Onaj koga ja znam,i pokusava one koji to ne znaju da im pomogne,ali slaba vajda...
Ali oni koji to znaju,kaze ko djavo od krsta bezi...
Kaze to su dosta intiligetni ljudi,pa im iskreno kaze da on ne moze da im pomogne,naravno ne direktno,nego u poverenju...

P.S. I mnogi su gledali Blistavi um....
Ali Jon Nes je u jednom trenutku prestao da pije lekove...
Iako su u filmu slagali,nije lose uzeto resenje, pije sve najnovije lekove,ali nista mu ne pomazu...Nema razlike...

Ljudi moji! Ako imate psihičkih problema otiđite kod PSIHOLOGA, ali nekog zaista stručnog ko je završio dodatnu edukaciju za psihoterapiju. Psiholozima je psihoterapija glavna stvar, a i jeftiniji su.

Psihijatre nikako ne preporučujem osim u slučajevima zaista teških i očiglednih psihičkih bolesti.

Kao prvo, zbog prirode svog posla i zbog činjenice da uglavnom rade sa težim psihičkim bolesnicima psihijatri imaju profesionalnu deformaciju koja se sastoji u tome da svakoga posmatraju kao pacijenta, a ne ko čovjeka.

Zbog te pokretne trake pomalo su izgubili i empatiju i samo gledaju da ti krknu neki lijek.

A lijekovima se psihički problemi suštinski ne rješavaju!!! Oni se time samo ZAMASKIRAJU. Dobar si dok si pod terapijom. Možda čak i odličan, ali kad se terapija isključi vraćaju se problemi. Samo postaneš trajno zavistan od hemije, a suštinski uzrok tvog psihičkog problema ostaje neriješen. To je ipak nekad dobra opcija u težim slučajevima kada neko nema sredstava za psihoterapiju, ili kada mu je stanje toliko teško da se bez lijekova ne može riješiti. Ali čak i tada preporučljivo bi bilo da čim se stanje pacijenta lijekovima dovede u normalu, da se počne sa psihoterapijom da bi se otklonio pravi UZROK problema i da bi se došlo do trajnog rješenja. Lijekovi su nekada odlično, ali ipak samo privremeno rješenje. U nekim slučajevima su nažalost potrebni i trajno (npr. šizofrenija), ali čak i tada korist od psihoterapije bi bila ogromna.

Po mom mišljenju su za psihoterapiju i bolje kvalifikovani i više spremni i ekonomski više isplativi PSIHOLOZI, ali oni sa zaista dosta iskustva i sa dodatnom psihoterapijskom edukacijom.

Psihijatar je tu samo da utvrdi da li je možda riječ o nekoj teškoj psihičkoj bolesti, da postavi dijagnozu i da propiše lijekove (pošto psiholozi ne mogu propisivati lijekove jer nisu ljekari) - ti lijekovi su po meni samo dodatna POMOĆNA terapija, a pravo rješavanje problema psihoterapijom i zalaženjem u suštinske probleme pacijenta prepustio bih psiholozima.

Naravno ne može vam svaki psiholog pomoći, naročito ne onaj koji je samo ztavršio fakultet psihologije i kraj priče. Takvi rade po školama, testiraju djecu i sl.

Pravi stručnjak za mentalno zdravlje je psiholog sa dodatnom edukacijom psihoterapije i da je po mogućnosti licenciran za neki vid psihoterapije npr. transakciona analiza ili kognitivno-bihevioralna terapija, sa iskustvom.

Oni su, nažalost, kao i psihijatri SKUPI, ali ipak MANJE skupi od psihijatara, bolje potkovani za psihoterapiju, manje profesionalno deformisani (ne gledaju te kao luđaka), i nemaju problem "pokretne trake" koji "muči" psihijatre.

Samo je jedan uvek bio i ostao Gajic, nacelnik palmoticeve, ostale zenturace zaboravi

Preporučite mi nekog psihijatra.

Svugde u svetu je tako, nigde ne mozes dobiti sat sa psihoterapeutom, a da ga pokriva zdravstveno osiguranje.
Ako hoces plati, kod nas ide i do 50 EUR kod profesora univerziteta, a u USA, ne znam, preskupo i mali broj moze sebi da priusti ovo

Evo,ja ću preporučiti jednoga. PAVUN SINIŠA. Taj je besmrtan. Nešto bejah klonula duhom, a sad sam jača nego ikad. :) Toplo preporučujem ovog cara.

@Predrag Mozda mogu pomoci. A..., koliko para imas?

Ovaj tekst se odnosi na Ameriku. Mi nemamo takvih problema, svi ludi a niko nece da se leci...kad bi svako u Srbiji otisao makar na tih 15 minuta...

"Bolnice su nekada pacijentima omogućavale konsultacije i po nekoliko meseci, a danas ih otpuštaju sa receptom za lekove za svega nekoliko dana."

Tо је зато што осигуравајућа друштва плаћају болнице по дијагнози, а не по данима проведеним у болници, што имa смисла јер би болнице фолирале.

39 пацијената за радни дан је невероватно много. Док нису увели компјутере могло је до 30 ПЛАФОН. Са компјутерима 25 је већ екстремно много. Иначе, у Србији је 50 пацијената могуће видети за дан, а и 60.


Тачно је за поклретну траку. Ту наши имају предност, под условом да нису изгубили наш обичај. Тако да неки наши лекари попричају са пацијентом и о небитим стварима, а Амер изађе као пијан и каже: Хеј, лекар попричао са мном!?

Tacno je da su osiguravajuca drustva obicni lesinari i paraziti, ali ni psihijatri/terapeuti nisu bas gadljivi na novac... Hej, 2000 EUR za sat vremena razgovora??? Pa koje osiguravajuce drustvo to moze da pokrije...

Cela istina. Ja sam pobegao od moje psihijatrica koja me je drogirala... U početku mi je tim lekovima zaista pomogla, ali kad sam se smirio malo posle par meseci trebalo mi je nešto drugo. Onda lepo od nje pobegao, jer mi je posvećivala 20 min mesečno. Pobegao kod svoje mame... Lepo smo se ispričali par meseci, čuvala me, pazila. Bio sam kod nje u ljubavi, izbacio cigare, kafu i stres, jeo zdravu hranu, šetao po prirodi i stalno se trudio da dodirujem zemlju (povrtarstvo) I ne postoji problem koji zdrava sredina ne može da reši...

Tako da poručujem svima koji su ovde došli slučajno u potrazi za rešenjem problema: Ako ste ovde došli znači da i niste baš toliko ludi i otkačeni. Smirite se, priberite se, vidite gde ste i pomerite guz*cu, napolju je uvek lepo vreme, čak i kad je loše :) Čeka vas ceo svet, a vi tu sedite za računarom i verujte... sve će biti u redu. Uvek bude, jer tako je sve to priroda odredila, a mi smo deo prirode.... Srećno! :)

Kao prvo, zbog prirode svog posla i zbog činjenice da uglavnom rade sa težim psihičkim bolesnicima psihijatri imaju profesionalnu deformaciju koja se sastoji u tome da svakoga posmatraju kao pacijenta, a ne ko čovjeka.

U nekim slučajevima su nažalost potrebni i trajno (npr. šizofrenija), ali čak i tada korist od psihoterapije bi bila ogromna.
(dajem_glas_psiholozima, 9. mart 2011 01:10)

Neko u porodici mi je psihijatar,tako da sam upucen...
I verujem da u neki slucajevima kao sto su:
aksioznost-bezrazlozni strah..
Alkoholizam....
raznorazne fobije...
razne traumaticne stvari...

Znaci tamo gde postoji neki razlog, tacnije vidljiv problem koji treba resiti,psihijatrija moze pomoci...


E sad sa sizofrenijom,bi-polarnim poremecajem,teskom depresijom stvari stoje drugacije...
I sto je najbesmislenije to su najteza psihicka oboljenje,a za njih ne postoje nikakvi MATERIJALNI DOKAZI...
I kako sad to leciti?
Onaj koga ja znam,i pokusava one koji to ne znaju da im pomogne,ali slaba vajda...
Ali oni koji to znaju,kaze ko djavo od krsta bezi...
Kaze to su dosta intiligetni ljudi,pa im iskreno kaze da on ne moze da im pomogne,naravno ne direktno,nego u poverenju...

P.S. I mnogi su gledali Blistavi um....
Ali Jon Nes je u jednom trenutku prestao da pije lekove...
Iako su u filmu slagali,nije lose uzeto resenje, pije sve najnovije lekove,ali nista mu ne pomazu...Nema razlike...

nek dodju u Srbiju da rade, ovde je stanje bas takvo i bice zadovoljni. 15min po pacijentu, i samo lekovi.

Suva istina za psihijatre u Americi. Za tih 15 min uspe da mi prepise lek, a to naplati 250$. Bila par puta i odustala sam kada sam skapirala da hoce da me samo drogira a i da ne porazgovara sa mnom.

Pacijenti na pokretnoj traci je model rada, koji je zavladao, čak je i nametnut i u Srbiji, i to ne samo u psihijatriji, nego u svim oblastima medicine, sve do sestrinske nege u bolnici. Sve to rezultuje slabijom zdravstvenom zaštitom pacijenata i nezadovoljnim, često i premorenim zdravstvenim radnicima.