Lečenje depresije luksuz: Teško bez novca do psihoterapeuta

Nemojte tako, psihoterapeuti bas vole da istaknu kako vole da pomazu.
Nema veze ni sto oni koji se bave takozvanim dubinskim terapijama ne govore klijentima da ih uvlace u proces koji traje najcesce godinama, dok ih u proces uvlace slatkorecivoscu i laznim optimizmom. Nema ni veze sto srpski privatni psihijatri privatno uglavnom rade nelegalno. Nema veze sto klijenti i pacijenti nemaju nikakva prava, osim da se obrate duboko malverzativnim telima koja okupljaju psihoterapeute i psihijatre, a koji cuvaju jedni drugima ledja kad zagusti. Nema veze ni sto celnici ovih tela tesko krse etiku dajuci intervjue tabloidima sa sa eticki nedopustivim komentarima i sto nikad odgovaraju za iste komentare.

Trenutna moda kod psihoterapeuta je da se izvlace na troskove doskolovavanja, iako niko ne obraca paznju na koren tog problema, a to je pohlepa onih koji drze obrazovne institucije za psihoterapeute. Na stranu sto se taj novac moze povratiti za godinu dana, a ono ostalo je ogroman profit.

Da ne pricamo o tome da bi eventualne grupne terapije u drzavnoj reziji bile jako povoljne po samu drzavu, jer derpesivci i neuroticari skupo staju i drzavu, a tek da ne pricamo o tome kako depresija i neuroza mogu unistiti zivot pojedinca i kakve su sve komplikacije pomenutih tegoba.

Znači nismo mi depresivni ,mi smo samo siromašni...

"Na pitanje postoje li razlike u kvalitetu usluge psihologa u državnim i privatnim ustanovama, i na šta se one odnose, direktorka ove ustanove kaže da mnoštvo privatnih savetovališta nije u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti..."

Suština problema jeste u tome što psihoterapija nije zdravstvena zaštita, odnosno medicina u užem smislu. To je tako već više od pola veka, na zapadu. Ovde kod nas, na žalost, i dalje caruju lobiji, odnosno karteli, u konkretnom slučaju esnaf medicinara, kome su pridodati uglavnom uvezeni monopoli raznoraznih "sertifikujućih tela", čiji priređivači uzimaju lepe pare kao svojevrstan reket da bi, navodno neko bio sertifikovan kao "pravi". Empirijski posmatrano, psihoterapeuti, kao i delatnici u bilo kojoj drugoj struci mogu da se podele u dve osnovne kategorije - na talentovane/dobre i netalentovane/loše.

Idiite kod neuro psihijatra. Mnogi od njih imaju sertifikate za psihoterapeuta i znate kod koga idete. S druge strane, pola psihoterapeuta je završilo psihologiju bez dodatne specijalizacije i nisu obučeni za bilo kakvo lečenje ljudi, a mi po pravilu nismo sposobni da razlikujemo ko je ko, a ipak verujemo u svačiji autoritet kada nam neko kaže da je njemu pomoglo.

Najbolji izbor je dobar psihijatar+psihoterapeut u jednoj osobi. Razlog je u tome sto su mnogima uz psihoterapiju potrebni i lekovi. Oni su veoma skupi, ali iz iskustva mogu reci da zasluzuju svaki dinar.
Ako naletite na pokvarenjaka, izvuci ce vam zadnji dinar, a ako je u pitanju dobra osoba, pomoci ce vam da ozdravite uz minimalan broj seansi.

jedno zlo nikad ne dolazi samo,al' makar ne bacajte svoj tesko zaradjen novac,,

@Ime poznato redakciji
Ako biste, molim Vas, mogli da nam kažete kod koga upražnjavate terapiju, želeli bismo da steknemo empatiju poput Vaše.

Ja sam psihoterapeut. Master psiholog koji prošao kroz četvorogodišnji proces edukacije iz psihoterapije plus bezbroj radionica i sati ličnog rada.
Otvorila sam svoju privatnu ordinaciju i sada posle 4 godine imam značajan broj klijenata.
Susrećem se svakodnevno sa zabludama i neznanjem. Ljudi ne znaju šta je psihoterapija ne znaju razliku između psihoterapeuta, psihologa i psihijatra. Mnogi su očekivali od mene da im dam recept za život ili da mahnem čarobnim stapicem i resim im sve probleme.
Međutim ono što dobar psihoterapeut može da uradi za čoveka je nemerljivo novcem. Provela sam sate i sate sa svojim klijentima dajući sve od sebe da zajedno nadjemo rešenje. Često sam njihove teške sudbine nosila u mislima dugo i to je znalo ozbiljno da utiče na moj lični život. Zamislite ženu na terapiji koja je izgubila trogodišnje dete. Zamislite sada i mene koja njenoj tami pokušavam da dam neki smisao.
Nas posao nije lak i retko kada je dovoljno plaćen.

Nekoliko fraza i rečinica koje ćete pronaći u nekoj lakoj psiho literaturi naučite napamet, te fino i ljubazno se ponašate, poštujete svoje pacijente (čitaj: klijente), i ima da se dobrano naplastite para!
Samo nemojte im govoriti "sve će biti sjajno", "vi ste zapravo tako srećni", "idite gajite cveće", ali sve drugo možete.

ma kakvi bre psihoterapeuti... ili promena nacina zivota i regulacija ishrane to jest unos vise serotonina i to je to ili kod psihijatra pa da vam prepise odredjene lekove koje cete piti odredjeni vremenski period... ti psihoterapeuti i ostale zajebancije su gluposti i bacanje para i gubljenje vremena...

Zasto negativni komentari?
Prvo grupna terapija u drzavnoj ustanovi (2 god.), a zatim grupna terapija privatno, po povoljnoj ceni (10 e). Napredujem i zadovoljan sam.
Problem i jeste u dozivljaju realnosti.
Nemate sredstava za privatnu terapiju? Idite u drzavnu ustanovu, zaradite za privatnu ili nastavite da ocajavate. Mozda se neko i sazali.

...Zamislite ženu na terapiji koja je izgubila trogodišnje dete. Zamislite sada i mene koja njenoj tami pokušavam da dam neki smisao...
@ (Sanja, 5. novembar 2018 15:34)

U ovako teškim slučajevima ni 1 psihoterapeut, ma koliko njegovo znanje, iskustvo i posvećenost bili, ne može takvom događaju dati smisao – osim ako je vernik, Hrišćanin, pa sa tog stanovišta koristi svoju struku. Ako ste vernik potpuno ćete me razumeti.

@Sanja

Zakljucci su da je Vama tesko i da jos vise treba da naplacujete? Neverovatno.

@ Scepan
ne znam ali iskustva vecinom govore da je psiholog pre bozije volje zadnja nada,naravno samo onda ako nas sreca iz prve odvede kod pravog,od psihijatra danas nema velike vajde,oni su tu manje vise jos samo da zabetoniraju situaciju?

Svaki psihijatar ima ozbiljan fond casova psihoterapije tokom. svog skolovanja, neki nastave sa tim, vecina ne. Psiholozi kao psihoterapeuti... upitno.

Psihoterapija u privatnoj i državnoj praksi ne mogu da budu istog kvaliteta, kako tvrdi direktorka Laze. Najpre jer u državnoj praksi čovek može da dobije plafon pola sata vremena, a često ni toliko, obično uđete i niste ni usta otvorili, a psihoterapeut ili psihijatar već pišu nalaz i ne pogledaju vas. Privatno dobijete ceo svoj sat, konsultacije van tog sata isto ulaze u tu cenu i osećate kao da nešto stvarno radite. Moje iskustvo sa državnim institucijama je baš loše.

@šćepan
Upravo suprotno. Psihijatri se ne sreću sa ličnim radovima nigde osim na edukaciji za psihoterapeute, čak vrlo često nisu psihoterapeuti, što znači da su dobri za bolnice, ali ne za privatnu psihoterapiju. Psiholozi se bave potpuno drugom naukom koja je mnogo više usmerena na rad na sebi, a takođe češće završavaju psihoterapijske edukacije uz ogroman broj sati ličnih radova. Tako da ste malo pomešali.

Stefan Molinu (Stefan Molyneux), Džordan "Kermit" Piterson (Jordan B. Peterson), Mark Dajs (Mark Dice), Pol Džozef Votson (Paul Joseph Watson), Majlo "Daddy" Janopulos (Milo Yiannopoulos), Taker Karlson (Tucker Carlson), Brižit Gabrijel (Brigitte Gabriel), Pamela Geler (Pamela Geller), Kejti Hopkins (Katie Hopkins), Stiven Krauder (Steven Crowder, emisija Louder with Crowder), Black Pigeon Speaks (kanal na Jutjubu), Gevin Mekines (Gavin McIness), Rubin Report emisija (Dave Rubin), Loren Soutern (Lauren Southern), Ben Šapiro (Ben Shapiro). Može biti dobar početak za učešće pacijenata u sopstvenom izlečenju...

ma kakvi bre psihoterapeuti... ili promena nacina zivota i regulacija ishrane to jest unos vise serotonina i to je to ili kod psihijatra pa da vam prepise odredjene lekove koje cete piti odredjeni vremenski period... ti psihoterapeuti i ostale zajebancije su gluposti i bacanje para i gubljenje vremena...

Zasto negativni komentari?
Prvo grupna terapija u drzavnoj ustanovi (2 god.), a zatim grupna terapija privatno, po povoljnoj ceni (10 e). Napredujem i zadovoljan sam.
Problem i jeste u dozivljaju realnosti.
Nemate sredstava za privatnu terapiju? Idite u drzavnu ustanovu, zaradite za privatnu ili nastavite da ocajavate. Mozda se neko i sazali.

Nekoliko fraza i rečinica koje ćete pronaći u nekoj lakoj psiho literaturi naučite napamet, te fino i ljubazno se ponašate, poštujete svoje pacijente (čitaj: klijente), i ima da se dobrano naplastite para!
Samo nemojte im govoriti "sve će biti sjajno", "vi ste zapravo tako srećni", "idite gajite cveće", ali sve drugo možete.

Ja sam psihoterapeut. Master psiholog koji prošao kroz četvorogodišnji proces edukacije iz psihoterapije plus bezbroj radionica i sati ličnog rada.
Otvorila sam svoju privatnu ordinaciju i sada posle 4 godine imam značajan broj klijenata.
Susrećem se svakodnevno sa zabludama i neznanjem. Ljudi ne znaju šta je psihoterapija ne znaju razliku između psihoterapeuta, psihologa i psihijatra. Mnogi su očekivali od mene da im dam recept za život ili da mahnem čarobnim stapicem i resim im sve probleme.
Međutim ono što dobar psihoterapeut može da uradi za čoveka je nemerljivo novcem. Provela sam sate i sate sa svojim klijentima dajući sve od sebe da zajedno nadjemo rešenje. Često sam njihove teške sudbine nosila u mislima dugo i to je znalo ozbiljno da utiče na moj lični život. Zamislite ženu na terapiji koja je izgubila trogodišnje dete. Zamislite sada i mene koja njenoj tami pokušavam da dam neki smisao.
Nas posao nije lak i retko kada je dovoljno plaćen.

jedno zlo nikad ne dolazi samo,al' makar ne bacajte svoj tesko zaradjen novac,,

Svaki psihijatar ima ozbiljan fond casova psihoterapije tokom. svog skolovanja, neki nastave sa tim, vecina ne. Psiholozi kao psihoterapeuti... upitno.

...Zamislite ženu na terapiji koja je izgubila trogodišnje dete. Zamislite sada i mene koja njenoj tami pokušavam da dam neki smisao...
@ (Sanja, 5. novembar 2018 15:34)

U ovako teškim slučajevima ni 1 psihoterapeut, ma koliko njegovo znanje, iskustvo i posvećenost bili, ne može takvom događaju dati smisao – osim ako je vernik, Hrišćanin, pa sa tog stanovišta koristi svoju struku. Ako ste vernik potpuno ćete me razumeti.

Nemojte tako, psihoterapeuti bas vole da istaknu kako vole da pomazu.
Nema veze ni sto oni koji se bave takozvanim dubinskim terapijama ne govore klijentima da ih uvlace u proces koji traje najcesce godinama, dok ih u proces uvlace slatkorecivoscu i laznim optimizmom. Nema ni veze sto srpski privatni psihijatri privatno uglavnom rade nelegalno. Nema veze sto klijenti i pacijenti nemaju nikakva prava, osim da se obrate duboko malverzativnim telima koja okupljaju psihoterapeute i psihijatre, a koji cuvaju jedni drugima ledja kad zagusti. Nema veze ni sto celnici ovih tela tesko krse etiku dajuci intervjue tabloidima sa sa eticki nedopustivim komentarima i sto nikad odgovaraju za iste komentare.

Trenutna moda kod psihoterapeuta je da se izvlace na troskove doskolovavanja, iako niko ne obraca paznju na koren tog problema, a to je pohlepa onih koji drze obrazovne institucije za psihoterapeute. Na stranu sto se taj novac moze povratiti za godinu dana, a ono ostalo je ogroman profit.

Da ne pricamo o tome da bi eventualne grupne terapije u drzavnoj reziji bile jako povoljne po samu drzavu, jer derpesivci i neuroticari skupo staju i drzavu, a tek da ne pricamo o tome kako depresija i neuroza mogu unistiti zivot pojedinca i kakve su sve komplikacije pomenutih tegoba.

Idiite kod neuro psihijatra. Mnogi od njih imaju sertifikate za psihoterapeuta i znate kod koga idete. S druge strane, pola psihoterapeuta je završilo psihologiju bez dodatne specijalizacije i nisu obučeni za bilo kakvo lečenje ljudi, a mi po pravilu nismo sposobni da razlikujemo ko je ko, a ipak verujemo u svačiji autoritet kada nam neko kaže da je njemu pomoglo.

Najbolji izbor je dobar psihijatar+psihoterapeut u jednoj osobi. Razlog je u tome sto su mnogima uz psihoterapiju potrebni i lekovi. Oni su veoma skupi, ali iz iskustva mogu reci da zasluzuju svaki dinar.
Ako naletite na pokvarenjaka, izvuci ce vam zadnji dinar, a ako je u pitanju dobra osoba, pomoci ce vam da ozdravite uz minimalan broj seansi.

Stefan Molinu (Stefan Molyneux), Džordan "Kermit" Piterson (Jordan B. Peterson), Mark Dajs (Mark Dice), Pol Džozef Votson (Paul Joseph Watson), Majlo "Daddy" Janopulos (Milo Yiannopoulos), Taker Karlson (Tucker Carlson), Brižit Gabrijel (Brigitte Gabriel), Pamela Geler (Pamela Geller), Kejti Hopkins (Katie Hopkins), Stiven Krauder (Steven Crowder, emisija Louder with Crowder), Black Pigeon Speaks (kanal na Jutjubu), Gevin Mekines (Gavin McIness), Rubin Report emisija (Dave Rubin), Loren Soutern (Lauren Southern), Ben Šapiro (Ben Shapiro). Može biti dobar početak za učešće pacijenata u sopstvenom izlečenju...

@Ime poznato redakciji
Ako biste, molim Vas, mogli da nam kažete kod koga upražnjavate terapiju, želeli bismo da steknemo empatiju poput Vaše.

Znači nismo mi depresivni ,mi smo samo siromašni...

@ Scepan
ne znam ali iskustva vecinom govore da je psiholog pre bozije volje zadnja nada,naravno samo onda ako nas sreca iz prve odvede kod pravog,od psihijatra danas nema velike vajde,oni su tu manje vise jos samo da zabetoniraju situaciju?

@Sanja

Zakljucci su da je Vama tesko i da jos vise treba da naplacujete? Neverovatno.

"Na pitanje postoje li razlike u kvalitetu usluge psihologa u državnim i privatnim ustanovama, i na šta se one odnose, direktorka ove ustanove kaže da mnoštvo privatnih savetovališta nije u skladu sa zakonom o zdravstvenoj zaštiti..."

Suština problema jeste u tome što psihoterapija nije zdravstvena zaštita, odnosno medicina u užem smislu. To je tako već više od pola veka, na zapadu. Ovde kod nas, na žalost, i dalje caruju lobiji, odnosno karteli, u konkretnom slučaju esnaf medicinara, kome su pridodati uglavnom uvezeni monopoli raznoraznih "sertifikujućih tela", čiji priređivači uzimaju lepe pare kao svojevrstan reket da bi, navodno neko bio sertifikovan kao "pravi". Empirijski posmatrano, psihoterapeuti, kao i delatnici u bilo kojoj drugoj struci mogu da se podele u dve osnovne kategorije - na talentovane/dobre i netalentovane/loše.

@šćepan
Upravo suprotno. Psihijatri se ne sreću sa ličnim radovima nigde osim na edukaciji za psihoterapeute, čak vrlo često nisu psihoterapeuti, što znači da su dobri za bolnice, ali ne za privatnu psihoterapiju. Psiholozi se bave potpuno drugom naukom koja je mnogo više usmerena na rad na sebi, a takođe češće završavaju psihoterapijske edukacije uz ogroman broj sati ličnih radova. Tako da ste malo pomešali.

Psihoterapija u privatnoj i državnoj praksi ne mogu da budu istog kvaliteta, kako tvrdi direktorka Laze. Najpre jer u državnoj praksi čovek može da dobije plafon pola sata vremena, a često ni toliko, obično uđete i niste ni usta otvorili, a psihoterapeut ili psihijatar već pišu nalaz i ne pogledaju vas. Privatno dobijete ceo svoj sat, konsultacije van tog sata isto ulaze u tu cenu i osećate kao da nešto stvarno radite. Moje iskustvo sa državnim institucijama je baš loše.