Bolesti preteranog entuzijazma

Povišen krvni pritisak i holesterol, moždani i srčani udar, bolesti štitne žlezde, gastritis, kao i anksioznost i depresija, najčešća su oboljenja koja izaziva stalna i dugotrajna izloženost stresu. Da li su vam poznate ove bolesti?

Moderna medicina tvrdi kako je stres glavni uzrok svih poznatih bolesti. Stres je u današnjem načinu života gotovo nemoguće izbeći - možda je jedini lek da pronađete ventil koji će vam pomoći da ublažite njegove negativne uticaje. Univerzalni lek pak ne postoji, koji bi važio za sve slučajeve.

Do kada ćete izdržati tako?

Ali ono što danas još više zabrinjava jeste činjenica da sve više ljudi zanemaruje privatni život zbog profesionalnog.

Takva preterana angažovanost, naročito ako je dugotrajna, dovodi do niza zdravstvenih komplikacija, među kojima prednjači depresija. Ovoj bolesti ne pridaje se tolika važnost, možda zato što često ostaje neprepoznata ili se objašnjava drugim razlozima, međutim od depresije barem jednom u životu oboli 15 % žena i 10 % muškaraca (u našoj zemlji trenutno se od depresije leči oko 200.000 ljudi).

Kod mnogih od njih stres je vrlo verovatno uzročnik broj jedan. Veliki broj radno aktivnih ljudi zbog straha od gubitka posla često trpi i radi sve što se od njih traži iako je to iznad njihovih psihofizičkih granica. Preterani entuzijazam, koliko u jednom trenutku može da bude dobar za napredovanje u karijeri, dugoročno donosi velike probleme. Nakon prvog neuspeha ili pak ako od poslodavca ne dobiju očekivanu nagradu za trud, ljudi koji su izgarali za posao vrlo često počinju da osećaju krivicu, očajanje zbog osećaja nemoći da nešto promene ili da stvari vrate na staro, postaju frustrirani, negativno nastrojeni prema drugima, socijalno izolovani i - depresivni.

Motivacija za promene

Takvom scenariju navodno su najviše skloni srednje i visokopozicionirani zaposleni, između 35 i 50 godina starosti. Međutim, ono što je najgore od svega, takve ljude je vrlo teško motivisati da nešto promene. Svetska zdravstvena organizacija objavila je popis najstresnijih zanimanja: na prvom mestu su policajci, vatrogasci i zatvorski čuvari, potom slede medicinske sestre, zaposleni u obrazovanju, novinari i – državni službenici. Lična sigurnost, radno vreme, ali i strah od gubitka posla, što je danas posebno aktuelno, ne samo kod nas, glavni su kriterijumi u proceni količine stresa.

Ne pate samo menadžeri

Stres može da utiče na razvoj različitih bolesti, ali u većini slučajeva ipak je reč samo o kardiološkim i gastroenterološkim bolestima. Treba napomenuti da stres i problemi koje on uzrokuje nisu rezervisani samo za menadžere, jer je današnji način života takav da sve više ljudi pati od stresa uzrokovanog kako poslovnim tako i privatnim problemima, a najčešće se ove dve vrste problema prepliću.

Pri tom se zanemaruje činjenica da je i manjak slobodnog vremena, što je takođe jedna od bitnih odrednica današnjeg stila života, izvor istih zdravstvenih tegoba. Psiholozi preporučuju da svako pronađe svoj „recept“ za oslobađanje od stresa.

Magazin Lisa u novom broju donosi:

Moda: Džins kao letnji eksperiment

Tema broja: Trošite koliko imate!

Aktuelno: Najbolje ideje za ukusan roštilj

Mini kuvarica: Afordizijaèki svet špargle

Zdravlje: Osmeh za duži i lepši život