Sve smo teži i deblji - u ovome je rešenje

Rezultati istraživanja su u najmanju ruku zabrinjavajući. Naime, broj muškaraca koje imaju BMI veći od 30 (kriterijum za gojaznost) je porastao sa 3,2 odsto na 10,8 odsto, dok je u slučaju žena zabeležen rast sa 6,4 na 14,9 odsto. Konkretnije, broj gojaznih ljudi je 1975. godine iznosio 105 miliona ljudi, dok je u 2014. godine ovaj epitet nosio 641 milion ljudi širom planete. Prema ovom istraživanju, Kina je zemlja sa najviše gojaznih osoba, dok u Sjedinjenim Američkim Državama, Velikoj Britaniji, Australiji, Kanadi, Irskoj i Novom Zelandu živi petina gojaznog stanovništva planete. Takođe, žene su izloženije gojaznosti i prema predviđanjima ove studije 18 odsto muškaraca i 21 odsto žena će biti gojazno do 2025. godine.

Kada je Srbija u pitanju, indeks telesne mase veći od 30 ima 18,2 odsto ljudi, a kod čak 36,2 odsto stanovništva Srbije, ovaj pokazatelj uhranjenosti kreće se između 25 i 30 (tzv. predgojaznost ili prekomerna uhranjenost). U ovim statistikama kriju se uzroci brojnih oboljenja i fizičkih deformiteta posebno izraženih kod dece. Uzroci ovakve statistike su brojni, ali na prvom mestu su neadekvatna ishrana i nedovoljna fizička aktivnost.

Mnoge zemlje su ozbiljno uzele u razmatranje rešavanje ovog problema i preduzele konkretne korake, posebno kada su deca u pitanju. Na primer, pojedine škole u Kini uvele su ishranu prilagođenu nivoima uhranjenosti dece, te deca sa prekomernom težinom jedu dijetalnu hranu.

Jedan od načina na koji bi se problem gojaznosti mogao rešavati na dugoročan način je podsticanje dece da budu fizički aktivna, ne samo na časovima fizičkog u školi već i u svakodvenom životu. Brojna istraživanja pokazuju da fizički aktivna deca rastu u zdravije tinejdžere manje sklone gojenju. Istovremeno, rizici za oboljevanje od hroničnih oboljenja u kasnijem dobu su višestruko manji.

U našoj zemlji, deca imaju redovne časove fizičke aktivnosti i postoje najave države da se broj ovih časova poveća. Trenutno ipak u našem školstvu ne postoji usvojen pristup u edukaciji dece i roditelja o značaju fizičke aktivnosti u konketsku dugoročnog zdravlja, te najvažnije odluke u ovom domenu i dalje donose roditelji. Oni su, sa druge strane, prezauzeti i opterećeni svakodnevnim obavezama i konstatno su bombardovani teorijama o zdravoj ishrani, te je sve više onih koji se hrane modernim namirnicama, bobicama i sličnim proizvodima koji nam dolaze iz dalekih krajeva.

Ipak, u moru različitih informacija i modernih načina ishrane, važno je da roditelji znaju da je zdrava raznovrsna i uravnotežena ishrana ona koja telu obezbeđuje sve potrebne sastojke da obavlja svoje redovne funkcije. To može biti i slatkiš, ali ukoliko se konzumira umereno i ukoliko je unos praćen svim ostalim hranljivim sastojcima (vitaminima, mineralima, belančevinama, mastima i ugljenim hidratima) koje pokreću organizam.