Da li cenite svoj život?

Ovo je divan tekst. Jedan o retkih takvih.
Ne bih imao šta posebno da dodam osim da priložim ovu Borhesovu pesmu:
Trenuci

horhe luis borhes


Kad bih svoj život mogao
Pokušao bih u sledećem da proživim.
Ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah, zaista vrlo malo stvari
Bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Više sutona posmatrao,na više planina popeo, više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
Jeo manje boba a više sladoleda, imao više stvarnih
A manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što razumno i plodno prožive
Svaki minut svog života; imao sam, jasno, i časaka radosti.
Al' kad bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo
Dobrim trenucima.
Jer ako znate, život je od toga sačinjen, od trenova samo
I nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli bez toplomera
Termofora, kišobrana i padobrana;
Kad bih opet mogao da živim,
S proleća bih počeo bosonog da hodam i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao, više sutona posmatrao
Sa više dece igrao, kad bih život ponovo pred sobom imao.

Ali vidite imam osamdeset i pet godina i znam da umirem.

Zivot je... miris trave...

Jedan od najboljih tekstova koje sam procitao u poslednje vreme. Zivot zaista cine male stvari. U materijalnom svetu nema vremena za zivot. Sto vise stvaras vise trosis i krug u kojem se sve okrece nema pocetak i kraj. Onog momenta kad shvatis da su tvoje zelje i snovi neostvarivi, vec je kasno da menjas bilo sta. Trka sa vremenom je unapred izgubljena, nema cak ni utesne nagrade. Jedino sto mozemo da uradimo jeste da vreme koje imamo potrosimo najbolje sto mozemo, a to je, da budemo sto vise sa onima koje volimo. Nista sto novac moze da kupi nemoze zameniti osecanja i secanja koje nosimo u sebi do kraja.

Super je clanak.I tacan potpuno. Samo sto je realnost malo drugacija. Kada se neko bori za goli opstanak tesko mu je da o bilo cemu drugom razmislja. Nazalost u Srbiji ekonomska situacija je sve teza. Otisao sam pre mesec i po dana iz zemlje i tek sada mi je jasno koliko je sve skupo i koliko nas neko dere. A kada neko primi 20 000 din i pritom mora da zivi ceo mesec i da plati sve obaveze, nije mu lako da razmislja o bilo cemu drugom osim o opstanku.
Tako da definitivno neko nam na taj nacin uzima dostojanstvo. Kada covek i pored toga sto to zeli, ne moze i nema vremena, da se posveti sebi i ljudima oko sebe, to je mnogo losije od onoga kada neko ne shvata pravi smisao zivota pa juri za pogresnim stvarima.
Voleo bih da Srbija jednog dana bude srecna zemlja, ali ne zato sto ce imati mnogo para zbog para, nego da ce vecina ljudi moci da zivi normalno i da ima mogucnost da prepozna prave stvari.
Teska filozofija....
Utopija ....
Nadam se ne ....

sve je u pravu al sam ja i dalje smoren.

sve je u pravu al sam ja i dalje smoren.

Super je clanak.I tacan potpuno. Samo sto je realnost malo drugacija. Kada se neko bori za goli opstanak tesko mu je da o bilo cemu drugom razmislja. Nazalost u Srbiji ekonomska situacija je sve teza. Otisao sam pre mesec i po dana iz zemlje i tek sada mi je jasno koliko je sve skupo i koliko nas neko dere. A kada neko primi 20 000 din i pritom mora da zivi ceo mesec i da plati sve obaveze, nije mu lako da razmislja o bilo cemu drugom osim o opstanku.
Tako da definitivno neko nam na taj nacin uzima dostojanstvo. Kada covek i pored toga sto to zeli, ne moze i nema vremena, da se posveti sebi i ljudima oko sebe, to je mnogo losije od onoga kada neko ne shvata pravi smisao zivota pa juri za pogresnim stvarima.
Voleo bih da Srbija jednog dana bude srecna zemlja, ali ne zato sto ce imati mnogo para zbog para, nego da ce vecina ljudi moci da zivi normalno i da ima mogucnost da prepozna prave stvari.
Teska filozofija....
Utopija ....
Nadam se ne ....

Zivot je... miris trave...

Jedan od najboljih tekstova koje sam procitao u poslednje vreme. Zivot zaista cine male stvari. U materijalnom svetu nema vremena za zivot. Sto vise stvaras vise trosis i krug u kojem se sve okrece nema pocetak i kraj. Onog momenta kad shvatis da su tvoje zelje i snovi neostvarivi, vec je kasno da menjas bilo sta. Trka sa vremenom je unapred izgubljena, nema cak ni utesne nagrade. Jedino sto mozemo da uradimo jeste da vreme koje imamo potrosimo najbolje sto mozemo, a to je, da budemo sto vise sa onima koje volimo. Nista sto novac moze da kupi nemoze zameniti osecanja i secanja koje nosimo u sebi do kraja.

Ovo je divan tekst. Jedan o retkih takvih.
Ne bih imao šta posebno da dodam osim da priložim ovu Borhesovu pesmu:
Trenuci

horhe luis borhes


Kad bih svoj život mogao
Pokušao bih u sledećem da proživim.
Ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah, zaista vrlo malo stvari
Bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
Više sutona posmatrao,na više planina popeo, više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
Jeo manje boba a više sladoleda, imao više stvarnih
A manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što razumno i plodno prožive
Svaki minut svog života; imao sam, jasno, i časaka radosti.
Al' kad bih mogao nazad da se vratim, težio bih samo
Dobrim trenucima.
Jer ako znate, život je od toga sačinjen, od trenova samo
I nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikad nigde nisu išli bez toplomera
Termofora, kišobrana i padobrana;
Kad bih opet mogao da živim,
S proleća bih počeo bosonog da hodam i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao, više sutona posmatrao
Sa više dece igrao, kad bih život ponovo pred sobom imao.

Ali vidite imam osamdeset i pet godina i znam da umirem.