Mala potrošnja organske hrane

Stojanovićeva je ukazala da mala potrošnja govori i o nedostaku ekološkog marketinga, na osnovu koga bi ljudi trebalo da shvate prednosti organske hrane, ali i da treba da se ekološki odnose prema životnoj sredini, koju ona ne zagađuje.

Organska hrana je strogo kontrolisana, dobijena u proizvodnom postupku regulisanom zakonom, biološki je i nutritivno bogatija, sadrži više minerala, vitamina, antioksidanata, više gvožđa, cinka i kalcijuma, a istovremeno, ne sadrži ostatke pesticida, teških metala, ne može da bude genetski modifikovana i definitivno je ukusnija, rekla je ona.

U organskoj proizvodnji potrebna je sertifikacija od početka proizvodnog procesa, odnosno od zemljišta i sadnog materijala, preko celog procesa proizvodnje, ambalaže do dolaska do kupca, ukazala je Stojanovićeva.

Prema njenoj oceni, na malu potrošnju takve hrane delom utiče i kupovna moć, ali ne presudno, jer je ta hrana za oko 30 odsto skuplja, ali i mnogo vrednija.

Evropsko tržište, prema rečima Stojanovićeve, može da apsorbuje veliku količinu organskih proizvoda iz Srbije, u kojoj već sada postoji oko 1.800 hektara sertifikovanog zemljišta. To je još malo, ukazala je, ali zato ima mnogo više hektara pod divljim voćem i lekovitim biljem.

Ona je podsetila da je "Rojal eko fud" pokazao da je takva proizvodnja iz Srbije dobro prihvaćena u Evropi, jer je tri puta dobio nagradu u Briselu za ukus i kvalitet svojih proizvoda i to za ljuti ajvar, ljuti umak od šljiva i slatko od višnje.